A i vreme je isteklo.
Reč ima dr Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ime DHSS podržavam donošenje ovakvog zakona. Ne mislim da će on rešiti problem dijaspore, ali je važan kao prvi korak, kao prva stepenica u promeni odnosa države prema dijaspori, jer je taj odnos do sada bio apsolutno maćehinski. Retko koja država u svetu je imala tako negativan i odbojan odnos prema svojoj dijaspori kao što je to bio slučaj sa državom Srbijom, koja ima brojnu dijasporu. Naprotiv, u mnogim zemljama uticaj dijaspore je i te kako značajan, često i veoma dominantan i za politička i za ekonomska zbivanja u tim zemljama.
Naravno da mi imamo više kategorija dijaspore, ona koja je ostala u inostranstvo pre Drugog svetskog rata i njihovi potomci, odmah posle onih tragičnih događaja u Drugom svetskom ratu i njihovi potomci, onda jedan talas socijalno-ekonomske dijaspore i, što je najtragičnije, odlazak stotina hiljada mladih ljudi koji su pobegli od režima Slobodana Miloševića. I to treba jasno i glasno reći.
Sećate se kilometarskih redova ispred pojedinih ambasada. To je najtragičnije. Sretao sam te mlade ljude po svetu - mlade, pametne, obrazovane, lepe. Uspeli su, ali tamo. Dobili su stanove, dobili su kuće, ali će svaki cent morati da otplate. Žive pristojno i ugodno, žive od svog rada, ali vidite tugu u očima i tugu u srcima. Srbija je njihova zemlja.
Zato je ovaj zakon značajan simbolički, kao poruka da se nešto menja, da neće više biti tog maćehinskog odnosa.
Sećate se onog što je nekad Danton pisao Robespjeru – „Nije problem kada se ljudi presele iz jednog kraja u drugi, ni kad odu iz jedne zemlje u drugu, nego je problem što ne možete izlazak sunca, cvrkut ptica ili grobove predaka preneti na đonovima cipela“.
Mi treba da pokažemo svojim ljudima želju da se vrate, jer tamo je pamet, tamo su ideje, uticaji, kapital, i to treba iskoristiti. Koliko ljudi glasa u dijaspori kada su izbori? Više ode odavde čuvara kutija nego što tamo glasa. To je taj maćehinski odnos.
Predlagao sam i molim ministra za dijasporu da takođe utiče, jer mi imamo neku staru strukturu diplomatsko-konzularnih predstavništava, koja nikakve veze nema sa realnošću. Predlagao sam ministru Jeremiću, nadam se da me čuje i da će postupiti po tome. Recimo, u Malti imate 3.000 naših ljudi, 1% stanovnika Malte su građani Srbije. Slična je situacija u Dubaiju. Tamo nemate ni konzularno predstavništvo. Treba da se ide u Rim. Avion leti pet minuta duže od Beograda do Malte nego iz Rima do Malte. A ovi iz Dubaija treba da se jave u Kairo. To nema smisla.
Dakle, mislim da taj odnos treba da se menja. Ali, neće se promeniti samo zakonom, nego sadržajem, činjenjem, delima. Ako oni imaju peripetije da dobiju putne isprave, ako imaju peripetije pri plaćanju putarine, raznih dažbina, taksi, zapošljavanja kad se vrate u zemlju, probleme oko investiranja svog kapitala u Srbiji... Mnogi su pokušali da se vrate, pa pobegli zauvek.
Tome mora da se stane na put. Jer, ako se tako nastavi, plašim se da ćemo mi vrlo brzo, praktično za nekoliko godina, imati isto ili više ljudi u belom svetu nego ovde. Tamo, na dalekim meridijanima, sa tugom u srcu, traže svoju sreću i budućnost.
Kao i svi normalni ljudi, ja se radujem belom šengenu, ali me plaši činjenica da 70% srednjoškolaca želi da ode u inostranstvo. To je genocid prema sopstvenom narodu. Zato država treba da učini mnogo ovde, da stvori prilike za te mlade, pametne, obrazovane ljude da ostanu ovde, a ne da idu u beli svet, da ne bismo ponovo morali da donosimo neke nove zakone o dijaspori.

 Hvala. Reč ima narodni poslanik, potpredsednik Skupštine, gospodin Božidar Delić.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je bilo potrebno urediti odnose i u ovoj oblasti, kako bi se u saradnji sa našom dijasporom postizali bolji rezultati, a na kraju krajeva, i druge zemlje u regionu su ova pitanja regulisale bilo kroz jedan zakon ili se ova problematika nalazi u više zakona.
S te strane, postoji potreba za jednim ovakvim zakonom. Međutim, čitajući zakon, za mene je bilo posebno interesantno, gospodine ministre, to što nigde nisam našao, i toga nema u zakonu, da je pomenuta Matica iseljenika Republike Srbije.
Da me pogrešno ne razumete, nisam očekivao da vi tome posvetite neko poglavlje, neki član, pa čak ni neki stav, ali ako već u zakonu imamo predviđen Savet za odnose sa Srbima u regionu i Savet za dijasporu, moje je mišljenje da je kao jedan član jednog ili drugog ili oba saveta trebalo da bude i predstavnik Matice iseljenika Republike Srbije.
Nekako mi je čudno. Mi smo, kada je usvajan budžet za 2008, i kada je usvajan budžet za 2009. godinu, insistirali da se u predviđenim sredstvima naglase koja su sredstva za Maticu iseljenika Republike Srbije. SNS je posebno, kada je budžet za 2009. godinu usvajan, to tražila i objašnjenjima je pomenuta Matica iseljenika.
Jednom prilikom je ministarka finansija tačno odredila koja su to sredstva koja su opredeljena za Maticu iseljenika Srbije. Pre nekoliko dana je održana godišnja skupština Matice iseljenika. Mi smo u poslaničkom klubu SNS razgovarali sa delegatima i tada smo saznali da, mislili smo da je taj problem rešen, ali ni jedan jedini dinar Matica iseljenika nije dobila ove godine.
Ako želite da neku organizaciju sklonite ili uništite, to ćete najlakše uraditi ako joj ukinete finansiranje. Matica iseljenika egzistira gotovo 70 godina, a ima samo dva zaposlena. Ne znam koliko ima Ministarstvo za dijasporu, verovatno 50 ili 60 ljudi, neću da grešim oko toga, ali svakako Matica iseljenika treba da opstane. A može da opstane samo ako se vi trudite. Ako kroz ovaj zakon kažete da ispoljavate brigu prema Srbima koji se nalaze u dijaspori, onda tu brigu treba i da ispoljite prema toj organizaciji. Očekujem da ćete to učiniti.
Čitajući ovaj zakon, primetio sam jednu drugu stvar. I u ovoj vladi se često govori da će biti rekonstrukcije, pa je neće biti. Ja ne očekujem da će je biti. Ali vi ste, pišući ovaj zakon, jednostavno išli u budućnost, jer zakon je napisan tako da, ako neka druga vlada, upravo zbog toga što smatra da treba da ima manje ministarstava, možda predvidi da ne bude Ministarstva za dijasporu, ovaj zakon će i tada važiti. To pozdravljam i to je dobro. Mislim da svako ministarstvo, na kraju krajeva, treba da radi na taj način. Očekujem da ćete mi odgovoriti vezano za Maticu iseljenika.

Reč ima ministar Srećković.

Planirao sam da se na kraju obratim narodnim poslanicima u vezi sa svim predlozima i sugestijama, ali pošto je gospodin Delić postavio konkretno pitanje, konkretno ću i odgovoriti.
Što se tiče Ministarstva za dijasporu, postoji apsolutna spremnost i raspoloženje da Vlada Srbije delimično finansira rad Matice iseljenika. Ono što mi činimo u okviru naših više nego skromnih budžetskih sredstava, a reći ću da je budžet Ministarstva za dijasporu 120 miliona dinara (nisam pogrešio za jednu nulu, nije milijardu i dvesta, ni 12 milijardi), to je 0,0025% ukupnog budžeta Republike Srbije. Mi u skladu sa našim mogućnostima podržavamo projekte svih naših udruženja i organizacija koje rade na unapređenju odnosa dijaspore, odnosno Srba u regionu prema matičnoj zemlji, i u tom smislu smo podržavali i projekte Matice iseljenika.
Ja ovu inicijativu podržavam i, što se mene tiče, mi ćemo, kao ministarstvo, predložiti da se u budžetu za narednu godinu pronađu finansijska sredstva, koja zaista nisu velika, da bi Matica iseljenika mogla da funkcioniše. Ali, to u ovom trenutku nije moguće u okviru Ministarstva za dijasporu jer je naš budžet zaista zanemarljiv.

Hvala, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik gospodin Žika Gojković.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre i članovi Ministarstva, dame i gospodo poslanici, na početku svog izlaganja pročitaću samo dve rečenice iz dopisa koji smo dobili iz Generalnog sekretarijata predsednika Republike, da ne bi bilo nikakvih zabuna u daljoj diskusiji:
''Stav je Kabineta predsednika Republike da Nacrt zakona na celovit način reguliše odnose između Republike Srbije i njenih institucija sa dijasporom i Srbima u regionu. Time se stvara adekvatan pravni okvir za ostvarivanje i dalji razvoj dijaspore i Srba u regionu sa Republikom Srbijom na svim poljima društvenog, kulturnog i privrednog života''.
Ovo je samo jedan od dokaza da SPO u svom radu sarađuje sa svojim koalicionim partnerima i da ćemo, kao jedini predstavnici desne evropske Srbije, tako činiti i ubuduće. Moram priznati da je postalo već uobičajeno od strane pojedinaca iz opozicije da budu ostrašćeni i isključivi kada su u pitanju predlozi koji dolaze od vladajuće koalicije. Takođe smo navikli da se nacrti zakona kritikuju paušalnim i površnim izjavama, što jasno pokazuje stepen politikanstva u glavama određenih ljudi, koji se upravo pozivaju na politikanstvo prilikom izrade ovog zakona.
Nažalost, neki od tih ljudi nisu ovde u sali. Nisam od onih koji vole da govore iza leđa, ali su ovo stvari koje se ipak moraju reći.
Neki od tih ljudi su toliko opterećeni SPO i obuzeti besom da su izneli niz besmislica, pa smo imali prilike da čujemo i određene termine poput infrastranačke strukture.
Tradicionalno neobaveštene patriote su zaboravile da je inicijativu SPO 2004. godine osnovano Ministarstvo za dijasporu, i da je ovo drugi mandat a ne treći, i mi smo ponosni na to. Do tada se dijasporom bavilo tako što se dijaspora reketirala, likvidirala viđenije predstavnike, pljačkala ih na razne načine preko carine, policije, putarine i sličnih kreativnih nameta prilikom njihovih poseta svojoj domovini, naročito u periodu posle 1945. godine. Imali smo priliku da vidimo u jednom od "Insajdera" svedočenje izvesnog gospodina Stupara o tome kakav je bio odnos države prema dijaspori.
Gospodin Rogović je, prilikom jučerašnjeg, po mom mišljenju vrlo kvalitetnog izlaganja, izneo nekoliko vrlo važnih činjenica koje potvrđuju zašto je potrebno da se donese jedan ovakav zakon i zašto je potrebno da postoji Ministarstvo za dijasporu. Ne bih ponavljao ono što je on rekao, samo ću se osvrnuti na nekoliko podataka koje je on propustio ili koji možda zaslužuju da se još jednom ponove.
Broj lica srpskog porekla u inostranstvu iznosi između tri i po i četiri miliona, što predstavlja skoro dve trećine domaće populacije. Jedna trećina te populacije živi u Americi, oko 700.000 živi u Nemačkoj, što je najveći deo naše populacije u Evropi. Devedesete su dovele do toga da je oko 400.000 lica napustilo našu zemlju, a od tih 400.000 lica oko 30.000 je visokoobrazovanih.
Nažalost, i pored svih priča o korupciji, kriminalu i aferama, malo ko se iz bilo koje vlade do sada bavio ovim problemom, a ni mediji ovu priču u potpunosti nikada nisu želeli da isprate.
Imao sam priliku da nedavno boravim u Americi i čujem koliko košta jedna godina na jednom od osrednjih koledža. Četrdeset hiljada dolara košta godina studiranja. Neki su izračunali da jedan svršeni student koji ode iz ove zemlje košta ovu zemlju 200 do 250 hiljada evra.
Ako pogledamo i izračunamo koliko je ljudi do sada otišlo, videćemo da je to u stvari najveća regularna pljačka ove zemlje i da je prosto neverovatno da se država do dana današnjeg ovim problemom ili nije ili gotovo uopšte nije bavila.
Treba istaći i jedan podatak, za koji verujem da je novost za mnoge od vas, a vrlo je važno čuti ga. Postoji nekoliko stotina visokoobrazovanih mladih ljudi koji su danas zaposleni u stranim državnim administracijama. To je strahovit potencijal za ovu zemlju i mislim da, sem Ministarstva za dijasporu, i mnoge ozbiljnije institucije treba ovim problemom da se pozabave.
Predlog ovog zakona, kao i formiranje ministarstva je uostalom nadstranačka stvar, koja nema veze ni sa jednom ideologijom, već isključivo ima za cilj unapređenje položaja srpskih građana koji žive u inostranstvu i drugih koji su srpskog etničkog porekla, njihovo političko zastupanje, stvaranje uslova za njihovo uključivanje u politički, ekonomski i kulturni život matice i, najzad, stvaranje uslova za njihov povratak, posebno onih koji su iz ove zemlje pobegli devedesetih godina.
Treba reći koja su tri vrlo bitna faktora i najvažnija kako je nastala, u stvari, naša dijaspora. To su: ekonomski - težnja za boljim životnim standardom zbog loše situacije u zemlji, velika nezaposlenost, siromaštvo i odsustvo perspektive; zatim ideološki faktori - razlog je preovlađujuća ideologija, posebno nakon uspostavljanja komunističkog režima 1945. godine, a zatim i u skorije vreme, zbog režima devedesetih godina; i najzad, nažalost, humanitarni razlozi - veliki broj izbeglica i azilanata u EU koji su bili prinuđeni da napuštaju svoja ognjišta usled međunarodnog priznanja nezavisnih država na teritoriji nekadašnje Jugoslavije.
Ne želim da govorim o važnosti donošenja ovog zakona, kao i o pozitivnim stvarima iz istog, jer svi oni koji su dobronamerni to vide. Hoću samo da istaknem da je Ministarstvo dobro prepoznalo da je nemoguće stvarati odgovarajući imidž i jačati osećaj pripadanja matici, ukoliko se ne radi na razmeni i širenju znanja i informacija, svakodnevno, i putem novih medija, kao što su satelitska televizija, internet, kao i preko tradicionalnih konferencija, godišnjica, poseta migranata i njihovih potomaka.
Ono što je možda najvažnije i gde je do sada urađen vrlo mali pomak, to je omogućavanje političkog participiranja njihovim glasanjem i nešto što bi možda bio korak napred, a to je uvođenje predstavnika dijaspore u vlast. Takvih primera ima i mislim da bi Srbija o tome mogla vrlo ozbiljno da razmisli. Dijaspora treba da ima pravo da aktivno učestvuje u diskusijama, i to je ovo ministarstvo prepoznalo, koji se tiču, naravno, njihovih potreba, kvaliteta stila svakodnevnog života u zemlji prijema, ali i pitanja razvoja matice i njenih potreba.
Jedan od istaknutih ciljeva ovog ministarstva je stvaranje baze podataka o medijima i organizacijama dijaspore, njenim klubovima, vođama, tj. važnim pojedincima u inostranstvu.
Za one koji su imali neke nedoumice u vezi s ovim zakonom treba reći da je ovaj zakon živa materija, da će poboljšanje odnosa sa dijasporom u budućnosti sigurno dovesti i do nekih promena ovog zakona, a sve nedorečenosti koje smo imali prilike da čujemo i na Odboru i prilikom diskusije juče, verovatno i koje će danas uslediti, biće uređene podzakonskim aktima.
Video sam pregršt amandmana na ovaj zakon. Nadam se da je većina dobronamerna i da će se podnosioci amandmana napokon pojaviti kada bude bio Dan za glasanje i da će glasati za te amandmane koje predlože, a ne samo deklarativno da se zalažu za neke teme, kao što je to bio slučaj do sada.
Dotakli smo se i budžeta kojim raspolaže ovo ministarstvo. Za oni koji ne znaju, gospodin Srećković je malopre rekao koja je to cifra. Da bih mogao da uporedim, reći ću vam samo da ovo ministarstvo raspolaže budžetom koje je manje od kabineta pojedinih ministara.
Ovi ljudi se vrlo racionalno i pragmatično odnose kako prema svom radu, tako i prema izradi ovog zakona. To je jedan istinski poziv na nacionalno ujedinjenje, mnogo veći nego što bi bilo koja stranka mogla da uradi. Naravno, SPO će glasati za predlog ovog zakona, prvi zakon o dijaspori koji je ikada ova država predložila, i pozivamo sve da u Danu za glasanje podrže isti. Hvala.

Hvala vama. Reč ima gospođa Milica Vojić-Marković, ako želi. Morate da stavite karticu, pa da pritisnete taster. Izvolite.

Izvinjavam se, izašla sam za trenutak, a kartica je ostala izvađena, kao što to obično radim.
Hvala, gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, potrudiću se da vrlo srčano, ali argumentovano, na način na koji su poslanici DSS-a već više puta u Skupštini branili zakon, odnosno govorili vrlo argumentovano o onim stvarima koje u zakonu nisu dobre.
Pre nego što počnem da govorim o samom zakonu, skrenula bih pažnju na niz zanimljivosti koje ovaj zakon prati. Pre svega, pred nama se nalazi zakon, a da Vlada nije odredila politiku prema dijaspori i prema Srbima u regionu. Takođe, argumentovano tvrdim da je izostala široka javna rasprave, pre svega u dijaspori. Mnogi savezi, udruženja, mnoge organizacije i klubovi ni pojma nemaju da se ovaj zakon nalazi danas pred nama. Čak ni Matica iseljenika nije konsultovana u vezi sa ovim zakonom.
Dalje, moram da kažem još jednu vrlo zanimljivu stvar. Pominjano je više puta ovde - mišljenje Venecijanske komisije o ovom zakonu ne postoji.
Ono što je interesantno jeste da vladajuća koalicija, svaki put kada zna da zakon ne može da prođe kod Venecijanske komisije, donese taj zakon pred Skupštinu i pravi se luda, kao - to nije ni važno. Hoću da podsetim da je i Zakon o informisanju, nedavno donesen, isto tako prošao bez mišljenja Venecijanske komisije.
Naravno, prema vestima iz dijaspore, a verujte da smo konsultovali mnoge iz dijaspore, za njih ovaj zakon ne predstavlja ništa novo i ništa naročito.
Za njih su od životne važnosti neke druge stvari, kao što je, recimo, zakon o restituciji, drugačiji bankarski sistem, zakoni iz seta o direktnim investicijama.
Počeću komentar ovog zakona, dakle vrlo argumentovano, od izjave ministra Srećkovića, koji kaže ovako - novi zakon predstavlja suštinski zaokret u politici prema rasejanju, jer će tri miliona naših ljudi širom sveta, prvi put, dobiti priliku da se aktivno uključi u društvena, ekonomska i politička dešavanja u Srbiji, ali će i od Srbije dobiti podršku koja je godinama izostajala. Ne znam u kom obliku će ta podrška biti, s obzirom na to , kako ste i sami rekli, koliki vam je budžet.
Ali, hajde da počnemo da govorimo konkretno o ovom zakonu, vrlo argumentovano. Članovi 15-23, za one koji smatraju da mi govorimo paušalno. Poći ću od prvog "Potemkinovog sela", a ima ih više u ovom zakonu. Vi ga zovete Skupština. Kažete da će Skupštinu činiti 44 delegata i nudite kriterijum da su to lica uvažena u sredini u kojoj žive i da o tome treba da se sporazumno dogovore organizacije u dijaspori. Tako piše u Predlogu zakona.
Prvo, potpuno je nejasan kriterijum i nije kriterijum da je neko uvažen u svojoj sredini. Tek treba da iz toga izvedete šta su to konkretne činjenice. To je toliko fluidno i nedefinisano da ostavlja veliki prostor za manipulaciju. Drugo, pretpostavljam da u svom ministarstvu imate otprilike bar desetinu popisanih klubova, udruženja i organizacija Srba koji žive van Srbije ili u regionu.
Znate i to da među tim organizacijama, koje su potpuno raznorodne, među kojima uglavnom ima trvenja u vezi sa unutrašnjom politikom, spoljnom politikom Srbije, u odnosu na ekonomsku politiku, na kulturu, na veru, postoji potpuno neslaganje. I sad vi očekujete da te organizacije na terenu iznedre jednog kandidata za delegata, kojeg će dostaviti vama. Mogu vam reći da je to skoro nemoguće.
Uzmite primer da u Skandinaviji, samo u Švedskoj imate 50 raznoraznih i raznorodnih organizacija. Očekujete li da će vam ponuditi samo jednog kandidata? Šta ako vam ponude pet kandidata? Šta ako vam ponude deset kandidata? Ako dobijete 50 kandidata? Ko je taj koji će izabrati tog jednog kandidata i na osnovu čega će to učiniti? Pretpostavimo da je kriterijum koji ste vi dali, da su to uvažene osobe u svojoj sredini, biti potpuno zadovoljen. Kako ćete izabrati tog jednog?
Naravno, vi kažete da se u to nećete mešati. Ali, očigledno je, iz ovog što ste napisali, da se vi morate mešati u to, neko se mora umešati. To znači da ćete vi izabrati neke podobne partijske ljude, jer iz dijaspore dobijamo komentare da se uglavnom, gde se ta rasprava vršila, vršila među podobnima, onima koji su skloni ovoj vlasti. Dakle, iz dijaspore vam poručuju da ćete ih samo još više posvađati.
Hajmo dalje. Ne možete da kažete koliko traje mandat Skupštine – to ne piše u zakonu. Ne kažete koliko će trajati mandat delegata – ne piše u zakonu. Ne kažete u zakonu koga će obavezivati odluke koje ova skupština donese. Prema svemu što ovde piše, to je jedna svečarska skupština, koja će se okupljati jednom godišnje na dan koji vi kažete da ćete slaviti, ali se ne slavi među Srbima. Prosto nema razloga da pravimo jedno ovakvo telo, koje će biti samo svečarsko.
S druge strane, to tako kako ste vi zamislili napraviće haos, to će posvađati ljude na terenu i vama dati otvoren prostor da odlučujete koje ćete ljude izabrati. Organizacije koje su se nama javile, a ja sam sa sajtova skinula mnogo komentara mnogih organizacija, kažu da ministar čak ima i fotografije kandidata koji će biti delegati.
Vi tako zamišljate demokratiju. Evo, demokratsko je i ovo što ste sad dalje napisali – Vlada utvrđuje politiku matične zemlje prema dijaspori i Srbima u regionu, a ministar dijaspore je sprovodi. Gde je tu Skupština Republike Srbije? Nema je. Gde su tu ljudi iz dijaspore? Gde su tu Srbi iz regiona? Nema ih. Vlada najbolje zna, i ministar Srećković i Boris Tadić, kako će da odrede politiku. Znači, vi ćete, jednostavno, odrediti politiku prema Srbima u regionu i politiku prema Srbima u dijaspori ne pitajući njih kako to treba da izgleda.
Dalje, formirate Budžetski fond. Kažete da je to budžetski fond i time dovodite u zabludu ne samo građane Srbije i poslanike Skupštine, nego i ljude u dijaspori. Kako može biti nešto budžetski fond ako predviđate mogućnost da novac u taj fond dolazi van budžeta? Vi kažete, pod dva - dolazi od donacija, pod tri - iz nekih drugih izvora.
Kada stigne novac iz dijaspore (pretpostavljate da će oni uglavnom imati potrebu da doniraju, je li tako?), tim novcem ćete da upravljate vi, Ministarstvo za dijasporu, odnosno titular je ministar. Ministar će, kao i više puta do sada...
Pazite, to nije vaše originalno delo, ima onih koji su vas podsetili, sede u Vladi, jer su se oni proslavili 90-ih godina, upravo tako što su opljačkali dijasporu i napravili taj odnos dijaspore da sumnja u sve što dolazi iz matice.
Dakle, vi ćete raspolagati novcem dijaspore. Izvinite, molim vas, to je malo mnogo. Nisam sigurna da vam je dijaspora dala odobrenje da vi na takav način raspolažete njenim novcem.
Da dokažem da sam ''debelo'' u pravu kada ovo govorim i da je to argument, ne paušalna ocena, podsetiću na izjavu ministra Srećkovića koju je "Fonet" preneo 8.9.2009. godine. Kaže da je Srbiji potreban novi patriotizam zapadnog tipa. O tome smo više puta komentarisali. Ministar klima glavom, ali nam nije objasnio šta podrazumeva pod tim patriotizmom zapadnog tipa.
Patriotizam je patriotizam i ljubav prema otadžbini je ljubav prema otadžbini, ne znam da postoje zapadni, istočni, južni i severni tip, sem ako ministar ne smatra da taj patriotizam zapadnog tipa podrazumeva da dijaspora da pare a da ih on troši. Dakle, Vlada Republike Srbije i ministar kažu da se patriotizam i ljubav prema otadžbini mere količinom evra koji se isporuči u ovo ministarstvo.
Hajde dalje da komentarišemo. Pogledajmo sastav Saveta. Član 29, nimalo paušalno: ''Članovi Saveta su: predsednik Republike Srbije (na osnovu onog što sam sinoć shvatila, predsednik se zahvalio na ovoj časti); predsednik Vlade; ministar nadležan za spoljne poslove; ministar nadležan za dijasporu; ministar nadležan za prosvetu; ministar nadležan za kulturu; ministar nadležan za vere; ministar nadležan za finansije; predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine; predstavnik Srpske pravoslavne crkve; komesar Komesarijata za izbeglice Republike Srbije''.
Pa, to je državno telo, a ovo je državni organ, gospodine. Zašto bi ovde trebalo da bude državni organ? Izvinite, ako pravite sastav Saveta za odnose sa Srbima u regionu, mislite li da bi možda trebalo da budu prisutni i predstavnici Srba iz regiona?
Da ne govorim drugu stvar, koja je skandalozna. Kako koji zakon u Skupštinu dolazi, mi smo svedoci da Vlada zaboravlja nekako, ne znam kako, da postoji i druga pokrajina u Srbiji, da se ona zove Kosovo i Metohija. Kako se ne nađe ovde mesto za predstavnika Zajednice srpskih opština sa KiM? Ne znam kako ste zaboravili taj detalj, a naročito je skandalozno ono što ste juče obrazložili.
Hajdemo još neke zanimljive stvari. Kada pogledamo dobro ovaj zakon, a verujte da smo ga zaista sa vrlo stručnim ljudima radili, i zaista su komentari na ovaj zakon skidani sa sajtova raznih organizacija, vidimo samo jedno - pošto će Savet za dijasporu i Savet za odnose sa Srbima u regionu da preuzmu dužnost i nadležnosti Ministarstva za dijasporu, pretpostavljam da će ovo ministarstvo tada prestati da postoji.
To je potpuno logično. S obzirom na okolnosti u kojima se nalazi budžet Republike Srbije, odnosno da smo mi bankrotirali, mada to neko od zvaničnika treba i da kaže, sasvim je izvesno da ovo ministarstvo, kada se ovaj zakon usvoji, ne treba da postoji.
Ali se zato ministar Srećković dosetio, a dosetio se zbog toga što nam je objasnio u svojoj izjavi da je vrlo važna oblast njegovog ministarstva putovanje, što naravno nije... Njegov posao je da napravi vezu među organizacijama, da obezbedi uslove da Srbi koji žive u regionu i van Srbije bolje mogu da funkcionišu i da budu povezani s maticom. To je njegov posao, a ne da putuje.
Dakle, ministar se dosetio i, kako pogledate ovaj zakon, vidite da raznorazne nadležnosti u ovom zakonu treba da preuzme Ministarstvo za dijasporu. Ono već ima te nadležnosti.
Zašto im treba sada još i zakon za te nadležnosti? Znači, jedno je suvišno, ili zakon ili ministarstvo. Zakon je potreban, ministarstvo, nažalost, prema rezultatima, nije.
Da ne bude paušalna ocena da DSS kritikuje bez argumenata, evo šta kažu predstavnici organizacija. Recimo, predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja gospođa Samardžija upozorava da je Ministarstvo ispolitizovano i da će pitanje odnosa matice prema dijaspori ostati neozbiljno i neprofesionalno sve dok ono bude deo partijskog plena. Molim vas, nije napisao niko od poslanika DSS.
Ajmo dalje, još jedno ću, neću vas više mučiti. Dakle, evo predsednika, gospodina Predraga Golubovića. On je predsednik obnovljenog ogranka Srpske narodne odbrane i kaže ovako: „Ova politika koja je na sceni u otadžbini u suprotnosti je sa našim osnovnim postavkama delovanja. Mi, da se razumemo, nismo protiv Evrope, Amerike, Rusije, Kine i drugih sila Zapada, Istoka, Severa, Juga. Naprotiv, mi jesmo za saradnju sa svima, ali bez podaničkih i snishodljivih odnosa, a pogotovu ne na dugoročnu štetu srpskog naroda, a to se sada upravo čini“. Dakle, samo dva, a kad budu amandmani, čitaću vam još mnogo.
Šta da kažem sledeće? Ovo je jedan vrlo perfidan pokušaj, opasan pokušaj zloupotrebe dijaspore i igranja na kartu političke podeljenosti, pokušaj koji treba da unese novi razdor među ionako labavu koheziju Srba koji žive van Srbije i da napravi prostor za partijsko delovanje jednoj stranci. Hvala.