Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam po koji put treba da obrazlažemo termin i potrebu zamene izraza „multinacionalne operacije“ terminom „mirovne operacije“. Ne samo što je naš poslanički klub Napred Srbijo podneo veliki broj amandmana sa predlogom da se zameni ovaj izraz, nego i poslanici drugih poslaničkih klubova su isto uradili. Ponavljati argumentacije koje su ovde izrečene u detalje, od strane svih poslanika, mislim da je suvišno i gledaoci su to danas slušali.
U suštini, mnogo je primerenije i nedvosmislenije koristiti jasniji izraz – mirovne operacije, zato što one jasno daju kakav je cilj učešća naše vojske u angažovanju van naše zemlje.
Multinacionalne operacije, da ne ponavljam obrazloženje, i prethodno tumačenje moje koleginice, nije potpuno jasno i dvosmisleno je. Izbrojao sam ovde – više od 50 amandmana je napisano, podneto, vezano za promenu terminologije. Međutim, svi su odbijeni i svi su odbijeni sa istim obrazloženjem – pozivanjem na odbijeni amandman pod rednim brojem 1.
Da ne čitamo i da ne pominjemo argumentacije da su zemlje zapadne alijanse, Amerika, ne samo što imaju sofisticirano oružje, nego poslednjih godina imaju i sofisticirani rečnik, tako da izraze rat, ratna dejstva, itd, oni više i ne upotrebljavaju. Sve njihove angažmane multinacionalnog tipa zovu kampanjama, operacijama očuvanja i nametanja mira, tako da praktično i oni izbegavaju taj izraz.

Dva minuta je isteklo. Zahvaljujem.
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Hvala, u amandmanu na član 33. i dalje se govori o potrebi promene termina multinacionalne u mirovne, a suština samog člana je način obavljanja službe, u skladu sa, kako tu stoji, ''propisima''. Tu ne bi bio problem, vezano za ovo što mi menjamo i želimo, zato što mislimo da je u skladu sa mandatom, možda, način funkcionisanja i rada službe, i Vojske i pridruženih jedinica. Kad retrogradno pogledamo sve članove koje smo prošli, očigledno je da je ova promena jako bitna. Onda jeste tipska, ali bi donela kvalitativne promene.
Već u članu 2. vi imate mogućnost da možemo da vidimo da će Vojska biti angažovana ili kao mirotvoračka ili kao neko ko će već stvoreni mir čuvati. To bitno razlikuje od one potrebe što se u članu 3. već mora rešiti, a tu je i pitanje javnosti angažovanja vojnih snaga.
Dakle, u članu 3. u stavu 1. i tački 3) vidimo da se u javnosti objektivno mora predstaviti. Ako zaista neko kreće pod opštim imenom, nadređenim pojmom – multinacionalne operacije, zašto se ne bi znalo da je to jedna mirovna operacija, podrazumevajućeg karaktera i tako da bude napisano?
Dalje, u tačka 4) poštovanje ugovornih obaveza u pogledu procene bezbednosnih rizika – zašto je to bitno? Nisu isti bezbednosni rizici i nije isto ponašanje i uputstvo za ponašanje onih koji sa oružjem kreiraju i stvaraju mir i učestvuju gotovo u ratnim dejstvima od onih koji po strani čuvaju taj mir i rade u mnogo ležernijim uslovima. Uostalom, u regionu je bilo takvih situacija, što smo mogli da vidimo, kao i razlike između pigs keeping i pigs making.
Što se tiče narednih članova u kojima je opet nedvosmisleno ovo povezano, recimo, u vezi sa Godišnjim planom. U Godišnjem planu se traži tačno ime operacije, svrha, cilj. Ako je to mirotvorna, što se tako ne bi i zvala? Zaista mislimo da je ta promena, koja je konsekutivna u svim članovima i ne bi ništa koštala, jer bi promena suštine zakona bila od koristi, inače promena jednog člana, da ne gajimo iluzije, ne bi značilo ništa.

Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Gojko Radić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podnela narodna poslanica Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naziv Glave iznad člana 37. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naziv Glave iznad člana 37. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Vesna Pešić, Nebojša Ranđelović i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Hvala lepo. Dakle, kako se vladajuća oligarhija oslanja na saradnju i pristupanje NATO paktu, kao navodno jedinom zaštitniku odbrane Republike Srbije, dobro je da građani Srbije čuju, a to upravo iz ove Glave IV. i čl. 37. i 38. na koji sam ja uložila amandman, mogu da vide koliko će to nas da košta. Dakle, troškovi idu na račun budžeta: troškovi pripreme, učešća, povratka pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane iz multinacionalnih operacija, kao i obaveze drugih pravnih lica u pružanju materijalne pomoći u vezi sa realizacijom humanitarnih operacija, finansiraju se iz budžeta Republike Srbije.
Koliko smo mi bogata država, koliko mi imamo para za ovo, jer nam kažu neki stručnjaci da od Nove godine nećemo imati para u budžetu ni za penzije, neka sami građani prosude, a vama za razmišljanje da li ovako nešto i ove troškove možete da projektujete uopšte u nekom od sledećih naših budžeta, imajući u vidu i našu prezaduženost?
Ali, evo, da vidimo za šta mi sve treba da damo pare.
Mi moramo sami da obezbedimo i nabavimo tehniku i opremu. Moramo da platimo naknade u skladu sa važećim propisima onima koji učestvuju u tim multinacionalnim operacijama. Troškove putovanja, odlaska i povratka u zemlju, takođe. Zatim, popravku i održavanje tehnike, troškove osiguranja svih učesnika, sanitarno obezbeđenje, troškove lečenja u inostranstvu i zemlji i troškove naknade štete. Dalje, naknadu štete trećim licima za štetu učinjenu tokom izvođenja multinacionalne operacije, ukupne troškove nabavke, posmrtne opreme, organizaciju sahrane lica koje je izgubilo život u multinacionalnoj operaciji, pripremu službenih dokumenata….

Dva minuta. Zahvaljujem.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Mijatović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Narodni poslanik Vjerica Radeta predlaže da se u članu 41. stavu 2. kaže ovako – ''Zahtevi za ostvarivanje prava i obaveza učesnika upućenih u multinacionalne operacije do dana stupanja na snagu ovog zakona za koji nije doneta odluka nadležnog organa, rešavaće se u skladu sa propisima po kojima su stečena'', a predlog Vlade je da može, ''a ako je to za njih povoljnije, po odredbama ovog zakona''. U obrazloženju zašto se amandman ne prihvata Vlada kaže – iz razloga što se predloženim rešenjem uređuje ravnopravnost u ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti svih učesnika u multinacionalnim operacijama, danom stupanja na snagu ovog zakona.
Ovo obrazloženje je apsolutno prihvatljivo i kada bi ovakvo rešenje bilo u zakonu, mi svakako ne bismo imali primedbu na takvo rešenje, jer svakako zakon treba da se primenjuje i na one koji su ranije stekli ovo pravo ako je za njih povoljnije, ali da bi se ti uslovi stekli onda bi ovaj član 41. stav 2. morao da bude upodobljen članu 197. Ustava Republike Srbije i članu 146. stavu 3. Poslovnika Narodne skupštine. A da biste razumeli o čemu govorim, podsetiću da član 197. govori o zabrani povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata, a ovo je, to pravnici znaju, upravo povratno dejstvo i Ustav dozvoljava da je to moguće – ''Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona.''
I to naravno nije sporno, ali je, takođe, neophodno da Predlog bude u skladu sa članom 146. Poslovnika, koji kaže da, kada zakon sadrži ovakve odredbe da to mora Narodna skupština…

Vreme. Zahvaljujem.
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Da li neko želi reč?
Vlada je prihvatila ovaj amandman, ali s obzirom na to da nije matični odbor, o njemu će se u danu za glasanje Narodna skupština izjašnjavati.
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Božidar Delić.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da Vlada koja je dala svoje obrazloženje nije shvatila suštinu našeg amandmana. Ovim amandmanom mi smo intervenisali zbog toga što se u članu 43. stavu 2. određene ingerencije Skupštine, koje su inače predviđene u osnovnom zakonu, to je Zakon o odbrani, brišu ovim zakonom, koji je ipak izvedeni zakon. Pravno je to moguće, gospodine ministre, ali nije baš uobičajeno. Pogotovo, gospodine ministre, što mi na istoj ovoj sednici glasamo za Izmene Zakona o odbrani. Pa, zašto te izmene nisu bile u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani.
Ako baš hoćemo da idemo u detalje, potpuno ne odgovara obrazloženje koje je dala Vlada. Čak i kada bude ovo prihvaćeno i tada neće ovo obrazloženje važiti, jer u obrazloženju se kaže da ''Narodna skupština isključivo odlučuje o upotrebi Vojske Srbije van granica Republike Srbije, a ne i drugih snaga odbrane.''
Znam, gospodine ministre, da se vi ne možete složiti sa ovim što piše u obrazloženju, takođe, i niko u ovoj skupštini. I ako unesete ovu izmenu i tada će Narodna skupština odlučivati, ne samo o Vojsci nego i o svim drugim snagama odbrane.
Naša intervencija je bila u tom smislu da ne dozvolimo da se u ovoj skupštini zakonima, da kažem, izvedenim iz osnovnih zakona menjaju osnovni zakoni, a u obe ove izmene radi se o ingerencijama koje ima ova skupština. Zato smo predložili brisanje. Apsolutno je nepotrebno da se brišu te dve tačke u čl. 9. i 12.
Obrazloženje – da se u ovom zakonu preciziraju stvari, jeste u redu, ali ako postoji Godišnji plan njega odobrava Skupština. Znači, ona i dalje odlučuje o svemu, to što ste vi na kraju krajeva i rekli. Tako da ja mislim da ovo obrazloženje nije u redu.