Dame gospodo narodni poslanici, pre svega moram da kažem u ime Poslaničke grupe SRS da je skandalozno da se po ko zna koji put u Narodnoj skupštini Republike Srbije spaja rasprava o tačkama dnevnog reda koje između sebe apsolutno ničim nisu povezane.
Zaista bi bilo dobro da nam predstavnici vladajuće koalicije objasne šta je to u materijalnom smislu suštinski istovetno u Predlogu odluke o izboru Saveta Republičke agencije za poštanske usluge, Liste kandidata za člana Saveta RRA, zatim, Predlozi odluka o prestanku sudijske dužnosti, onda, Predlog za izbornog člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda advokata, Predlog za izbor izbornog člana prvog sastava Državnog veća tužilaca iz reda advokata, Predlog odluke o dopunama odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije?
Dakle, Narodna skupština Republike Srbije, ovo je već ko zna koji put, spaja u raspravi babe i žabe. To je još jedna potvrda činjenice da je vladajućoj koaliciji stalo jedino do toga da Narodnu skupštinu pretvori u jednu veliku fabriku u kojoj se radi na normu. Normu je odredio neko van Republike Srbije, a mi smo sada svi dužni da tu normu ispunjavamo. Kada god se završi neki saziv Narodne skupštine vlast kaže – pa, eto, taj saziv Narodne skupštine je usvojio toliko i toliko zakona i doneo toliko i toliko odluka.
Koliko se tih zakona primenjuje u praksi? Kakav je njihov kvalitet? Do koje mere su ti zakoni zaista u funkciji poboljšavanja života građana Republike Srbije? To se niko ni ne pita, ali bitno je da smo doneli 100, 200, 300 zakona, da smo spojili nešto što je nespojivo da završimo što pre raspravu i da pristupimo glasanju.
Ispada da je Narodna skupština mašina za glasanje, ne za argumentovanu raspravu, ne za sučeljavanje mišljenja nego za glasanje – hajde da brže-bolje izglasamo ono što su nam predložili ljudi iz Vlade, ono što su nam predložili neki drugi ovlašćeni predlagači, ali bez mnogo rasprave.
Kakva argumentovana rasprava, kakva suštinska rasprava, kakva kvalitetna rasprava može da se vodi o tačkama dnevnog reda koje blage veze jedna sa drugom nemaju?!
Pošto govorimo o nekim temama koje interesuju sve građane Republike Srbije, a nalaze se sticajem okolnosti direktno ili indirektno kao tačka dnevnog reda ove sednice, bilo bi dobro da se o tim temama kaže nešto više.
Jedna od tema koja i te kako zanima sve građane Republike Srbije jeste pitanje direktnih TV prenosa svih sednica Narodne skupštine Republike Srbije. Kao što je poznato, u vreme Slobodana Miloševića, tadašnja opozicija koju je predvodila DS, tvrdila je da bez direktnog TV prenosa nema demokratije u Srbiji.
Posle toga, uvrežila se jedna sintagma – da su direktni televizijski prenosi neka demokratska tekovina, koja se ni na koji način ne može dovoditi u pitanje. Međutim, mi smo svedoci u toku 2009. godine da to baš nije tako, da je to jedna demokratska tekovina, ali koja može da se dovodi u pitanje i koja se na razne načine dovodi u pitanje.
Sve je počelo sa odloženim prenosima sednica Narodne skupštine u neke sitne sate, kada je mali broj građana Srbije mogao da prati te odložene prenose, zbog toga što je Radio televizija Srbije sebe opravdavala činjenicom da je navodno ranije preuzela neke obaveze, koje se tiču prenosa, po pravilu nekih sportskih događaja, pa da zbog toga nije mogla u celini da direktno prati i prenosi sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Odluka kolegijuma RTS da nastavi saradnju sa Narodnom skupštinom i da prenosi zasedanja Skupštine Srbije, ali uz navodno poštovanje programske i uređivačke samostalnosti Javnog servisa i njegovih ranije preuzetih dužnosti, u najmanju ruku je nekorektno i nije baš sasvim u duhu tih demokratskih tekovina kojima se hvalite.
U pismo koje je upućeno, vi znate gospođo Đukić-Dejanović o čemu se radi, dakle, u pismu upućenom predsedniku Narodne skupštine, analiziraju se zaključci parlamentarne Radne grupe za razmatranje pitanja televizijskih prenosa sa sednica Narodne skupštine. Kolegijum RTS je zaključio da to nije zakonska obaveza Radio televizije i da je to jedino moguće, ukoliko Narodna skupština plati polovinu navodnih troškova od milion evra.
Šta govore činjenice? Skupštinski prenosi su natprosečno gledan program na Drugom kanalu RTS.
Prosečna dnevna gledanost Drugog programa je između 0,8 i 1,3, a prosečna gledanost skupštinskih prenosa najčešće je dvostruka, a neretko skupštinski prenosi imaju ubedljivo najveću gledanost na Drugom programu RTS, čak i veću od vrhunskih sportskih događaja. To samo potvrđuje da gledaoci i te kako žele da prate skupštinske prenose i da je to, pre svega, moralna obaveza RTS, kao javnog servisa, da obezbedi.
RTS je preduzeće sa državnim kapitalom i da nije pomoći države, odnosno Republike Srbije i budžeta Republike Srbije, RTS bi sigurno poslovala sa daleko većim gubicima nego što sada posluje. Recimo, samo u 2007. godini Vlada Srbije je otpisala obaveze RTS u iznosu od skoro dve milijarde dinara i izdvojila je iz budžeta oko 11 miliona evra za nabavku tehničke opreme RTS. Ako se ove činjenice imaju u vidu, onda se dolazi do samo jednog mogućeg zaključka, a to je da RTS mora da obezbedi kontinuirano prenošenje sednica Narodne skupštine Republike Srbije. Nedopustivo je da se dešava ono što se dešavalo u prethodnom periodu, a vezano je za te takozvane odložene prenose. Ti odloženi prenosi u velikoj meri narušavaju dostojanstvo Narodne skupštine, narušavaju dostojanstvo građana Republike Srbije.
Nije tačno da se sednice Narodne skupštine ne prate. I te kako se prate. To pokazuju parametri i same RTS. Dakle, građane Srbije i te kako zanima šta je to što se dešava u Narodnoj skupštini. Za SRS je nedopustivo da se prekine ta dugogodišnja tradicija prenošenja sednica Narodne skupštine Republike Srbije.
Naravno, vladajućoj koaliciji je u interesu da tih prenosa bude u što manjoj meri, da bude odloženih prenosa, a verovatno bi im bilo najlakše kada tih prenosa ne bi bilo. Sada se postavlja pitanje – zašto je vladajućem režimu neophodno da tih prenosa nema i da građani Srbije ne znaju šta se to dešava u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Za to postoji više razloga. Jedan od razloga je sledeći: vlast u Srbiji je očigledno počela da priprema građane Republike Srbije za donošenje odluke o priključivanju Srbije NATO paktu. Danas već i mala deca u Srbiji znaju da postoje neke stranke u Vladi Srbije koje se otvoreno zalažu za priključivanje Srbije NATO savezu. Pre svega, tu mislim na SPO i G17 plus.
Takođe, opšte je poznato da se jedan dobar deo DS, na čelu sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem, zalaže za priključivanje Srbije NATO paktu. Vi znate da se najveći broj građana Srbije tome protivi. To je jedna činjenica. Vi ste odlučili da tu činjenicu promenite tako što ćete građanima iz dana u dan da servirate samo one informacije koje su po vama bitne, da bi se kod građana Srbije taj negativan stav prema NATO paktu promenio. Mi smo, faktički, kao država i naša vojska, već uvedeni u predvorje NATO pakta.
Zakoni koji su na dnevnom redu u Narodnoj skupštini Republike Srbije govore o tome da Vlada Srbije, da režim u Srbiji i te kako ima nameru da Vojsku Srbije i njene pripadnike uključi u NATO operacije koje se danas dešavaju na raznim meridijanima sveta, pre svega u Iraku i u Avganistanu. Vi znate da je najveći broj građana Srbije protiv NATO pakta, ali ste odlučili da taj stav promenite. To je za vas jedan dugoročan projekat.
Pojavljuju se razni ministri u sredstvima javnog informisanja, kao i razni predstavnici vladajuće koalicije i onda nam objašnjavaju – pa eto, šta ćete, ne možemo mi protiv svetske sile, to je neophodnost, ne možemo da uđemo u EU ako ne uđemo u NATO pakt, biće nam lakše kao državi ako se uključimo u NATO operacije u Iraku i Avganistanu, imaćemo neke povlastice, kako vi kažete benefite, izvući ćemo neku ekonomsku korist iz te saradnje sa NATO paktom itd. Jedino mesto u Srbije u kome građani Srbije mogu otvoreno da čuju argumente zašto ne treba da se uđe u NATO pakt jeste Skupština Srbije. Ne postoji drugo mesto u Srbiji gde o tome može otvoreno da se priča.
Poslanici SRS koriste svaku moguću priliku da upozore građane Srbije na veliku opasnost koja im preti ukoliko se ostvare težnje jednog dela vlasti u Srbiji da se Srbija priključi NATO paktu. Kakav građani Srbije imaju interes da Srbija postane deo NATO saveza? Apsolutno nemaju nikakav interes. Amerikanci imaju interes da Srbija bude deo NATO pakta, zato što im je potrebno topovsko meso u Iraku i Avganistanu. Zašto američkim vojnicima da odsecaju glave, neka to rade srpskim, neka to rade češkim, poljskim, bugarskim vojnicima. Zato je njima stalo da Srbija uđe u NATO pakt.
Da li je to naš interes? Pa, nije. Kakve veze mi imamo sa dešavanjima u Avganistanu. Amerikanci su stvorili Al Kaidu. Reč Al Kaida na arapskom jeziku znači ''baza'' u smislu ''baza podataka'', zato što je CIA imala u svojim kompjuterima bazu podataka svih članova Al Kaide tokom 80-ih godina prošlog veka, kada su stvorili Al Kaidu da se bori protiv sovjetskih trupa u Avganistanu.
Onda im je odgovaralo da pripadnici Al Kaide u Avganistanu sovjetskim vojnicima seku glave, noge, ruke, da ih zakopaju do glave u pesku, da im priređuju razne Tantalove muke. Tada su za Amerikance pripadnici Al Kaide bili demokrate, borci za ljudska prava, za slobodu Avganistana, bili su deo te velike navodne zapadne koalicije protiv Sovjetskog Saveza.
E, ne lezi vraže, kada je ta Al Kaida danas ustala protiv svojih gospodara – sad, hajde da potegnemo vojnike iz raznih krajeva sveta da brane američke interese u Avganistanu. Pa, glavni trgovci drogom u svetu su Amerikanci.
Oni imaju interes da budu vojno prisutni u Avganistanu, ne zato da brane narod Avganistana od Talibana, od tih ekstremnih islamista, kako oni kažu, nego da bi imali kontrolu nad onim poljima gde su zasađeni opijati.
Amerikanci trguju tim opijatima po celom svetu, njihove službe od toga izvlače ogromnu korist i sad treba srpski vojnici da brane takve pokvarene, nemoralne američke interese u Avganistanu.
Vi kažete da je ekonomski interes Srbije da uđe u NATO pakt i da naša vojska uzme učešće u tim takozvanim multinacionalnim operacijama u Iraku i Avganistanu. Pa, skuplji su, gospodo, ti limeni sanduci u kojima će da dolaze naši vojnici, nego sve te silne milijarde evra i dolara koje ćete, navodno, da dobijete zbog toga. Pa, nema te cene koju građani Srbije treba da plate da bi im se sinovi, muževi, braća iz Iraka i Avganistana vraćali u limenim kovčezima!
Zato vi hoćete da nema prenosa Narodne skupštine Republike Srbije – da građani Srbije ne znaju šta im se sprema. U uslovima kada Vojska Srbije nije prisutna na jednom delu državne teritorije, na KiM, skandalozno je govoriti da ide bilo gde. Kakva je to država u kojoj na jednom delu njene teritorije njena legitimna oružana sila nije prisutna, a sada ćemo da šaljemo srpske vojnike u Irak i Avganistan ili ko zna gde u svetu da brane američke interese?
Valjda prvo treba da preduzmemo sve mere koje nam nalaže Ustav, koje nam nalaže Rezolucija 1244, koje nam nalažu deklaracije i rezolucije koje je usvajala Narodna skupština Republike Srbije, da se srpska vojska i policija najpre vrate na KiM. Kada srpski vojnik bude bio i u Prištini, i u Gnjilanu, i u Štrpcu i na svakom drugom delu teritorije KiM, onda može da se govori o tome da ćemo eventualno da šaljemo srpske vojnike, ali isključivo u mirovne misije.
Da se šalju srpski vojnici u okupacione misije, da mi za američke interese ginemo u Iraku i Avganistanu, kojem normalnom čoveku u Srbiji tako nešto može da padne na pamet? Nažalost, može i palo je jednom delu Vlade Srbije i nekim ministrima. Hteli bi da uzmu pare od Amerikanaca i Engleza, da pošalju srpsku decu tamo da ginu u Iraku i Avganistanu, a navodno, Srbija će od toga izvući neku korist.
E, da se o tome ne bi pričalo u javnosti, da građani Srbije ne bi znali šta im sprema jedan deo Vlade Srbije, onda hajde da ukinemo televizijske prenose, mnogo su skupi, slabo ih građana gledaju, važniji je fudbal, važniji je kriket, važnija je košarka, samo nije važno ono što se dešava pod svodovima Narodne skupštine Republike Srbije!
Koji je još razlog zašto vama iz vladajuće koalicije ne odgovaraju direktni televizijski prenosi? Evo, sprema se jedna velika obmana građana Srbije, a to je takozvana racionalizacija državne uprave u Republici Srbiji, smanjivanje broja zaposlenih.
Sada, ako pratite malo izjave naših ministara, na šta se svodi racionalizacija državne uprave – otpuštaćemo kafe kuvarice, otpuštaćemo portire, otpuštaćemo vozače, otpuštaćemo daktilografe. Oni su najveći problem u Srbiji, kada njih otpustimo državna uprava u Srbiji biće potpuno usklađena sa evropskim standardima?!
Pa, koja je to racionalizacija državne uprave? Gde to ima u nekom demokratskom svetu da se govori o otpuštanju zaposlenih, a niko ne govori o smanjivanju broja ministara i smanjivanju broja ministarstava? Kakva je to racionalizacija u kojoj će ministara i dalje biti onoliko koliko ih ima, a navodno ćete da otpuštate ljude koji u državnoj upravi rade za 10, 15 ili 20.000 dinara mesečno? Kakva je to racionalizacija, kakve su to uštede? Gde je tu moral?
Ako se nešto racionalizuje, onda valjda treba početi od glave. Hajde da smanjimo broj ministarstava. Šta će nam ovoliko ministarstava? Hajde da smanjimo broj ministara, hajde da smanjimo broj državnih sekretara. U pojedinim ministarstvima, recimo, kod Mlađana Dinkića, imate više od 20 državnih sekretara. Zaista me zanima šta ti ljudi rade, čime se bave, koji je opis njihovog posla, koji je njihov doprinos da se popravi stanje u Srbiji. Ne, vi kažete broj ministara mora da ostane isti zato što je tako propisano koalicionim sporazumom, mora da ostane isti broj ministarstava, ne daj bože neki majčin sin da ne bude ministar u Srbiji, a majka ga rodila da bude ministar.
Niko živi u Srbiji ne može da bude ministar, nego on. Pala bi kruna s glave tom čoveku da on nije ministar. On mora da bude ministar, e sad, to što će neka majka ili neki otac da ostane bez posla u državnoj upravi, a radi za neki bedni mesečni iznos, to nikoga nije briga.
Dakle, spremate zakon koji će direktno da bude uperen protiv malih, običnih ljudi, koji rade u državnoj administraciji. Ništa drugo se neće promeniti. Ministara će biti isto koliko ih ima, njihovih državnih sekretara isto koliko ih ima.
Sada vidimo da pojedina ministarstva u Vladi Srbije najavljuju čak nova zapošljavanja. Tu se, pre svega, misli na ministre iz G17 plus – ali ćemo zato da otpuštamo ljude koji su portiri, čistačice, vozači, kuriri itd. Onda, njih kad otpustimo, onda ćemo da rešimo sve probleme u Srbiji?!
Spremate veliku obmanu, spremate veliku prevaru građana Srbije. Da se o tome ne bi govorilo, hajde da počnemo sa praksom odloženih televizijskih prenosa. Ono što ste vi spremni da uradite građani Srbije mogu da čuju jedino ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ta racionalizacija koju ste vi smislili, gospodo iz Vlade Srbije, ne postoji nigde u svetu. Ako hoćete da smanjite broj državnih činovnika, onda krenite od vas samih.
Ne može niko da ubedi SRS da su u ovom trenutku u vreme velike krize, u vreme kada država očigledno otežano funkcioniše, da je Srbiji potrebno da ima 25 ministara.
Od vremena kneza Mihajla, gospođo ministar, dakle od 60-tih godina 19. veka, pa sve do 1918. godine srpske vlade imale su po sedam, odnosno osam ministara i ništa im to nije smetalo da Srbija bude jedna od najuspešnijih država u Evropi. Mi smo sa sedam ministara uspeli da oslobodimo KiM, da oslobodimo južnu Srbiju, odnosno Makedoniju i praktično, mi smo sa sedam ministara uspeli da stvorimo onu veliku zajedničku državu Jugoslaviju.
Vi sa 25 ministara niste u stanju da ostvarite ono što piše u Rezoluciji 1244 da vratite na Kosovo i Metohiju srpske vojnike i policajce, makar tih hiljadu vojnika iz Rezolucije 1244, a kažete – potrebno nam je 25 ministara. Za šta? Šta ti ljudi rade? Koji je njihov doprinos?
Doprinosa nema nikakvog. Troše ogromna budžetska sredstva i onda da se ''Vlasi ne dosete'', da bismo ispunili tobože zahteve MMF, da bismo dobili još neki kredit koji će da vraćaju naši unuci, a ne vi, onda ćemo da otpuštamo ljude koji ionako rade za neke bedne plate u državnoj administraciji.
Budući da su na dnevnom redu i ove odluke vezane za sudije, odnosno za Visoki savet sudstva, to isto spremate i u pravosuđu. Od početka sledeće godine veliki broj sudija u Srbiji to više neće biti. I to je glavna suština vaših reformi. Vi ćete izvršiti ono što...(Aplauz.)