Gospođo Dragutinović, mi ćemo se lako složiti oko onoga što je dobro. Deficit nije rezultat. Deficit možemo da posmatramo kao instrument. Ali, ovo je politička rasprava i možemo na nekom drugom mestu da razgovaramo o tim uskim ekonomskim pitanjima, koja ne treba da opterećuju ovu raspravu.
Ako govorimo o rezultatima vaše politike, sa manjim ili većim deficitom, onda oni moraju da budu izmereni onako kako se meri u čitavom svetu, a to je - porast ili pad stope nezaposlenosti. Ne mislim da mi sada treba da guramo prst u oko Vladi zbog toga što raste broj nezaposlenih. Ne vidim nikakvu korist u tome, ali vidim u nečemu drugom.
Treći put mi niste odgovorili na pitanje – šta vas je rukovodilo da glasate za odluku koja je obavezala preduzeće koje je u minusu 170 miliona da potroši još tri miliona, dve nedelje pre nego što će to preduzeće biti transformisano u mešovito državno preduzeće sa Ruskom Federacijom u kojem Rusi imaju većinu?
Ovde smo razgovarali pre godinu dana o neodrživosti jednog odnosa prema društvu. I vi sami, svojim komentarima, takođe govorite ono što govorimo i mi - da se mora voditi razumna i racionalna ekonomska politika i da se ne može na populizmu menjati društvo. Pitam vas - šta vam je problem da tražite podršku za nešto takvo?
Ne mislimo da vi treba da kontroliše tih 130 milijardi koje ste pomenuli, to treba da bude transparentno, ali to nije jedino polje koje je netransparentno. Netransparentne su i odluke same Vlade. Ako mi ne možemo da dobijemo odgovor na pitanje što ste potrošili tri miliona, zašto bi onda neko iz neke lokalne samouprave bio dužan da nam odgovori kako troši sredstva koja sam prikuplja?
Mislim da, kada govorimo o strategiji, onda uskraćujemo sebe za najefikasniji potez koji možemo povući u ovoj krizi. Zašto bismo mi iz republičkog budžeta finansirali budžete lokalnih samouprava u meri u kojoj to činimo danas?
Ali, s druge strane, ne možemo smanjiti transfere lokalnim samoupravama, a tim lokalnim samoupravama istovremeno ne dati prava da oni na neki drugi način i drugim putem dođu do svojih sredstava.
Da li je to nešto epohalno drugačije od načina na koji je ova zemlja funkcionisala? Da, samo u poslednjih 13 godina. Do 1996. godine i pobede opozicije u 40 opština Srbije lokalna samouprava je raspolagala svojom imovinom i sticala samostalne prihode u mnogo većoj meri i iznosu od onog u kojem to trenutno može da uradi. Zašto ste oduzeli pravo lokalnim samoupravama kroz ove zakone, o kojima ćemo raspravljati sledeće nedelje zato što juče nije bilo nikoga iz Vlade da tako nešto uradimo?
Kada govorimo o ekonomskim problemima, onda nemojte zanemariti činjenicu da ste vi predstavnik Vlade koja nas je uveravala kako će nas kriza zaobići, pa nakon toga, kako će kriza dati pozitivne efekte. Vi ste predstavnik Vlade koja je ignorisala našu dobru volju i nameru da vam pomognemo s nekim predlozima, koji su odbačeni kao nepotrebni.
Recimo, mi smo tražili povećanje osiguranja po depozitu sa tri hiljade na devet hiljada, tj. tri puta. Vi ste rekli da nema potrebe, a onda ste posle sedam dana došli sa idejom da se podigne na 50.000, pet puta više od onoga što ste prethodno definisali kao nepotrebno. A ni tu meru niste sproveli naredna dva meseca.
Ako govorimo o javnoj potrošnji, hajde da uđemo u njenu strukturu. Mi nemamo problem sa investicijama. Investirajte, mi to želimo. Zadužite se, ni to nije problem. Pa, svako tako dolazi do kapitala, osim Rumunije i Čaušeskua. Nemamo problem s tim, ali imamo problem sa efikasnošću u trošenju tih sredstava, sa projektima koji se stvaraju pošto se krediti uzimaju, sa činjenicom da se plaćaju penali i kamate na kredite koji su odobreni a sredstva nisu povučena, jer ne možemo da ispunimo kriterijume. To je ono što nas interesuje.
Departizacija sistema? Nemamo dva člana upravnog odbora najprofitabilnijeg preduzeća u zemlji, NIS-a, zbog toga što stranke ne mogu da se dogovore. To je neodgovorno i neozbiljno, pogotovo u ovoj situaciji.
Ako govorimo o javnoj potrošnji - da, ali zašto kroz penzije? Tako trošimo budućnost i penzionera i njihove dece i njihovih unuka. Ako stežemo kaiš, hajde da ga stegnemo jednom sa smislom, pa da pitamo koliko još treba da se mučimo, pošto je jedino izvesno u ovoj zemlji da je život svaka vrsta muke. Pa da tome damo nekakav smisao.
Živimo u ruševinama sveta koji su naši roditelji stvarali za nas. Hajde da vidimo da li možemo tome da damo neki novi smisao. Pa da uvedemo taj egalitarizam o kome se govori, ali ne između zaposlenih i penzionera, nego unutar korisnika penzionog fonda.
Dvadeset posto našeg ''dži-di-pija'' je pokriveno izvozom, a 15% obavezama prema penzionom fondu. Takva zemlja ne može da opstane i mi ćemo za godinu dana o tome razgovarati u mnogo težim uslovima nego što je slučaj danas, kao što danas razgovaramo o propuštenim šansama od pre godinu dana. Dajte to da rešimo. I recite za ta tri miliona.
