Da ste muškarac pomislio bih vam da vam žena ne da kod kuće da progovorite ni jednu jedinu reč, a ovako mislim da ste dama i da vam muž sigurno dozvoljava da sa njim raspravljate.
Molim vas, pustite me da govorim o Zakonu o vojsci, a da sada, recimo, ne progovorite ništa. Da li bi moglo to? Hvala.
Vidim da se Ministarstvo odbrane uči na greškama koje su činili oni koji su vodili Vojsku i Ministarstvo pre dolaska DOS-a na vlast. Zamislite da je neko rekao u vreme kada ste vi bili u opoziciji – zabranjuje se pripadnicima Vojske da učestvuju u raspravama, a oni sa vama sarađivali u tome kako će da se osnuje vlast, gde će koja jedinica da bude, kako će da se ponaša, odakle će da krene, ko će da odbije naredbu, ko će da prekine sistem veza, sistem komunikacija.
Ja uopšte ne sažaljevam te oficire kojima sada komanduju nepismeni političari za Vojsku i za odbranu, počev tu od Gorana Vesića, koji ih je nogom u zadnjicu isterivao iz Ministarstva odbrane. To se nastavlja i dan-danas. Sami su dozvolili, ne čuvaju dostojanstvo svoje službe. Sada ćete vi meni da kažete – da pod tim uslovima mogu da se školuju pripadnici Vojske Srbije u drugim vojnim akademijama, gde se raspravlja i o našoj vojsci i o našem sastavu, i o sistemu odbrane.
Sada ćete mi reći da je potpuno normalno da vi idete u Austriju na seminare i obuke, gde se raspravlja o našoj vojsci i sistemu odbrane, da je potpuno normalno da nam neka organizacija propiše koliko metaka da sahranimo u Jadranskom moru, u vreme dok smo imali izlaz na more, pre nego što ste došli vi na vlast. Dakle, što priliči Bogu ne priliči volu, otprilike biste to tako.
A šta vama tako smeta ako neki visoki oficir učestvuje u raspravi – o svemu, o učešću naših snaga u multinacionalnim snagama? Šta vam smeta dok učestvuje u raspravi, ako izvršava sva naređenja? Možda vam smeta da neko sada razmišlja na neki drugi način? Gde vam je sada Atlantski savez? Tamo ste svi bili rado viđen gost. O čemu su oni raspravljali, nego o Vojsci Jugoslavije, pa Srbije i Crne Gore i došli do Vojske Srbije?
Dakle, to je toliko ponižavanje pripadnika Vojske, eminentnih stručnjaka, koji bi u tim organizacijama makar mogli da brane stavove Vojske Srbije o pojedinim pitanjima kojima se organizacije bave –da im zabranite da se tamo uopšte pojave. Ne, nego ćete otići vi gospodine ministre, vi koji sve znate o Vojsci. Vi koji nam kažete da je ta vojska sada nešto sasvim drugo. Ako se predugo zadržite na tom mestu – ostaće toliko pripadnika Vojske da dođu na neku sednicu Narodne skupštine. Tražićete ih po kasarnama – je l' ima još neki visoki oficir da dođe ovde, a da nešto zna.
Nije trebalo da nam predlažete ovaj zakon, ukoliko čuvate vojsku. I treba jednom konačno, gospodine ministre, a pre tri meseca ste bili jasni, sada ste se nešto zamutili, da nam kažete – je li to spremate vojsku za NATO ili ne? Je li je vaš cilj, kao čoveka, da Srbija bude u NATO-u ili nije, ili ne smete da kažete ono što je vaš cilj? Da li je želja oficira pored vas, koji mudro sede i ćute sada, a došli da brane Zakon o odbrani, naravno da ne mogu ni reč da progovore i ne znam zašto ste ih uopšte doveli, da Srbija bude u NATO, da li je njihova želja da Srbija bude vojno neutralna, da li je njihova želja da Srbija sarađuje sa zajedničkom odbranom Ruske Federacije?!
Samo vas čujem, gospodine ministre, a ne znam šta misli Vojska? Vi ste ministar odbrane. Danas ste ministar odbrane, a sutra predsednik Vlade, preksutra ministar telekomunikacija – to kod vas tako ide. Znači, vi ste u ovom mandatu, vi vodite Vojsku. A ja mislim da Srbija treba da ima Vojsku za sve mandate i da ne zavisi od ministra šta će da bude sa Vojskom, da ne zavisi od ministrovog stava hoćemo li biti u NATO ili ne.
Kada mi ovde, nas 250, izglasamo da Srbija neće da bude u NATO – ne smete da kažete da biste voleli da bude! Možete, ali kao poljoprivrednik, kao dobar inženjer, a ne kao ministar odbrane, jer to za sobom povlači ostavku, gospodine ministre. A ko to vas da nauči, kada ste vi najpametniji, najveći i najlepši, čak i u DS i ne libite se to da kažete? Malo bih ja spustio nos, poslušao dobre savete, razgovarao sa iskusnim ljudima. Pozvao bih ne samo Ponoša da se ponovo aktivira, pa to nešto čini mi se protiv vas da je urađeno, protiv vaše volje, nego bih pozvao i druge generale.
Kada bih pravio neki zakon o Vojsci i Odbrani, pozvao bih barem one koji su ratovali. Koliko još takvih ima u Vojsci? Kako to, da oni koji su učestvovali u ratu sa 50 godina automatski idu u penziju, a oni koji ljube NATO mogu da se aktiviraju i kada odu u penziju, u drugim ministarstvima, ali na vrhu i pri vrhu države?
Šta će da misli o vama Vojska? Šta sada oficiri, kojima ipak život zavisi od činova, misle o Vojsci Srbije, odnosno šta treba da urade da dobiju što viši čin – da steknu što više znanja ili da više budu vama po volji? Pre bih rekao da se Vojska okreće tome da bude po volji vlasti, takozvanoj civilnoj kontroli, u stvari civilnoj komandi nad Vojskom. Vi niste čovek koji civilno kontroliše Vojsku, niti smo to mi. Vi čak ne šaljete ni svoje članove na sednice Odbora.
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Moje?)
Dakle, zaista još uvek niste predsednik DS, mislim na DS, ali u redu, ako vi odlučujete u DS, onda sa vama razgovaram direktno. Dakle, vi ste civilni komandant nad Vojskom Srbije, što mi strahovito smeta, jer se ni vi ni ja u to ne razumemo.
Smatram da ono što uređuje Vojska treba prepustiti Vojsci, a mi to svakako odobravamo ili ne odobravamo, a da Vojska škrguće zubima šta joj se sve ovde piše i da u tome, kao, učestvuje i da svi ovde poslanici ovde podignu ruku da se glasa o Zakonu o vojsci, Zakonu o odbrani, za izmene zakona koji su se već donosili, da izbacite iz upotrebe naših snaga u mirovnim operacijama i Skupštinu i UN, da to tako prolazi, da karavani prolaze, a psi da laju... Meni to smeta.
Meni se čini da Srbija ostaje bez jednog jakog, solidnog, dobrog stuba za svoju odbranu, ne da nekog napadne, ne da s nekim da nekoga napadne, nego da se samo odbrani. Čak, više ne može da se odbrani od onoga velikog od koga se brnila devedesetih, u godinama kada ste vi bili protiv da se brani. Dakle, sada više ni toliko nije moćna i ne treba, i nećemo mi da provociramo nikakav rat sa velikima, ali ih ima koji nas hoće, koji hoće da ratuju na našoj teritoriji protiv nas, a tu nam, takođe, treba Vojska.
Ne vidim da vi osposobljavate Vojsku za to. Vi ovu našu vojsku osposobljavate da jednog dana bude u NATO. Želim sada to da kažem, stariji sam čovek i neka bude zapamćeno! Gospodine ministre, vaša stranka našu vojsku priprema da jednog dana bude u NATO! Kako se sve sada u ovoj našoj Srbiji dešava, možda ćete jednog dana ubediti i građane da tamo treba da budemo. Ja vam kažem da mi tamo ne treba da budemo, da naša deca tamo ne treba da budu, da mi ne treba da budemo ni u jednom vojnom savezu, i da nam ta vojna neutralnost može samo da donese...!! I to bi bilo sve uz sve amandmane koje smo podneli kao grupa poslanika, kako ste nas ovde nazvali, i koji su odbijeni zato što o ovom zakonu onaj ko čita amandmane ne razmišlja ozbiljno.
Za vas je zakon Sveto pismo. Kada vam se učini da postoji dobar amandman vi odmah date svom poslaniku. Eno ga, sedi tamo, napisao je hrpu amandmana koji su prihvaćeni, da ne biste prihvatili amandman opozicije – spašće vam šapka sa glave! (Aplauz.)
