Uvaženi poslaniče Nikoliću, veoma sam ponosan na način na koji smo radili prilikom koncipiranja ovog zakona. Ponosan sam kao čovek i ponosan sam kao pravnik.
Pri tome, nije ovaj zakon rezultat samo političkih konsultacija, ovaj zakon, bar među ljudima koji su ga pripremali, ima nekoliko hiljada kilometara u nogama i prostoru koji smo prošli, da bi se uverili u neke činjenične stvari ili da bi dobili informacije od ljudi koje su za nas bile merodavne da imamo upravo određena rešenja.
Možda će delovati neobično, ali zaista postoje nacionalne manjine kojima je javni angažman, formiranje nacionalnog saveta, angažovanje, a ne sposobnost, o tome nisam govorio, problem. To je naprosto tako, to je činjenica koja se utvrđuje u razgovoru sa ljudima.
Imajući to u vidu, način na koji smo koncipirali ove odredbe zapravo govori o tome da smo pokušali te razlike, to činjenično stanje da uvažimo, da napravimo fleksibilne odredbe, i javna rasprava koja je bila organizovana i među nacionalnim savetima i među pripadnicima nacionalnih manjina bez nacionalnih saveta dovela je do ove zakonodavne procedure u ovom parlamentu i naravno da svi znamo da bez volje poslanika ovaj zakon neće biti usvojen. Ali, isto tako verujem, s obzirom na dosadašnje debate, da postoji među svim poslaničkim klubovima dobra volja i razumevanje za ove i ovakve odredbe.
Zaista smo puno truda utrošili. Tu je svakako i prethodno upoznavanje sa specifičnostima nacionalnih manjina. Svi ćete biti pozvani kad ovaj zakon bude usvojen da sa predstavnicima nacionalnih saveta obeležimo ovu činjenicu, koju verujem da ćemo u petak činiti.
Nemaju sve nacionalne manjine i svi nacionalni saveti političare, niti imaju političke partije, čak ih većina i nema. Zato se i takve stvari u rukovodstvu, zato se i takve stvari kroz ovaj zakon i pojavljuje.
Lepo rekoh, gospodine ministre, da niste čitali obrazloženja koja su davali vaši činovnici. Sad ste ovde pred svima nama rekli da ste govorili o nekim nacionalnim manjinama i njihovim pripadnicima koji ne žele da se angažuju, a da nikad niste pominjali sposobnost.
Slušajte obrazloženje - amandman se ne prihvata jer u manjinskim zajednicama koje broje mali broj pripadnika može se desiti da se ne bi moglo obezbediti za punovažan rad nacionalnog saveta dovoljan broj ljudi koji su zainteresovani i umešni za obavljanje poslova.
Izvinite, kako se drugačije kaže umešan? Sposoban. Jeste, umešan je sposoban. Ne umešan, izvinite, samo da vas naučim, naglašava se na umešan, na prvi samoglasnik. Umešnost je sposobnost. Pitajte Gordanu Čomić, ona svakome sve zna da objasni, verovatno će i vama uspeti.
Ni ovo objašnjenje koje ste dali zbog čega ne prihvatate naš amandman nema veze sa amandmanom. Neko je pisao po automatizmu, pročitajte, neću vam pričati šta kaže naš amandman, pročitajte ga, neka vam to bude iznenađenje. Samo hoću da kažem da ono zbog čega smo mi pokušali da objasnimo zašto nije dobro da postoje neposredni izbori za nacionalni savet, najbolje je rekao ministar kada je govorio da postoje nacionalne manjine koje ne žele da se izjašnjavaju, da se plaše, a najbolje za to je intervju koji je dalo nekoliko lidera nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Jedan od njih je i gospodin Mihajlović, evo, to vam je ''Novosti'', sreda 8. jul 2009. godine, koji je naš kolega narodni poslanik i istovremeno je lider u nacionalnom savetu. To je ono o čemu mi govorimo, politizacija.
On kaže ovako - Roma po popisu iz 2002. godine zvanično ima 108.000, a realno ih je najmanje sedam puta više. Zato mi ne bismo imali probleme (pazite - ne bismo imali probleme) da se izborimo za direktno biranje članova saveta, iako se mnogi moji sunarodnici plaše da se upisuju u spiskove, pa im je lakše da odrede elektore.
Dakle, govorimo o jednoj velikoj nacionalnoj manjini koja ima jako veliki broj pripadnika i ona se plaši da se izjašnjava. O tome govore i amandmani poslanika DSS. O tome morate da povedete, kao ministar za ljudska i manjinska prava, više računa. To je i suprotno članu 47. Ustava Republike Srbije, koji jasno kaže da ni jedan građanin Srbije nije dužan da se nacionalno izjašnjava. Molim vas, pokušali smo da objasnimo zbog čega je to važno, evo ovo je prilog tome.
Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
| Predsedava
Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 35. i član 35. Da li želite reč? (Ne.)
Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 36. i član 36. Da li želite reč? (Ne.)
Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 37. i član 37. Izvolite, gospođo Banović.
Predlaže se da se i član 36. i 37. brišu. Međutim, član 36. kaže – troškovi i takse. Kada je reč o finansiranju svih ovih predviđenih aktivnosti onda imamo dva kratka stava. Drugi stav kaže – finansijska sredstva za sprovođenje izbora nacionalnog saveta obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.
Naravno, ovde nema ni reči o tome ko će i kako pomoći i finansirati kampanju, zato što će sve izborne liste koje se budu kandidovale za svaki nacionalni savet imati i svoje kampanje. Dakle, to iz ovoga ne vidimo. Žao mi je što ode ministar zato što znam da gospođa zna, ali ona ne može da nam se obrati. Da li je Ministarstvo uradilo neki elaborat ili projekat kojim je predvidelo troškove? Koliko će koštati sve građane, pa između ostalog i sve pripadnike nacionalnih manjina održavanje ovakvih neposrednih izbora?
Dakle, znamo da sada postoji 15 nacionalnih saveta, dakle prema tom broju možemo pretpostaviti da će se najmanje 15 i birati. Da li ste izvršili kakav proračun koliko će to koštati? Da li će zbog sveukupne ekonomske krize država, odnosno i vaše ministarstvo, moći da ispuni uslove održavanja ovih izbora, a naravno i rokove?
Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
| Predsedava
Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 38. Da li neko želi reč? Gospođa Donka Banović, a posle toga gospodin Nikolić.
Samo ću da nastavim ovo o čemu sam govorila, o finansiranju. Dakle, nacionalni saveti nacionalnih manjina koji u ovom trenutku postoje, jeste da su im istekli odavno mandati, međutim, oni rade, oni skoro godinu dana imaju velikih problema u finansiranju. Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine je imao 31 milion predviđen budžetom. Prvo januar, februar i mart nacionalni savet nije dobio ni dinara, a onda je u aprilu neko doneo odluku da će taj nacionalni savet dobijati sedam miliona dinara. To ne zvuči kao mala cifra.
Međutim, list „Bratstvo“, koje je jedino štampano glasilo na jeziku bugarske nacionalne manjine i njegovo izlaženje je veoma ugroženo, prvi put posle 50 godina. Dakle, ''Bratstvo'' se finansiralo iz budžeta skoro 50 godina i sada se finansira, s tim što nacionalni savet je preuzeo svoju ulogu, ali nema novce. Posle 50 godina je ugroženo izlaženje jedinog štampanog medija na bugarskom jeziku.
Mi ovde pričamo o velikim dostignućima, o velikim pravima, o velikim stvarima, šta ćemo sve da uradimo, a ono što postoji, što je kvalitetno i što je praktično i velika tradicija za pojedine nacionalne manjine, to je u ovom trenutku veoma ugroženo, i to ne samo kada je bugarska nacionalna manjina u pitanju i njihov list, nego su i mnogi drugi listovi i glasila ugroženi.