Hteo bih repliku na ministrovo izlaganje, ako ne koristio bih vreme grupe.

Nema osnova za repliku.

        Onda bih koristio vreme grupe.
Dakle, vi ste naveli odredbu člana 79. Ustava u kojoj između ostalih prava na očuvanje posebnosti stoji i ova mogućnost, odnosno ovo pravo, da se praktično osnivaju sredstva javnog obaveštavanja.
Znate, sredstva javnog obaveštavanja mogu biti razna. Postoji krovni zakon koji se bavi pitanjem javnog obaveštavanja i javnih glasila i on utvrđuje određena pravila igre.
Zaista, mi ne znamo šta će biti rezultat glasanja o zakonu informisanja, kao što je moj prethodnik rekao, i zaista ne možemo znati hoće li se usvojiti amandman Vlade, kojim se briše ona skandalozna iz odredbe člana 1. o 50.000 evra osnivačkog uloga, a čak i da se to ne izbriše ostaju odredbe koje su veoma teške za svakog osnivača, za koga se podrazumeva da je vrlo bonitetno privredno društvo i koje može da izdrži da ni po jednom osnovu ne bude više od 90 dana u blokadi za prethodnu godinu, kako ne bi došlo u priliku da jednostavno ipso fakto ugasi svoje glasilo.
Tu ne postoji nikakve zaštitne odredbe. One su praktično upućujuće u ovom delu.
S druge strane, zaboravljate ono na šta sam dao primedbu. Primedbu sam dao na to što ste se setili da je osnivanje nacionalnih saveta idealna prilika da se nacionalnim savetima, kao takvim, kao ekskluzivno političkim telima, daje ovaj prerogativ. Kada se pominju sva ova prava na očuvanje posebnosti, sva se ona mogu i neposredno ostvarivati, neka ne, ali neka mogu.
Niko, na kraju krajeva, i mimo ovog zakona ne brani pripadnicima nacionalnih manjina da osnuju svoje glasilo i da u tom glasilu zastupaju neke interese koje oni vide radi očuvanja svoje posebnosti, ali to ne znači da oni to pravo moraju da ostvare. Smisao ustavne odredbe je upravo u suprotnom, da im se to ne može onemogućiti. Dakle, da ne može niko u ovoj državi sprečiti nekoga da tako šta učini, ali i dalje stojim na stanovištu da odredba koju se napisali u stavu 1. člana 18. nije dobra odredba.

Narodni poslanik Olena Papuga podnela je amandman kojim se posle člana 19. dodaje naslov i novi član 19a. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, koja želi reč. Izvolite.

Član 23. predloga ovog zakona predviđa da Republika Srbija, AP i jedinice lokalnih samouprava, na inicijativu nacionalnih saveta, mogu da prenesu osnivačka prava na obrazovne ustanove, ustanove kulture ili ustanove koje se bave javnim informisanjem, naravno kada su u pitanju poslovi koji se odnose na nacionalne manjine.
Onda kažete da ugovor uređuje prava upravljanja koja se prenose i godišnji obim sredstava koja se obezbeđuju u budžetu Republike, pokrajina ili jedinice lokalne samouprave za finansiranje delatnosti ustanove.
Mi u SRS mislimo da ovo nije dobro rešenje i mi smo predložili da se finansiranje ustanova, ovih koje sam na početku napomenula, vrši na osnovu udela u osnivačkim pravima, zato što finansiranje obrazovnih, kulturnih i informativnih ustanova mora da bude u skladu sa osnivačkim pravima.
Govorili smo danas ceo dan, pogotovo u prepodnevnom delu, da ovaj zakon ne obavezuje na postojanje nacionalnih saveta. On otvara mogućnost, da li će takvi saveti da se formiraju, to zaista ne bi trebalo da bude posebna briga nikog, osim onih koji eventualno žele da ga formiraju.
Kažete da se ovakav amandman ne prihvatate jer u toj situaciji nacionalni savet nema sopstvenih sredstava i na njega se prenose osnivačka prava, a ne i obaveze za finansiranje delatnosti, što mi amandmanom predlažemo.
Dakle, da li imaju sredstava ili nemaju nacionalni saveti, to zaista nije briga i problem ovog zakona. Na određen način je zakon to regulisao i to što je predviđeno ovim zakonom trebalo bi da bude dovoljno.
Naravno da će nacionalni saveti da se finansiraju iz donacija, iz nekakvih dobrovoljnih priloga i članova itd. Iz tih sredstava mogu da rade u okviru ovog zakona šta god hoće, a ako nemaju sredstava, onda to zaista ne može da se prenese. Zamislite da nacionalni savet u nekom malom gradu, gde predstavnici jedne nacionalne manjine imaju možda nacionalni savet od 15 članova i oni dobiju u jednoj školi jedan deo gde mogu da obavljaju nastavu na svom jeziku...

Već govorite minut i 30 sekundi više.        Na član 23. amandman je podneo poslanik Dragan Stevanović. Izvolite.

Gospodine ministre, danas ste izrekli jednu rečenicu koju zaista SRS može da podrži, a to je da je Srbija ponosna na 23 manjine koje u Srbiji postoje. Srbija svakako ne može da bude ponosna na ovaj zakon, nije dovoljno dobar i površan je.
Mislim da sve ono što se generalno, pa i u pojedinostima može izneti kao primedba na ovaj zakon, da je sublimirao i na jedan eksplicitan način izneo kolega Aleksandar Martinović i rekao bih slobodno da je nacrtao šta to sve nije dobro u ovom zakonu.
Što se tiče mog amandmana, on sledi amandmanu gospođe Radete i kompatibilan je sa njim i sa našim stavom. Nismo osporili pravo da se osnivačka prava prenesu na neke ustanove, ali smatramo da u članu 23. niste dovoljno razvili odgovornost onih na koje će se ta prava preneti.
U mom amandmanu sam predložio da se u pogledu budžetskog finansiranja, koje se odnosi na materijalni položaj ustanova, ''u pogledu budžetskog finansiranja'' briše. Zašto? Činjenica jeste da će se nacionalni saveti finansirati iz budžeta od nacionalnog do lokalnog nivoa, ali kada nekom poverite prava, onda mora i neka odgovornost da proističe iz tih prava.
Neko će imati osnivačka prava nad nekim ustanovama u koje se ulagalo, koje su decenijama stvarane. U ovom članu se nikako u tom smislu, naročito u smislu materijalnog položaja, posle prenosa prava tih institucija ne prepoznaje odgovornost onih na koje će se osnivačka prava preneti.
Najlakše je sve stovariti na budžet. Nacionalni saveti se neće finansirati samo iz budžeta. Koliko vidim u zakonu finansiraće se iz donacija i drugih prihoda, pa smo želeli da u skladu sa učešćem u osnivačkim pravima materijalna odgovornost za stanje ustanova bude proporcionalno podeljena.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 28. amandman su podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić. Da li neko želi reč?

Sa članom 28. počinje poglavlje šesto, koje govori o izboru nacionalnih saveta, koje u načelu i svi koji su pročitali znaju da predlagač predlaže dva načina izbora, neposredan i posredan ili direktnim izborima za teritoriju cele države i neposredno putem elektorskih skupština.
Prvo, kroz niz amandmana smo predložili da se svaki član koji opisuje neposredan izbor briše, zato što duboko verujemo da nacionalne savete treba birati posredno kao i do sada, putem elektorskih skupština. Pre svega, zato što na ovaj način kršite Ustav i namećete obavezu pripadnicima nacionalnih manjina da se izjašnjavaju, a prema Ustavu nisu dužni da se izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti, da se upisuju u poseban birački spisak i, ako ispune uslov da se upiše 50% minus 20%, da će se održati neposredni, odnosno direktni izbori. Ukoliko se taj uslov ne ispuni, onda se ide na ovaj drugi način.
Drugo, dajete nacionalnim savetima, odnosno manjinama pravo da odluče se koji način izbora će upotrebiti. To takođe nije dobro, zato što je to kao da na lokalnim izborima kažete lokalnoj samoupravi da sama odluči koji će način izbora da primeni, da li će to biti proporcionalni ili većinski. Tu se pravi u startu razlika.
Da li će oni nacionalni saveti koji budu birani putem elektorskih skupština biti na istoj ravni? Imaćete praktično elektorske skupštine kao rezultat nemogućnosti formiranja posebnog biračkog spiska, da li to znači da će postojati nacionalni saveti prvog i drugog reda, jer drugi elektorski izbor tog saveta proizilazi iz činjenice da nemate dovoljno pripadnika te nacionalne manjine koji se nalaze na tom posebnom biračkom spisku.

Na član 28. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su  Olena Papuga i zajedno Kenan Hajdarević i Judita Popović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Bajram Šehović. Da li neko želi reč? Izvolite.