Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

To ne može da se briše, ceo zakon, ali onda bar mogu neki sporni članovi. Znači, amandman je da se član 7. briše.
Obrazloženje, opet: „Ovim predlogom zakona predviđeno je da ministar odbrane ne samo da donosi formacije i sistematizacije komandi i jedinica ustanova Vojske Srbije, već on to radi i za sve vojne jedinice i vojne ustanove koje su funkcionalno vezane za Ministarstvo odbrane.'' Naravno, propisuje i zvanja u Vojsci Srbije.
Ovako definisane nadležnosti ministra ne mogu nikako da se shvate kao preciziranje njegovih ovlašćenja, već pre kao neopravdana proširenja ovlašćenja, kojima ministar odbrane osim svoje osnovne dužnosti, civilne kontrole Vojske, dobija ovlašćenja koja se, pre svega, odnose na kadrovsku i strukturnu politiku Vojsku Srbije.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, Predlogom zakona je predviđeno da u profesionalnu službu Vojske Srbije ne može da bude primljeno lice koje je starije od 30 godina. Smatram da je to neprihvatljivo i predložio sam da se ta starosna granica pomeri na 40 godina.
Kao što znate, isključiva namena profesionalnih vojnika je odvraćanje neprijatelja od agresije na Srbiju i učešće u odbrani zemlje, ukoliko do agresije dođe. Interes Srbije, interes Vojske Srbije trebalo bi da bude da u Vojsci ima što sposobnije, što osposobljenije vojnike.
Ako ovo rešenje koje je predložila Vlada ostane, dogodiće se ono o čemu sam govorio pre nekoliko dana u raspravi u načelu, da praktično najobučeniji vojni obveznici koje trenutno Srbija ima, a to su vojnici koji su ratovali u Republici Srpskoj, u Republici Srpskoj Krajini i na KiM koji su tada imali 18, 19, 20 ili 22 godine, i nalazili se na početku životnog puta, a sada se nalaze u najboljem životnom dobu, neće moći da budu profesionalni pripadnici Vojske Srbije.
Govoreći u sredu, ministar Šutanovac je rekao da to nije tačno i da će u profesionalnu službu moći da budu primljeni svi državljani Srbije starosti do 45 godina. Ponovo citiram ovaj predlog koji glasi: ''6) da nije stariji od 30 godina, ako se prima u svojstvu profesionalnog vojnika“.
U obrazloženju zbog čega odbija ovaj moj amandman Vlada kaže sledeće: „Amandman se ne prihvata iz razloga što se radi o licu koje ima svojstvo profesionalnog vojnika, koji u smislu zakona ima najmanje osnovno obrazovanje.“ Mislim da suština koja hoće da se postigne jednim zakonom o odbrani, zakonom o vojsci, nije to da li profesionalni vojnik ima osnovno, srednje ili visoko obrazovanje, nego da li je taj profesionalni vojnik osposobljen, da li je sposoban da izvršava svoje zakonske i ustavne obaveze. Iz tog razloga, stvarno smatram da ovaj amandman treba prihvatiti.
Ne postoji nijedan, apsolutno nijedan, dokaz da će lica koja imaju manje od 30 godina, koja budu primljena u profesionalnu službu Vojske Srbije, bolje i odgovornije obavljati svoje poslove, nego što će to činiti lica, recimo, koja imaju 32 ili 39 godina, koja ispunjavaju sve ostale preduslove da budu profesionalni vojnici. Mnogi od njih imaju ratno iskustvo, ali ne mogu iz razloga zato što su navršili više od 30 godina.

Iskorišćeno je 40 sekundi od vremena poslainčke grupe.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 9. amandman je podnela Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Po ovom predlogu zakona, član 9. glasi: „U članu 40. stav 2. reč: „Student“, zamenjuje se rečju: „Kadet“, a reč: „Unapređuje“, zamenjuje se rečju: „Proizvodi“. Tražila sam da se član 9. briše, a u obrazloženju zašto Vlada ne prihvata ovaj amandman je rečeno nešto što meni kao plavuši stvarno nije jasno, a to je, da se ne prihvata amandman iz razloga što se radi o licima koja prvi put stiču status oficira po završetku vojne akademije, a koja prethodno nemaju oficirski čin, što znači da najpre mora da se proizvedu u oficira, tek onda mogu da se unaprede u prvi početni oficirski čin.
U pogledu pojma ''kadet'', ukazuje se na obrazloženje amandmana pod rednim brojem 2, a to je još zabavnije zato što kaže da se taj termin koristi da bi se usaglasili pojmovi našeg zakona sa pojmovima koji se koriste u vojnim školama stranih zemalja.
Znači, mi se sada usklađujemo sa Vest Pointom. Vi mi možete reći da pojam ''kadet'' postoji u ruskoj vojsci, ali je mnogo tipičnije zapravo za zapadnu vojnu školu da se koristi upravo ovaj termin „kadet“.
Još od 1837. godine, gospodine ministre odbrane, kada je Vojna akademija počela sa radom, sa manjim ili većim prekidima, usled ratova, istorijskih i političkih okolnosti, za lice koje je pohađalo Vojnu akademiju koristio se naziv „pitomac“. Osim ovog naziva, koji je ustaljen u srpskoj vojnoj tradiciji, u Zakonu o vojsci iz 2007. koristi se termin „student“. Novim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije termin „student“ se briše i uvodi termin „kadet“.
Naravno da je ovaj termin svojstven tradiciji zapadnih zemalja, konkretno, ljubljenih vam, SAD, gde se koristi od samog osnivanja 16. marta 1802. godine, jedne od najprestižnijih vojnih akademija na svetu Vest Pointa. Samo smatram da uopšte nije celishodno uvoditi tuđu treminologiju ako već postoji odgovarajuća srpska reč za isti pojam, koja je svojstvena srpskoj vojnoj tradiciji.
Dalje, u ovom članu se umesto „unapređuje“, zamenjuje se rečju „proizvodi“. Šta zapravo to znači? Da Srbija više neće unapređivati studente Vojne akademije koji su na njoj završili školovanje u čin potporučnika, nego ih, recimo, proizvoditi kao robu. Čak i na tom citiranom i omiljenom vam američkom Vest Pointu koristi se termin ''commission“, koji se može prevesti kao ''izdati oficirsku povelju'' i termin ''graduation'', što znači diplomirati.
Moram da priznam da se ovakvim formulacijama stvarno podstiče bojazan da će u budućnosti srpski oficiri biti proizvođeni i korišćeni kao potrošna roba na raznim svetskim ratištima, poput Avganistana ili Iraka, tzv. multinacionalnim operacijama.

Iskorišćeno je minut i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Samo bih da vas upozorim na povredu Poslovnika, pa molim da mi to vreme ne uračunate u vreme za diskusiju. Naime, za vas nismo grupa od 20 poslanika i u Poslovniku nigde nemate mogućnost da grupa narodnih poslanika podnese amandman.
Svaki poslanik za sebe podnosi amandman i vrlo pažljivo slušam kako čitate imena drugih poslanika iz drugih poslaničkih grupa, a nas krstite grupom narodnih poslanika.
Dakle, svako od nas ima i prezime, svako od nas je podnosilac amandmana, po Ustavu, pošto to prati sudbinu Predloga zakona, pa vas molim da ubuduće pročitate ta naša imena, neće vam biti mrsko, a ako ne možete vi neka čita neko drugi, ali da nas službe tako ponižavaju i da nas, narodne poslanike, nazivaju grupom, to vam zaista neću dozvoliti; ili ćete u Poslovnik uvesti da grupa narodnih poslanika podnosi, pa ćemo onda svi biti grupa, i poslanici DSS i poslanici DS, i naprednjaci će onda biti grupa, a da samo mi budemo grupa a ostali da budu poslanici po imenu i prezimenu, to zaista nema smisla, bez obzira na to koliko vaš predsednik trenutno ne može da spava zbog našeg postojanja.

Narodni poslaniče, vreme koje ste sami izabrali kao vreme gde objašnjavate da je došlo do povrede Poslovnika jeste zloupotrebljeno pravo iz člana 100, pošto, pod jedan, član 143. spominje i naziv „grupa narodnih poslanika“ kada definiše u kojim slučajevima se ima smatrati da je amandman istovetan a, pod dva, nijedan od članova Poslovnika Narodne skupštine ne definiše i ne propisuje na koji način će biti napisan scenario koji predsedavajući čita.
Pitanje prakse je da se nešto od onoga što se u scenariju piše briše, nešto se dopisuje i ne bi predstavljalo nikakvu povredu da se samo pročita da je podnet amandman a da podnosioci amandmana traže reč.
Dakle, molila bih vas da pažljivo pročitamo Poslovnik, da ne zloupotrebljavamo pravo koje nam je dato, da izričemo povrede Poslovnika i da naučimo razliku između procedure i teksta scenarija, koji se čita kao praksa, a ne kao Poslovnikom propisana stvar.
Amandman koji ste podneli, podneli ste kao grupa narodnih poslanika i kao takav je u scenario unet i svaki takav amandman koji je potpisala grupa od 20, od ukupno dvadesetjednog narodnog poslanika, biće tako čitan u scenariju, a oni koji predsedavaju imaju obavezu da znaju ko nije potpisao amandman, jer nemaju pravo da dobiju reč, a svi ostali imaju.
Sada možete da koristite vreme od dva minuta kao podnosilac amandmana ili vreme vaše poslaničke grupe.

Voleo bih da ste mi rekli do kog broja čitate podnosioce amandmana po imenu, a od kog broja su oni za vas grupa, pošto ovde u obrazloženjima pišete za neku poslaničku grupu imena svih članova grupe koji su podneli amandmane, a za vas smo samo grupa. Neću na to da se vraćam, vi koristite svoje vreme da držite ovde nastavu poslanicima koje ne možete u nešto drugo da ubedite. Mene nešto drugo interesuje.