Delimično jesam zadovoljna odgovorom, međutim, on ne daje suštinski način na koji će se rešiti problem najmanje 30 domaćih pravnih lica koji su kupili, konkretno od "Borova", čije sedište se, znamo, nalazi na teritoriji Hrvatske, nekretnine, poslovne prostore, i oni te svoje pravne poslove ne mogu do kraja da realizuju, ne mogu te nekretnine da preuzmu na korišćenje. Dakle, oni su ograničeni što se njihovih svojinskih prava tiče, jer ne mogu da raspolažu svojim nekretninama.
To su ugovori zaključeni pre nego što je doneta ova uredba, koja je doneta od tehničke vlade, koja čak i nije bila nadležna i ovlašćena da donosi uredbe, jer je 2008. godine bila vlada u ostavci. Ta uredba je bukvalno, sa svojim članom 2a, u potpunosti menjala suštinu uredbe kojom je htelo da se zaštiti imovina tih preduzeća, čije sedište se nalazi na teritorijama bivših republika SFRJ.
Svaka uredba koja je sledila posle te uredbe iz juna 2008. godine samo je nastavljala tu praksu ograničavanja prava korišćenja i svojinska prava konkretno tih domaćih pravnih lica koja su svojinu i imovinu stekla pre donošenja te, po mom mišljenju, nezakonite uredbe.
Dakle, šta se tu dešava? Imamo pravna lica koja se vode u javnim knjigama kao vlasnici tih nekretnina, međutim ne mogu da raspolažu tim nekretninama i čekaju da se navodno završi neki postupak reciprociteta. Reciprocitet se u Aneksu G spominje samo u smislu prava na pristup sudovima. Dakle, samo se u tome iscrpljuje taj reciprocitet, a ne zadire se u neka svojinska prava koja se veoma jasno i transparentno regulišu tim Aneksom G i ta prava su nedvosmisleno zaštićena.
Zato je to problem, što se kod nas u kontinuitetu odlaže od strane Vlade, od strane izvršne vlasti, da se sprovede nešto što je utvrđeno međunarodnim ugovorom, odnosno zakonom koji ima primat u odnosu na domaće zakonodavstvo, a podvlačim, i u odnosu na ove podzakonske akte.
Sve ovo može da dovede do velike štete. Podvlačim, uredba se čak i retroaktivno primenjuje na te pravne poslove, što je u potpunosti nezakonito i protivustavno.
Šta ova pravna lica mogu da očekuju za ubuduće, kada se svaka tri meseca produžavaju neki rokovi, a oni trpe štetu što ne mogu da koriste svoje nekretnine? Oni mogu da raskinu ugovore, to se i očekuje ukoliko Vlada ne rešava gorući problem. I šta onda? Mogu da tuže ovu državu za naknadu štete.
Kao što mi danas pričamo o tome da je velika kriza, recesija, da treba štednja, otpuštanje republičke administracije itd., a pri tom se od strane gubitaša kupuje ''Informatika'' za tri miliona evra, a Vlada to ne stavi na svoj sajt, ne objavi transparentno, ne kaže zašto je jedan gubitaš dao tri miliona evra za ''Informatiku''. Dakle, ćuti se, kao i za taj "Jugorosgas".
Dakle, u kontinuitetu se rade neke stvari od strane Vlade koje bukvalno čine samo štetu. I ko će to opet na kraju da plati? Platiće onaj ko puni budžet, građani ove države. Jer, nema ko drugi, samo onaj koji je sposoban i može da stvori neku novu vrednost koja će i kroz taj budžet da se produkuje.
Prema tome, opet postavljam pitanje – da li Vlada razmišlja o tome, kada donosi uredbe, da uredba ne može da bude, kao što je ova, u suprotnosti sa Zakonom o svojinskopravnim odnosima, u suprotnosti sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima, u suprotnosti sa međunarodnim ugovorom koji je ratifikovan od strane ove skupštine, u suprotnosti sa Ustavom. (Predsednik: Vreme.) U međuvremenu je pokrenuta i ocena ustavnosti i Ustavni sud je ušao u proceduru ocene ustavnosti ovih uredaba.
