Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.) Ima reč poslanik Dušan Marić.

(Koristiću dva minuta vremena poslaničke grupe.) Predložio sam u članu 24. određene izmene o kojima ću govoriti, a koje se opet tiču sredstava veze u Vojsci Srbije. Ukoliko ne budu bili prihvaćeni amandmani na član 4. i član 24, koje su podneli poslanici SRS, Vojska Srbije će postati prva armija u svetu koja ne razvija žičani sistem veza i kurirski sistem veza, koja se u uspostavljanju veza između jedinica, između komandi jedinica, u potpunosti oslanja na tehniku i u potpunosti se odriče ljudskog faktora. Taj luksuz sebi nisu dozvolili ni tehnološki i ekonomski i vojno najjače armije na svetu, kao što su američka, ruska, kineska i britanska armija, ali otkako Srbijom upravlja DS i ostale Dosovske vlade, Vojska Srbije je puna ovakvih, i sličnih, nenormalnih presedana.
Podsećam, Vojska Srbije, siromašna vojska još siromašnije zemlje, po naređenju tadašnjeg ministra odbrane, Borisa Tadića, uništila je dve hiljade ručnih protivavionskih sistema „Strela“ i, da apsurd bude veći, to uništavanje je izvršeno bez ikakve potrebe, samo nekoliko godina nakon što je Srbija bila izložena vazdušnoj agresiji od strane NATO.
Vojska Srbije svoje tenkove prodaje švercerima gvožđa na kilogram, a da nije obezbedila adekvatnu zamenu! Vojska Srbije je bezrazložno, privremenim penzionisanjem, odnosno prevremenim penzionisanjem, u penziju poslala nekoliko stotina ratnih oficira!
Vojska Srbije je jedina vojska na svetu gde trećina vojnika vojni rok odsluži a da ne vidi pušku i kasarnu! Umesto u kasarnama, srpski vojnici Vojsku služe u školama, vrtićima, domovima zdravlja, pozorištima, komunalnim preduzećima, kao čistačice, laboranti, bebisiterke, čuvari perika i šetači kučića.
Ministar Šutanovac je rekao u sredu, govoreći ovde u Parlamentu, da impresionira javnost, kako je odziv na mobilizaciju, odziv regruta na služenje redovnog vojnog roka, čini mi se, 98%, pa, ako izmislite da vojnici služe vojni rok u banjama, na crnogorskom ili turskom primorju, onda postoji šansa da taj odziv bude veći od 100%.
Pravite vojsku u kojoj uskoro većina vojnih obveznika neće znati kako puška izgleda, a kamoli kako se ta puška upotrebljava. Pravite vojsku koja treba da brani Srbiju, a pravite je po pravilima koja vam određuju oni koji su objektivno trenutno jedini neprijatelji, najveći neprijatelji Srbije, to su NATO pakt i SAD.

Zahvaljujem.
Potrošili ste minut od vremena poslaničke grupe.
Na član 24. amandman je podneo poslanik Ljubiša Petković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Petković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 24. stav 2. i predložio da lica koja obavljaju poslove planiranja odbrane i da rukovaoci planova odbrane u državnim organima, organima autonomnih pokrajina, jedinicama lokalne samouprave, privrednim društvima, drugim pravnim licima i preduzetnicima od značaja za odbranu, podležu psihofizičkoj, a sada bih dodao, i stručnoj proveri.
Predlagač je u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani u članu 24. stav 2. predložio da lica podležu bezbednosnoj proveri. Termin „bezbednosna provera“ je prevaziđen, korišćen je u vreme totalitarnog režima, za vreme komunističke vladavine, kao moralno- politička pogodnost. Rekao bih da su ta vremena daleko iza nas i da se na odgovorne funkcije ili organe u planiranju i rukovanju određenim strukturama vezanim za odbranu zemlje biraju lica koja su stručna i psihofizički sposobna, a ne prema moralno-političkoj sposobnosti.
Ako ne prihvatite ovaj amandman, to bi značilo da ćemo se opet deliti na partizane i na četnike, i da svako lice koje nije član DS, bez razlike na stručnu osposobljenost, nema mogućnost da bude izabrano na odgovorno mesto od značaja za odbranu Republike Srbije. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Na član 29. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić-Marković.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, DSS je podnela amandman na ovaj član koji glasi: „Biološkim sredstvima za posebne namene smatraju se: službene životinje, životinje sa naučnoistraživačke, biomedicinske i obrazovne svrhe i druge životinje, na osnovu posebne odluke ministra odbrane.“
Naravno da amandman nije prihvaćen i u obrazloženju ste se pozvali na druge propise kojima je ova materija regulisana.
Kada sam ovaj amandman pisala i podnela ga ovde, upravo sam se pozivala na te propise i moram da vam kažem da se ti propisi zovu Zakon o dobrobiti životinja. Pogledajte članove tog zakona i videćete da je amandman koji sam podnela u ime Poslaničke grupe DSS potpuno u skladu sa tim zakonom, odnosno da ministar za odbranu ne može biti nadležan za druge stvari, odnosno za druga biološka sredstva, osim za službene životinje.
Pogledajte još jednom i nadam se da ćete u danu za glasanje prihvatiti ovaj amandman, mada čisto sumnjam da to niste znali, jer ono što vidim, a poslednjih nekoliko meseci se sve više uveravam u to, da su svi zakoni koji ovde dolaze u Narodnu skupštinu, a poslati su od Vlade Srbije, zapravo u neskladu, potpuno su pomešali nadležnosti. Čak i Ustav ne poštujete. Hajde samo da vas podsetim na Zakon o informisanju, tako da nisam sigurna da, i kada pogledate budite sigurni da sam u pravu, nećete prihvatiti ovaj amandman. Hvala.

Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović. Izvolite, gospodine Arsenoviću.

Ja sam pozdravio ovaj član, ali s obzirom na to kako je formulisan, on ne obezbeđuje njegovu realizaciju pogotovo kada sam video kakav je odgovor na moj amandman. Moj predlog je bio da se briše reč „može“ i da se formira fond za stambeno obezbeđenje pripadnika Vojske.
Međutim amandman nije prihvaćen, govori se da će to biti kad se stvore uslovi. To znači da neće nikada.
Mislim da bi bilo dobro da ste prihvatili ovaj moj amandman, predlažem da ga prihvatite, jer se na taj način stvaraju uslovi da se ovaj fond formira i da se razrešavaju stambeni problemi. Nije tačno da nema uslova, uslovi postoje, postoje razni načini, samo treba to izučiti i kada se organizovano pristupi mislim da se može ovaj problem donekle rešiti.

 Zahvaljujem. Gospođa Aleksandra Janković ima reč.

Ja sam podnela amandman na član 30. ovog predloga zakona, kojim se menja član 107. postojećeg Zakona o odbrani i briše se reč „može“, tako da stav 2. pomenutog člana glasi: ''Za potrebe obezbeđivanja sredstava za finansiranje stambenih potreba profesionalnih pripadnika Vojske Srbije formira se budžetski fond.'' Obrazloženje za neprihvatanje je da se ovim zakonom propisuje mogućnost osnivanja budžetskog fonda kada se za to steknu uslovi, a zavisno od raspoloživih budžetskih sredstava, znači – nikada.
Ovaj amandman sam podnela u konsultaciji sa Partijom veterana Srbije, koja, bez obzira što nije prisutna u Skupštini, jeste važan politički subjekt koji okuplja i organizuje oko 500.000 veterana sa njihovim porodicama. Ljudi su insistirali na ovoj vrsti promene, zato što postoji realna opasnost da se rešavanje njihovih stambenih potreba, znači svih profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, zaista odlaže u nedogled, i da se to pravda ekonomskom krizom ili drugim prioritetima. Imali smo, ne znam seku, ne znam deku, raznorazne krize, zaista je pitanje da li će ovi ljudi doživeti da njihova stambena problematika bude obrađena.
Posebno je značajno što bi usvajanjem predloženog amandmana zapravo započeo proces rešavanja problema vojnih beskućnika, moramo ih tako nazvati, i njihovih porodica, koji već 18 godine žive u neadekvatnim uslovima. Znači, imaju punoletstvo života u neadekvatnim uslovima.
Prosto ne znam koje rešenje, ali, eto, mislim da bi ministar morao da se ovim pozabavi, postoji možda jedno eksentrično rešenje, možda bi bilo najbolje da vi gospodine ministre, sa bivšim ministrom odbrane, češće odlazite na utakmice i da posle popijete neki šampanjac protivno zakonu, da dobijete novčane kazne i da ta budžetska sredstva opredelite, recimo, za ove vojne beskućnike. To bi bilo fer.