Zahvaljujem.
Poslanik Mićo Rogović ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedniče.
Na kraju zajedničke načelne rasprave, na Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, u ime Poslaničke grupe SNS-a, mogu jedino da kažem da sama ideja o donošenju ovog zakona nije loša. Zašto ovo kažem? Iz razloga što je u prethodnom periodu, zbog nastalih reformi u oblasti visokog obrazovanja, bilo neophodno gasiti požare, pa se donošenjem ovog zakona to i pokušava, jer je najružnije lice u tom slučaju bilo u oblasti pravnih fakulteta.
Kada ovo kažem, mislim na činjenicu da, za razliku od ranije, danas diplomu pravnog fakulteta možete dobiti i steći na desetinama novoosnovanih univerziteta i njihovih isturenih odeljenja; praktično, ne postoji nijedan grad koji daje sebi značaja u Republici Srbiji a da u njemu ne postoji pravni fakultet.
S druge strane, čini se da, kao ni u jednoj drugoj oblasti, u pravnoj struci desetak godina caruju nepotizam i političke veze prilikom izbora kadrova, do te mere da se odgovarajući kadrovi postavljaju na vrlo odgovorne funkcije, pa nije ni čudo, s obzirom na tu činjenicu, da građani i dalje imaju najmanje poverenja u sudstvo i tužilaštvo.
Problem s ovim zakonom je što on predstavlja samo ispunjavanje puke forme. Nema definisan sadržaj, sadržinski deluje vrlo konfuzno i, samim tim, ne liči na uobličenu formu predloga zakona.
Ispunjavanje forme je postao ustaljeni način mišljenja našeg zakonodavca, tj. vas. Postavlja se pitanje ne samo u smislu broja donetih zakona, već i kako ih sprovesti u delo. Ne postavlja se pitanje rezultata koji će se postići, pa, automatski, ni ovim nacrtom zakona o pravosudnoj akademiji, a tvrdimo da je ovo nacrt zakona o Pravosudnoj agenciji, a vreme će pokazati da li ste vi ili SNS to dobro procenili.
Zakoni postoje da bi regulisali određene oblasti društvenog života. Kada se pažljivo pročita ovaj zakon, na prvi pogled deluje da je svako uradio svoj posao, a najviše su se trudili prevodioci, koji su se potrudili da iz primera zakonskih rešenja iz okruženja dobro prevedu ovaj zakon; čak izgleda da je predlagač kvalitetno uradio svoj deo posla, ali se niko ovde nije udubio u suštinu.
To je jedan opšti utisak, i u današnjim diskusijama i utisak SNS-a, i ovaj predlog zakona, odnosno nacrt zakona, ne može, bez obzira na sve podzakonske akte koji će ga pratiti i na usvajanje velikog broja amandmana koji su ušli u skupštinsku proceduru, dobiti prelaznu ocenu.
Srpska napredna stranka je podnela niz amandmana na Predlog ovoga zakona, iz razloga koje sam već navodio, a u slučaju zajedničke načelne rasprave zadržaću se na najbitnijim amandmanima. Krenuću od člana 3, gde se navodi da Akademija ima sedište u Beogradu, a pri tom se nijednom ne konstatuje da li će ona imati ili obavljati bilo kakve aktivnosti van Beograda, van sedišta.
Ako slobodno tumačimo ovaj zakon, možemo doći do konstatacije da to ne mora biti tako, ali sasvim je izvesno da će teorijska obuka biti u Beogradu. Na koji način će ovu obuku pohađati, pitam vas, gospođo ministre, polaznici iz unutrašnjosti, da li će ta obuka biti samo vikendom, da li će se ta obuka pretvoriti, kao i zakon, u puku formu, čiji bi jedini smisao bio da polaznici ovog školovanja prikupe određeni broj potpisa, kao dokaz da su prisustvovali predavanjima, jer s obzirom na navedenu konstataciju, to zaista može da se desi?
Ovim zakonom ste morali da predvidite decentralizaciju, odnosno decentralizovan rad Akademije, ali s obzirom da to niste uradili, mi se pribojavamo ove činjenice.
Nigde niste predvideli, a možete predvideti, tzv. učenje na daljinu, što bi u ovom slučaju, primena ovoga zakona i načina školovanja polaznika iz unutrašnjosti, zaista bilo najbolje rešenje. Niste predvideli ni otvaranje celokupnog programa na profesionalne pravnike, na pravne fakultete i strukovna udruženja, jer se u njihovoj sprezi s Akademijom može doći do najboljih rešenja vezanih za rad ove ustanove.
U članu 9. zakona navodite da je Upravni odbor nadležan za donošenje statuta, da bira, razrešava, i za sve te tzv. aktivnosti dobija nagradu od 30% od osnovne plate sudije višeg suda, a nigde ne navodite ko je nadležan da pripremi i predloži statut, verovatno, Ministarstvo pravde ili neko drugi, ali se u ovom članu ne vidi ko će da pripremi i predloži statut.
Činjenica je da, recimo, raznorazna udruženja građana od nekoliko članova imaju godišnji plan rada, a vi u ovom članu navodite samo da će se Upravni odbor baviti analizom godišnjeg izveštaja. Na osnovu kakvog plana? U ovom članu ne navodite nikakve aktivnosti vezane za godišnji plan i nikakav plan vezan za, recimo, tekuću godinu. Kakav će onda godišnji izveštaj postojati i zašto treba da postoji, ako ne postoji godišnji plan?
U članu 19, koji se odnosi na specijalno obučene mentore i predavače, niste predvideli da li bi oni mogli biti članovi Upravnog odbora, odnosno da ne mogu biti članovi Upravnog odbora, a zatim Programskog saveta i Komisije za prijemni ispit, a morali ste da date do znanja odredbama ovog člana da oni to ne mogu biti; onda dolazi do sukoba interesa, jer bi se desilo da oni odlučuju samo o svojim pravima, obavezama, bukvalno rečeno, o svom statusu.
Članom 22. Predloga zakona predviđeno je da se Akademija finansira iz budžeta. Bilo bi u redu, s obzirom na to da ćete doneti ovaj zakon, jer za to imate većinu, da ste posebnu stavku predvideli u budžetu, iz razloga što može doći do zastoja u radu Akademije, jer će se čekati na prebacivanje sredstava iz resornog, tj. vašeg ministarstva.
Članom 26. predviđen je broj korisnika početne obuke, na taj način što se njihov broj usklađuje s procenom broja slobodnih sudijskih mesta, ili slobodnih mesta zamenika javnih tužilaca, uvećanih za 30% u odnosu na taj broj. Dobro je što procenu pravi Visoki savet sudstva, ali problem je s ovim članom što se ne nailazi na najbolje rešenje i komunikaciju, odnosno vezu sa članovima Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu koji se odnose na uslove za penzionisanje.
Članovima 28. do 34. zakona regulisano je pitanje prijemnog ispita. Najozbiljnija zamerka na ove članove zakona je što će materijal prijemnog ispita proći kroz ruke Programskog saveta, koji ga predlaže, zatim, Upravnog odbora, koji ga odobrava, i Komisije, koja ga realizuje.
Normalno je da u raznoraznim kabinetima postoji određeni broj zaposlenih. U najmanju ruku, to je neki broj od preko 100 članova, odnosno 100 osoba, pa je sasvim izvesno da će se primati ljudi koji su poželjni, odnosno takvi ljudi su automatski u dobroj poziciji, s obzirom na to da ove materijale mogu pre drugih imati rukama i zaista se stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na ostale. Nažalost, mera snalažljivosti u našem društvu postala je sposobnost da se prevari, slaže i ukrade, a ne sposobnost za nešto drugo.
Član 36. je najdiskutabilniji član Predloga ovoga zakona. Predviđa ocenjivanje polaznika početne obuke od strane mentora i predavača.

Gospodine Rogoviću, vreme. Privedite kraju.

Zahvaljujem, nastaviću u pojedinačnoj raspravi.

 Zahvaljujem.
Da li još neko, ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93, želi reč? (Ne)
Gospođo ministar, da li vi želite reč? (Da)
Reč ima gospođa Malović.

Zahvaljujem, predsednice.
Dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem svima vama koji ste učestvovali u ovoj raspravi u načelu. Želim da pojasnim određene odredbe povodom kojih su ovde bila postavljena pitanja.
Na samom početku, želim da istaknem činjenicu da su, zajedno s Ministarstvom pravde, na izradi ovog predloga zakona radili i predstavnici Društva sudija Srbije, i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, zatim različite istaknute sudije i tužioci u našoj zemlji, a korišćena su i različita uporedna iskustva Portugalije, Španije i Francuske.
Takođe, u Ministarstvu pravde sedi ekspert iz Francuske, sudija u Francuskoj, koji nam je neposredno preneo način na koji je organizovana Pravosudna akademija u Francuskoj. Upravo je to bio neki opredeljujući momenat zbog čega je predloženo da se zadrži polaganje pravosudnog ispita.
Naravno, to nije bio jedini razlog. Drugi razlog je što i pravosudni ispit doprinosi kvalifikaciji za neke druge profesije, kao što je advokatura ili obavljanje nekih drugih poslova na nivou sudova ili tužilaštava, kao što je sudijski saradnik ili tužilački pomoćnik. Sami ste videli iz Predloga zakona da je limitiran broj polaznika Akademije, da taj broj određuju Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, na osnovu potrebe koliki broj ljudi treba da bude u funkciji sudija, odnosno zamenika tužilaca.
Bilo je istaknuto da nije definisana delatnost Akademije, što nije tačno. Zbog građana Srbije i vas, narodnih poslanika, želim da ukažem na član 5, koji kaže da Akademija, sam član se zove ''Delatnost Akademije'', organizuje i sprovodi prijemni ispit za početnu obuku, organizuje i sprovodi početnu obuku, organizuje i sprovodi stalnu obuku sudija i tužilaca, organizuje i sprovodi obuku predavača i mentora, organizuje i sprovodi stručno usavršavanje sudijskog i tužilačkog osoblja itd., da ne čitam ceo član.
Takođe, bilo je istaknuto i to da se direktor postavlja bez konkursa, što nije tačno. Znači, direktor se postavlja na osnovu konkursa, postavlja ga Upravni odbor, ali po raspisanom konkursu, i to reguliše član 56. Predloga zakona.
Rekla bih da su određene primedbe koje su ovde izrečene, možda, rezultat nedovoljnog sagledavanja odredaba koje regulišu Pravosudnu akademiju. Ovom prilikom želim samo da razjasnim da postojeće sudije i zamenici javnih tužilaca, kao i tužioci, ne treba da polažu prijemni ispit. Znači, on se odnosi na buduće ljude koji će biti sudije i tužioci. Sedište Akademije jeste u Beogradu, ali intencija je da se sva obuka ne obavlja u Beogradu, već, verovatno, prema centrima gde su smešteni apelacioni sudovi, a to su, pored Beograda, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Duboko sam uverena da će samim statutom Akademije ovo biti precizirano.
Ne bih rekla da se osnivanjem Pravosudne akademije derogira sudska vlast i da se stavlja pod izvršnu kontrolu. Primedbe koje su se odnosile na sastav Upravnog odbora mogu, možda, nekog uputiti na tako nešto i mi smo, kao Vlada, podneli određeni amandman koji će izvršiti drugačiji odnos snaga i, duboko sam uverena, otkloniti ovakvu primedbu.
Što se tiče nadzora nad zakonitošću trošenja novca, pošto je ovo budžetska ustanova, i ona će imati kontrolu, kao i svaka druga budžetska ustanova, da li putem budžetske inspekcije i sl. Imamo i Državnog revizora, koji, takođe, može da kontroliše način trošenja novca. Prema tome, postoji kontrola i u tom pogledu.
Što se tiče roka, rok za početak rada jeste 1. decembar, kada se postavlja vršilac dužnosti koji treba da pripremi sve one stvari koje su potrebne za raspisivanje konkursa, za samo osposobljavanje funkcionisanja Akademije, ali njen puni mandat počinje od sledećeg oktobra, kada počinje da se odvija i stalna obuka.
Zahvaljujem svim narodnim poslanicima koji su podneli amandmane. Ministarstvo pravde će ih pažljivo razmotriti. Nemamo problem s tim da li dolaze iz pozicionih ili opozicionih stranaka; sve ono što doprinosi preciziranju ili boljem tekstu će biti prihvaćeno od strane Ministarstva pravde. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Malović.
Zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, o dopuni Zakona o sudijama, o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, kao i o Predlogu zakona o Pravosudnoj akademiji.
Prelazimo na 7. i 8. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O TAJNOSTI PODATAKA I PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA (zajednički načelni pretres)
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača, Snežane Malović, ministra pravde, i Nebojše Bradića, ministra kulture, pozvala da sednici prisustvuju Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Jovan Ćosić, načelnik i Zlatko Petrović, samostalni savetnik u Ministarstvu pravde.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o tajnosti podataka i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore jednom, do pet minuta. Molim poslaničke grupe, ako nisu to do sada učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Đuro Perić – Poslanička grupa PUPS, narodni poslanik Saša Dujović – Poslanička grupa SPS-JS, poslanik Vesna Pešić – LDP, poslanik Jovan Palalić – Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica, narodni poslanik Marina Raguš – Poslanička grupa SRS.
Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o tajnosti podataka i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Da li predstavnici predlagača, Snežana Malović, ministar pravde, i Nebojša Bradić, ministar kulture, žele reč? (Da)
Gospođa Malović ima reč.