Podneo sam amandman na član 8. Očigledno je da se na osnovu ovih amandmana koje sam podneo i nisu prihvaćeni da ministar i ja nikako ne možemo da se razumemo o interesima nacionalnih manjina.
Ministar zastupa interes Vlade ili nekog drugog, a ja pokušavam, kao pripadnik nacionalne manjine, da zastupam interes nacionalnih manjina i to ne samo nacionalne manjine kojoj pripadam, Mađarima, nego i svih drugih nacionalnih manjina.
Moje mišljenje o interesu nacionalnih manjina je onako kako osećam, a ministar ne može da razmišlja i oseća potrebe manjina isto koliko i ja.
Ako se zakon donosi u interesu manjina i ako manjine prepoznaju svoj interes u formiranju nacionalnih saveta, u tom slučaju će nacionalne manjine i da formiraju nacionalne savete. Ukoliko neke nacionalne manjine savet ne shvataju kao nešto što je njima potrebno, odnosno ne vide koje će to prednosti imati ta nacionalna manjina formiranjem saveta, nacionalne manjine neće formirati taj savet.
Meni, kao pripadniku nacionalne manjine, kakav je nacionalni savet potreban?
Da bi se postiglo da saveti funkcionišu u interesu svih građana, pripadnika te nacionalne manjine, kao prvo, nacionalni saveti ne smeju biti politički saveti nacionalnih manjina, to jest izabrani savet ne bi trebalo da se sastoji od političara koji će zastupati, pre svega, interes svoje stranke.
U nacionalnom savetu treba da sede najbolji stručnjaci te manjine iz oblasti kulture, obrazovanja, istorije, koji će raditi u interesu svih pripadnika te manjine, bez obzira iz koje su stranke. Želim takav nacionalni savet za koji mogu glasati, izabrati članove saveta, bez obzira što sam pripadnik SNS, i isto tako članovi drugih stranaka, i iz DS, i iz DSS, i svi koji imaju pripadnike nacionalnih manjina ne bi trebao da predstavlja problem da pripadnici nacionalne manjine u nekoj stranci glasaju za taj savet.
To se može postići jedino ukoliko taj nacionalni savet nije politički savet, nego će stvarno zastupati samo interese u navedenim oblastima neke nacionalne manjine.
U ovom amandmanu sam predložio da se u članu 8. st, 2, 3, 4, 5. i 6. brišu.
Postojeći stavovi 7. i 8. postaju stavovi 2. i 3. Naime, u ovom članu 8, samo ću pročitati početak, što je i najbitnije, prvi stav, nacionalni savet ima najmanje 15, a najviše 35 članova.
Predložio sam da ne dođe ograničenja u broju nacionalnog saveta, kako je ovde u zakonu predloženo, gde se predlaže u zavisnosti od broja pripadnika te nacionalne manjine na poslednjim izborima da savet mora imati toliko i toliko članova, da li je to 15, 19 i tako dalje.
Ne mislim da neke nacionalne manjine koje su zastupljene u manjem broju, a možda su baš zainteresovane za formiranje saveta, da ne mogu imati čak i maksimalan broj članova saveta od 35. Isto tako, možda i nacionalne manjine koje imaju veliki broj pripadnika te nacionalnosti u našoj državi, možda će im biti dovoljno formiranje saveta od 15-20 članova.
Naime, postoje nacionalne manjine koje su raširene po celoj Srbiji od Subotice do Makedonije, imate i na Kosovu, kao na primer Romi, i ukoliko bi se njima ograničilo da mogu imati recimo 15 i 18 članova, postigli bi to da sa svih područja ne bi imali svoje predstavnike, a smatram da bi nacionalni savet trebalo da ima predstavnike sa svih područja, iz svih delova Srbije.
Za neke nacionalne manjine možda i nije problem da imaju samo 15 članova, a da opet budu zastupljene. Neke nacionalne manjine žive u nekom delu Srbije, recimo Rumuni koji žive uglavnom uz granicu sa Rumunijom, Mađari žive uglavnom, najveći broj u Vojvodini, ali kažem ima nacionalnih manjina koje žive na celoj teritoriji Srbije i da ih neko može predstavljati, sve te građane u nacionalnom savetu, potrebno je iz svih tih područja da imaju nekog svog predstavnika.
Mislim da je ovaj amandman mogao biti prihvaćen da se ostavi na volju pripadnicima nacionalnih manjina da sami izaberu koliko će članova savet imati od 15 do 35.

Od vremena koje  vam je na raspolaganju, kao ovlašćenom predstavniku, iskorišćeno je tri minuta i 50 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanica Donka Banović.

Naslov iznad člana 8. je Broj članova nacionalnog saveta. Dakle, ovaj član reguliše brojnost pojedinih nacionalnih saveta, u zavisnosti od broja pripadnika određene nacionalne manjine zavisi i koliko će članova će imati taj nacionalni savet.
Amandman koji smo podneli se odnosi na stav 2. i pročitaću ga – u slučaju nacionalne manjine, čiji je broj prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva manji od 10.000 lica ili nije posebno iskazan, nacionalni savet broji 15 članova.
Mi smo amandmanom predložili da se brišu reči – ili nije posebno iskazan. Mislim da bi stav i uopšte ovaj član bio bolji ukoliko ne bi bilo, ukoliko je broj pripadnika nacionalne manjine manji od 10.000.
Ovde sam dobila obrazloženje, to ima veze sa obrascem koji Republički zavod za statistiku čini pred svaki popis stanovništva. Postoji ona kategorija – ostali. Razumem predlagača zakona koji gleda unapred, pa razmišlja o tome da se možda na sledećem popisu stanovništva može pojaviti, odnosno može biti iskazana ta određena nacionalna manjina i to je u redu. Mislim da sam dobro shvatila obrazloženje. Razumem vaš stav.
Međutim, ako će se sledeći popis stanovništva najverovatnije organizovati i sprovesti 2011. godine, sada vas pitam, ovaj zakon stupa na snagu u roku od osam dana, dakle, kao i svi zakonski predlozi, u međuvremenu to je godina i po ili dve, u ovoj kategoriji – ostali imate razne odgovore, između ostalog ima 19 građana Srbije koji su se izjasnili kao Eskimi, imate ljudi koji su se izjasnili kao Kelti, imati ljudi koji se izjašnjavaju kao Šopi, verovali ili ne neki ljudi, prosto je to možda njihovo pravo da pokažu svoj stav prema izjašnjavanju uopšte, upisali su da su Marsovci. U toj rubrici – ostali ima raznih.
Do sada je formirano 15 nacionalnih saveta, plus Savez jevrejskih opština kao 16. partner. Može se dogoditi da, recimo, neko od ovih koji su se izjasnili kao Kelti podnesu zahtev za formiranje nacionalnog saveta, jer su oni u onoj rubrici – ostali.
Dok ne uradimo sledeći popis stanovništva i to se pojavi u ovoj drugoj kategoriji, znači na toj listi koju će sačiniti Republički zavod, možete da se suočite sa tom situacijom. Zato mislim da je trebalo da prihvatite ovaj amandman, jer je dovoljno da se kaže da ako je prema poslednjem popisu broj manji od 10.000 lica da će taj savet brojati 15 članova i tačka.

Minut i 20 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Bajram Šehović. Izvolite.

Gospođo potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnio sam amandman na član 9. Predloga zakona. Naime, ovaj član 9. definiše opšte nadležnosti nacionalnih saveta. Moj amandman se odnosi tako što se u članu 9. posle tačke 1) dodaje nova tačka 2) koja glasi – nacionalni savet donosi godišnji program rada i akcione planove za njegovo izvršenje, a dosadašnje tačke od 2) do 15) postaju tačke od 3) do 16).
Naime, osnova svakog efikasnog rada je planiranje, a za pravilno utvrđivanje finansijskog plana neophodno je da se prethodno utvrdi godišnji program rada, kao i akcioni planovi za izvršenje, kojima bi se u okviru svake od navedenih zakonskih nadležnosti nacionalnog saveta jasno odredili poslovi, ciljevi, izvršioci poslova i rokovi.
U obrazloženju predlagača dobio sam da se amandman ne prihvata i nadalje se kaže da se pretpostavlja da će nacionalni saveti, u interesu realizacije svojih nadležnosti i transparentnosti rada, koje svako biračko tijelo očekuje, doneti godišnji program rada i akcione planove prema svom navođenju u okviru svojih ovlašćenja.
Mislim da je predlagač trebalo da prihvati ovaj amandman, kako zbog efikasnog rada tako i zbog racionalnog korišćenja sredstava koja nacionalni saveti dobijaju iz budžeta.
Sem toga, ovim amandmanom se u najmanju ruku postižu dva cilja. Prvi je da će nacionalni saveti ozbiljnije raditi i time biti odgovorniji prema onima koji su ih birali, s jedne strane, a s druge strane da će nacionalni saveti biti odgovorni prema svom finansijeru, dakle prema budžetu Republike Srbije.

Minut i 30 sekundi iskorišćenog vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je ovaj amandman kolege Bajrama Šehovića trebalo prihvatiti. On apsolutno ima smisla.
Dakle, nacionalni savet zaista bi trebalo da donosi godišnji program rada, odnosno poslovanja i da donosi akcione planove za njegovo izvršenje, prosto zato što će svaki nacionalni savet biti u prilici da raspolaže i određenim finansijskim sredstvima, i da bi se sprečile zloupotrebe tih finansijskih sredstava, zaista je neophodno da se u okviru nacionalnih saveta definiše godišnji program rada, odnosno poslovanja i da to bude pravilo koje će da važi za sve nacionalne savete.
Obrazloženje koje je dala Vlada zašto ne prihvata ovaj amandman zaista nema nikakvog smisla - amandman se ne prihvata, pretpostavlja se da će nacionalni saveti u interesu realizacije svojih nadležnosti i transparentnosti rada, koje svako biračko telo očekuje, ovo su sve političke deklaracije, doneti godišnji program i akcione programe prema svom nahođenju u okviru svojih ovlašćenja.
Vi ste gospodine ministre rekli - da je sistem nacionalnih saveta nacionalnih manjina jedan podsistem u okviru globalnog političkog sistema Republike Srbije.
Ako je nešto sistem, onda mora da bude jednoobrazno uređeno. Ako će jedan nacionalni savet da ima po svom nahođenju, kako kaže Vlada, godišnji program rada, a neki drugi nacionalni savet neće imati - onda tu nema sistema, onda je sistem razbijen.
Upravo u interesu formiranja jedinstvenog jednoobraznog sistema nacionalnog saveta nacionalnih manjina, u interesu zakonitosti rada i poslovanja nacionalnih saveta, pre svega kada je u pitanju trošenje finansijskih sredstava, apsolutno je postojao valjan razlog da prihvatite amandman kolege Šehovića.

Minut i 50 sekundi iskorišćenog vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman nije prihvaćen, a slične je otprilike materije bio kao prihvaćeni amandman poslanika Balinta Pastora i Arpada Fremonda i bio je u duhu, kako se kaže u obrazloženju, Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Jeste činjenica da on u svakom slučaju daje odrednice i onemogućava da se ovim zakonom izlazi van tih okvira.
Kada je u pitanju ova osetljiva problematika nacionalnih simbola, koja je neuralgična tačka i uopšte pitanje kod nas na našem području i jedan od razloga je što do sada nije ni formiran nacionalni savet Albanaca na tom području. Svakako su razmišljanja u tom pravcu, postojala je jedna praksa, da kažem stečeno pravo, ne po nekom zakonu, ali po nekoj političkoj praksi iz osamdesetih godina, koja je bila devedesetih uskraćena, naravno političkog doneta i politički ukinuta, jer mi tek sada preko zakona regulišemo ovu materiju.
Postoje te dileme - da li nacionalni saveti mogu utvrditi nacionalni simbol, kada je nacionalni simbol stvoren kroz istoriju i ne pripada delu nacije koji živi samo u jednoj državi, nego pripada i karakteristika je, odlikuje celu jednu naciju ma gde bila ona, u dijaspori i u više država, jedna je kompleksna problematika i treba strpljenja da se kompleksnije reši i da u praksi onda ne bude trzavica koje se javljaju kod nas u određenim periodima.
Dobro, sada smo mogli ovim zakonom dotle, jer nas ograničava Zakon iz 2002. godine, ali svakako bi trebalo razmišljati i u tom pravcu, jer, ako se bilo koji simbol jedne nacionalne manjine, koji je deo jedne nacije, koristi u ovoj državi, uz zastavu ove države, ne vidim neki razlog za neke duge analize ili uopšte sukobljavanja koja mi imamo svake godine u određenom periodu, a to je novembar, kada se javljaju čak i ekscesi i ekscesne situacije u Preševu ili Bujanovcu. Kažem da je to tema o kojoj bi trebalo ubuduće ozbiljnije da se raspravlja i pokuša da se kompleksnije i adekvatnije reši.
Hteo bih ovde da dodam, odnosno čujem danas u ovoj raspravi da se dosta oko toga, da li su nacionalni saveti ovim rešenjima politizovani, da li treba uticati, maločas sam imao prilike da čujem jednog od kolega - da li treba da budu stručnjaci oni koji ovde preko ovog zakona će dati svoj političarima?
Apsolutno ne vidim zašto ne bi političari iz jedne manjine, ta politička elita jedne manjine, ne bi izabrala bolje svoje stručnjake iz obrazovanja, informisanja i druge oblasti, negoli što treba neko to da nametne iz višeg centra? Ovo je po meni suštinsko pitanje.
Zašto neko smatra, sada u ime višeg nivoa, da ima pravo preko politike da se meša u stručne kadrove jedne manjine, a ne dopušta da te stručnjake u ime te manjine bira ta predstavnička, neka bude elita, kako god je nazvali, legitimni predstavnici koji će se odredbama ovog zakona izabrati da u ime te manjine donose odluke.
Mislim da apsolutno ova rešenja koja su ponuđena ovim predlogom zakona idu ukorak prepoznavanja specifika našeg društva, ukorak sa efikasnijim rešenjima koja do sada centralizovana vlada nije mogla i mislim apsolutno da u tom pravcu ovaj zakon dopušta dosta mogućnosti, s tim što se bojim da li ćemo do kraja uspeti da sinhronizujemo, uskladimo odredbe ovog zakona sa osnovnim zakonima koje tretira i razmatra ovaj zakon.
Stvarno koliko će u praksi biti u mogućnosti da ostvarujemo ustanove kao instrumente ostvarivanja prava koja se regulišu ovim zakonom? Verovatno je za to potrebna adekvatna politička klima. Bez adekvatne političke klime svaki zakon, pa i ovaj, makar koliko dobar bio, preti da ostane samo na papiru, a da se onda u praksi sasvim malo ostvaruje.

Tri minuta i 30 sekundi iskorišćenog vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Dobrislav Prelić želi reč.