Zaista moram, poštovana predsedavajuća, da repliciram gospodinu Krasiću, jer ovde je nekoliko puta u vrlo negativnom kontekstu, vrlo zlonamerno pomenuta DS. Gospodine Krasiću, vaše iskustvo stečajnog upravnika koje ste stekli u SRS i neprelaskom cenzusa u Vrnjačkoj Banji i u drugim mestima, ne morate da prenosite u DS, jer što naš narod kaže: „Što od vrane otpadne, nikad soko ne postane“. Tako da, zaista pustite nas da se bavimo našim programom i našom politikom, a vi se bavite vašom strankom i onime što ste učinili zemlji Srbiji tokom 1999. godine. Srbija se još uvek od toga nije oporavila.
Nemojte ovako bez argumenata, usled nedostatka političkog programa, optuživati DS i za to što pada kiša napolju, i zato što sada u 18.00 sati pada mrak. Građani Srbije znaju za koga glasaju, kome daju poverenje i zbog čega to rade.
Razumem vaše ogorčenje i razumem vašu naknadu opozicionu pamet. Dobro je da neko bude u opoziciji, ali najteže je u opoziciji prvih 20 godina.
Posle će vam biti lakše, gospodine Krasiću. Do tada ćete valjda smoći snage da pređete cenzus na Voždovcu, u Vrnjačkoj Banji i ostalim opštinama Srbije, gde to niste uspeli na prošlim izborima.
Kada to prođete na lokalu, kada ubedite građane Srbije da ste zaista promenili način razmišljanja, da više niste ona demokratska opcija kakvom se sada predstavljate, lažna demokratska opcija, nego da ste ona kakva ste oduvek bili, onda sa građanima Srbije možete praviti kakve god hoćete dogovore, iznositi kakva god hoćete obećanja, a i tada će Srbija uveliko biti u EU. Hvala vam. (Aplauz.)

Ima reč gospodin Zoran Krasić.

Gospođo Đukić – Dejanović nadam se da ste me dobro čuli. Ja sam pričao o DS i ja sam očekivao da će neko od predstavnika DS da se javi, ovde postoji predsednik i zamenik predsednika za tu vrstu replike. Meni je drago, pošto sam imao priliku da čujem ovo izlaganje, to je potvrdilo onu moju tezu – da je ''Otpor'' stvarno preuzeo DS i tu pomoći nema. Kada CIA nešto uzme u svoje ruke tu trava ne raste.
Inače, ne bih da komentarišem neke stvari, jednostavno, mislim da sam uspeo, a upravo sam to hteo da dokažem – lepa priča, umiveno, fino, a Srbija propada. Eto, to je Demokratska stranka. (Aplauz.)

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu korišćenja sredstava alokacije specijalnih prava vučenja odobrenih Rezolucijom odbora guvernera broj 64-3 i broj 52-4.
Zahvaljujem na radu. Sutra ćemo nastaviti sa radom u 11.00 časova zbog toga što je Odbor za odbranu zakazan za pola deset, pa verovatno neće biti završen da ne bismo odlagali i počinjali, znači u 11.00 sutra. Izvinjavam se, mislila sam da ministarka nije raspoložena, moj je propust, izvinite, molim vas. Molim vas da se malo strpite da saslušamo gospođu Dragutinović.

Žao mi je što gospodin Markićević nije sa nama ovde. Kao i uvek, meni je zadovoljstvo da čujem mišljenja narodnih poslanika i zadovoljstvo da odgovorim na poslanička pitanja. Takođe, kao i uvek, postoje teme koje se stalno ponavljaju, pitanja koja stalno ponavljate, pa nažalost, tako moraju i moji odgovori.
Najčešća kritika upućena u ovom poštovanom domu, jeste nešto što mi se čini da je i u udžbenicima i u ostatku sveta potpuno normalna stvar, najčešće se kritikuje raskalašnost ili deficit države kao nešto što nije uobičajeno, a ja podsećam da deficit kao i suficit države jesu normalni instrumenti fiskalne politike, pa se deficit koristi u vreme recesije kao akcije države, kao što se suficit koristi u uslovima inflacije.
Takođe, i zaduženost kao i deficit se koristi i kritikuje per se (po sebi), kao da nije normalno da u uslovima kada imate deficit ''gep'' između nedostajućih prihoda i većih rashoda pokrijete zaduživanjem države kao da nije normalno da sve države u svetu imaju tržišne hartije od vrednosti, kao da nije normalno da države emituju hartije od vrednosti, a da postoje kupci za te iste hartije.
Kada se kritikuje i deficit i zaduživanje per se, onda nije ni čudo što postoje takvi poslanici koji neće da prihvate ni raspolaganje opštom i specijalnom alokacijom specijalnih prava vučenja.
Još jednom bih da ponovim da ovo o čemu smo danas raspravljali prosto nije kredit, pa kada nije kredit onda ne može da ima ni period mirovanja, a ni ročnost.
Postoji samo, to je dugoročna obaveza, ono što je jedino relevantno, kamatna stopa, koja u ovom trenutku iznosi 0,26%. Ona je promenljiva i menja se, a ostali troškovi jesu samo troškovi održavanja računa specijalnih prava vučenja. To su fiksni troškovi i ukoliko imamo veći broj specijalnih prava vučenja, onda su to pripadajući troškovi. Dakle, troškovi po jedinici su manji.
Što se tiče zaduživanja od 90 miliona evra koji su bili na raspravi u Parlamentu, krajem jula ili početkom avgusta meseca, moram da kažem da ugovori nisu potpisani, a nisu možda potpisani, nije se žurilo, zato što smo upravo boljom kontrolom budžetskih sredstava i povećanom naplatom poreskih prihoda počeli više da se fokusiramo na kvalitet samog ugovora. Dakle, onog trenutka kada ugovor bude potpisan i kada prva sredstva budu povučena, poslanici će imati na raspolaganju sadržinu ugovora.
Još jednom bih volela da napomenem da bez obzira koliko bilo negativnih reči, rečenica, traktata, upućeno broju ministara, broju državnih činovnika i tako dalje, ja bih da ponovim da se veličina javne potrošnje nigde u svetu, pa ni u Srbiji, ne meri brojem ljudi, ni zaposlenih u državnoj upravi, ni brojem ministara, ni brojem državnih sekretara, već učešćem javne potrošnje u društvenom proizvodu. I ne sporim da je ono visoko i ne sporim i trudim se i svaki budžet od onog rebalansa jeste u stvari budžet koji tu javnu potrošnju smanjuje.
Vi imate pravo i obavezu da kritikujete, ali negde mi se čini da je malo preterano i prenaglašeno kritikovanje projekcije. Ne zato što projekcije, prvo zato što projekcije nisu moje i negde ne zato što nisu dobre pa ih se ja odričem, nego zato što to nigde u svetu pa ni u Srbiji ne rade ljudi zaposleni u ministarstvu nego se koriste projekcije relevantnih institucija koje se samo tim ili pretežno tim bave, pa čak i takve institucije nisu u stanju da perfektno predvide zato što je to prosto nemoguće.
Naravno, poznata mi je Tobinova taksa. Međutim, jeste činjenica da finansijski sektor nije obveznik PDV-a, ni u Srbiji, nigde u svetu i to je tačno. Da na primer jeste finansijski sektor obveznik, on bi se ponašao kao i drugi obveznici PDV-a, dakle, prevalili bi to na krajnjeg korisnika.
U tom slučaju krediti bi samo bili skuplji. Ipak činjenica da je finansijski sektor likvidan, dobro kapitalizovan i da je dosta zaradio, ne ostavlja njega amnestiranog od plaćanja poreza, već je dobit evidentirana, u suštini je veće plaćanje poreza na dobit.
Dakle, što se tiče sve češće teme o tome da treba oporezovati finansijski sektor, samo mislim da je nedostajala jedna mala rečenica – da to ima samo smisla onda kada sve zemlje u svetu to urade. Nisam protiv toga. Para ima, to je tačno, ali kao što kaže jedna poslovica "para i dece nikad mnogo", Zakon o budžetskom sistemu i ja kao ministar zaista imam nameru da sva sredstva stavim na uvid i pod kontrolu.
Međutim, čini mi se da Direktorat za civilno vazduhoplovstvo i Agencija za kontrolu leta prosto nisu dobri primeri. Zašto? Činjenica jeste da se radi o regulatornim telima, da ona imaju neki monopol, da ona kontrolišu nebo nad nama i da kontrolišu letove, ali regulacija je međunarodna.
Znači, međunarodna regulacija i nad srpskim nebom i nad letovima nad srpskim nebom, kao i svugde u svetu, propisuje odgovarajuću rutnu naknadu, a ta rutna naknada, koja je dosta izdašna, i nije sporno da ove agencije ili regulatorna tela imaju velike prihode, može se koristiti samo u funkciji bezbednosti saobraćaja.
Da li su ciljevi MMF-a i Vlade Republike Srbije razlikuju? Samo bih podvukla sledeće: uloga ekonomske politike, a to je samo monetarna i fiskalna, mora biti samo jedna, a to je stabilnost cena i to je najvažnije što ove dve politike mogu da učine za privredni rast.
Navođenje na temu da cilj monetarne i fiskalne politike ne treba da bude stabilnost već nešto drugo mene podseća, otprilike, na pitanje šta je važnije za jednog trkača takmičara na duge staze? Da li je važnije da ima dobrog lekara ili trenera. Generalno, dobrog trenera, ali neće on biti dobar trkač ako nije dovoljno zdrav i ako nema dovoljno dobrog lekara.
Na kraju, iako nikada to nisam rekla, nekako se osećam, ne znam, želim da kažem svoje mišljenje povodom najčešće upućivane kritike, vrlo podsmešljive, na rečenicu kako je recesija šansa. Dakle, nisam rekla, nemam obavezu da branim taj stav, ali negde mi se čini da bih mogla sa vama da podelim svoje mišljenje o tome. Čini mi se da krizna situacija, a recesija jeste kriza, pre prodrma nego što uspava, pokaže slabosti, ali negde i nagradi za snagu, ubije neke loše stare navike, a kreira nove prilike.
Nemojte da zaboravite da su mnoge dobre firme upravo nastale u vreme krize, kao i mnoge dobre ideje i proizvodi. Reći ću vam samo neke, pa kada budemo sledeći put kritikovali da znamo da su zaista neka velika otkrića, kao sintetika, kao veštačka guma, neke velike firme, kao "Revlon", "Hjulit-Pakard" upravo nastale u doba krize.
Od mene toliko. Hvala. (Aplauz.)

Zamolila bih vas da saslušamo gospođu Tabaković, koja se, takođe, javila. Inače, završili smo onaj zvaničan deo. Sednicu sam zaključila.
Hvala, ministarki i poslanicima, što i dalje učestvujemo u razgovoru.
Izvolite, gospođo Tabaković.

Poučena prethodnim slučajem ostavila sam sada šest minuta da mogu da odgovorim.
Gospođo Dragutinović, ako niste znali, na sastanku G20 Nemačka i Francuska su se posebno zalagale i planiraju da uvedu porez na finansijske transakcije, jer smatraju "da će pored dodatnih poreskih prihoda destimulisati špekulantski kapital koji često prelazi iz valute u valutu da bi ostvario brz profit". Da li moramo da čekamo da to urade Nemačka i Francuska ili smo mi u težoj situaciji, a imamo izdašan izvor i zašto da ga ne iskoristimo?
Marže su ograničene. Guverner, koji se zalaže za tržište, netržišnim merama je ograničio marže banaka i upravo ne bi mogle da prevale taj trošak poreza, koji ja po PDV zahtevam, na kupce, odnosno korisnike kredita makar dok se ne ukine to ograničenje. Znači, ne bi bio prevaljen taj trošak na krajnje korisnike.
Gospođo Dragutinović, možda specijalna prava vučenja, za koja niste dali dovoljno objašnjenja u materijalu, nisu kredit i obaveza, a nose kamatu, možda. Ali kredit MMF prvi je na listi kreditnih obaveza i stoji, ovo je izveštaj NB, 31. avgust, sa cifrom od 767,9 miliona evra. Kreditna obaveza znači ono što je povučeno, iako stoji u izlogu ili fioci samo za očuvanje deviznih rezervi, zaslužuje da mu se plati kamata i posveti pažnja, kao obavezi na koju moramo mi da mislimo i da o njoj vodimo računa.

Gospođa Dragutinović.

Samo sam rekla da ne volim da eksperimentišem. Dakle, ne volim da primenjujem u zemlji Srbiji nešto što nije viđeno nigde u svetu. Zašto? Imali smo nekada porez na finansijske transakcije i to sam često navodila kao primer da je to bio razlog zašto u periodu hiperinflacije nije došlo do velikog realnog pada javnih prihoda. Zato što se do javnih prihoda dolazilo upravo u momentu oporezivanja. To smo imali. Napustili smo zato što je to bila svetska praksa.
Svetska praksa je da se razvije finansijsko tržište, zato što je finansijsko tržište krvotok i da se oslobodi različitih fiskaliteta, osim u onom delu gde ako finansijski sektor ostvari dobit, ukoliko zaposli itd, obavezan je da plaća porez.
Volim Tobinovu taksu kao ideju, ali kažem samo kao zajednička politika najvećeg broja zemalja, ukoliko jedna zemlja ima to, a druga nema, onda je potpuno moguće, pošto je novčani kapital najviše mobilan, da kapital iz one zemlje koja ga ima pobegne u onu zemlju koja ga nema.
Dakle, ne mislim da iz zemlje Srbije kapital treba da beži. Upravo obrnuto, kapital treba da dolazi.

Zahvaljujem RTS i poslanicima koji su učestvovali u jednom korisnom dijalogu, po meni, i posebnom obraćanju ministarke Dragutinović. Ne mora sve biti formalizovano. Zahvaljujem, zaista je korisno.
Zahvaljujem poslanicima koji su saslušali gospođu Tabaković i ministarku.
Sutra u 11.00 časova, po dogovoru.