Razumem ja vas, gospodine ministre, ali sam svojevremeno, kao ministar, koji uopšte nije bio obavešten o toj nabavci, tražio tada od MUP saopštenje da mi daju zvanično papir o čemu se radi. Oni su mi rekli da je sve u redu i da je Ministarstvo finansija vodilo ceo posao. Samo vas molim da uvek u javnost izađete korektno, a ne ovako. Jer, tu je izjavu dao gradonačelnik Beograda gospodin Dragan Đilas, i ona ima neku svoju težinu u javnosti i novinari je prate i komentarišu.
Još bih vas jedno zamolio. Bilo mi je jako teško, gospodine ministre, kada posle mog povređivanja do koga je došlo niko iz MUP, mada su došli, nije izveo nikakvu istražnu radnju, nisu uzeti nikakvi dokazi. Policija je bila kod mene u sobi čim sam se osvestio, razgovarali smo i rekli su da će propratiti, da deca čekaju da ih sprovedu na mesto gde se događaj dogodio.
Do dana današnjeg niko se više nikada nije javio, nije došao, nije sproveo istragu i, štaviše, ništa nije po tom pitanju urađeno. Zašto?
Ministar zdravlja se nalazio pored moje sobe i on je diktirao Bajecu zapisnik da sam doživeo stres, što je operacija kasnije pokazala da nije bio stres, već povreda tupim predmetom i pucanje vene koja je klemovana operacijom u potiljku malog mozga.
Ima li smisla da niko ne izađe na lice mesta, da do danas nemam nikakav zapisnik, da nemam nikakav mehanizam da pokrenem šta se zapravo dogodilo? Ničega se ne sećam jer sam bio u dubokoj nesvesti kada me je hitna pomoć odvezla. I sada imam velike posledice i razmišljam kako je mogao ministar zdravlja, koga sam gledao kroz staklo dok sam ležao u sobi, bio je tu kada se kucala prijemna lista itd., i podveli su me pod stres. Nikada u životu nisam imao stres i nisam imao visok pritisak, što su kasnija ispitivanja pokazala. Stvarno mi je jako žao i smatram da je to krajnje neodgovorno. Dva inspektora su bili kod mene i do današnjeg dana ništa nisu preduzeli.
