Hvala vam, gospodine Novakoviću.
Rekla bih da je poslednji boravak gospođe ministar ovde bio obeležen sa 90 miliona kredita od poslovnih banaka, gde su uslovi izuzetno teški u odnosu na ovo što ovde imamo kao mogućnost korišćenja, da smo u međuvremenu u jednom izveštaju sa sednice Vlade dobili informaciju da će se Vlada zadužiti sa novih, dodatnih 120 miliona evra i da je raspisala tender, sličan onom kada je dobila mogućnost da se zaduži sa još 90 miliona evra i da su obveznice Republike Srbije, njene hartije od vrednosti koje izdaje Trezor, sa 2,2 miliona iz meseca februara ove godine dostigle vrlo značajnu vrednost koja je sada 76,6 milijardi dinara. To znači da je država za svega osam meseci uspela da poveća stanje duga za preko 74 milijarde dinara. Znači, stanje nam nije nimalo ružičasto.
Ovaj kredit, bez obzira na to što su osnov za korišćenje para naši, uslovno da kažem, depoziti i članstvo u MMF-u, kao specijalna prava vučenja, ne verujem da će ostaviti mogućnost za korišćenje a da mi taj novac, jer se on daje u nekim drugim valutama i povlači, i ne iskoristimo.
Međutim, ono što ja kao član Srpske napredne stranke mogu da zamerim Vladi jeste ne što se zadužuje i štampanjem hartija od vrednosti i uzimanjem kredita pod raznovrsnim cenama, već hoću da zamerim to što nije iskoristila rezerve u poreskoj politici.
Znači, rešenje za našu državu je pravednija raspodela onog što se stvara. Tu počinje priča i o strukturi javne potrošnje, i o deficitu zbog kojeg se zadužujemo, budžetu, kreditima i svemu ostalom.
Jednostavno, treba promeniti podsticaje. U ovoj državi mora da bude ljudima isplativije da ulažu u radna mesta a ne u špekulacije, akcije, imovinu i hartije od vrednosti. Sasvim konkretno, ova država nije iskoristila mogućnost koju koriste mnoge – da oporezuje finansijski sektor.
Znači, stimulišemo finansijski sektor na svaki mogući način, učeći ljude da se tu najbolje zarađuje i da ne treba otvarati produktivna radna mesta i baviti se proizvodnjom, već zarađivati na kupovini stanova, na rentiranju, na kupovini akcija i na držanju hartija od vrednosti. Niti je oporezovan PDV-om taj promet, član 25, o tome ću govoriti u drugom delu, sa praktičnim efektima, a mislim da je i najznačajniji deo finansijskog prometa – odnosi Narodne banke sa poslovnim bankama i hartije od vrednosti koje u međusobnim plasmanima funkcionišu, naš veliki problem. Problem u smislu – da banke umesto da sredstva daju privredi i građanima pod povoljnijim i konkurentnim uslovima u odnosu na bliže okruženje, trguju sa Narodnom bankom jer imaju siguran prihod i za to nisu oporezovane.
Izneću detalje, ali da zainteresujem i vas i građane: Narodna banka je u 2008. godini platila poslovnim bankama po kursu iz prošle godine 124 miliona evra kamate na novac, odnosno hartije koje je sama izdala i štampala. Znači, 124 miliona evra! Da smo samo tih 124 miliona evra oporezovali sa 0,2%, ova država bi imala značajnih 20 milijardi dinara, čime bi njen deficit bio manji i ne bi bili jedina država koja oporezuje finansijske plasmane, jer to rade mnoge države. I one koje ne rade, žele da to urade u ovom trenutku, a o tome ću vam kasnije govoriti u konkretnim primerima. Vama je, kao ekonomskom teoretičaru, Tobinova taksa, kao porez na vrstu finansijskih transakcija, poznat način koji treba ili da ispravi disparitete u razvoju, što je Tobin imao tada za nameru, odnosno da se u ovakvim kriznim vremenima iskoristi za pokriće deficita.
Nešto što baš vama lično zameram, gospođo ministre, to je što se niste upustili u kontrolu javnih sredstava i budžetskih korisnika. Usvojili smo ovde Zakon o budžetskom sistemu koji vam je omogućio da u značajnoj meri pooštrite kontrolu i priliva i trošenja novca. Novca ima dovoljno, ali se preliva, i ti mehanizmi prelivanja su problem ove države.
Ti mehanizmi prelivanja nisu nedokučivi, poznati su znalcima kao što ste vi, i ja odgovorno tvrdim da to nije neznanje Vlade, sad ne optužujem vas lično, jer vi sami ne možete ništa – da su u pitanju interesi ili strah da se u nečije interese dirne iz političkih motiva, odnosno onog što se kaže da ova vlada mora da traje pun mandat, a koliko to građane košta, to vas ne zanima. Nas zanima, sve građane zanima.
Navešću samo nekoliko primera da ova država ne kontroliše tokove novca. Država je najveći dužnik. Njen fond za zdravstvo duguje veletrgovinama i farmaceutskim kućama. Ova država preko svojih javnih preduzeća duguje izvođačima radova. Na primer, plate Direktorata civilnog vazduhoplovstva i prihodi koje ostvaruju na monopolu kontrole preleta nad nebom, koje je državno i nacionalni resurs, nisu vam pod kontrolom, niti su smanjili plate! Gospođo, za to ste dobili i prijavu i očekujem da onima koji su vam dostavili prijavu odgovorite.
Za mene najzanimljivija cifra – danas se govori o uštedi na otpuštanju radnika u državnoj upravi i tvrdi se da će biti otpušteno 3.400, a da će ih ostati 28.000. Vrlo ažurno pratim izjave političara, čitam stručnu štampu, budžete, završne račune budžeta i nigde do sada nisam videla cifru da ste priznali da postoji 31.400 zaposlenih u državnoj upravi. Kako je to sad cifra od 26 porasla na 28 i svi smo ovde iz svih partija govorili da je ta cifra sa 7 hiljada narasla na 28, pravdali ste tu cifru u jednom značajnom delu raspadom državne zajednice i preuzimanjem nekih nadležnosti, ali smo svi znali da postoje politički kreirana radna mesta, samo je to trebalo da saopšti predsednik države.
Međutim, nikada niste priznali da cifra zaposlenih u državnoj upravi prelazi 30 hiljada, a sada ispada da ta kritikovana i prevelika brojka treba da ostane zatečeno stanje, da bi se ponovo pričala priča da su jedno sistematizacije a drugo zaista zaposleni i da su mnogi od ministara hteli da se zadrže na onom što se zove sistematizacija kao osnov za neotpuštanje ljudi.
Tvrdim da metodologije ne mogu ničim da pomognu. Kada jedan čovek ima novčanik, koliko god da je kvalitetan, ekskluzivnog proizvođača ili jeftin, on u njemu drži novac i račune za plaćanje komunalija, dečije školarine, pa i rata, na primer, za kredit. On može da premešta u tom novčaniku platu koju prima i svoje rate popunjene za otplatu kredita i račune koje treba da plati u levu i desnu pregradu, može da sakrije od sebe, ali ''dug i đavo uvek dođe po svoje''.
Nema te metodologije koja može da pomogne ovoj državi da prikaže obaveze manjim a prihode većim. To može trenutno da izgleda tako, možda čak može i za MMF, ali za građane Srbije ne može, jer ne može izgovor zašto se odustalo od nekih očekivanja, zašto su izneverena jer su bila prevelika, da zameni ono što se zove kvalitet života. Čak neću da upotrebljavam grublje termine kao što su siromaštvo, glad ili nešto slično, a bile bi primerene velikom broju građana Srbije.
Znači, metodologija da prikazujete sistematizaciju ili stvarno zaposlene, ili da dugove prikazujemo kao svojevremeno i prihode od privatizacije ispod crte, iznad crte, to ne može ovu državu da spasi.
Ono što je nedvosmisleno to je da je uvek lako staviti potpis na kredit ili sporazum, ako iza vašeg potpisa stoji država kao garant, stoji Skupština koja ovde ne baš uverljivom većinom daje do znanja da su ti krediti dobrodošli, ali na kraju građani to plate kao zaposleni ili nezaposleni i kao kupci, kao vlasnici firmi ili bilo kako drugačije, ali, na kraju, ispred svega su ti građani i zato nam dugujete ovde čiste račune i precizne izveštaje.
Krenuću prvo od MMF. Zaista ovaj kredit jeste najjeftiniji dosad viđen, ali je pitanje da li je to cena koju ste nam rekli. Znači, kamata jeste trenutno 0,26%, ali na primer u članu 4 kaže, sve vreme govorim ako bude bio povučen, da će se sredstva izmirivati iz budžeta preko agenta Narodne banke, pa kaže, ne samo kamate već i ostalih pripadajućih troškova. Znači, gospođo ministre, bili ste dužni da nam kažete – da, 026% je lepa vest, ali treba reći i ovu drugu, čak i ako ne znate kolika je, ali reći okvir, šta su to pripadajući troškovi i koliko će iznositi, jer član 4. ih pominje.
Kažete kredit se verovatno neće povlačiti. Mislim da će morati da se povuče, makar zbor refinansiranja duga, i onda nam morate reći ako se povuče – koliki je grejs period, onaj period mirovanja, a koliko dugo traju otplate kredita? Ne pitam slučajno. Jedan od ranijih takvih kredita je imao grejs period četiri i po godine, a otplata je bila sa rokom od deset godina. Ne može jedna vlada da se zadužuje, neka druga da vraća! Ne možete vi da izigravate dobročinitelje dajući nama kao roditeljima, a da mi svojoj deci preko vas ostavljamo dugove! Ili, možda i hoćemo, možda i ima razloga da uradimo, možda su infrastrukturni projekti, neka dugoročna sagledavanja govore da to treba da uradimo, ali mi moramo da imamo jasnu projekciju tih okvira, kada i koliko ćemo vraćati i kada i koliko će otprilike koštati ti krediti.
U vreme kada je gospodin Dinkić vratio prevremeno kredit iz one treće tranše, taj kredit je koštao – 4,9% je bila kamata. Doduše, on je to uradi iz predizbornih razloga, jer je 2006. godine u septembru delio i ''kapom i šakom'' i prosveti i Vojsci i zdravstvu, i obećavao NIP i tako dalje i tome slično, jer dok je bilo prihoda od privatizacije moglo je tako da se ponaša. I on je to radio u vreme najavljenog priliva od prodaje MOBI 063 i prodaje ''Vojvođanske banke'', a mi sada u ovoj nestašici moramo zaista da dobijemo najprecizniju informaciju o svakom dinaru eventualnog duga i stvarnog duga.
Srpska napredna stranka vam je podnela i amandman, kojim predlažemo, najkonkretnije, da se ovaj kredit iskoristi makar u meri za pokriće ovog duga od 90 miliona evra, koji košta 900 000 hiljada samo za troškove povlačenja kredita, koji košta mesečni euribor, plus fiksna marža od 4,75, što je negde oko 6% trenutno cene koštanja tog kredita.
Znači, ovim povoljnim kreditom zamenite taj izuzetno skup, oslobodite sredstva za korišćenje, preko kredita, privredi i građanima, i možda ćemo reći da ovaj kredit ima neku svrhu. Ono što vama zameram kao ekonomskom teoretičaru, ali moram da vam zahvalim što ste objasnili specijalna prava vučenja i to da su ona uvedena Drugim amandmanom na Statut MMF, pa ću sa zadovoljstvom da građanima pročitam deo ciljeva Statuta MMF, koji niko od vas dosad ovde nije hteo da saopšti građanima, a ja ću to da uradim danas sa zadovoljstvom.
Statut MMF u Ciljevima fonda, u članu 1. pod tačkom 1) kaže: ''Najvažniji ciljevi fonda su: 1) da razvija međunarodnu monetarnu saradnju; sledeća tačka, ''2) da olakša širenje i ravnomerno razvijanje međunarodne trgovine, kako bi doprineo razvoju i održavanju visokog stepena zaposlenosti i realnog dohotka.''
Da li ste, gospodo građani, čuli ikada da se ova međunarodna finansijska institucija zalaže za ono što je našoj Vladi prioritet drugog reda? Kod nas je ciljana inflacija, monetarna stabilnost, isključivi cilj čemu su podređeni: i životi, i Vlada, i Skupština, i Narodna banka, tako se doživljava njena nezavisnost i sve ostalo. Znači, ciljevi MMF nisu da ovu državu uništi finansijskom podrškom, ali ste vi to tako predstavili građanima, da sve nepopularne mere, koje inače treba preduzeti, a ne površno kako inače radite, već zadržavajući osnovni cilj zaposlenost i prihode, dosad niste tako radili.
Sad ja građanima jednostavno želim da kažem, a što bi nama MMF činio više od onog što treba da nam učini naša Vlada? Ova vlada, ne samo vi, ukupna vlada, treba svako za svoju oblast da kaže da li će se mere koje se preporučuju za onaj drugi aranžman zaista tako odraziti na ovu državu, da održe zaposlenost i realne prihode, a ne da je jedini cilj otpuštanje ljudi, privatizacija u kojoj se zatvaraju fabrike, zatvaraju radna mesta, ne otvaraju nova, niti stvaraju uslovi za otvaranje novih, jer i ukupnom poreskom politikom Vlada ne podržava ni proizvodnju, ni otvaranje radnih mesta, ni ulaganja u ljude, već ulaganja u kapital i špekulacije! Kad kažem špekulacije ne mislim kriminogene, nego, ''špekulativni kapital'' je dovoljno jasan i špekulacije kao takve nisu nama kao državi, u ovom trenutku, put za izlazak iz krize.
Pročitaću još 4) tačku Ciljeva MMF gde se kaže: ''cilj Međunarodnog monetarnog fomda je da uliva poverenje zemljama članicama stavljajući im svoja sredstva na raspolaganje, uz odgovarajuće obezbeđenje, dajući im tako priliku isprave neravnotežu svog platnog bilansa, a da ne moraju da pribegavaju merama štetnim za nacionalno i međunarodno blagostanje.'' To je knjiga gospodina Dejana Jovovića – "Međunarodne finansijske institucije"; dr Oskar Kovač, dr Dragana Đurić, dr Radovan Vukadinović. Možda biste osporili bilo koje od ovih imena, ali ovo je prevod Statuta MMF.
Da li se zaista ponašate onako kako to građani od vas očekuju, a ja bih čak u ovom trenutku rekla da smo mi ne više na onoj ivici da pratimo rast BDP, nego da malo pričamo i o kvalitetu života o kojem je Svetska banka, takođe, ozloglašena, počela da govori još 1973. godine u čuvenom govoru Maknamare, koji je rekao da – BDP sakriva, u stvari, vrlo velike razlike u prihodima koji se ostvaruju u određenim zemljama.
Svoj govor ću nastaviti u delu prijave za reč, a sada vam zahvaljujem. (Aplauz.)