Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, nije mi jasno zašto amandman niste prihvatili iz prostog razloga što su ova pitanja, a govori se o obavezama pripadnika Vojske koji su obučeni za učestvovanje u multinacionalnim operacijama da moraju učestvovati u skladu sa ugovorom, kada je to već regulisano, ista takva odredba ili slična nalazi se u Zakonu o upotrebi Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama.
Prosto, ne vidim zašto stoji potreba da se u ovom zakonu, čak se može izvući pogrešan zaključak ovako kako je složen ovaj član 80, sada, da su i oni pripadnici koji su bili na školovanju u inostranstvu obavezni da učestvuju u snagama koje učestvuju u multinacionalnim operacijama, jer je ovim zakonom koji sledi lepo složeno, tačno se govori da mora prethodno njihova obuka, priprema, sklapanje ugovora itd, pa ne vidim potrebe da se ovo pitanje po dva zakona definiše i reguliše.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, suština amandmana koji sam podneo jeste da prava koja pripadaju vojnom licu koje se nalazi na službi u inostranstvu u diplomatsko-konzularnom predstavništvu da ta ista prava pripadaju i vojnom licu koje se nalazi u inostranstvu u privrednom predstavništvu.
Iskoristiću ovu priliku da ministru Šutanovcu postavim jedno pitanje, da ukažem na jedan problem koji se po meni tiče i nacionalne bezbednosti, nacionalne odbrane i nacionalnog dostojanstva. Zanima me, zašto Vlada Srbije nije reagovala na jučerašnje divljanje hrvatskih navijača na utakmici Srbija-Hrvatska?
Svi ste mogli da vidite da bukvalno nije bilo ni jednog jedinog minuta, za sve vreme trajanja utakmice, da hrvatski navijači nisu skandirali „Srbe na vrbe“, „Ubi, ubi Srbina“, „NDH“, „Hrvatska do Zemuna“!! Celo vreme utakmice su pevali ustaške pesme, skandirali o Vukovaru, Jasenovcu, Anti Paveliću!
Lično me je bila sramota da gledam utakmicu, a verujem da su se tako osećali i ostali građani Srbije. Tvrdim da nema reprezentacije koja sinoć ne bi napustila stadion da se našla na mestu reprezentacije Srbije. Apsolutno tvrdim da ne postoji ta reprezentacija. Da ne govorim šta bi uradio delegat ili sudija i da se na mestu reprezentacije Srbije našla neka druga reprezentacija – odmah bi prekinuo utakmicu. Naši uopšte nisu reagovali i zbog toga me je bilo stid. Nisu reagovali iz razloga što njih i sve građane Srbije u poslednjih devet godina učite da budu mazohisti, da nose u sebi osećaj krivice, a da čak ne znaju ni zbog čega ga nose. Zbog čega? Samo zbog toga što su Srbi.
Sinoć smo sat i po vremena slušali ponižavanje od Hrvatske, od pripadnika naroda koji je za vreme Drugog svetskog rata ubio milion Srba, samo u Jasenovcu 700.000, pre 15-20 godina, u poslednjem ratu ubili su 7.000 Srba, proterali 14.000, počinili najveće etničko čišćenje u Evropi nakon Drugog svetskog rata, proterali više od 600.000 Srba, oteli 50.000 stanova i pričinili materijalnu štetu koja se meri, negde, na 30 do 40 milijardi evra.
Za mene je potpuno neshvatljivo da reprezentacija ne reaguje, da ne reaguje rukovodstvo reprezentacije, a još neshvatljivije da danas ne reaguje Vlada Srbije.
Podsećam vas na nedavnu situaciju uoči utakmice sa Francuskom. Deset danas javnost u Srbiji je slušala pretnje, bukvalno pretnje, predstavnika vlasti u Srbiji da navijači slučajno ne pokušaju da na utakmici između Francuske i Srbije zvižde francuskoj himni. Znate li koji bi to zločin bio? Sada uporedite zviždanje francuskoj himni i uporedite ono što se dešavalo sa Hrvatskom.
Sledeća stvar, vi ste od onog nesrećnika iz Francuske, navijača koji je poginuo ovde u Beogradu, od te nesreće ste napravili svetski događaj prve vrste. Pokoj mu duši, jeste nesreća, jeste greh što je poginuo, ali, znate šta, takve nesreće na utakmicama, sportskim događajima, bukvalno, događaju se svakog dana širom sveta, pa niko nije napravio takvu dramu oko toga kao što ste vi uradili. Isto tako, podsećam vas da je vaš gradonačelnik zapretio ako se dogodi nepristojno skandiranje na nekoj utakmici u "Pioniru", da će on zabraniti odigravanje sportskih utakmica, košarkaških utakmica, u hali "Pionir".
Sada vas pitam, s obzirom na sve to – kako je moguće da Vlada Srbije dozvoli da ne reaguje na ono sinoćno ponižavanje? Hvala vam. (Aplauz.)

Iskorišćeno je dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Podsećam vas da smo u obavezi da poštujemo Poslovnik i da govorimo o temi dnevnog reda, na osnovu člana 106. Sve drugo podrazumeva upozoravanje i reakcije predsedavajućeg.
Da li još neko želi reč?
Na član 22. amandman, u istovetnom tekstu, podneo je narodni poslanik Konstantin Arsenović i grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, pa posle njega narodni poslanik Konstantin Arsenović.

Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, zajedno sa kolegama iz Poslaničke grupe Napred Srbijo-SNS, podneo sam amandman kojim se predviđa brisanje člana 22. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije.
Ovim članom vi predviđate plivajuću platu pripadnicima Vojske Srbije, u zavisnosti od sredstava u budžetu, ako sam dobro razumeo ovaj predlog zakona, a kako je stanje u budžetu hronična oseka, tako će usvajanjem ovog predloga zakona i plate pripadnika Vojske Srbije biti sve manje.
Kakve su trenutno plate u Vojsci Srbije? Koeficijent za obračun plata profesionalnog vojnog lica sastoji se od osnovnog i dodatnog koeficijenta. Mislim da u podeli tih dodatnih koeficijenata postoje nepravilnosti.
Na primer, pripadnici Bataljona vojene policije za obezbeđivanje i specijalne namene "Kobre" imaju maksimalni dodatni koeficijent od 25% samo zato što obezbeđuju tri čoveka u Srbiji: načelnika Generalštaba, vas, gospodine ministre i predsednika Republike.
Trenutna osnovica za profesionalno vojno lice koju ovakvim predlogom zakona želite da umanjite je 22.000 dinara, ako se ne varam, tako da sada razvodnik prima platu od 23.643 dinara, desetar 24.183 dinara, mlađi vodnik 25.542 dinara, a zastavnik prve klase 33.533 dinara. Može li se sa takvom platom plaćati stan, školovati deca, izdržavati porodica u Srbiji? Mislim da na jedan dostojanstven način ne može, a vi još planirate da je smanjite.
Plate pripadnika Vojske Srbije povećane su u izbornoj 2008. godini, a kako najavljujete da je Vlada Srbije stabilna i da će na nesreću građana Srbije izdržati pun mandat, što iskreno sumnjam, znači li to da će se plate u Vojsci povećati tek 2012. godine?
Pozivam vas da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman i ne dozvolite umanjenje plata u Vojsci Srbije. Hvala vam. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović.

Podneo sam amandman isto na ovaj član, u smislu da se on briše. Mislim da ovakav predlog nije prikladan i nije prihvatljiv sa stanovišta sigurnosti primanja pripadnika Vojske Srbije, iz prostog razloga što bi mogli da ostanu i bez plate. Zbog toga smatram, pogotovo što ovde nije ni dat nikakav limit do kog nivoa se može smanjivati ta osnovica, sem ako nema sredstava. U budžetu se moraju obezbediti sredstva, to je logično.
Mislim i da ovakav jedan predlog ni u kom slučaju ne služi za sigurnost života pripadnika Vojske, za zadovoljenje njihovih ličnih potreba.
Zato mislim da bi ovaj predlog (u amandmanu) trebalo prihvatiti i da ostane rešenje kakvo je bilo, a da se Vlada mora postarati da obezbedi zakonom garantovana primanja pripadnika Vojske Srbije.

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Član 25. reguliše starosnu granicu posle koje oficirima, odnosno podoficirima prestaje služba u Vojsci Srbije. Po ovom predlogu zakona, podoficir, oficir, do čina potpukovnika, moraju po sili zakona da odu u penziju nakon 53. godine života, a ja predlažem da se ta granica produži na 55 godina; oficiru do čina pukovnika u 54. godini, a ja predlažem da to bude 56. godina života; oficir čina brigadnog generala u 55. godini, a ja predlažem da to bude 57. godina; oficir čina general-majora u 56. godini, a ja predlažem da to odloži do 58. godine života; oficir u činu general-potpukovnika po ovom predlogu zakona treba da bude penzionisan u 57. godini života, a ja predlažem da to bude u 59. godini i, na kraju, oficir u činu generala treba da ode po sili zakona u penziju u 58. godini života, a ja predlažem da to bude u 60. godini života.
Jednostavno, smatram da je nedopustivo penzionisati u 53. godini života jednog potpukovnika, u čije obrazovanje je uloženo izuzetno mnogo i novca i znanja. Pedeset treća godina života je biološko doba u kojem čovek, posebno muškarac koji je vojno lice, koji je čitavog života vodio dosta brige i o svom mentalnom i fizičkom zdravlju, znači, nalazi se u najboljim godinama i ne postoji nijedan razlog takvo lice slati u penziju.
Stičem utisak da su ove starosne granice u funkciji dalje čistke iz Vojske ratnih kadrova, ratnih oficira. Agresija NATO pakta i rat za Kosovo i Metohiju bili su zlo i niko normalan ne želi da se to zlo ponovi. Ako je u tom zlu bilo nešto dobro, to je znanje i iskustvo koje su stekli naši vojnici i pre svega naši oficiri – sada Vojsku Srbije ostavljate bez toga. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.