Dame i gospodo, na dnevnom redu je i zakon o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
Za nas kao stranku, ali i u pravnom smislu, veoma su sporni članovi 13. i 14, jer se u tim članovima naše pravosuđe ponovo poziva na Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju, tzv. Haški tribunal. Mi smatramo da je to suštinska greška, ne samo u političkom smislu, već i što se tiče pravne struke, to je skandalozno. Moramo da upotrebimo taj izraz, zato što ako je išta izvesno, izvesno je da je taj sud daleko od toga da bude sud u pravnom smislu reči, već je to, pre svega, politički sud.
Naravno, verujem da će ministar da iznese već veoma poznati argument, pod navodnicima, da su to naše obaveze, međunarodne pravne obaveze, ali u tom smislu bih postavio pitanje – ako je to tako, da li su te obaveze prema tzv. Haškom tribunalu značajnije od Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju smo mi ratifikovali? Da li su te obaveze značajnije od Međunarodnog pakta o građanskim političkim pravima, da li su značajnije od čitavog drugog dela našeg ustava, koji reguliše ljudska prava? Konačno, pošto je opštepoznato da smo mi članica UN-a, da li su te tzv. obaveze važnije od Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima čoveka? Znate, Haški tribunal i očuvanje ljudskih prava, to su dva nespojiva pojma. U tom smislu, interesuje me da li smo suspendovali značaj ljudskih prava za naše građane koji se nalaze u Haškom tribunalu? U tom smislu, da ne bismo bili subjektivni, navešću vam neku vrstu statistike koju smo mi iz SRS-a uradili i navešću vam primer dr Vojislava Šešelja.
Dvojica sudija – Fausto Pokar i Teodor Meron, bili su predsednici tog tribunala više godina i računa se da su među tzv. najuglednijim sudijama u tom sudu. U svojstvu predsednika žalbenog veća, predsednika Međunarodnog krivičnog tribunala i člana žalbenog veća, sudija Fausto Pokar je u periodu od 10. juna 2003. godine do 9. juna 2009. godine doneo 33 odluke protiv Vojislava Šešelja. S druge strane, doneo je samo jednu pozitivnu odluku, i to znate kada – 8. decembra 2006. godine, a to je posle 28 dana štrajka glađu, kada je gospodin Šešelj bio na ivici smrti.
Posebno je skandalozno što je isti taj sudija doneo odluku kojom se zabranjuju posete supruge gospodina Šešelja, 23. novembra, kada je on već bio u trećoj nedelji štrajka glađu i kada je bio na ivici smrti. Da li je to očuvanje ljudskih prava, pitam vas?
S druge strane, vama je sigurno poznato da je u vreme gospodina Pokara umro, ili ubijen, i gospodin Slobodan Milošević i do dan-danas je opštepoznato da mu nije pružena medicinska pomoć u skladu s prethodno navedenim konvencijama.
Što se tiče gospodina Teodora Merona, koji je, takođe, bio predsednik Haškog tribunala, kada se radi o gospodinu Šešelju, 16 negativnih odluka je doneo u svojstvu predsednika žalbenog veća, predsednika MKS i člana žalbenog veća, i samo jednu pozitivnu, ponovo onu od 8. decembra 2006. godine.
S druge strane, kao predsednik Tribunala, nije ništa uradio, u skladu sa 19. pravilom Pravilnika o postupku i dokazima, da spreči deset odluka sekretarijata Haškog tribunala, koje su, najblaže rečeno, skandalozne i koje su uvele jednu vrstu nehumane izolacije, koja je trajala sedam meseci, od decembra 2003. godine do juna 2004. godine.
Znate li šta je bilo opravdanje za tu izolaciju? Drugi krug predsedničkih izbora u Republici Srbiji. To je skandalozno, to nema nikakve veze s pravom.
Takođe, moram vas obavestiti da je ta izolacija bila potpuna, nikakvog telefonskog kontakta nije bilo sa Srbijom, sa porodicom, niti sa članovima stručnog tima.
Nikakvog opravdanja nema za to. Možda je opravdanje to što je gospodin Meron bio dugogodišnji diplomata u državi Izrael. Verovatno znate za slučaj gospodina Mordehaja Vanonua, koji je dao intervju "Sandej tajmsu" 1986. godine i zbog toga je 18 godina bio u zatvoru, od toga, 11 godina u samici, ali to nema veze s modernim pravnim sistemom. Ovo je sud UN-a, makar na papiru.
Što se tiče Tužilaštva, vi ste sigurno čitali knjigu Karle del Ponte, koja doslovno, od stranice 36 do 58, navodi sledeća priznanja: "O Jugoslaviji sam znala jedva nešto više od onoga što sam videla na televiziji, ili o Jugoslaviji nisam znala gotovo ništa. Nikada nisam putovala bivšom Jugoslavijom. Moram iskreno da priznam, sve dok nisam postala glavni tužilac Haškog tribunala nisam ni znala da postoji Republika Srpska".
Eto, to je taj profesionalac, pravnik na koga treba da se ugleda naše pravosuđe. Vi sigurno znate, sarađujete s italijanskim tužiocima, da su njene jedine kvalifikacije, u moralnom smislu, to što je sarađivala sa sudijom Falkoneom, ali i to se može dovesti pod znak pitanja. Ona se nije, čak, usudila da se pojavi na njegovoj sahrani. Toliko o njenom moralnom liku. To sigurno znate.
S druge strane, znate koliko su je cenili u Ruandi. Doslovno je doživela da bude izbačena iz kancelarije predsednika Ruande, gospodina Kagamea. Toliko o njenom profesionalnom i moralnom liku.
Što se tiče Tužilaštva, sigurno znate da je na suđenju gospodinu Šešelju uveden ''amikus'' Tužilaštva. Gospodin uopšte ne zna srpski, nije ni pročitao tu knjigu po kojoj su kasnije osudili gospodina Šešelja na 15 meseci zatvora. To sigurno znate i sigurno znate da je on donosio skandalozne zaključke, povezivao hiljadu i neku stranu sa sto i nekom.
Sigurno znate da je na Pravnom fakultetu u Beogradu za magistarski rad potrebno 150 strana. Sada vidite kakvi su to nebulozni zaključci da povezujete jednu rečenicu sa 100. strane s onom na 1000. strani. To je skandalozno.
Skrenuo bih pažnju i na diskriminaciju, koja se, takođe, zabranjuje međunarodnim konvencijama. Sigurno znate za Domagoja Margetića, to je hrvatski novinar koji je objavio imena 102 zaštićena svedoka, otvoreno, među njima je i gospodin Mesić. Kažnjen je sa tri meseca i 10.000 evra.
S druge strane, gospodin Šešelj je objavio u svojoj knjizi samo javna dokumenta, koja su već bila poznata Haškom tužilaštvu, i ni na jednoj stranici nije objavio ime zaštićenog svedoka, niti njegovu šifru.
U tom smislu, vi vidite kakav je to sud. Dalje neću govoriti, mogao bih da govorim mnogo duže o tome, ali razmislite da li je u pravnom smislu, znam da jeste u političkom smislu, pogotovo zbog EU, prikladno i časno da se pozivate na takav sud. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je osam minuta i 40 sekundi od vremena Poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, posle njega, reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Izvinite, koliko imamo vremena do kraja?

Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS-a je 43 minuta.

Hvala.
Upozorio sam vas u januaru da ćemo neminovno o ovim pravosudnim zakonima morati da raspravljamo ponovo. Tada ste se smejali i rekli da neće toga biti. Vidite, došli ste ponovo. Došla maca na vratanca.
Nesavršeni sistem niste mogli da usavršite, niti ste mogli da završite ono što ste naumili, bez obzira na to što se i juče, u uvodnom izlaganju ministra pravde, i danas, probudilo nekoliko poslanika iz DS-a i SPO-a koji su saopštili nekoliko vrlo značajnih rečenica, ali sa dejstvom u budućnosti.
Ne sporim da imate lepe želje, da želite da vam bude sve lepo, lepše, levo itd., to je vaše legitimno pravo, ali moram da podsetim građane Republike Srbije da se, između ostalog, inteligencija ceni i prema tome da li možete da se pozovete na svoje iskustvo.
Imam poprilično tog iskustva u ovoj zgradi, uvek sam vas oštro kritikovao kada grešite, govorio šta ne valja, gde ćete ponovo da dođete i, samo da podsetim građane Republike Srbije, ista ova priča se sluša od 2000. godine.
Godine 2001. su bile dobre sudije, postavljena su deca advokata, sekretara iz zemljoradničkih zadruga; danas ga izaberu, odmah postane predsednik suda, i to je proevropski. Krajem 2001. godine rasturio se taj DOS i po pitanju seta pravosudnih zakona, pa se išlo s inovacijama, pa se krenulo s nekim novim konceptom, pa su opet dolazile neke nove, pametne, lepe, dobre sudije, sve sa pričom kako će u budućnosti biti lepo, fino, neće biti više onih ''prljavih'' Miloševićevih sudija iz onog vremena kada su kažnjavali, kada su sudili ''Otporu'', kada su gušili medije itd., pa se izvršila jedna transformacija i od tada je krenula izgradnja apelacionih sudova, pa je onda krenula serija zakona kojima se odlaže primena zakona, pa smo imali svojevrsno paralelno krivično zakonodavstvo.
Imali smo u jednom periodu, čini mi se, tri krivična zakonika na snazi. Sve je bilo evropsko, sve je bilo od Boga dato i za sve ste imali podršku i EU, i NATO-a, i CIA-e, i Amerike, i Engleske, i svih budućih proleterskih država.
Samo da vas podsetim, 2006. godine, u "Službenom glasniku" broj 46, objavljen je Zakon o obuci sudija i javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika.
Danas na dnevnom redu imamo zakon o Pravosudnoj akademiji kojim ćemo da stavimo van snage ono što ste doneli 2006. godine. Više to od 2006. nije evropsko, nego primitivno, balkansko, otomansko, to treba razoriti, rasturiti. Onda nas neko tera da zaključimo da ako se smanji broj sudija, s tendencijom povećanja broja predmeta, da će sudijama da bude lakše.
Kako je taj ''blistavi um'' to smislio? Milica vam je lepo objasnila koliko će predmeta da se izgubi tokom preseljenja, a jedan je, braneći vaš koncept zakona, zaboravio da za ovaj visokotehnološki kriminal postoji samo jedno tužilaštvo i jedan sud, a ubi se objašnjavajući kako će u Arilju neki sud da se muči s tim, a on nije čak ni nadležan.
Vidite šta vi koristite kao argumentaciju da biste opravdali Boška Ristića, Gorana Ćirića, vas koji treba da vedrite i oblačite u sudstvu i u tužilaštvu! Vaši opštinski odbori završavaju anketu ko može da bude sudija.
Isto ste radili 2001. godine, pa kada ste se posvađali sa DSS-om, onda su izlazile prepiske – meni tri, tebi dva, ovom dva, ovaj nijedan, ovaj nije mogao da prođe, ovaj je prošao itd. Isto to radite. Zašto? Pa, iskoristili ste američke i kanadske pare. Pre neki dan ste se slikali s nekim Kanađaninom tamo, kao, nešto ste epohalno završili kod nas, a ništa niste završili, uništili ste pravosuđe.
Pre godinu i po dana sam vam rekao šta će da se desi s ovim vašim konceptom reforme. Državu reformišete i kada povećavate institucije, državu reformišete i kada ukidate ono što ste napravili.
To je neverovatno, ljudi. Napravili agencije, a sada smanjuju broj zaposlenih. Razgranali sudove, posebna odeljenja specijalnih tužilaštava, sve specijalno; buć, početkom ove godine, smanjuj osnovni, viši, apelacioni. Bio je trgovinski sud, sada ponovo vraćamo na privredne. Da se ne zapali sada možda neka zgrada suda, da bi se sakrilo pranje para, pošto vidim da je po zdravstvu već krenulo sa paljevinom.
Koliko godina se u budžetu Republike Srbije nalazi stavka –sredstva za početak rada Apelacionog suda? Gde su vam ti sudovi? Nema. Tresla se gora, rodio se miš. Zašto? Šta reče Goran Knežević pre neki dan – nisam kriv, sprovodio sam državnu politiku. Vi mislite da s Konstantinovićem, visokoumnim, možete da pokrijete. Pa, on je branilac Borisa Tadića. Onaj vaš Homen, što vam šapuće, nije smeo da dođe, jer zna da će da dobije po ''labrnji'' za ovo što radi u tužilaštvu i u sudovima. Koga ste primili u sud? Ko vam radi u Ministarstvu? Znate šta je vaš Vojkan Simić rekao kada je trebalo da se bira Visoki savet sudstva?

Narodni poslaniče, samo vas molim da se podsetimo obaveze uljudnog ophođenja prema drugima.

Do dva radimo, gospođo.
(Predsedavajuća: Nastavite.)
Do dva, do dva imam fore.
Šta je uradio Vojkan Simić? Otišao je u Prvi opštinski sud i rekao – mora ta, neka Tanja, ne znam ni ja kako se zove, nije ni bitno ime; oni se pobunili – kako ona, ona pojma nema. Ne, ako ona ne bude, onda neće biti nijedna. Mi ga jedva isterali iz tog suda pre tri godine, jedva ga isterali, kao onu Gordanu Mihajlović kad smo isterivali, da ne prođe.
Sad, lepo ste vi zamislili tu Pravosudnu akademiju, ali da li ona može da reši probleme koji postoje u sudstvu? Kako, recimo, Pravosudna akademija može da reši problem, pre svega, morala ljudi koji rade u pravosuđu? Nemojte da potcenjujete Pravni fakultet, nemojte da potcenjujete pravosudni ispit, nemojte da potcenjujete advokatske kancelarije, nemojte da potcenjujete pripravništvo u sudovima. Sve to daje svoje rezultate, ali sve zavisi od čoveka, od kvaliteta materijala, od supstrata, da li je on odan profesiji, da li želi da poštuje zakon, ili voli koferče, kovertić itd., itd.
Na jednom primeru ću da vam to objasnim. Juče sam bio u Valjevu i jedan čovek mi je pričao: ''Imam neku kafanu, nemam radio, nemam zvučnik. Tužio me „Sokoj“, dobio sam ga na sudu. Nisu uspeli da dokažu da treba da platim ta autorska prava. Tužila me druga asocijacija preko koje se štite autorska prava. U prvom stepenu su izgubili, tri puta je išlo na drugi stepen, kada je četvrti put otišlo na drugi stepen, dobili su me''. Identična situacija sa gledišta činjenica i, zamislite, isti sudija je rešavao u prvom predmetu, kada je bio „Sokoj“, i kada je bio drugi predmet.
Kako možete da ispravite taj mentalni feler dotične sudije, mislim da je neka Knežević, žensko, muško, nije ni bitno, Pravosudnom akademijom?
Kako možete da zamislite da će Boško Ristić i njegov prijatelj Ćirić, i vi, gospođo Malović, da izaberete prave ljude da rade posao u pravosuđu? Kažem vam da će to biti sve nakaradno. Jednostavno, ne možete to da izvršite.
Znate li da se digla pobuna u Advokatskoj komori zbog izbora Ćirića? I treba da se bune advokati. Niko ih nije pitao. Sela bratija i odlučila da bude taj i završili posao. Ćirić i Boško Ristić, pajtaši, završavaju. Drmaju pravosuđem u Nišu i šire, i oni će nekoga da izaberu kao kvalitetan kadar?! Mora da ima člansku kartu DS-a, ili da se utali, što bi rekle moje Nišlije. To sve Nišlije znaju. Svi u Nišu znaju šta se dešava. Nije valjda da vi to ne znate, pa sam ja dužan da vas obavestim šta se dešava oko vas? Kako je to moguće?
Gospođo Malović, da vam dam jedan primer. Krajem pretprošle godine, donet je Zakon o lokalnim izborima i organizovano je savetovanje sa sudijama okružnih sudova, pošto su okružni sudovi nadležni, po tom novom zakonu, da rešavaju na osnovu čl. 47, 49, 56. Zakona o lokalnim izborima. To vam je sve poznato. To je čak i javnosti poznato, barem sam se ja potrudio da to bude poznato i svaki dan se trudim da to bude sve poznatije javnosti. Onda vam se u Okružnom sudu u Beogradu javlja jedna grupa sudija koja na presudi po žalbi pokazuje apsolutno neznanje. Nisu čak ni prošli pored pravnog fakulteta.
Gospođo Malović, kada je zakonom propisana forma nekog ugovora, rečeno je da potpisi moraju da se overe u sudu, i tako je urađeno. Tako nešto ne može da se raskine na način što neko nešto falsifikuje, ode na pisarnicu opštine i overi potpis. To je nemoguće.
Postoji 250 sudskih sporova gde je tužen SRS od bivših odbornika, koji traže raskid ugovora, pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu. Sve predmete su izgubili. Jedino su dobili u Rakovici. Šta mislite, zbog čega, gospođo Malović?
Da vas podsetim, ako mi ne verujete, na nešto što je u suprotnosti sa svim propisima koji postoje u ovoj zemlji.
Pitajte gospođu Slađanu Bojović, Živanu Đukanović, Mirjanu Aranđelović, koje mesecima donose presudu kojom se odbija žalba i demonstriraju da ne znaju šta je ugovor, šta je neopozivost, šta je overa. Kako mislite njih da dovedete u normalu preko Pravosudne akademije? To je nemoguće. Kako one mogu da se zamere Đilasu, Borisu Tadiću, Bojanu Miliću ili Branku Radujku? Znate li ko je Branko Radujko? On je 1992, 1994. godine dilovao cigarete u Resniku sa svojom sestrom.

Narodni poslaniče, zamolila sam vas da se podsetite odredbe Poslovnika koja nas sve obavezuju na određen način ophođenja tokom govora, obraćanja i izlaganja. Sada vas upozoravam da vodite računa o tome šta govorite i da se setimo da je odgovornost za javnu reč propisana Poslovnikom koji definiše naš rad.

Izvolite.

 

Da li biste bili ljubazni da me saslušate? Svako izlaganje, kada se iznose opštepoznate činjenice, govornici mogu da čuju, ako žele ili ne žele. Ono što je opštepoznato se ne osporava, gospođo Čomić, kao što se ne osporava današnji datum. Nemojte da me terate da danas dokazujem koji je datum. To se podrazumeva. Ljudi pogledaju, vide koji je datum, i sve je jasno.

Iznosim samo opštepoznate činjenice. Ovde nema ni trunke mojih emocija. Samo želim da ukažem koji su problemi sa pravosuđem. Zašto naše pravosuđe neće izaći iz ovih problema? Zato što su oni projektovali da pravosuđe bude u haosu. Njima ne treba da bude uređeno pravosuđe, jer su protagonisti sistema – što gore, to bolje.

Gledajte ko sve danas štrajkuje. Ljudi koji protestuju u ovoj zemlji, 70% njih, između ostalog, spominje pravosuđe. Zašto? Zato što tamo nisu mogli da ostvare pravdu.

Gospođo Malović, nema pravde u našim sudovima od kada je DS uzeo pravosuđe. Toga su svi svesni. Gde je krivac? Krivac nije u pravosuđu. Krivac je u vlasti, u trulim koalicijama, koje su zbog raznih dogovora u stanju da sve pregaze. Ne interesuje ih ni Ustav, ni zakon, ni propisi, nego neki vrlo konkretni trenutni interesi i to je naš problem. Kažite mi koje su firme uspele pregovarajući o privatizaciji, o stečaju?

Jojić vam je pričao o nekom Moldovanu, koliko on vodi stečajnih postupaka i koliko dobija za svaki od tih stečajnih postupaka. Šta ste rešili? Ništa niste rešili, nego želite da ostvarite monopol DS-a i u oblasti pravosuđa. To je ono čemu težite. Kakva je vaša pravosudna reforma? Ubacili ste ovaj propis o Pravosudnoj akademiji, da biste smirili sudije koji su pred pobunom, da biste smirili tužioce koji su pred pobunom, da biste smirili advokate koji su pred pobunom.

Vama su svi koji rade u pravosuđu pred pobunom. Kako ste to uspeli? To nikome nije pošlo za rukom do sada. Nekada ste pričali o lustraciji u pravosuđu.

Znate li šta danas treba da se radi s onim što ste vi napravili u pravosuđu. Da vam ne pominjem. Koji sud funkcioniše? Možete li da zamislite? To je naše pravosuđe.

Čovek iz Srbije, izbeglica, razveo se sa ženom. Žena je otišla u inostranstvo i on njoj plaća alimentaciju u Americi, gde radi. Kako je to moguće?

Ko to završava posao? I u advokaturi se priprema monopolizacija. Zna se koje predmete dobijaju koji advokati. Ne može svaki advokat da bude slobodan na tom tržištu.

Kao što „Delta“ ima monopol u trgovini, tako i DS želi monopol u pravosuđu. Zašto? Da bi to bio još jedan stub koji štiti vašu vlast i sve što radite u ovoj zemlji. A šta radite, građani najbolje osećaju. Nemam nameru nikoga da plašim, ni građane, ni sudije, ni tužioce.

Zapamtite, gospođo Malović, pre nekoliko dana je mom prijatelju Petru sudija rekao – jeste, Pero, morala sam da donesem rešenje o ometanju poseda za 15 minuta od kada je došao predlog, ali strpi se do 1. decembra, pa ću da vidim šta će onda da bude.

To pričaju ljudi u pravosuđu. Šta se danas sudi? Danas je sve blokirano, ljudi ne žele da se zameraju ni s advokatima, ni sa strankama, jer se ne zna ko će da prođe. Vi ste digli tenziju. Koga ste ubacili u te pravosudne institucije koje treba da izvrše izbor? Jasno, prepoznatljive ljude.

Koji će njihov vrednosni kriterijum da bude prilikom izbora? Kako može advokat da bira sudije i tužioce? Ja shvatam da je to advokat u penziji, shvatam da je neki drugi advokat.

Zar je moguće da nemamo boljeg od Boška Ristića da nam vedri i oblači? Zapamtite da je Boško Ristić radio Ustavnu povelju; sve što je radio Boško Ristić je propalo.

Setite se 2003. godine, u ovo vreme, šta se dešavalo u Srbiji. Ko je skinuo Leposavu Karamarković? Ko je zavodio red u pravosuđu? Šta smo dobili? Doveli ste nam onog Ostojića, koji nije ispunjavao čak ni uslove za republičkog javnog tužioca. Zbog njega ste menjali čak i zakon u pogledu radnog staža. I to je bilo proevropsko, prodemokratski je bilo?!

Sve ste nam predstavili kao šarenu lažu. Pričate o budućnosti, pričate kako želite da vam bude lepo. Suočite se sa stvarnošću – toga nema u stvarnosti što vi pričate, ne postoji, svako suđenje je skoro namešteno.

Vrhovni sud osam puta poništava rešenja MUP-a i nalaže da se vrati džip SRS-u. Menjaju se ministri unutrašnjih poslova, ali prvostepena i drugostepena rešenja su uvek ista – više štite Vilijama Vokera i OEBS, nego fundamentalna prava i osnovne pravne principe na kojima je sazdana ova država.

Nema više vrhovnog sudije koga možete da promenite u Vrhovnom sudu, a vi pričate o pravnoj državi, o nekoj vladavini prava.

Pa, pitajte građane koliko veruju u sudove, pitajte građane koliko veruju u tužilaštvo? Svaki tužilac po nalogu proganja. Što se razlikuju ovi tužioci od Karle del Ponte? Ona je makar otvoreno priznala u knjizi i rekla – Đinđić mi je rekao: ''Vodite ga i ne vraćajte ga više“.

Šta ste vi uradili za te ljude? Ne, hoćete tribunalizaciju ovog suda za ratne zločine i, šta radite – od ovoga pravite kontrolni zakon broj 10, kao u Nemačkoj.

Tako se ne vodi ova država, tako se ne vodi računa o našim interesima kao naroda, a ja znam da ste ovde da obavite najprljaviji posao s ovim narodom i ovom državom.

Iskorišćeno je 19 minuta od vremena Poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, a posle nje, narodna poslanica Judita Popović.
Poslanička grupa SRS-a ima na raspolaganju još 24 minuta.