Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da iskoristi svoje pravo na traženje obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 235.  Poslovnika Narodne skupštine?
Ako ima još neko, molim vas da se registrujete u elektronski sistem za glasanje.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika. Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nikola Lazić, Zoran Bortić, Laslo Varga i Aleksandra Janković.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača Snežane Malović, ministra pravde, prisustvuju i Slobodan Homen, državni sekretar, i Jovan Ćosić, načelnik i Ministarstvu pravde.
Prelazimo na tačke 1-6. dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA, O DOPUNI ZAKONA O SUDIJAMA, O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU, ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU ZA RATNE ZLOČINE, ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA ZA BORBU PROTIV VISOKOTEHNOLOŠKOG KRIMINALA I O PREDLOGU ZAKONA O PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI (nastavak zajedničkog načelnog pretresa)
Molim službu da obavesti predstavnike Vlade da prelazimo na deo sednice koji podrazumeva njihovo učešće, za razliku od dela sednice o postavljanju, odnosno traženju obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 25.
Nastavljamo po prijavama za reč, u načelnom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.
Narodni poslanik Dragan Todorović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Gospođo Čomić, pre člana 88, ide član 87. Čuo sam da ste obavestili službu da pozove predstavnike Vlade, ali bio bi red da mi te predstavnike sačekamo. Mislim da je to osnovni red i da bismo na taj način poštovali i Poslovnik. Mislim da je trebalo da predstavnici Vlade sede već na početku sednice, između ostalog, bilo je i pitanja koja su upućena, koja su važna za predstavnike Vlade koji danas sede u Skupštini Republike Srbije.
Vi koji se trudite da poštujete Poslovnik, mislim da ne bi trebalo ovom prilikom da ga kršite. Neće vam to oduzeti mnogo vremena na putu ka Evropi. Mislim da će, čak, doprineti da brže idete u Evropu, jer ćete neposredno pokazati da poštujete ono što ste sami doneli, odnosno propise.
Poslovnik Skupštine Republike Srbije je propis po kome ova skupština treba da radi. Mislim da ste vi najpozvaniji da ga štitite i vi to u velikoj meri i radite. Ne mogu da kažem da smo uvek zadovoljni načinom na koji to radite, zato što vam je ovaj poslovnik omogućio da slobodno procenjujete i da donosite odluku na osnovu svog mišljenja, ali, ovde su stvari vrlo precizne, jasne i mislim da bi vi to trebalo da uradite, da bismo mi kasnije, kada pogrešite, na neki način poštovali to što grešite, jer kažemo, nepristrasni ste, ponašate se prema svima isto.
Ovako, imam utisak da smo mi poslanici tu da vi isterujete strogoću, a kada je u pitanju neko drugi, onda to ne radite. Samo sam hteo da, zbog tog utiska, poštujemo Poslovnik.

Pre nego što sam vam dala reč, dala sam obaveštenje Narodnoj skupštini da imam informaciju da su na sednici Zakonodavnog odbora predstavnici Vlade i zato sam rekla da ih pozovu. Predstavnici Vlade će doći da zauzmu svoja mesta i da pažljivo slušaju narodne poslanike, a s njima i ministarka pravde Snežana Malović, s tim što će se ona, po jučerašnjim informacijama, u sali za sednice Narodne skupštine naći između 11.15 i 11.30 časova.
Molim vas da ne dobacujete. Slažem se s narodnim poslanikom Draganom Todorović da Poslovnik treba poštovati, i treba da ga poštujemo svi. Ja poštujem Poslovnik, pošto sam obavestila Narodnu skupštinu da su predstavnici Vlade na sednici Zakonodavnog odbora, i biće ovde.
Narodni poslanik Dragan Todorović dobacuje, a neposredno pre toga me je optužio za eventualnu pristrasnost. Sada dajete dokaz drugim poslanicima da sam pristrasna kada je vaše ponašanje u pitanju, jer dopuštam da kršite Poslovnik i dobacujete s mesta, što nije slučaj. Razumem da je ovo u interesu rasprave.
Prelazimo na raspravu u načelu. Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.
Drugi put, o Poslovniku. Izvolite, reč ima Dragan Todorović.

Član 87, gospođo Čomić. Ne treba da ga čitam, jer sam siguran da ga vi odlično znate, kao što sam siguran da sve članove odlično znate.
U čemu je ovde problem? Način kako primenjujete i prilike kada primenjujete su različiti. Siguran sam da ste vi mene razumeli i nemam dilemu o tom pitanju, ali vaše objašnjenje nije ni na koji način odgovarajuće, gospođo Čomić. Vi imate jasno, precizno, pred sobom Poslovnik. To što ste vi nas obavestili gde se nalaze predstavnici Vlade je potpuno periferno za ovaj problem. Oni mogu da budu gde god hoće. Možda idu sad s predsednikom Turske, možda su u protokolu, i to je stvarno važan njihov zadatak, ali to nema nikakve veze s primenom Poslovnika i vi to dobro znate.
Trebalo je da se zakaže Zakonodavni odbor mnogo ranije, da se sve završi. Znate da sednica počinje u 10 sati. Jednostavno, upozoravam vas da ne možete da predviđate kako će se tok sednice odvijati. Mi smo mogli odmah u 10 sati da pređemo na dnevni red. Možda će biti dana kada nijedan šef poslaničke grupe neće imati nijedno pitanje. Ne možete vi da pretpostavljate. Možda i možete, ali ne možete na bazi pretpostavke da se ponašate.
Prema tome, ponovo vas pozivam da poštujemo Poslovnik i da predstavnik Vlade sedi u Skupštini. Mislim da bi to rešilo sve ove probleme koje trenutno imamo, a vas ne bi stavljalo u nezgodan položaj, jer zbog ovakvog načina rada ćemo se stvarno učvrstiti u uverenju da postoje poslanici drugog reda, poslanici prvog reda, a mislim da vama nije to interes.

Bez obzira na to što nema kršenja člana 87, jer se tok sednice može odvijati i s obaveštenjem da će u određeno vreme predstavnici Vlade biti prisutni u sali, želeći da dokažem da sam sklona vrlo čvrstom i striktnom poštovanju odredaba Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu i rad nastavljamo u 11.20 časova.
(Posle pauze – 11.30.)

 Poštovani dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad posle pauze. Reč ima narodi poslanik Srđan Spasojević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je zajednički načelni pretres o pravosudnim tačkama, o šest tačaka koje imamo na dnevnom redu, ali centralno pitanje zajedničkog pretresa jeste Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji. S tim u vezi su i drugi predlozi zakona, koji su u duhu Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji, tako da ću se ja posebno osvrnuti na ovaj predlog zakona.
Nova Srbija će, kada je u pitanju zakon o Pravosudnoj akademiji, i kroz načelnu raspravu i kroz amandmane pokušati da neke stvari popravi. Naravno, ostaje velika nedoumica odakle uopšte ovaj zakon na dnevnom redu, odakle je ovaj zakon o Pravosudnoj akademiji prepisan, jer ima puno nelogičnosti koje potpuno odudaraju od trenutne svakodnevice u pravnom sistemu Srbije.
Kada pogledamo ovaj zakon, pre svega, član 3, odmah imamo jednu takvu nelogičnost i situaciju koja nije u duhu prethodnih zakona koja smo donosili kada je reč o uređenju sudova. Naime, u članu 3. se kaže – sedište Akademije je u Beogradu.
Smatram da je ovo startno centralizovanje veoma loše za rad buduće pravosudne akademije i, po mom mišljenju, Akademija treba da ima organizacione jedinice u sedištima apelacionih sudova, u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, naravno, i Beogradu, iz razloga, pre svega, ekonomičnosti i celishodnosti. Jer, potpuno je neprihvatljivo da će budući polaznici Pravosudne akademije morati da dolaze svi u Beograd, što izuzetno poskupljuje jedno dopunsko školovanje. Neprihvatljivo je da neko iz Dimitrovgrada, Sombora, Subotice, Negotina, dolazi u Beograd na ovu dopunsku obuku, a imamo prenos nadležnosti na apelacione sudove i potpuno je logično da u tim sredinama ovi kandidati završavaju obuku. To se sve može otkloniti formiranjem organizacionih jedinica u sedištima apelacionih sudova.
U vezi sa članom 5, kao i moji prethodnici, izražavam veliko nezadovoljstvo, s obzirom na to da se sprovodi prijemni ispit za početnu obuku. Da ne bih ponavljao ono što su moje kolege juče u više navrata rekle, reći ću samo da je Nova Srbija, kroz ceo zakon, gde se god pominje prijemni ispit, podnela amandmane da se briše ovakav predlog.
Ono što posebno čini zakon nejasnim i što smeta, jeste član 7, gde je u pitanju Upravni odbor i njegova velika ovlašćenja. Po mišljenju Nove Srbije, nikako ne može da se dopusti da tri člana imenuje Vlada i tri Savet sudstva, s obzirom na brojnost sudija. Ovde najmanje treba da bude četiri ili pet članova, a kada se radi o tužiocima, tu treba da budu dva člana Upravnog odbora.
Dakle, pet da bude kada je u pitanju Visoki savet sudstva, jedan treba da bude iz redova zaposlenih. Ono što posebno bode oči jeste da tri člana imenuje Vlada Republike Srbije. Po mišljenju Nove Srbije, tu je dovoljan samo jedan član, s obzirom na to da se radi o izvršnoj vlasti i da u okviru Pravosudne akademija Vlada, kao nosioc izvršne vlasti, ne treba toliko da se petlja u budući kadar sudija, jer sudije moraju da bude nezavisne, pa nema nikakvog razloga da oni u ovolikom broju budu prisutni.
Ovde ima još jedan detalj, predlog je u zakonu da državni sekretar u ministarstvu bude jedan član.
Po mišljenju Nove Srbije, ovde treba da bude, umesto državnog sekretara, pomoćnik ministra, jer se nadamo da će doći trenutak kada će se ispoštovati konkurs da pomoćnici ministra budu ti koji će biti predsednici Vlade, iz prostog razloga što je državni sekretar trenutna funkcija, cirkularna; odlaskom ministra, odlazi i državni sekretar, tako da je mnogo bolje da bude pomoćnik ministra.
I kod direktora Akademije postoje određene primedbe. U stavu 3. tačka 1. člana 13. stoji da ima VSS. Ovde treba da bude zakonski predlog da ima pravni fakultet i položen pravosudni ispit, jer se ostavlja mogućnost da direktori budu iz nekih drugih branši, a u tom miljeu pravnika i budućih sudija i direktor Akademije treba da bude čovek koji je najbliži ovoj struci.
Smatramo i da je sedam godina iskustva u struci nedovoljno; treba da bude devet godina radnog iskustva za jednu ovakvu odgovornu funkciju.
Primedbe su i na član 19, da mentori mogu biti samo sudije i zamenici javnih tužilaca. Mislim da ovde treba da postoji mogućnost da i advokati mogu da budu mentori, iz prostog razloga što je potpuno normalno da neko iz advokatskog ugla može da učestvuje u radu Akademije, jer i među advokatima ima veliki broj ljudi koji su bili nosioci pravosudnih funkcija dugi niz godina, pa je nelogično eliminisati ove ljude i ne dati im mogućnost da edukuju buduće pravosudne kadrove.
Kao što sam rekao, svi članovi od 29. pa do 34. treba da se brišu, jer se tiču prijemnog ispita za Pravosudnu akademiju. Da se nadovežem da je devalvirajuće da neko ko je završio pravni fakultet i položio pravosudni ispit odjednom mora da ide i na prijemni ispit; to je potpuno nelogično.
Još više je nelogično, gospođo ministre, da neko iz tog prijemnog ispita zasniva radni odnos. Smatram da to nije u duhu Zakona o radu i da je protivustavno, jer prijemni ispit polažete da biste zasnovali radni odnos. Svi polaznici te akademije koji budu primljeni će primati 70% plate, neto plate sudije, tako da tu postoji velika kontradiktornost.
Posebno ću istaći da ćemo ovim prijemnim ispitom za pripravnike, evo, vidite, prijemni ispit za Akademiju, praktično, u sudovima praviti neke mini fakultete; neki prijemni ispiti, mentori se provlače, oni nešto ocenjuju.
Pa, valjda, treba oni ljudi koji su nosioci pravosudnih funkcija da ocenjuju te ljude kako rade konkretno na predmetima! Nelogičan je i odnos 40% čini ukupna ocena sa studija, 40% čini ocena sa prijemnog ispita. Mislim da to treba izjednačiti na 50% –50%. Apsolutno se ne slažem ni u ovoj situaciji da treba da postoji prijemni ispit.
Ono što posebno, na kraju ovog zakona, iritira jeste situacija da ministar nadležan za pravosuđe, po pribavljenoj saglasnosti predsednika, u članu 59, Visokog saveta sudstva i predsednika Državnog veća tužilaca, postavlja vršioca dužnosti direktora Akademije, u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. ''Vršilac dužnosti direktora mora da ispunjava uslove za izbor direktora Akademije i vršilac dužnosti direktora obavlja funkciju direktora do izbora direktora Akademije u skladu s ovim zakonom".
Čemu služi vršilac dužnosti, da li se unapred, od tog vršioca dužnosti, profiliše kadar ko će voditi Akademiju? Ako tako nije, gospođo ministre, onda nema nikakve potrebe za ovim, onda treba raspisati konkurs i odmah postaviti direktora Akademije, koji će od početka voditi Akademiju, a ne da eksperimentišemo, pa da pravimo dvovlašće u jednom kratkom periodu.
Kao što je predviđeno u članu 61, ovaj zakon stupa na snagu 1. decembra 2009. godine. Mislim da ovu primenu treba odložiti. Mislim da još uvek nismo spremni na jednu ovakvu akademiju, koja će se dosta poklapati s nekim drugim funkcijama, jer se postavlja pitanje čemu onda Visoki savet, čemu Državno veće tužilaca, čemu onda pravosudni ispit i završen pravni fakultet, ako uvodimo jednu instituciju koja će se baviti svim ovim?
Jedna, još opaska, u članu 35 – početna obuka traje dve godine, a počinje 1. oktobra, i sastoji se od teorijskog i praktičnog dela u oblasti građanskog, krivičnog i prekršajnog prava.
Smatram da ovo nije dovoljno, ako već ostane ovako, da treba dodati i: "upravnog i trgovinskog prava". Smatram da je to očigledan previd onog koji je pravio zakon.
Još jednom ponavljam, Nova Srbija će u raspravi u pojedinostima, kada budemo govorili o amandmanima, bliže ukazivati na probleme koji su u ovom zakonu. Sigurno da ovakav predlog zakona ne možemo podržati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Samo vas molim da se registrujete. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo pre otprilike godinu dana, nekako u ovo vreme, imali raspravu o setu pravosudnih zakona, čiji puni efekat treba očekivati za neku godinu.        Date su i opšte ocene stanja u pravosuđu.
Čini mi se da ne postoji poslanička grupa koja je rekla da je stanje u našem pravosuđu zadovoljavajuće. Tu ocenu deli i SPO, i zbog opšteg stanja, i zbog onoga što se nas tiče direktno, kao stranke.
Evo, ovih dana će biti, verovatno, završno suđenje u krajnjoj instanci za zločin na Ibarskoj magistrali, zločin državnog terorizma, za koji evo deset godina postoje jasni, nedvosmisleni dokazi da je država zloupotrebila svoje ljudske i tehničke resurse da bi došla glave glavnim političkim protivnicima u to vreme.
Ako u jednom predmetu od takve važnosti, ne samo za javnost Srbije, rekao bih, i šire, pored obilja dokaza, imamo tako jedan spor i neefikasan rad našeg pravosudnog sistema, onda se zaista postavlja pitanje – šta će običan građanin očekivati, u kom roku može i na koji način da ostvari svoje pravo.
SPO je prošle godine podržao izmene i donošenje novih zakona iz seta zakona o pravosuđu, kao što će u danu za glasanje glasati za izmene i dopune nekoliko zakona koji su u ovoj tački dnevnog reda i za donošenje novog zakona, vrlo dobrog zakona o Pravosudnoj akademiji. Ja sam s posebnom pažnjom slušao sve prethodne govornike, sve kritike iznete na rešenja koja sadrži predloženi zakon o Pravosudnoj akademiji.
Čini mi se da su se svi složili u jednom bitnom – da je položaj i uloga sudije jedan od najvažnijih državnih poslova, da stabilnost pravosudnog sistema bitno utiče na stabilnost društva i društvenih odnosa i da je, samim tim, u današnjoj Srbiji vrlo složeno i teško biti sudija. To jeste čast, ali je, s druge strane, i velika odgovornost. Čule su se kritike – zbog čega se ljudima koji su možda imali sve desetke na pravnom fakultetu, položili uredno pravosudni ispit, sada traže neka dopunska znanja, dopunska dokazivanja itd.?
Reći ću vam na jednom drugom primeru – ako je neki lekar, pre 20 ili 30 godina, specijalizirao iz bilo koje oblasti medicine i ako se u međuvremenu nije stručno usavršavao, obučavao, ako nije pratio razvoj modernih sistema za dijagnostikovanje, proizvodnju novih lekova, nove terapije, da li taj lekar u današnjim okolnostima, bez stalnog usavršavanja i napredovanja, može biti dobar lekar? Sigurno da ne može. Tako je isto i sa sudijama. Svi mi koji smo studirali pravni fakultet i položili pravosudni ispit bili smo u mladosti zaneseni i mislili da ćemo tokom studija i posle toga, u praksi, moći da uđemo u sve grane prava i da ćemo biti specijalisti iz svih oblasti, ali, pravosudni ispit je, po mom skromnom mišljenju, kao i specijalizacija opšte medicine.
Tada imate dovoljno znanja, imate dovoljnu osnovu da budete dobar pravnik, da budete dobar sudija, da budete dobar tužilac, ali pravo je vrlo široka oblast, i domaće i međunarodno pravo, i različite grane prava, tako da dobar sudija i dobar tužilac može biti neko ko se bavi jednom oblašću prava dominantno, ko se stalno obučava i usavršava.
Dosadašnji sistem obuke i usavršavanja nosilaca pravosudnih funkcija se svodio na seminare i kolegijume.
Uvek su te delegacije koje su pohađale seminare bile, po pravilu, miljenici predsednika sudova koji su određivali sastav sudija koji će ići na seminare, tako da ni sve sudije nisu mogle da idu na seminare. Kolegijumi su održavani, ali kolegijumi nemaju taj značaj, pa ni sami seminari, jer neko može otići na seminar, može slušati predavanja, može nešto zapamtiti, ali ne mora ništa ni zapamtiti.
Krenuo bih od onoga što je dobro u ovom zakonu. Zakon predviđa obuku budućih sudskih pripravnika i tužilačkih pripravnika. Mi smo do sada imali praksu da se prima veliki broj pripravnika i u sud i u tužilaštvo.
Verujte, recimo, u Sudu u Kragujevcu imaju sobu koju zovu pripravnička soba, pa tu pre podne možete da vidite 30-40 mladih ljudi koji žele nešto da nauče, ali su oni u velikoj meri prepušteni sami sebi i idu od odeljenja do odeljenja; mogu više da vide tehnički kako se organizuje rad pravosuđa, da prate proces, ali oni nemaju ni mentora, ni predavača, nemaju nekog ko će pre nego što se zaposle u sudu ili u tužilaštvu kao pripravnici da proveri njihovu sklonost, veštinu i sposobnost da, možda, sutra budu dobre sudije ili dobri tužioci.
Mnogi odrade taj pripravnički staž da bi se kasnije bavili nekom drugom oblašću prava, a potrebna je ta forma, i izađu često bez ikakvih bitnih znanja, a onda formalno imaju dokument da su odradili pripravnički staž u sudu ili tužilaštvu.
Mislim da se donošenjem ovog zakona to eliminiše. Kao što ima profesora koji imaju odlična znanja, ali nemaju veštinu da to znanje prenesu na svoje učenike, tako ima i odličnih pravnika, koji su dobri teoretičari, ali u praksi se teško snalaze, posebno u procesu koji je dosta složen, kada imate, po pravilu, dve suprotstavljene strane, bez obzira na to da li su u pitanju građanski ili krivični postupak, ili neki drugi postupak, kada to što su praktično naučili, teoretski naučili, u praksi ne umeju na dovoljno dobar način da primene.
Zbog toga mislim da je potrebno, naravno, pored tih opštih znanja na ispitu Pravosudne akademije, da se više povede računa i o strukturi ličnosti koja će sutra biti nosilac pravosudnih funkcija, jer, ne zaboravimo, sudija je ogledalo države, ne samo sudija, nego i svi državni službenici. Ako odete u bilo koju zemlju i vidite da državni službenik radi profesionalno svoj posao, da ga radi odgovorno, da ima korektan odnos prema strankama, znajte da je i država tako ustrojena.
Prema tome, ovo je dobar početak da počnemo da vraćamo značaj i ulogu koju su nekad sudije imale u našem pravnom sistemu, a mi iz SPO volimo da se pozovemo na dobru stranu naše tradicije, na naše zakonodavstvo koje je bilo moderno, evropsko, na suđenja i procese u kojima je i kralj znao da izgubi proces od običnog građanina. U današnjoj Srbiji je to nezamislivo.
Drugo, mnoge sudije i mnogi tužioci nemaju predstavu o tome s kojim će se sve problemima u praski sresti, od raznoraznih vrsta veštačenja, na primer.
Recimo, uzmimo tužioca, ili istražnog sudiju, koji mora da poznaje osnove kako da izvrši dobro uviđaj, koji je osnova za prikupljanje dokaza za proces koji sledi, koje dokaze da izvede, kojim redosledom da izvede dokaze, koje veštačenje da odredi, šta da pita sudskog veštaka. Potrebno je mnogo opšteg znanja iz kriminologije, iz patologije, iz balistike, iz sudske medicine itd., tako da mislim da će ova obuka, pošto će biti predavača s velikim iskustvom i predavača koji nisu samo tužioci ili sudije, pretpostavljam, i sudski veštaci, koji će moći da sudijama, na osnovu velikog iskustva, ukažu šta je to najbitnije da sudija uradi u jednom procesu, koje dokaze da izvede, na šta da posebno obrati pažnju itd.
Mislim da je to što postoji obaveznost stalne obuke, stalnog napredovanja, stalnog usavršavanja, dokaz da se država u ovom delu uozbiljila, da očekuje i od nosilaca pravosudnih funkcija da se uozbilje, da im država omogućuje stalno napredovanje i stručno usavršavanje i da će sutra, s puno razloga i osnova, tražiti i njihovu odgovornost za nekvalitetno vršenje svoje profesije.
Zbog toga, mislim da je ovaj zakon zaista izvanredan. Mislim da su sve kritike, pre svega, obojene politički, da ne ulaze u suštinu problema, da nosioci pravosudnih funkcija nemaju čega da se plaše zbog toga što će im država omogućiti da se o državnom trošku stalno usavršavaju.
Da li znate šta bi dali lekari koji imaju privatnu ordinaciju, koliko bi bili oduševljeni kada bi im država omogućila stalno stručno usavršavanje i stalnu obuku o državnom trošku?
Srpski pokret obnove, kao desna strana liste ZES-a, očekuje da će pun efekat posle usvajanja ovog zakona nastati za neku godinu, posle sprovedenih obuka i posle prvih rezultata rada u našem pravosuđu, za koji očekujemo da će biti bolji nego što je sada. Zbog toga će poslanici SPO-a, u danu za glasanje, glasati za ovaj zakon. Hvala.

Pre nego što nastavimo rad, dozvolite da vas obavestim da deo današnje sednice prate predstavnici dece iz opština Bečej, Kragujevac, Pirot, Kraljevo i Prokuplje, uključeni u program "Škola bez nasilja".
Oni su danas u poseti Domu Narodne skupštine, u okviru obeležavanja Nedelje UN-a. Iz Pirota su nam stigli Sandra Jeremenković, Kristijan Asković, Aleksandar Mijalković, Jovana Georgijevski, Miloš Dinčić i Marija Dimitrijević; iz Prokuplja su nam gosti Aleksandra Đorđević, Slađana Milosavljević, Dragoljub Radosavljević, Marko Pantić, Jasmina Baktjarević, Fatima Đorđević; iz Kragujevca su tu Luka Jovanović, Nataša Gajić, Janko Atanacković, Neda Ćeirović, Borivoje Milićević, Aleksandra Mitrović; iz Kraljeva, Tijana Đurišić, Nevena Ponorac, Marko Ljajić, Ana Jasnić, Aleksandar Arizanović, Višnja Bešević, Anamarija Jovanović; iz Bečeja, Dunja Šormaz, Đorđe Ilčešin, Helena Rodić, Atila Benaček, Gejza Serda i Ivica Ileš.
Pozdravljam organizatore iz UNICEF-a, kao i goste iz UNDP-a. Dobrodošli nam u Narodnu skupštinu!
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, posle nje reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.