Gospodine Novakoviću, uzeću malo od vremena poslaničke grupe. Kada prođu dva minuta, trošiću to vreme.
SRS je podnela amandman na član 15. u pogledu stepenovanja ovih ordena i medalja, ali o tome ću kasnije.
Tema jeste ozbiljna. Mada, kada se stavi ovako neozbiljan tekst, on stvarno može da deluje inspirativno i za neke umetničke forme koje je koristio Nušić i da ne ređam dalje. Stvarno je tema ozbiljna, jer ulazimo u nešto što se zove sistem društvene vrednosti.
Svaki orden i svako odlikovanje je nešto vidljivo, prepoznatljivo kao znak javnog priznanja. Ali, kada se kaže javno priznanje, reč javno ne treba tumačiti samo kao država, nego pre svega kao društvo, kao nešto što društvo daje kao simbol, prepoznatljivi znak da pojedinac može da ga zakači za rever, na odelo, i da komšije, prijatelji i svi oni koji ga vide shvate da se radi o čoveku koji je učinio nešto dobro za svoj narod i svoju državu.
Naravno, kada se radi o nekom tranzicionom periodu, o neizgrađenom sistemu vrednosti, ili započetom pa zaustavljenom, ili o sistemu vrednosti koji se nalazi na raskrsnici gde nema semafora a ima 16 puteva i stranputica, verovatno se i predlagač, da bi izbegao suočavanje sa ideologijom kao nečim što je neminovno u politici, opredelio za nešto što je stvarno bezlično.
Međutim, uvek kada se društvo ili onaj koji vrši vlast nađe u situaciji da treba da se orijentiše u vremenu i prostoru i da na neki način odredi pravce sistema vrednosti koji treba da se gaji, onda nepogrešivo mora da se vrati u svoju tradiciju i da se pozove na nju.
Mnogo je razloga zbog čega to treba da se uradi. U tradiciji se nalaze i koreni državnosti, pa samim tim i postojanja savremenika. Tradicija je verovatno i nepogrešiva, jer ako je omogućila našim precima pre 200, 300 ili 500 godina da imaju svoj sistem vrednosti i da, kao rezultat, između ostalog, i tog sistema vrednosti, dođemo i mi i naša deca, onda verovatno u tome ima nečega dobrog i to treba poštovati.
Međutim, mi u tranziciji se nalazimo u jednoj paradoksalnoj situaciji. Imamo dijabolične političare koji ne znaju gde je sistem vrednosti.
Sve se proglašava sistemom vrednosti. Svako ko vozi džip, verovatno je uspešan. Može da bude i najveća fukara, što bi rekao Ivo Andrić, ali on je uspešan. Niko ga nije uhapsio, nema dokaza, svoju ekonomsku i materijalnu moć dokazuje svojim materijalnim statusom, a to kakav je u duhovnom smislu, kakav je u moralnom smislu, mi smo napravili takvo društvo da to više nije ni bitno.
Nije bitno ni za šta želiš da glasaš, kom sistemu vrednosti treba da pripadaš, kom sistemu vrednosti stremiš. Bitno ti je da u nekom selu u Vrbasu dobije tvoje dete posao u NIS-u i zna se, naravno, kakvo će biti glasanje. Onda se čudimo zbog nekog nemorala koji se manifestuje sa strane, iz inostranstva, i zgražavamo se nad nepravdom, a mi pristajemo na nešto što je nemoralno i što je nepravda.
Zato kažem da je ovo vrlo težak trenutak u kome pričamo o javnim priznanjima, ne samo sa gledišta naziva tih ordena, nego i sa gledišta, pre svega, vrednosnog kriterijuma na osnovu koga treba nešto da se odluči. Ako predsednik Republike, bez obzira ko da je u pitanju, sa imenom i prezimenom, treba da bude taj koji svečano potpisuje nešto i dodeljuje, a kao takav nam se javi neko u liku koji kaže - ja sam samo kucnuo, hoću da platim prekršajnu kaznu, onda se postavlja pitanje da li taj uopšte može da potpiše to.
Da li možemo mi nešto da uradimo ovde u Narodnoj skupštini sa pozivanjem na legalitet, legitimitet, a znamo da više ni poslanik SRS ne sme da podnese ostavku jer ona neće da se prihvati? Vidite, ta vrsta dijaboličnosti kako devalvira možda i nešto što se naziva dobra volja, dobra namera.
Naše osnovne primedbe su upravo to što u sistemu odlikovanja kao javnih priznanja mi treba da se pozivamo na tradiciju. Jer, ukoliko se mi ne bismo pozivali na tradiciju, a ne znam da li bi možda neko drugi na planeti Zemlji mogao da se pozove na našu tradiciju..., ako mi u sistemu ordena izbacimo Obiliće, Obrenoviće, Karađorđeviće (možda nisu prisutni direktno, ali kao vrednosna kategorija mogu da posluže i Dositej i Vuk Karadžić itd.), ako mi to ne prihvatimo kao naš sistem vrednosti i nečega što nam nudi naša tradicija, ko će onda to da uradi? I zašto bi taj drugi to uradio? Zašto mi bežimo od toga?
Vidite, evrofanatici u ovoj zemlji po svaku cenu žele da ponište, omalovaže, uvrede ono što je tradicija, ono sa čime su rasli, vaspitavali se i stvarali ovu zemlju naši preci, ali istovremeno veličaju sve ono što je tradicija, recimo, Engleske – i kraljica i lordovi i serovi itd. Sve se to veliča. Od koga? Od onih istih koji uništavaju našu tradiciju i prekrajaju našu istoriju.
Kako je moguće da ljudi imaju takav vrednosni sud da je tuđe dobro, zlatno, pa neka bude i gadno i odvratno?
Pošto je samo tuđe korisno i dobro, a naše sve što je plemenito ne valja, njega treba da se odreknemo. To ne sme da postoji. Mora da padne u zaborav. A zašto je to tako? Jer se ovde piše nova istorija od vladara do vladara. Kako dođe novi vladar, istorija kreće sa njim. On je najpametniji, on je najlepši. On, po toj logici stvari, i najbolje može da uradi.
A mi danas imamo situaciju da preživljavamo paljevinu od petog oktobra 2000. godine i, verujte, kada bih hteo malo da oponašam Nušića ili nekog od naših znamenitih pisaca, onda bih mogao da podnosim amandmane po sistemu ''orden Čumeta'', ili da vam ređam dalje, ali neću. ''Orden bespravne gradnje, prvi pijuk'', ''orden bespravne gradnje, drugi pijuk'', ''orden Šilerova'' – to je vaš sistem vrednosti. I vi sada nas želite da uterate u ovaj način razmišljanja o nekoj velikoj državnoj stvari. A gde je sistem vrednosti?
Hajde, ljudi, molim vas, na šta može biti asocijacija Đelić? ''Orden vojvode od Meridijan banke''. Došao je, nije imalo kuče za šta da ga ujede, i jedanaest i po miliona nije u sukobu interesa. Juče čak nije našao za shodno da bude u zemlji, nego je pobegao u Švedsku, jer mrzi Ruse. Ili, ''orden crne čarape preko glave'', koji bi asocirao na Narodnu banku Jugoslavije. ''Orden prvog stepena paljenja Narodne skupštine''. ''Orden drugog stepena premlaćivanja u RTS''. A vi se borite protiv nasilja. Kako to, ljudi, molim vas? Pa, ko će da vam veruje? Ko može da veruje?
Ovaj zakon stvarno treba da se povuče iz procedure. Zaboravite sve ove moje sarkastične šale, one u ovom trenutku nisu toliko bitne. Samo vam dajem jednu ideju, da razmislite šta smo mi mogli da napravimo sa ovim vašim predlogom zakona. Kao što smo javnost obaveštavali 2001. i 2002. godine povodom izmena i dopuna Poslovnika Narodne skupštine. Onda smo javnost upoznali otprilike o čemu se radi. Vuk čuva stado ovaca. Koza čuva kupus. Eto, to je ta vaša priča.
Najbolje bi bilo da se ovaj zakon povuče. Jer, u ovom zakonu, pored tog sistema odlikovanja i javnih priznanja, ne samo sa gledišta naziva, stepenovanja itd., mora da se napravi stvaran sistem vrednosti.
Moram da vam skrenem pažnju i povodom ove komisije i svih ovih koji učestvuju, ako mogu tako da kažem, od inicijative do konačnog predloga koje lice treba da dobije koje javno priznanje. Tu treba ipak da se nalaze ljudi koji mogu da definišu šta je to društvena vrednost i šta se to verifikuje i šta se to priznanjima glorifikuje u društvu preko nekog pojedinca koji treba da bude svetli primer mladim generacijama i svim drugima, ne samo sa gledišta odavanja priznanja za njegovu upornost i istrajnost, nego i sa gledišta dobrog primera, koji treba da se reklamira.
Ne da se reklamira kao „Jelen pivo“, nego da se reklamira kao nešto što je društveno korisna i prihvatljiva pojava, kao obrazac ponašanja.
Čime ćemo mi da se reklamiramo i šta da glorifikujemo? Time ko je koliko preduzeća otkupio, ko je stekao veće bogatstvo, ko je postao uspešan? Aca Vlahović vam je uspešan? Po čemu? Početak za imetak. Čime on može da bude primer drugima?
Ko može da bude primer drugima? Pogledajte po žutoj štampi šta se reklamira. To su neki novi idoli. Ako su to idoli, onda njima treba Boris Tadić da da priznanja. Kome od njih da da priznanja? Za šta, za koji sistem vrednosti?
Uništava se naša tradicija, a glorifikuje se tuđa tradicija. Kod nas sve što je staro 200-300 godina kao običaj - ne valja, ali običaj iz Engleske, pabovi itd., to je dobro, tu si ''in'' itd. Ali tamo je država od reda. Ovde država od reda ne može da postoji. Jer, ako bi postojala država od reda, odmah bi se ovi skupili i rekli – kondomom protiv kordona. ''Kondomom protiv kordona'' i sada vi promovišete sistem vrednosti. Koji je to sistem vrednosti?
Orden zasluga za državu ili za odbranu i bezbednost - ko može da ga dobije u ovoj zemlji, kada ste uništili vojsku? Slušam šta priča Saša Dujović za sve one koji su se oduprli NATO agresiji. Saša, kada bi im dali odlikovanja, ovi tvoji koalicioni partneri bi ih oterali sve u Hag, znaš li to? Oni su došli na tom talasu. Rekli su 2000. godine – kada mi dođemo na vlast, tamo će da budu naši partneri, NATO, Amerika itd. Gde su ti vaši partneri? Pa, pronašli ste partnere i prijatelje u Rusiji. A 2000. godine ste ih pljuvali, i te Ruse i te Kineze. Eto vašeg sistema vrednosti!
Ko da odgovara? Ko se ne otvori, ne odgovara. Vama ne odgovara. Vi funkcionišete po sistemu ''zgrabi, otmi, uzmi, zaduži''.
Naravno da ne možemo da glasamo za ovo. Kako vas nije sramota? Pre deset godina je Vojislav Šešelj započeo akciju približavanja Srbije, Rusije i Belorusije. Ismevali ste se pre deset godina, a juče ste svi potrčali da se slikate. Svi. I još ste udaljili narod, da ne bude ovde. A mi smo 2000. godine doveli narod ispred Narodne skupštine da iskaže svoje oduševljenje približavanjem, otopljavanjem i činjenicom da se nalaze prijatelji u Rusiji i Belorusiji.
Niste hteli da pustite ni statusnu konferenciju Vojislava Šešelja juče, a očekujete da glasamo za ovaj vaš sistem javnih priznanja?
Niko ne zna. Nema kantara koji može da izmeri javna priznanja. Javna priznanja nisu empirija, već zavisi od vrednosnog suda onog koji nešto ocenjuje. Ko će da ocenjuje? Ubacite Konstantinovića u Komisiju za odlikovanja. Znate li kakva će odlikovanja da dolaze? Samo učesnici Parade ponosa mogu da dobiju odlikovanja za narod i za državu.