U pogledu amandman na član 38. imam zamerki i na one koji su amandman podneli, a naravno i na Vladu koja je dala obrazloženje zašto amandman ne prihvata.
Naime, mislim da je poslanička grupa DSS, vođena idejom da se ukinu neposredni izbori za pripadnike saveta, predložila amandman kojim se briše čak i tačka po kojoj su sredstva javnog informisanja dužna da korektno, u skladu sa zakonom, obaveštavaju o toku izbora, o aktivnostima na izborima i da se na te izbore primenjuju propisi o informisanju koji se tiču izbornog postupka, verovatno se misli na narodne poslanike. Hajde sada i nekako, mogli su da kažu na osnovu kog zakona itd. Ne treba ukidati pravo na informisanje u vezi izbora.
Šta je Vlada odgovorila u obrazloženju odbijanja amandmana? Amandman se ne prihvata zato što je u suprotnosti sa duhom Predloga zakona i voljom pripadnika nacionalnih manjina da se samim nacionalnim manjinama omogući da se opredele da li žele svoje predstavnike izabrati neposredno demokratskim izborima ili posredno preko elektorske skupštine.
Izvinite, gospođo, ako ste vi pisali, pošto sada nema ministra, iz koje vam je to pameti došlo? Amandman uopšte ne priča o tome kako želi poslanička grupa DSS-a da ljudi budu birani, nego priča o informisanju.
Ali vi to niste pročitali, jer ne verujem da biste sedeli u toj klupi da ne umete da čitate. Ne verujem da biste sedeli u toj klupi da ne znate ovu materiju.
Jednostavno, vama nije poznato šta tu piše. Vi ste, znači, prepisali obrazloženje na član 37, na član 36, itd.
Stvarno nemojte da nas potcenjujete toliko. Nemojte da nas ponižavate. Dođite ovde spremni kao i mi. Nije bitno samo da se lepo očešljate, ministar zaboravi da mora baš svakih pet minuta da izađe da popuši cigaretu, da se udesite lepo i da sedite ovde da gledate u nas i da gledate na vreme kada ćete kući.
Ovo je zakon. Stotine hiljada ljudi će da se ravna po ovom zakonu. Sudbine mnogih ljudi će biti po ovome, mnoga materijalna sredstva.
Prenosimo osnivačka prava na mnogim objektima. Kome? Vi nama kažete – neka sami izaberu kako će da se biraju. Mi kažemo – hajde da vidimo kako da se informišu o izborima, a vi kažete neka izaberu sami kako će da se biraju. Stvarno nema smisla.
Molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, sprečite ovu samovolju Vlade Republike Srbije. Sprečite ovo ponižavanje narodnih poslanika. Zamislite sada kada bih počeo da pričam o nekom drugom zakonu. Šta biste mi rekli? Govornik može da govori samo o tački koja je na dnevnom redu.
Da li Vlada treba da se udubi i kada piše obrazloženje o odbijanju ili prihvatanju amandmana da kaže tačno na koji član i da ima veze sa tim članom?
Veoma je neprijatno postalo u poslednjih sedam ili osam dana, otkada ste preuzeli ovaj tempo kasački ili galoperski, nama poslanicima da posmatramo predstavnike Vlade u ovoj skupštini.
Ili nisu kompetentni za materiju ili ih uopšte ne interesuje šta se ovde radi, ili im saradnici samo zbog plate tamo sede u ministarstvima i u Vladi, a sada i ministar kaže da je prešao hiljadu kilometara da bi napisao ovaj zakon.

Potrošeno je vreme vaše poslaničke grupe, a vaš i moj glas je samo po jedan. Skupštinska većina, što je još bitnije, građani Srbije, zahvaljujući javnosti u radu, mogu da cene i ovo što vi govorite, ocenjujete i sugerirate, i ja, i ministar.

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na član 39. Gospođa Vojić Marković ima reč.

 Gospodine ministre, mnogo mi je drago da ste se vratili, zato što hoću da vas ukorim. Da ste bar pažljivo čitali amandmane koje  je poslanička grupa DSS podnela, bar ovoliko pažljivo kao gospodin Tomislav Nikolić, koji se potrudio da pročita i amandmane i obrazloženja, videli biste da obrazloženje koje ste napisali ovde apsolutno ne stoji i nema nikakve veze sa amandmanom koji smo mi podneli. Dakle, ono se ne odnosi na ovaj amandman.
Još ako biste imali malo više vremena da pogledate koja ste nam obrazloženja napisali sve, onda biste videli da se jedno isto obrazloženje ponavlja od prvog amandmana do poslednjeg amandmana koji smo mi podneli. To je potpuno ponižavajuće. Mi smo ipak uložili neki napor da ovaj zakon proradimo, da uradimo te amandmane. Apsolutno niko nije hteo da pročita amandmane koje smo napisali.
Dakle, već nekoliko puta se dešava da povremeno pustimo trik amandman da vidimo da li ga pročitate. Ovde nismo imali potrebe to da pratimo. Ovde se dešava da apsolutno isto objašnjenje imamo od prvog do poslednjeg amandmana. Gospodo, to nema smisla.

Na član 39. amandman je  podneo  narodni poslanik Dragan Stevanović, koji ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 39. reguliše raspuštanje nacionalnog saveta. Mi smo podneli amandman kojim smo rok za raspuštanje saveta, odnosno za sazivanje saveta smanjili sa šest na tri meseca.
Gospodine ministre, našim amandmanom mi smo hteli da napravimo jednu ravnotežu između prava i obaveza.
Mi zaista pozdravljamo napor države, koja hoće i želi da omogući manjinama da ostvare neka prava. Ali, vi morate da prihvatite činjenicu da iz tih prava proističu i neke obaveze i neka odgovornost. Ovakvim stavom koji ste izneli u svom obrazloženju da odbijete ovaj amandman postavlja se pitanje da li vas uopšte interesuje usvajanje ovog zakona.
Pazite šta ste rekli. Rok od šest meseci je primeren rok. Nacionalni saveti ne predstavljaju jedinice lokalne samouprave, pa će tako koliko se često budu sastajali opravdati, odnosno neće opravdati svrhu postojanja saveta kao institucije. Pa čemu onda sve ovo? Pa valjda je vama namera kao Vladi da se ovo uspostavi, da ovo profunkcioniše, a ne da imate ovako fleksibilan stav.
Ti nacionalni saveti, bez obzira na činjenicu što su saveti nacionalnih manjina, trošiće novac ove države. Imaće osnivačka prava određenih institucija i vi ćete sada tako fleksibilno, daćete im mogućnost da se sastanu eventualno dva puta u toku godine, a celu godinu će trošiti budžetska sredstva. To je jedan primer, jedna stvar koja ovde može da se spočita.
Znači, morate da vodite računa da uspostavite ekvilibrijum između prava koja manjine traže i koja im pripadaju, ali iz istih proističu i određene obaveze i to je trebalo da pokažete u ovom zakonu.
I ako ste zaista opredeljeni za tako nešto ovaj ćete amandman prihvatiti.

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na član 40. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić, koji želi reč. Izvolite, gospodine Jeremiću.

Ovaj amandman se odnosi na dužinu vremenskog perioda kada bi usled neaktivnosti trebalo obaviti zamenu određenog člana saveta. Amandmanom kojim sam u ime poslaničke grupe SRS podneo predviđeno je da se taj rok skrati sa godinu dana na šest meseci.
Smatram da je apsolutno logičan amandman, koliko je nelogično obrazloženje da je godinu dana primeren rok da se toleriše nerad.
Stvarno mi nije jasno to, ali ako imamo ovakva rešenja, onda ne bi trebalo da čudi da će kompletan zakon biti teško sprovodljiv i možemo samo zamisliti i na kakve probleme bi Srbija naišla i kakva silina optužbi bi zbog kršenja prava manjina i očigledne povrede zakona bila u budućnosti usmerena prema Srbiji ukoliko se zakon usvoji u ovako predloženom tekstu.
Ne treba takođe zaboraviti ni ustavnu zabranu smanjivanja dostignutog nivoa ljudskih i manjinskih prava, tako da se postavlja pitanje da li bi, eventualno, usvajanje zakona u predloženom tekstu onemogućilo bilo kakve izmene koncepta samouprave i kulturne autonomije u budućnosti.
Zato umesto kupovine vremena, loših kompromisa i kratkotrajnog obezbeđivanje podrške Vlade do novih uslovljavanja, Predlog zakona bi trebalo izmeniti, uskladiti sa Ustavom i predvideti ostvarljiva rešenja, koja neće ići na uštrb vladavine prava i nacionalnih interesa kako nacionalne većine, tako ni svih nacionalnih manjina.

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 41.

Gospođa Vojić-Marković ima reč.

Sada je vreme da malo koristim ovaj intervju koji sam pomenula, gde su lideri nacionalnih saveta dali prilično materijala za ono što smo mi ovde govorili tokom svog izlaganja.
Evo jedne od izjava. Jedan od lidera smatra da direktni izbori više odgovaraju velikim zajednicama koje su koncentrisane na jednom prostoru i imaju dobru političku infrastrukturu.
Dakle, ono što smo mi govorili ovde o politizaciji govore i oni za koje vi smatrate da ste zapravo s njima razgovarali, da ovaj zakon jeste iznedren iz neke interakcije sa nacionalnim savetima i sa ljudima koji su bili direktni učesnici, pošto pretpostavljamo da su oni iznosili mišljenja svojih nacionalnih zajednica.

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov člana 42. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 43. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 43. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Elvira Kovač, Esad Džudžević i Bajram Omeragić. Da li neko želi reč? Gospodin Esad Džudžević. Izvolite.