Dame i gospodo narodni poslanici, u raspravi o ovih šest predloga zakona iz oblasti pravosuđa neminovno se nameće tema o svemu ovome što se planira u oblasti pravosuđa, o tzv. reformi.
Mi smo o tome govorili od samog početka, kada se govorilo o ovim zakonima koji danas predlažete da ih menjamo ili dopunjavamo.
Stav SRS-a je nepromenjen. Najpre, mi se protivimo, i to je naše programsko opredeljenje, postojanju bilo kakvih specijalnih sudova. Kada je u pitanju ovo što pokušavate da nazovete reformom, bili smo najglasniji kada smo pokušali da vam skrenemo pažnju da se nipošto ne upuštate u ovu avanturu. Videćete, nažalost, videće građani Srbije, videće sudije, tužioci, advokati, svi koji će na bilo koji način biti uključeni u dalje sudske sporove – videće već posle Nove godine koliko smo bili u pravu.
Vi ste sada zaista doveli pravosudni sistem u jedno stanje kada niko ni sa kim u sudovima ne razgovara, pretpostavljam da vi to, gospođo Malović, znate, pa svi misle da za onog drugog urgira neko iz DS.
Dalje, ona najava o odlasku studija u penziju, odnosno o tome da ćete neke kojima je još svega godina ili dve dana do penzije da zadržite.
Da, da, gospođo Malović, možda te informacije ne dopiru do vas, pošto očigledno nedovoljno komunicirate sa građanima. Mi imamo te informacije i od sudija i od tužilaca i od zaposlenih u sudskoj upravi – haos je u sudovima, u iščekivanju onoga što im vi pripremate od ovoga što nazivate reformom.
Poseban problem biće, a to će se tek pokazati u praksi, ukidanje 106 sudova, ili možda 104 suda, nisam sigurna, u Republici Srbiji.
Ne bih sada da ponavljam argumente koje smo koristili da pokušamo da vas ubedimo da ni po živu glavu ne donosite taj zakon, vas i skupštinsku većinu, ali je interesantno kako su poslanici vladajuće koalicije govorili danas o ovim predlozima, naravno, opet ne govoreći konkretno o predlozima, ili najmanje govoreći o njima, nego više uopšte o stanju u pravosuđu – nekad, sad i posle 1. januara 2010. godine.
Neverovatno je onda da se čuje da će se na ovaj način na koji se planira izbor sudija zaštititi sudska pozicija, da će na taj način biti sprečeno zapošljavanje, odnosno izbor sudija po partijskoj liniji, kako je rečeno, da će biti sprečeno da sinovi i ćerke nekih sudija, poznatih ljudi itd., budu birani za sudije – zato što to više neće raditi Narodna skupština, nego će to raditi nekoliko ljudi u VSS-u.
Nije logično takvo razmišljanje i niko ko logično razmišlja ne može nešto tako da zaključi.
Ako ništa drugo, u Narodnoj skupštini do sada, kada smo govorili o predlozima za izbor sudija i javnih tužilaca, svaki sudija i svaki javni tužilac koji je znao da je na dnevnom redu, ili da će doći na dnevni red ovog parlamenta, morao je i vodio je računa o svom ponašanju, jer je znao da će neko od narodnih poslanika da javno progovori o njegovom liku i delu.
Šta vi sada radite? Vi sada potpuno izbegavate i sklanjate od očiju javnosti izbor sudija i tužilaca; to će raditi jedna grupa ljudi. Neko od kolega kaže da se neće voditi računa o partijskoj pripadnosti, a vi ste, gospođo Malović, kadar DS-a. To je nešto što nije ni javna tajna. To je zvaničan podatak i to vama sigurno ne smeta, a ne smeta ni meni, naravno, to je vaše opredeljenje.
Kolega Boško Ristić je kadar DS-a. Nata Mesarović je, prihvatio to neko ili ne, ali to je istina, režimski sudija. Da nije, ne bi radila to što radi, i to je apsolutno nesporno. Gospodin Ćirić, koga ste izabrali, kada smo govorili o tome, čitala sam ovde, vi niste bili prisutni, pismo Advokatske komore Srbije, s potpisima advokata poput uvaženog advokata Save Anđelkovića, kome sigurno ne možete osporiti stručnost, niti bilo ko od vas ko se ne slaže s tim potpisom, odnosno s tim pismom, kolegu, gospodina Ćirića je Advokatska komora predložila suprotno statutu; nije ga predložila Skupština, već ga je predložio Upravni odbor, a i u Upravnom odboru su, nažalost, partijski kadrovi. Sada govorim o jednom delu, samo VSS-u.
Gledam u vas, ali ne mislim na vas, gospođo Malović, već mislim na kolege koje su govorile, a sada nisu tu. Nemam nameru da izazivam repliku, već iznosim stavove SRS-a.
Ne možete da tvrdite da vas četvoro deklarisanih demokrata, uz ostale članove Veća, možete biti manje partijski pristrasni nego Parlament od 250 narodnih poslanika, koji to rade javno, koji iznose svoje stavove i mišljenja javno, pred očima građana koji prate Parlament, a vi ćete to da radite zatvoreni u kancelariji.
Dakle, nemoguće je da možete bilo koga da ubedite da je to demokratskiji i realniji način odlučivanja o izboru sudija ili javnih tužilaca. Onda, kaže kolega, opet ponavljam, neće biti sinova i ćerki itd., neće biti te vrste izbora.
Vi znate sigurno, znaju i građani Srbije, jer se ovde glasalo, da je i sin predsednika Vrhovnog suda sudija Četvrtog opštinskog suda. Da ne pričamo o onom što su pre neki dan novine pisale o slučaju Suda u Negotinu. Teško mi je da ponovim, sudija je muž, žena je advokat, tužilac je bratanac, snaja, unuk; prosto je neverovatno koliko je to isprepleteno. Pisale su pre neki dan, ponavljam, novine, desetak ljudi iz jedne porodice drma Sudom u Negotinu, i opštinskim i okružnim.
Jedanput sam čitala ovde i o slučaju Suda u Prokuplju. Takođe, veze; dve ćerke, tata, jedan zet, jedna snaja, svi, onaj sudija, onaj advokat, onaj u jednom veću, onaj u drugom veću. Dakle, ne možete vi to, nećete, nemate nameru tako nešto da sprečite. Naprotiv, vi imate nameru da kroz ove zakone zapravo sprovedete lustraciju, i sudije to znaju.
Da li sad neki sud i neki sudija sudi neki predmet, osim nekog, da nikog ne uvredim, bezličnog imena i prezimena, ili neke beznačajne firme itd.? Ne, niko ne sudi ni o jednom imenu koje bi na bilo koji način moglo biti dovedeno u vezu s nekom političkom strankom, pogotovo Demokratskom strankom; drži se u fioci. Ne smeju ljudi, ne smeju sudije, ni o jednoj firmi koja je, možda, neko od sponzora, bez obzira na to da li ih je pomenuo Goran Knežević ili nije, ali ljudi znaju, strahuju, ne smeju, drže u fioci.
Napravili ste zastoj od skoro godinu dana u pravosuđu. Rekli ste pre neki dan, gospođo Malović, da se do sada dešavalo, po ovom sadašnjem pravosudnom sistemu, da se, recimo, u Sudu u Arilju, taj primer ste uzeli, mnogo brže rešavaju predmeti nego u bilo kom sudu u Beogradu. Kažete da će ove reforme tu razliku da ponište, da te razlike neće biti. Očigledno nisam dovoljno pametna da to razumem. Nadam se da ćete kasnije to da nam objasnite.
Na koji način će ukidanje Suda u Arilju da smanji broj godina rešavanja sporova u Beogradu? Možda mislite da ćete se ravnati s Beogradom, jer ste sami rekli da se u beogradskim sudovima postupci vode mnogo duže nego u Arilju, pa će onda sada reper biti beogradski sudovi, a ne taj sud u Arilju kod koga su sporovi završavani, kako ste vi rekli, u veoma kratkom roku.
Takođe, hoću nešto da vas pitam i molim da odgovorite. Molila bih vas da odgovorite na nešto što je u javnosti izneo gospodin Slobodan Homen. Državni sekretar je govorio o uvođenju softvera protiv prevara sa stanovima, o velikom broju slučajeva u celoj Srbiji, gde su investitori, lažni investitori, prodavali više puta stanove, izvarali građane, pa je rekao, to je ranije govorio i gospodin Oliver Dulić, da država ni na koji način sada ne može da stane u zaštitu tih prevarenih građana, drugim rečima, štitićete prevarante investitore, ali sada uvodite softver kojim će se odmah, kada neko overava ugovor o kupoprodaji stana, klikom na dugme, videti i utvrditi da li je taj stan već prodat ili nije prodat.
To je za svaku pohvalu, ali nešto što me je jako zabrinulo, jeste da gospodin Homen kaže da će se svi ugovori overavati samo u tri suda: Trećem, Četvrtom i Petom opštinskom sudu. Da li to znači da će neko ko kupi stan u Babušnici, Kniću, Somboru, morati da dolazi u Treći, Četvrti ili Peti opštinski sud na overu ugovora?
Vidim, klimate glavom, ali molila bih vas da nam to kažete. Klimate glavom da to nije tačno, pa, onda skrenite pažnju vašim saradnicima da nije dovoljno stati pred kameru, ili pred mikrofon nekog novinara i izgovoriti nešto što im padne na pamet, nego državni sekretar govori u ime države, u ime ministarstva.
Građani su reagovali, zvali su nas građani koji su pročitali tu vest, pa kažu – zar ćemo za overu ugovora morati da dolazimo, 300 ili 500 kilometara, u Beograd?
Takođe ću da se još jedanput vratim na izlaganje kolega koje su hvalile ove reforme i ove zakone, kolega iz vladajuće većine. Čuli smo nešto što smo mi, zapravo, znamo i što godinama unazad pričamo, pogotovo u toku prošle godine, kada ste vi, gospođo Malović, preuzeli veliku obavezu reforme pravosuđa i, što je najgore, uvereni ste da će to biti dobar posao, a videćete, mlada ste žena, ukočiće vam to karijeru. Radite nešto što je jako loše, ali, dobro, to je vaš izbor i izbor vladajuće većine koja glasa za tako nešto.
Dakle, reče neko od narodnih poslanika koji će glasati za ove zakone da su u predlozima svih zakona i, uopšte, u predlozima ovih vaših reformi učestvovale nevladine organizacije i razne inostrane organizacije. Napisala sam, tačno je tako rečeno.
To je zaista neverovatno. Mi tvrdimo da vam nevladine organizacije upravljaju Vladom, da vam razni iz inostranstva upravljaju Vladom, da su vam tajkuni i stranci napravili Vladu. Vi ste to negirali, opet ne mislim vi lično, nego svi ministri koji ovde predstavljaju neki zakon, predstavljaju Vladu, a danas neko, ko je glasao za vas kao Vladu, to javno ovde potvrdi pred narodnim poslanicima i pred javnošću, pred građanima Srbije.
Sada ću, koliko mi vreme dozvoljava, da kažem ponešto i o ovim vašim predlozima, ali moram, gospođo Čomić, da vam kažem da ste SRS oštetili za 25 minuta, zato što niste insistirali da se Odbor za pravosuđe sastane i da kao nadležan odbor raspravlja o ovim predlozima, gde je nas petoro članova tog odbora bilo spremno da izuzme mišljenje i da koristi po pet minuta da govori o tom izuzetom mišljenju, odnosno o razlozima za izuzimanje mišljenja. Ali, dobro, to je vaše tumačenje i stav vladajuće većine.

Narodna poslanice, možete da govorite samo o volji da izdvojite mišljenje i, eventualno, o šteti svojih pet minuta; ne možete govoriti o izdvajanju tuđeg mišljenja. Zahvaljujem.       

Kolega Krasić me je ovlastio, ovlastile su me i ostale kolege i ja mogu da govorim, govorim o Poslaničkoj grupi SRS-a.

Narodna poslanice, molim vas, to je omalovažavanje kolega narodnih poslanika, bez obzira na to da li su iz vaše poslaničke grupe ili iz druge. Mišljenje može da izdvoji samo poslanik sam, ne možete delegirati pravo da vam neko izdvoji mišljenje. Molim vas da govorite o svojih pet minuta, jer je to omalovažavanje vaših kolega. Izvolite, nastavite.

Gospođo Čomić, ja vas molim da vi mene ne omalovažavate i da vašim upadanjem ne prekidate diskusiju koju poslanici SRS-a žele da čuju građani Srbije, a ja imam pravo da podsetim na to da raspravljamo o ovim zakonima bez mišljenja nadležnog odbora, zato što vladajuća većina nije želela da čini kvorum, a nas petoro iz SRS-a je bilo i čekalo kvorum i dogovorili smo se da izdvojimo mišljenje. Mi nismo slobodni strelci, mi pripadamo Poslaničkoj grupi SRS-a.

Narodna poslanice, sad vam izričem upozorenje. Ne možete da omalovažavate druge narodne poslanike, možete da govorite samo o vašoj ličnoj volji da izdvojite svoje mišljenje. Tuđe mišljenje se ne može izdvajati. Upozoravam vas da se s uvažavanjem odnosite prema drugim narodnim poslanicima. Nastavite.

Nadam se da mi se ovo vaše vreme nije evidentiralo u moju raspravu. Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova. Kada ste govorili o tom zakonu, odnosno kada ste ga usvajali,  skretali smo vam pažnju da je neophodno, i bilo bi, gospođo Malović, da u toku vašeg ministrovanja predložite Parlamentu kodifikaciju Krivičnog zakonika, da nemamo u svakom zakonu poneko krivično delo.
Imali smo i tada amandmane, ali ih vi niste usvojili i sada ovde govorite o nadležnosti Višeg suda, između ostalog, i opet nabrajate povredu zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, itd.
Da li garantujete da ste sada obuhvatili sva krivična dela? Niste, niste sigurno i videćete kroz naše amandmane šta ste, na primer, propustili. Zato, umesto da radite ono što bi bilo u interesu i građana i pravosudnog sistema i ljudi zaposlenih u pravosuđu, a onda i u interesu države, vi radite nešto što vam, kako reče neko ko za vas glasa, kažu nevladine organizacije i razni stranci koji vam vršljaju po sudovima i po Ministarstvu. Predlog zakona o sudijama i o javnim tužilaštvima. Vi ste u obrazloženju rekli da ovo predlažete zbog zakona o Pravosudnoj akademiji. Mene, kao pravnika, koleginice smo po struci, čudi da vama to nije smetalo. Kako možete da predložite jedan zakon na osnovu zakona koji nije usvojen i koji nije stupio na snagu, bez obzira na to koliko vam se žuri? Trebalo je onda da donesete prvo ovaj zakon, da biste ova dva usklađivali s njim.
Bez obzira na to, ne dopada nam se i stavili smo amandman. Mislimo da je jako loše da sudija, odnosno javni tužilac, može biti član organa upravljanja institucije nadležne za obuku u pravosuđu, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. To je nešto što je za SRS neprihvatljivo i to je klasičan sukob interesa. O tome ćemo, naravno, kada budemo govorili o pojedinostima.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine je, svakako, zakon koji je najviše privukao pažnju poslanika SRS-a; čuli ste to u raspravi kolega koje su govorile pre mene. Ovo je peta izmena ovog zakona, peta izmena ili dopuna. To govori o tome da je loš koncept, da je loš pristup, da radite ad hok, da radite poput Haškog tribunala, kad vam zatreba. Oni menjaju svoj pravilnik u zavisnosti od toga kako će ''da ukrote'' optužene za ratne zločine, kako još na neki način da ugroze osnovna ljudska i procesna prava Vojislava Šešelja, recimo.
Mi najbolje poznajemo na koji način su kršena i krše se procesna prava i ljudska prava našeg predsednika u Haškom tribunalu i zato nam posebno smeta vaš pokušaj tribunalizacije srpskog pravosuđa. To ste vi već podobro uradili, stvaranjem ovih specijalaca, te za ratne zločine, te za organizovani kriminal, itd. Na taj način ste favorizovali vaše sudije, vaše tužioce, favorizovali ste ih, a kroz ovaj zakonik ih i dalje favorizujete, zato što rade isti posao kao njihove kolege u okružnim sudovima, ali su, najpre, dobijali tri puta veću platu, pa sada dobijaju duplo veću platu, pa im sada predviđate i benificirani radni staž, a niko nas još nije ubedio, ne verujem da ćete ni vi uspeti, da je veća odgovornost i da više posla ima sudija koji sudi u okružnom sudu, neki težak i komplikovan predmet, od onoga što ste vi nazvali organizovanim kriminalom, ili od onoga što je ratni zločin.
Krivično delo je krivično delo, da li je ovo ili ono, nema nikakve razlike, što se tiče SRS-a.
Nema nikakve razlike po pitanju toga ko će biti javni tužilac i ko će biti sudsko veće. Dakle, ne možete i nije trebalo nikada da uvodite ove specijalce, ali vi ste to uradili i sada se u još većoj meri približavate Haškom tribunalu.
Za postupanje u predmetima za krivična dela iz člana 2. kažete – ta krivična dela iz člana 2. odnose se na teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. godine koja su navedena u Statutu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, a to je, da podsetimo, taj Haški tribunal. Dakle, za ta krivična dela nadležno je Tužilaštvo, kažete, za ratne zločine. Radom Tužilaštva za ratne zločine rukovodi tužilac za ratne zločine, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Na Tužilaštvo za ratne zločine primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo. Ali, prilikom predlaganja kandidata za tužioca za ratne zločine, odnosno izbora zamenika tužioca za ratne zločine, prednost imaju kandidati koji poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
Gospođo Malović, da li vi verujete da postoji u Srbiji neko ko je sudija, neko ko se bavi krivicom, ko je završio pravni fakultet, a da nema određena stručna znanja u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava ili ljudskih prava? Da li ste svesni da na ovaj način, svesno ili nesvesno, vređate ostale sudije i ostale tužioce? Zašto favorizujete i kako ćete da utvrdite da neko ume da poštuje ljudska prava, a neko ne ume?
Govorio je neko od mojih kolega, čini mi se, kolega Mirović – da li ste kao Ministarstvo nekada reagovala na kršenje ljudskih prava Vojislava Šešelja? Kako ne primetiste da se krše na najgrublji mogući način ljudska prava građanina države Srbije, Vojislava Šešelja, da mu se i dan-danas krše ljudska prava? Kako to ne primetiste? Kako ne primetiste ko od onih tamo sudija i tužilaca ume da ceni ljudska prava, a ko ne ume? Na koji način ćete vi, Boško Ristić, Ćirić i predsednik Vrhovnog suda Nata Mesarović, proceniti koje sudije u Srbije umeju da cene ljudska prava, a koje ne umeju? Gde su vam ti kriterijumi? Od koga ćete tražiti uverenje? Zaista, neverovatno.
Kažete da, izuzetno od odredaba ovog zakona, Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u odeljenje Višeg suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana. Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u odeljenje Višeg suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava. Ako ovo ne znaju, kako mogu da rade tamo gde rade?

Narodna poslanice, vreme koje je na raspolaganju vama i vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Ovim završavamo prepodnevni deo naše sednice i rad nastavljamo u 15.10 časova, raspravom po prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu.
Reč će imati narodna poslanica Judita Popović, a posle nje, narodni poslanik Tomislav Nikolić. Zahvaljujem.
(Posle pauze – 15.10)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu, raspravom po redosledu narodnih poslanika, a prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu, o predlozima zakona po tačkama 1 – 6 dnevnog reda.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović, posle nje, narodni poslanik Mićo Rogović.

Poštovana potpredsednice, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, mi imamo jedan stav, dakle, LDP ima stav da podrži sve Vladine zakonske predloge koji imaju reformski kapacitet, odnosno koji imaju kapacitet harmonizacije propisa s propisima EU. Iz tog razloga, mi bismo mogli da podržimo i intenciju ovog zakona o Pravosudnoj akademiji, kada zakon kao glavni cilj ustanovljava efikasnost suda, stručan rad pravosuđa, sve ono za šta se zalaže i LDP.
Namerno ću se osvrnuti samo na ovaj zakonski predlog, od seta zakona koji su na današnjem dnevnom redu, iz razloga što smatramo da je ovo neka novina u našem pravosuđu i da zbog toga zaslužuje ozbiljnu analizu.
Ponovo podvlačim da LDP, kada se radi o reformskim zakonima, pruža kompletnu podršku tim zakonima. Međutim, ukoliko se u zakonskim predlozima nađe nešto što, po našem mišljenju, ne predstavlja rešenje koje bi moglo da se okarakteriše kao reformsko, niti kao poboljšanje našeg pravosuđa, odnosno ako ne odgovara zakonskim rešenjima koja su već usvojena u EU, u tom slučaju moramo da se o tome izjasnimo i da budemo rezervisani prema takvom zakonskom predlogu.
U pogledu ovog zakona o Pravosudnoj akademiji, imamo nekoliko zamerki, a glavna je, između ostalog, ta da ovaj zakon uvodi jednu novinu, to je Akademija, a da pri tom zaboravlja da već imamo neku vrstu rešenja za obrazovanje budućeg sudijskog kadra, imamo tzv. pravosudni ispit.
Da bi jedan diplomirani pravnik mogao da polaže pravosudni ispit, mora prvo da radi kao pripravnik, mora da polaže pravosudni ispit i tek tada ima pravo da konkuriše za određena slobodna sudijska, odnosno tužilačka mesta.
Mi ostavljamo ovo rešenje, a pri tom uvodimo i novo, i to Pravosudnu akademiju. Ona, u stvari, predstavlja samo overu i nadoveru već ranije stečenog stručnog znanja kandidata, koje je on stekao tokom svog školovanja, dakle, studiranja, tokom pripravničkog staža, tokom polaganja pravosudnog ispita. Kada se prijavi kandidat za Pravosudnu akademiju, on prvo mora da polaže prijemni ispit. Kada je položio prijemni ispit, on je još dve godine u obavezi da radi u toj pravosudnoj akademiji, odnosno da radi praksu i stiče određena stručna i praktična znanja, da bi na kraju polagao završni ispit.
Dakle, vidimo koliko tu puno ima ispita, koliko tu puno ima provera, da bismo na kraju dobili jednog kandidata za budućeg sudiju, odnosno tužioca. Da li je to toliko potrebno? Da li je potrebno da imamo taj međustadijum između diplome i završnog ispita Pravosudne akademije, stvarno bih postavila to pitanje, jer ne vidim svrhu cele te procedure? Smatram da je mnogo jednostavnije da se ide od diplome, pa do okončanja celog tog postupka u Pravosudnoj akademiji.
Sledeća zamerka, veoma bitna, možda i najbitnija, jeste ta da je, bukvalno, komisija od pet članova te pravosudne akademije, pred kojom kandidat polaže prijemni ispit, merodavna i odlučuje o tome ko će biti primljen na Pravosudnu akademiju. Faktički, ta komisija ustanovljava, utvrđuje, postavlja budućeg sudiju. Kada je kandidat položio s uspehom taj prijemni, kada je završio celu tu obuku i položio završni ispit, on ima obavezu, dakle, dužan je da se prijavi na svako slobodno sudijsko, odnosno tužilačko mesto. Visoki savet sudstva je, opet, u nekoj vrsti obaveze da ga stavi na prioritetno mesto što se tiče kandidata za izbor sudije ili tužioca. To ne mora da uzima u obzir jedino kada nema kandidata koji su završili Pravosudnu akademiju.
Dakle, postoji jedna obaveza i što se tiče roka od tri godine, jer se tu nešto uokvirilo oko te obaveze kandidata koji je završio Pravosudnu akademiju. Mi smo fokusirali i utvrdili jednu komisiju koja je merodavna i ovlašćena da nam postavlja sudije, jer se tu, čak, i ne radi o izboru, kada već postoje neke obaveze i od strane kandidata i od Visokog saveta sudstva. Sledeća zamerka ovom zakonskom predlogu je ta da Pravosudna akademija glavno težište stavlja na teorijsko sticanje znanja, na jedno stručno osposobljavanje, osposobljavanje koje je više okrenuto učenju, sticanju znanja, ne neposrednim iskustvom, nego jednim knjiškim, dakle, teoretskim sticanjem stručnog znanja.
Ovim zakonskim predlogom je, recimo, utvrđeno da se praktična obuka obavlja u sudu ili u drugim institucijama ili advokatskim kancelarijama, a da se ta praktična obuka, po nekim fazama, i ocenjuje samo u sudu, odnosno tužilaštvu, a da se ocene ovih drugih institucija, što se te praktične i teorijske obuke u toku Pravosudne akademije, ne traže i nema ih.
Inače, ovaj zakonski predlog ne prati neko praktično rešenje u pogledu načina sticanja te obuke, praktične obuke u sudovima, odnosno tužilaštvima. Zašto?
Praktična obuka može, u stvari, da se stekne samo za slučaj da neko sam učestvuje u sprovođenju postupka, u donošenju odluke. Inače, po našim pozitivnim propisima, postupak sprovodi, saslušava svedoke i donosi odluku sudija, a nikako pripravnik, ili sudijski pomoćnik. Ukoliko se to radi, onda je to protivzakonito. Opet, ukoliko se vrši ta stručna obuka, vrši se tako što je to prilično pasivan način sticanja obuke.
Dakle, to su te osnovne zamerke koje imamo na ovaj zakon o Pravosudnoj akademiji. Inače, opet primećujemo jednu staru boljku naših zakonskih predloga, a to je da se daje opet preveliki upliv izvršnoj vlasti, a to se može videti u Upravnom odboru, gde tri člana predlaže Vlada. Zaista je nepotrebno da se i u Pravosudnoj akademiji Vlada pojavljuje sa svojim predstavnicima i da učestvuje u upravljanju njom.
Ukoliko bismo saželi sve te naše zamerke ovom zakonskom predlogu, mogli bismo da konstatujemo da se radi o uplivu Vlade, izvršne vlasti, tamo gde joj mesto nije, da se nepotrebno komplikuje i razvlači ceo taj postupak, od momenta završetka školovanja, pa do izbora sudije, odnosno tužilaca, i da se radi o jednom zaista nepraktičnom i nejasnom načinu, tj. zašto je ostavljena ta mogućnost, u stvari, obaveza polaganja pravosudnih ispita, ukoliko smo već uveli Pravosudnu akademiju. Prema tome, tu ima nekih dobrih rešenja, međutim, ukoliko se nova rešenja nadovezuju na stara, onda ne možemo dobiti rezultat koji se očekuje od ove pravosudne akademije.
Inače, ma koliko se trudili da pojačamo efikasnost i stručnost rada pravosuđa, nažalost, stalno se gubi iz vida da je rad sudija i tužilaca direktno vezan za sistem vrednosti koji se u jednom društvu proklamuje, za koji se jedno društvo zalaže.
Taj sistem vrednosti, u stvari, određuje i to na koji način će se ti propisi primenjivati, da li će ti propisi ostati na nekom deklarativnom nivou, ili će zaista, ukoliko imaju taj reformski i proevropski kapacitet, da zažive u praksi, tako što će ih sudije primenjivati.
Iz razloga što, očigledno, nemamo jedan izgrađeni sistem vrednosti, kolebamo se oko toga šta su dominantne vrednosti našeg društva.
Može da se desi i to da se u Nišu rehabilituje predsednik Vlade Dragiša Cvetković, to je onaj predsednik Vlade koji je, inače, potpisnik Trojnog pakta, a da se izgubi iz vida da je isti taj Dragiša Cvetković potpisnik i dve zaista antisemitske uredbe, 1940. godine.
Jedna uredba se odnosi na rad radnji koje se bave trgovinom proizvoda za ljudsku upotrebu, a da su vlasnici Jevreji.
Vrši se obavezna revizija, odnosno vršila se revizija, po toj uredbi, tih radnji čiji su vlasnici Jevreji, s tim da Jevreji nisu mogli da nakon te uredbe osnivaju nove radnje za trgovinu proizvodima za ljudsku ishranu.
Druga uredba se odnosila na ograničen broj studenata i učenika koji će se primati u srednje škole, učiteljske škole, visoke, više i fakultete u Srbiji, za učenike i studente jevrejskog porekla. To su dve uredbe koje su jasno označene kao antisemitske, koje se direktno oslanjaju na ideologiju fašizma, jer ih se ni Hitler ne bi postideo.
Ukoliko se zalažemo za ulazak u EU, ukoliko imamo u vidu da se ta EU zalaže za antifašizam, da je EU nastala kao rezultat težnje Evrope da se više nikada ne ponovi Drugi svetski rat i fašizam, ukoliko se zalažemo za to da taj fašizam više nema plodno tlo u Srbiji, ukoliko smo doneli Zakon o zabrani diskriminacije, ukoliko smo predvideli krivično delo za rasnu, versku i nacionalnu netrpeljivost, odnosno širenje te netrpeljivosti, u tom slučaju, ne vidim kako je moglo da se desi da se rehabilituje takva jedna ličnost koja se otvoreno zalagala za fašizam, za ideologiju fašizma.
(Predsednik: Vreme.)
Možemo mi donositi kakve god hoćete zakone, o poboljšanju efikasnosti i stručnog rada sudstva, međutim, ukoliko mi, s jedne strane, rehabilitujemo takve otvorene fašiste, a, s druge strane, aplauzom pozdravljamo državnika i predsednika Medvedeva u istoj ovoj skupštini kada govori o borbi protiv fašizma i zalaže se za antifašizam, mi šaljemo veoma pogrešne signale sudijama koji će morati da primenjuju zakone i koji bi, pre svega, i pored toga što sude, morali i da dele pravdu.