Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Saša Dujović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Saša Dujović.

Na član 11, koji je po mom skromnom mišljenju zaista siromašan i sadržan u jednoj rečenici, podneli smo amandman kojim tražimo da se dodaju još pojašnjenja šta su to spomenice i na koje se spomenice konkretno odnosi ovaj član, tako što smo stavili dve vrste spomenica: 1) Spomenica za učešće u odbrani zemlje od 1990. do 27. aprila 1992. godine i 2) Spomenica za učešće u odbrani zemlje 1999. godine, tj. za vreme NATO agresije.
Kao direktan učesnik svega toga, zaista bih bio zadovoljan ako bi Ministarstvo bar nešto od ovih predloga prihvatilo, što bi u svakom slučaju omogućilo da par stotina hiljada građana koji su državu branili kada je bila napadnuta dobije malo više razumevanja i prihvatanja svega onoga što su te moje kolege ili što smo svi zajedno radili u to vreme.
Dodelom spomenica se nekada odavalo veliko priznanje učesnicima rata. Imamo albanske spomenice, spomenice iz Drugog svetskog rata, pa zašto ne bismo i spomenice iz poslednjih ratova, jer je zaista veliki broj građana Srbije branio ovu zemlju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o odlikovanjima Republike Srbije je ozbiljan i odgovoran državni posao. A šta mi, u suštini, imamo? Imamo jedan veoma siromašan predlog tog zakona. Kada se počnu čitati članovi od jednog do drugog, stiče se utisak da je taj zakon vremenski ograničen, i to na jedno, moglo bi se reći, vrlo blisko vreme, odnosno kratko trajanje ovog zakona.
Na ovaj zakon je podnet 31 amandman. Čini mi se da je Vlada prihvatila samo jedan. Iz obrazloženja zbog čega se amandmani ne prihvataju da se zaključiti da je ovaj zakon imao cilj samo da se pojavi.
Ministar Marković je izašao, a ja bih da ga pitam, mada možda može i neko iz skupštinske većine da mi odgovori – da li je donošenje ovog zakona uslov za integraciju sa EU ili nije? Mi u SRS i te kako znamo da to nema nikakve veze. Kolega Zoran Krasić je dao dobar odgovor – da, vezano je sa NATO. To se najbolje može videti u Predlogu ovog zakona, u odredbama člana 3. stav 3.
No, ja sam podneo amandman u ime SRS na član 14, pa bih sada o tome govorio. U članu 14. stav 1. govori se ko sve ima mogućnost da predloži predsedniku Republike da ukazom dodeli odlikovanje. Član 14. se nalazi u delu III. ovog zakona, koji govori o dodeli odlikovanja.
U Predlogu zakona stoji da predlog za dodelu odlikovanja mogu podneti državni organi, dakle jedna grupacija ovlašćenih predlagača.
Druga je Srpska akademija nauka i umetnosti. Namerno ovo precizno pokušavam da izbrojim, zbog amandmana koje je SRS podnela na ovaj član. Treća grupacija su organi autonomne pokrajine, četvrta - jedinice lokalne samouprave, a za organizacije i udruženja bi se moglo reći da je to peta grupacija ovlašćenih predstavnika za dodelu odlikovanja.
Kada bismo išli pojedinačno od jedne do druge grupacije (nema preciznijeg termina, nego moram da kažem grupacije), da se zaključiti da o svim ovim grupacijama postoje posebni zakoni koji regulišu njihov rad, uspostavljaju ih, uvode u pravni sistem. Ali, ono što SRS predlaže jeste da, pored ovih ovlašćenih predlagača, po ovom zakonu, za dodelu odlikovanja treba dati mogućnost i Srpskoj pravoslavnoj crkvi da to uradi.
U obrazloženju zbog čega se amandman ne prihvata stoji: ''Amandman se ne prihvata. Svi predlagači obuhvaćeni amandmanom već su obuhvaćeni i odredbom člana 14. stav 1. Predloga zakona''.
Srpska pravoslavna crkva, druge tradicionalne crkve i verske zajednice imaju obaveze koje su zakonski uspostavljene na osnovu Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Evo još jednog argumenta koji ide u prilog objašnjenja SRS-a zbog čega je trebalo u član 14, kao predlagače za dodelu odlikovanja, uvrstiti i Srpsku pravoslavnu crkvu.
Kolega Mirko Munjić je obrazlagao u svom amandmanu zbog čega se Vlada kao predlagač ili konkretno Ministarstvo, samo boga pitaj koje je to ministarstvo, znamo mi po nadležnosti koje bi trebalo da bude, ali ako imamo u vidu ko je ovde bio ovlašćeni predstavnik Vlade, dakle ne potcenjujemo sve one koji su bili tu u načelnoj raspravi, sada vidimo da Vlada menja svoje ovlašćene predstavnike, tako da nema ozbiljan pristup prema ovom zakonu.
Odnosno ima, da se jednokratno završe određeni poslovi, a nije imala u vidu ozbiljan posao, da ovaj zakon uspostavlja i daje mogućnost kako predsedniku Republike tako i mnogima koji su bezbroj puta do sada zaslužili da ponesu ta moralna javna priznanja.
Najviše polemike se moglo čuti u vezi sa članovima 8, 9. i 11. To su oni članovi Predloga zakona koji uspostavljaju vrste tih priznanja. Mi u SRS smo u najvećoj meri prihvatili te predloge, mada svakako imamo primedbe na broj tih odlikovanja jer ne treba ispustiti iz vida da je Zakon o odlikovanjima Savezne Republike Jugoslavije predviđao 16 vrsta ordenja, a sada se predviđa samo šest.
U obrazloženju jednog amandmana, ako to nije kolege Saše Dujovića, stoji da se u pripremi zakona pošlo od stanovišta da, uslovno rečeno, manji broj odlikovanja doprinosi njihovom značaju. Može se, u principu, prihvatiti i takav predlog, ali čini mi se da bi i manji broj ministarstava u okviru ove vlade doprineo da posao bude bolje izvršavan.
Kada predlažete zakon o ograničenom broju, to nema nigde u svetu, ali će kod nas biti to biti doneto i izglasano, valjda da bismo zavarali trag MMF-u, jedan od ministara i potpredsednik Vlade kaže – ako smanjimo broj izvršilaca, onda će građani Srbije moći da računaju na kvalitetnije usluge.
To objašnjenje je besmisleno. Prvo, prirodno nije moguće. A nisu građani Srbije uzimali za ruke i dovodili u državnu administraciju, nego ste to vi iz ministarstava uradili. Tako da ni ovo ne stoji, ali imamo potrebu da kažemo sledeće - da je trebalo ići sa većim brojem odlikovanja, kako ordenja tako i medalja, a posebno je porazno što samo jednim članom definišemo šta su to spomenice. Zapravo, na precizan način ne definišemo ni to, nego ukazujemo kada one mogu da budu dodeljene.
Mogu da postavim jedno interesantno pitanje i potpuno sam siguran da svaki kolega narodni poslanik može da ga postavi. Kakvim ordenom, kakvom medaljom ili spomenicom bismo mogli da odlikujemo određeni broj bivših radnika „Viskoze“ iz Loznice, koji su kao invalidi rada otišli u penziju pre nekoliko godina i mesečno primaju 3.600 dinara? Naravno, to će se nešto povećati kada budu stekli jedan od uslova za penziju, možda starosnu.
Ovo se da proveriti. U ovom parlamentu sede i narodni poslanici koji zastupaju skupštinsku većinu i mogu odmah da me demantuju ako govorim što nije istina. Ja sam izneo ovaj jedan primer, a smatram da skoro u svakom gradu u Srbiji postoje slični primeri.
Još nešto bih rekao. Predlagač nije smeo ni mogao tako da se ponaša. Edmund Berk je rekao – zakoni su poput kuća, naslanjaju se jedni na druge. Mi ovde imamo apsolutni diskontinuitet u dodeli tih odlikovanja, što zasigurno nije dobro i nije u redu. Ako pljujemo u nebo, sve će to nam pasti u lice.
Vodite računa vi koji ćete glasati za ove zakone. Ja mogu da razumem da Vlada radi tako kako radi, skupštinska većina im je dala poverenje, ali ovde bi trebalo otvoriti oči, malo bolje slušati i poslanike opozicije koji iznose najčešće prave argumente, onakve kakve vi razumete i znate da su istina. Nemojte zatvarati oči u Danu za glasanje i prihvatati svaki zakon koji vam je stigao iz Vlade.

Iskorišćeno je sedam minuta od vremena poslaničke grupe.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, SRS je podneo petnaestak amandmana, čiji je cilj da upotpune jedan nepotpun, necelishodan i pomalo konfuzan zakon.
Ja sam podneo amandman na član 14. i predložio da se stav 2. menja. Smisao ovog amandmana jeste u tome da se utvrde tačni i jasni rokovi do kada predlagači mogu podneti predlog za dodelu odlikovanja.
Moj amandman glasi: „Predlog iz stava 1. ovog člana dostavlja se Kancelariji ordena, u pismenom obliku, sa obrazloženjem, najkasnije do 1. januara, odnosno 1. juna za odlikovanja koja se dodeljuju shodno članu 13. stav 1. ovog zakona“.
Zanimljivo je čuti obrazloženje Vlade na ovaj amandman. U njemu se kaže: „Amandman se ne prihvata. Nije potrebno posebno precizirati rokove za podnošenje predloga za dodelu odlikovanja. Predlagač može uputiti predlog za dodelu odlikovanja onda kada smatra da su se stekli zakonski uslovi za dodelu odlikovanja“.
Pitam vas – koji su to zakonski uslovi, koji su to rokovi, šta smeta u zakonu ako se utvrde jasni rokovi? Čudno je razmišljanje Vlade. Zato i imamo česte izmene i dopune zakonskih projekata, jer se upućuju takvi zakonski predlozi koji se menjaju nakon mesec dana, dva, tri, pet itd. Čudi takav odnos Vlade. Hvala.

Hvala vama.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe „Napred, Srbijo“. Reč ima narodni poslanik Božidar Delić.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministra nema, pa ne znam kome mi ovde obrazlažemo ove naše predloge i ko može da nam da odgovore na naša pitanja.
Mi smo članu u 14. dodali novi stav 6. Želeli smo da ovaj član bude precizniji, ali Vlada, to se vidi iz obrazloženja koje je dala, jednostavno nije shvatila suštinu našeg predloga. A suština našeg predloga je bila za taj jedinstveni slučaj, kada treba uručiti odlikovanje predsedniku Republike - ko je taj ko odlučuje o tome da se odlikuje predsednik Republike.
Po ovom našem stavu, mi smo ostavili da predlagači budu isti oni koji su predviđeni u stavu 1, ali da Skupština, bez nekakve načelne rasprave, jednostavno glasanjem odlučuje o tome. Ili vi smatrate da predsednik može sam sebe da odlikuje? Onda se ovde u obrazloženju pozivaju na to da je članom 112. stav 1. tačka 7. Ustava to u isključivoj nadležnosti predsednika.
Vi predsednika, gospodo, ovim predlogom činite samovoljnijim nego što on u stvari jeste. Time što niste prihvatili ovaj predlog, vi ste predsedniku napravili praktično medveđu uslugu, a to ću vam kod člana 24. i dokazati u obrazloženju.
Takođe, mi smo kroz naš predlog tražili da se izmeni i postojeći član 6, tako da predsednik Republike može samoinicijativno dodeljivati medalje, ali ne i ordene, jer ordeni su najviša odlikovanja, dok su medalje odlikovanja nešto nižeg stepena. Samoinicijativa, ovako kako je vi vidite, praktično znači i samovolju, a mi smo hteli da ovim predlogom zaštitimo od toga da naš predsednik iskazuje samovolju time što će sam odlučivati o tome koga će da odlikuje, a u članu 24. ste predvideli i kome će da oduzima.
Pozivate se na Ustav, a utemeljenja u Ustavu nema za takve stvari. Najgore je kada Vlada ili bilo ko u ovoj državi napiše da Skupština za nešto nije nadležna. Skupština je nadležna, gospodo, za sve. Ona u ime naroda, kroz zakone, daje nadležnosti nekima drugima, pa na kraju krajeva, i samom predsedniku države. Mislim da je velika glupost kada se napiše da Skupština za nešto nije nadležna. Hvala.

Hvala vama. Imam sam jedno pitanje - vreme koje je prekoračeno u odnosu na obrazloženje amandmana, hoćete li da vam se skine od vremena poslaničke grupe ili od ovlašćenog predstavnika?

Od ovlašćenog predstavnika.