Zahvaljujem, gospođo predsedniče.
Na kraju zajedničke načelne rasprave, na Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, u ime Poslaničke grupe SNS-a, mogu jedino da kažem da sama ideja o donošenju ovog zakona nije loša. Zašto ovo kažem? Iz razloga što je u prethodnom periodu, zbog nastalih reformi u oblasti visokog obrazovanja, bilo neophodno gasiti požare, pa se donošenjem ovog zakona to i pokušava, jer je najružnije lice u tom slučaju bilo u oblasti pravnih fakulteta.
Kada ovo kažem, mislim na činjenicu da, za razliku od ranije, danas diplomu pravnog fakulteta možete dobiti i steći na desetinama novoosnovanih univerziteta i njihovih isturenih odeljenja; praktično, ne postoji nijedan grad koji daje sebi značaja u Republici Srbiji a da u njemu ne postoji pravni fakultet.
S druge strane, čini se da, kao ni u jednoj drugoj oblasti, u pravnoj struci desetak godina caruju nepotizam i političke veze prilikom izbora kadrova, do te mere da se odgovarajući kadrovi postavljaju na vrlo odgovorne funkcije, pa nije ni čudo, s obzirom na tu činjenicu, da građani i dalje imaju najmanje poverenja u sudstvo i tužilaštvo.
Problem s ovim zakonom je što on predstavlja samo ispunjavanje puke forme. Nema definisan sadržaj, sadržinski deluje vrlo konfuzno i, samim tim, ne liči na uobličenu formu predloga zakona.
Ispunjavanje forme je postao ustaljeni način mišljenja našeg zakonodavca, tj. vas. Postavlja se pitanje ne samo u smislu broja donetih zakona, već i kako ih sprovesti u delo. Ne postavlja se pitanje rezultata koji će se postići, pa, automatski, ni ovim nacrtom zakona o pravosudnoj akademiji, a tvrdimo da je ovo nacrt zakona o Pravosudnoj agenciji, a vreme će pokazati da li ste vi ili SNS to dobro procenili.
Zakoni postoje da bi regulisali određene oblasti društvenog života. Kada se pažljivo pročita ovaj zakon, na prvi pogled deluje da je svako uradio svoj posao, a najviše su se trudili prevodioci, koji su se potrudili da iz primera zakonskih rešenja iz okruženja dobro prevedu ovaj zakon; čak izgleda da je predlagač kvalitetno uradio svoj deo posla, ali se niko ovde nije udubio u suštinu.
To je jedan opšti utisak, i u današnjim diskusijama i utisak SNS-a, i ovaj predlog zakona, odnosno nacrt zakona, ne može, bez obzira na sve podzakonske akte koji će ga pratiti i na usvajanje velikog broja amandmana koji su ušli u skupštinsku proceduru, dobiti prelaznu ocenu.
Srpska napredna stranka je podnela niz amandmana na Predlog ovoga zakona, iz razloga koje sam već navodio, a u slučaju zajedničke načelne rasprave zadržaću se na najbitnijim amandmanima. Krenuću od člana 3, gde se navodi da Akademija ima sedište u Beogradu, a pri tom se nijednom ne konstatuje da li će ona imati ili obavljati bilo kakve aktivnosti van Beograda, van sedišta.
Ako slobodno tumačimo ovaj zakon, možemo doći do konstatacije da to ne mora biti tako, ali sasvim je izvesno da će teorijska obuka biti u Beogradu. Na koji način će ovu obuku pohađati, pitam vas, gospođo ministre, polaznici iz unutrašnjosti, da li će ta obuka biti samo vikendom, da li će se ta obuka pretvoriti, kao i zakon, u puku formu, čiji bi jedini smisao bio da polaznici ovog školovanja prikupe određeni broj potpisa, kao dokaz da su prisustvovali predavanjima, jer s obzirom na navedenu konstataciju, to zaista može da se desi?
Ovim zakonom ste morali da predvidite decentralizaciju, odnosno decentralizovan rad Akademije, ali s obzirom da to niste uradili, mi se pribojavamo ove činjenice.
Nigde niste predvideli, a možete predvideti, tzv. učenje na daljinu, što bi u ovom slučaju, primena ovoga zakona i načina školovanja polaznika iz unutrašnjosti, zaista bilo najbolje rešenje. Niste predvideli ni otvaranje celokupnog programa na profesionalne pravnike, na pravne fakultete i strukovna udruženja, jer se u njihovoj sprezi s Akademijom može doći do najboljih rešenja vezanih za rad ove ustanove.
U članu 9. zakona navodite da je Upravni odbor nadležan za donošenje statuta, da bira, razrešava, i za sve te tzv. aktivnosti dobija nagradu od 30% od osnovne plate sudije višeg suda, a nigde ne navodite ko je nadležan da pripremi i predloži statut, verovatno, Ministarstvo pravde ili neko drugi, ali se u ovom članu ne vidi ko će da pripremi i predloži statut.
Činjenica je da, recimo, raznorazna udruženja građana od nekoliko članova imaju godišnji plan rada, a vi u ovom članu navodite samo da će se Upravni odbor baviti analizom godišnjeg izveštaja. Na osnovu kakvog plana? U ovom članu ne navodite nikakve aktivnosti vezane za godišnji plan i nikakav plan vezan za, recimo, tekuću godinu. Kakav će onda godišnji izveštaj postojati i zašto treba da postoji, ako ne postoji godišnji plan?
U članu 19, koji se odnosi na specijalno obučene mentore i predavače, niste predvideli da li bi oni mogli biti članovi Upravnog odbora, odnosno da ne mogu biti članovi Upravnog odbora, a zatim Programskog saveta i Komisije za prijemni ispit, a morali ste da date do znanja odredbama ovog člana da oni to ne mogu biti; onda dolazi do sukoba interesa, jer bi se desilo da oni odlučuju samo o svojim pravima, obavezama, bukvalno rečeno, o svom statusu.
Članom 22. Predloga zakona predviđeno je da se Akademija finansira iz budžeta. Bilo bi u redu, s obzirom na to da ćete doneti ovaj zakon, jer za to imate većinu, da ste posebnu stavku predvideli u budžetu, iz razloga što može doći do zastoja u radu Akademije, jer će se čekati na prebacivanje sredstava iz resornog, tj. vašeg ministarstva.
Članom 26. predviđen je broj korisnika početne obuke, na taj način što se njihov broj usklađuje s procenom broja slobodnih sudijskih mesta, ili slobodnih mesta zamenika javnih tužilaca, uvećanih za 30% u odnosu na taj broj. Dobro je što procenu pravi Visoki savet sudstva, ali problem je s ovim članom što se ne nailazi na najbolje rešenje i komunikaciju, odnosno vezu sa članovima Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu koji se odnose na uslove za penzionisanje.
Članovima 28. do 34. zakona regulisano je pitanje prijemnog ispita. Najozbiljnija zamerka na ove članove zakona je što će materijal prijemnog ispita proći kroz ruke Programskog saveta, koji ga predlaže, zatim, Upravnog odbora, koji ga odobrava, i Komisije, koja ga realizuje.
Normalno je da u raznoraznim kabinetima postoji određeni broj zaposlenih. U najmanju ruku, to je neki broj od preko 100 članova, odnosno 100 osoba, pa je sasvim izvesno da će se primati ljudi koji su poželjni, odnosno takvi ljudi su automatski u dobroj poziciji, s obzirom na to da ove materijale mogu pre drugih imati rukama i zaista se stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na ostale. Nažalost, mera snalažljivosti u našem društvu postala je sposobnost da se prevari, slaže i ukrade, a ne sposobnost za nešto drugo.
Član 36. je najdiskutabilniji član Predloga ovoga zakona. Predviđa ocenjivanje polaznika početne obuke od strane mentora i predavača.