Govorili ste minut i po duže.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Antić i Zoran Babić.
Gospodin Antić želi reč. Izvolite.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, evo, i što se SNS tiče i mi smo nezadovoljni nazivom ovog zakona, dakle, terminom "multinacionalne operacije" i upotrebom Vojske kako je to postavljeno u ovom zakonu dosta široko. Insistiranje na tome da naša vojska može da učestvuje u operacijama koje su samo pri UN.
Mi smo, za razliku od naših kolega iz drugih poslaničkih grupa, predložili termin "mirovne operacije", konkretno, UN, gde smo dali do znanja da je za nas u ovom političkom trenutku izuzetno bitno – da svaki iskorak na međunarodnom planu bude vezan za UN. Znamo i sami da smo žrtve nekih multinacionalnih snaga koje nisu imale mandat UN – na osnovu toga očekujemo da povratimo naš teritorijalni suverenitet i integritet naše zemlje i sasvim je, rekao bih, politički neozbiljno u ovom trenutku ući u ovakav zakon, koji bi eventualno naše vojne snage mogao da vezuje i za neke druge međunarodne organizacije. Naravno, znate da svi mislimo na NATO. Na neki način vezujemo ruke sebi u nekim jako bitnim procesima koji bi trebalo, kao što rekoh, da nam omoguće da se situacija na Kosovu reši – vraćanje Kosova u okvire granice Srbije, odnosno da našoj diplomatiji pomognemo na taj način.
Prema tome, još jedanput, termin je za nas neprihvatljiv. Svesni smo da su u periodu bivše Jugoslavije, odnosno Titove Jugoslavije, naše snage jako često imale priliku da učestvuju i van naših granica, da je to jako dobro za Vojsku Srbije, za našu zemlju i da se na taj način popravlja ugled naše vojske i zemlje, ali ne na ovaj način. Hvala. (Aplauz.)

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković, koja želi reč. Izvolite.

Naravno, nastavljam tamo gde sam stala. Pretpostavljam da ministra to ne zanima, ali bi morao da se ponaša nešto malo manje arogantno, zato što to stvarno izaziva iritaciju i narodnih poslanika i naroda. No, možda je to dobar uvod za ovo što ću dalje govoriti i naravno dobar početak jedne nove Srbije i uvod u jedne nove izbore.
Znate, NATO jeste izvršio agresiju te 1999. godine, ali je nastavio do danas. Agresija jeste bila uvod u pravno nasilje kada je prekršena Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 i kada je proglašena lažna država Kosovo. Znači, uvod je bila agresija, zatim ide pravljenje prve NATO države na teritoriji Balkana, glavni grad Bondstil, raketni štit, o kome ovde niko ništa ne govori, duhovno jedinstvo Tirane i Prištine i, praktično, počinje realizacija plana okupacije čitave države.
Južna pokrajina je praktično okupirana i to upravo od strane NATO, a vi ministre, kroz set vojnih zakona zapravo pomažete da nam odmognu.
Vaše preferencije bile bi vaša stvar da niste ministar odbrane ove države. Oprostite, ali to da ste vi ministar vojni vidi se samo po količini obezbeđenja koje je prisutno gde god se vi pojavite. Kao da ste, Bože me oprosti, Bajdenov pomoćnik. Nije ni čudo da niste protokolom predviđeni za doček ruskog predsednika Medvedeva, zato što je shvatio bivši ministar odbrane, a sada osoba u ulozi predsednika Srbije, da ne može istovremeno da obezbedi i Medvedeva i vas. Ko će opet da zavaruje šahtove i to ne zbog ruskog predsednika, kome ne treba zaštita od srpskog naroda koji ga poštuje i oseća kao svog? Vas...(Aplauz.)

Vreme, zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević, koji želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije podneli smo amandman na član 1. gde tražimo da se u stavu 1. posle reči „multinacionalni“ dodaju reči „mirovnim i humanitarnim“.
Po Ustavu Republike Srbije Vojska Srbije i druge snage odabrane mogu učestvovati u multinacionalnim operacijama van granica Srbije samo ukoliko su to mirovne ili humanitarne operacije, organizovane uz poštovanje Povelje UN i međunarodnog prava, na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN, bilateralnih i multilateralnih ugovora Republike Srbije sa drugim državama u oblasti bezbednosti, odbrane i vojne saradnje.
Mi smo danas u neutralnom vojnom smislu nezavisni. Što činite ovim zakonom? Smatrali smo da ćete vi pre ovog zakona predložiti zakon o ukidanju svih nevladinih organizacija, a danas ih ima 15.000 koje ruše i urušavaju bezbednost Srbije, uništavaju porodice i odlivaju ekonomsku moć građana i cele Srbije.
Da li ćete tražiti odštetu od 200 milijardi od NATO alijanse koja je izvršila uništavanje i bombardovanje Srbije?
Nećete ovim zakonom plasirati put ka evropskim integracijama. Znate li koji je krajnji cilj ovih snaga? Znate li? To je da Amerika danas svojim snagama i NATO alijansom uglavnom izaziva krizu na nekom području, a potom šalju NATO multinacionalne snage da navodno srede to žarište.
Da li naši vojnici treba da idu sutra u Avganistan, Čečeniju, u Ukrajinu ili ne daj bože u Rusiju da tamo štite interese tih multinacionalnih snaga, koje nikome nisu donele dobro osim zla? Vidite da se uglavnom štite rudna bogatstva koja treba da služe Americi i njihovim saveznicima. Štite se i putevi droge gde te sile uzimaju ogromna bogatstva. Mi smo protiv upućivanja naših trupa na takva područja. Ovim putem želite da uredite nešto što …
(Predsednik: Vreme.)
...što je vrlo opasno...Hvala

Vaša poslanička grupa ima još samo minut, ako budete vi potrošili onda ne ostaje za poslaničku grupu ništa.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta
Da li neko želi reč? (Da.)

Predlog zakona sa ovako nakaradnim naslovom o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije zbog svoje, rekla bih, opasnosti i neophodnosti da bude apsolutno u skladu sa Ustavom Republike Srbije, što u ovom slučaju nije tako, ne dozvoljava nikakve improvizacije i sve što je predviđeno u ovoj oblasti mora biti u skladu sa Ustavom i mora biti sadržano u samom tekstu zakona.
Iz tog razloga, u ime Poslaničke grupe SRS, predložila sam da se briše stav 2. člana 1, koji kaže da se na sve što neposredno nije uređeno ovim zakonom primenjuju propisi o odbrani, civilnoj zaštiti i Vojsci Srbije i zaključeni međunarodni ugovor u oblasti bezbednosti, odbrane i vojne saradnje, kao i propisi kojima se uređuje nadležnost i rad drugih snaga odbrane.
Dakle, ceo ovaj stav mora da se briše, a pogotovo je apsolutno neprihvatljivo da ostane ovaj deo koji kaže – zaključeni međunarodni ugovori. Dame i gospodo narodni poslanici, zaključeni međunarodni ugovori ne obavezuju nikoga. Svako od ministara može da ode, pošto uglavnom putuju po belom svetu, da zaključi nekakav ugovor i da se pozove na tako zaključen međunarodni ugovor. Međunarodni ugovor se primenjuje na teritoriji države Srbije samo ako je i isključivo ratifikovan u Narodnoj skupštini.
Prosto je neverovatno da Vlada nije prihvatila bar taj deo amandmana, da se jasno naglasi da i ova oblast, kao i sve druge, mogu da, između ostalog, primenjuju samo i isključivo ratifikovane međunarodne ugovore. Ovako ostavljena formulacija i ovaj stav potpuno ignoriše Ustav Republike Srbije, koji kaže da ovi poslovi moraju da budu isključivo u nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije. Ovo nije jedini član koji je suprotan Ustavu Republike Srbije.
Ne očekujem od predstavnika Vlade ništa teško, ni od skupštinske većine, ali želimo da građani Srbije znaju kako kršite Ustav iz zakona u zakon i kako će to sve jednog dana da se obije o glavu upravo građanima Republike Srbije. (Aplauz.)

Potrošeno je vreme za poslaničku grupu. Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Samo bih da nastavim, jer mislim da je predlagač zakona u velikim problemima, zato što je pogrešno izabrao i ustavni osnov za donošenje ovog zakona. Član 97. tačka 4) Ustava Republike Srbije reguliše da se oblast odbrane i bezbednosti reguliše zakonom. Međutim, za materiju ovog zakona je mnogo važniji član 140. Ustava Republike Srbije, koji definiše da Vojska Srbije može biti upotrebljena van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije. Ova odredba može da se tumači kao tehnička norma koja dozvoljava da se naša vojska nađe u inostranstvu, ali vrednosni sud – kada, zašto, prepušta se Narodnoj skupštini.
Taj ustavni osnov niste koristili. Koristili ste samo onaj koji reguliše obezbeđenje odbrane i bezbednosti Republike Srbije i njenih građana i onda vidite i sami da ste u problemima. Zašto u problemima? Ne znam zašto bi se sa pozicija odbrane i bezbednosti ovim zakonom nešto posebno regulisalo u odnosu na opšti propis o Vojsci i bezbednosti. Da li ovaj zakon govori o većem humanitarnom značaju Vojske od redovnog značaja koji naša vojska ima? To je prosto neverovatno.
Ali ako je neko hteo da ovim zakonom definiše našu volju da učestvujemo u mirovnim misijama u inostranstvu, onda je to moralo da se uradi na drugačiji način – da se potencira obaveznost Povelje UN, Poglavlja 7, koje obavezuje sve države, izuzetak je da se neka država može osloboditi obaveze i tu se izražava naše političko opredeljenje prema Principima Povelje UN.
Nažalost, moramo da konstatujemo da više mirovne misije nisu kao one što su bile 60-tih godina. (Aplauz.)