Potpuno sam razumeo vaš odgovor i zaista, u ovom, kako ste vi to rekli, u pravu ste. Problem je samo u nečemu drugom – da li razgovaramo iskreno?
Da, tehnički, ovo što ste rekli, vi ste u pravu. Ne može u svakoj vremenskoj tački da se poklopi da deficit bude jednak planiranom, zbog odnosa prihoda i rashoda, i to može da pliva. Problem je samo u tome što stručnjaci koji prate ekonomsku situaciju, finansijsku politiku i finansijsku situaciju Srbije, govore sasvim suprotno. To je ono što vi možda nama krijete. I to je bila suština mog pitanja – da li je tačno...
Nažalost, nećete imati priliku da odgovorite na ovo, zato vam to neću ni postaviti kao intrigantno pitanje koje bi vam napravilo bilo kakav problem danas. Znači, u vazduhu ostaje pitanje – da li je to samo jedna tačka u vremenu ili je to tendencija koja će se pokazati kao tendencija opadanja do kraja godine? Ali, delimično ste mi nešto odgovorili na to pitanje, kroz objašnjenje šta je bilo od priliva sredstava sutradan.
Iskoristio bih priliku, pošto je gospodin Mirko Cvetković možda je pratio raspravu a možda i nije, došao je sada i nažalost neće biti prilike da odgovori na ovo, ali, javnosti radi, kada smo pitali na početku o ustavnim obavezama, koje Vlada očigledno ne ispunjava, a posebno apostrofirajući odnos prema AP Vojvodini, ipak eto zakona koji moraju prethoditi statutu, odgovor pre podne je bio ovakav – kada se radi konkretno o pitanju zakona o nadležnosti Vojvodine, postoje oprečni stavovi pravnika o tome da li se u konkretnom slučaju kasni ili ne kasni.
Zapravo, oprečni su stavovi po pitanju da li je bilo potrebno pokrenuti proceduru do određenog roka ili okončati, zapravo doneti zakon. Koji zakon? Do kojeg roka? Ustav ima utvrđeni rok, ustavni zakon ima utvrđene rokove. Da li treba započeti proceduru? Da li vi mislite, ako se procedura započne, da vam je to sasvim dovoljno i da ne morate nikad da je okončate? Ideja je bila u tome da vam, ako narodni poslanici i građani vide da posao ne završavate, da se to otaljava i traje beskonačno, neko postavi pitanje i kaže – izvinite, zašto to toliko traje, šta je toliki problem u tome? Ako je problem u tekstu Predloga statuta Vojvodine, ako on izaziva dileme unutar najveće stranke vladajuće koalicije, DS-a, otvorite i to, pa da čujemo šta je u pitanju.
Mi znamo da postoji problem. Problem je u tome što taj predlog statuta krši Ustav. Ne krši ga on, nego će ga prekršiti potvrđeni predlog statuta, odnosno doneti statut u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ali, naravno da to treba promeniti korenito, a ne pravljenjem nekakvih, kako se to u javnosti čuje, pravno-tehničkih redakcija teksta. Dakle, to nije moguće.
A ono što pre toga treba da se uradi, da se donese paket zakona, vi nijedan paket zakona ne iznosite pred Narodnu skupštinu.
A oni mogu mirne duše na Vladi Srbije da se usvoje kao predlozi, u skladu sa Ustavom Srbije, da se iznesu pred Narodnu skupštinu pa da onda stavimo dve stvari jednu pored druge i da odlučujemo o onome što se zove potvrđivanje statuta Vojvodine. Vi to ne radite. To mesecima traje.
Za sve to vreme predsednica Narodne skupštine, kojoj se danas pitanja ne postavljaju, nego samo informacije radi, da znate, pošto ne znam da li smo se suočili s tom istinom, ima na stolu predlog zakona o prenosu nadležnosti AP Vojvodine koji je podnela grupa poslanika DSS i NS, i ne stavlja ga na dnevni red sistematski u redovnom zasedanju Narodne skupštine. Pa ako tamo nešto ne valja, onda vi izađete sa amandmanima na taj predlog zakona pa ga raspravimo, pa ako vam ne odgovara, odbijete ga. Ne može o tome da se ne raspravlja.
Drugo, kažete da će predlog DSS-a, taj o kome mi pričamo, izazvati kontroverzne rasprave. Ma nemojte. Kao da ovo što vi radite do sada ne izaziva kontroverze. Naravno da izaziva. To je vaš problem. Jednostavno, sa ovakvim načinom rada, sa ovakvim odnosom prema Narodnoj skupštini i prema građanima Srbije, neće ova država daleko dogurati. Što pre odete, ne vi, nego gospodin Tadić, koji vas održava kao marionetu tu, pre će bolje biti državi Srbiji.

Ovo su bile vaše konstatacije. Zapravo, vi niste postavili pitanje.
Gospođa Stojanka Petković ima reč.

Poštovano predsedništvo, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, 88 domaćina, koji su ugledni, pošteni i radni, sa teritorije opštine Zvečan, obratili su mi se, što pojedinačno, što grupno, u više navrata, da im pomognem u rešavanju problema, za koji su se u prethodnom periodu obraćali, pre svega predsedniku opštine Zvečan, Kforu Zvečan, Kosovskoj policijskoj službi, a u zadnjih mesec dana MUP-u, Ministarstvu Kosova i Metohije i Odboru za Kosovo i Metohiju, koji do dana današnjeg o ovom materijalu nije raspravljao. S obzirom na to da dolazim kao poslanik iz te opštine, imam obavezu i zadatak da iznesem probleme sa kojima se oni suočavaju. Pošto nemam dovoljno vremena, pročitaću njihov dopis kojim se obraćaju posebnim ministarstvima, jer će njihovi problemi tako biti najbolje prezentovani.
„Ovim dopisom vas obaveštavamo da su organizovane grupe kriminalaca na teritoriji opštine Zvečan za poslednjih pet godina u desetinama izvedenih noćnih pljački iz štala i dvorišta srpskih domaćina ukrali preko stotinu grla stoke, naročito krava, nekoliko traktora i drugih poljoprivrednih mašina, meso iz sušnica, trovali bunarsku vodu, vršili presretanja i pljačkanja pojedinaca, ranjavanja na benzinskim pumpama, i izvršili nekoliko ubistava.
O konkretnim radnjama u prilogu dopisa dostavljamo vam spisak redosleda tih kriminalnih radnji, sa datumom i mestom izvršenja istih.
Pored više puta zahtevanog angažovanja svih institucija vlasti, koje po Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine raspolažu silom prinude na ovom terenu, njihovim nedelovanjem zločini nisu zaustavljeni, a krivci nisu pronađeni. Naprotiv, umnoženi su i postali drastičniji u kriminalnim aktivnostima.
Zbog toga se mi, oštećeni žitelji sa teritorije opštine Zvečan, iz Zvečana i iz sela Malog Zvečana, Malog Rudara, Grabovca, Korilja, Matice, Doljana, Žerovnice, Sendola, Žitkovca, Valča, Bresnice, Banjske i Lokve, obraćamo vama sa zahtevom da vi, shodno vašim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima i obavezama, u saradnji sa Kforom i Unmikom, shodno odredbama Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, od 10 juna 1999. godine, u okviru vaših ustavnih prava i obaveza, u međusobnoj koordinaciji, a shodno Sporazumu o suzbijanju prekograničnih kriminalnih aktivnosti, potpisanim sa Euleksom, u što kraćem roku, nakon upoznavanja sa činjeničnim stanjem na kojem se mi žalimo i razmatranja celokupne situacije, svako u svom domenu odlučite...''

Vreme. Zahvaljujem. Imaćete posle vremena i za komentar.
Praktično, to je opet jedna konstatacija. Nisam shvatila tačnu formulaciju pitanja. Imate još pet minuta. Izvolite.

Dakle, obraćam se MUP-u. Da li postoji mogućnost pronalaženja i krivičnog gonjenja organizovanih izvršilaca krivičnih dela? To je jedno pitanje.
Drugo pitanje – da li Ministarstvo pravde može da pruži pravnu zaštitu ugroženima?
Treće pitanje – da li Ministarstvo za KiM i Ministarstvo za poljoprivredu mogu da pruže materijalnu pomoć pokradenima i oštećenima, jer samo na taj način, tj. sredstva koja im budu dodeljena mogu da potpomognu takva domaćinstva da ponovo ožive svoje radinosti?
U svemu ovome želim da kažem da su štete koje su oni pretrpeli zaista velike. Navešću samo neke najveće. Inače, ukupno oštećenje iznosi oko 357.710 evra. Recimo, Stavro Velimirović, selo Doljani – 1.200 evra; Marković Radoslav, Malo Rudare – 2.500 evra; Petković Tomislav, selo Žitkovac – 10.000 evra; Milentijević Mileta, selo Valač – 8.000 evra; Milivoje Jevtić, selo Grabovac – 4.000 evra; Miloš Antić, Mali Zvečan – 7.000 evra; Srđan Radovanović, Mali Zvečan – 9.200 evra; Miletić Dragoljub iz Zvečana, Korilje – 7.000 evra; Živković Živko, selo Žitkovac – 7.500 evra itd.
To su ogromna sredstva. Ljudi traže zaštitu i obraćaju se. Meni je žao što ministar za KiM danas nije ovde.
Oni traže da se iznađe mogućnost za pronalaženje krivaca, onih koji su izvršili krivična dela, a u svemu ovome mislim da i ministar za unutrašnje poslove može da pruži svoj doprinos i pomogne ovim ljudima jer, kako sam rekla, oni su se svima obratili i nemaju zaštitu.
Kao epilog svega toga je nešto što je jako tužno i nesrećno. Dođite, posetite ta sela i videćete da su ljudi počeli da grade u okviru štala metalne kaveze sa katancima, da zaštite svoju stoku, a kako ne bi dolazili u sukob sa napadačima.
U svom dopisu tvrde sa su počinitelji zapravo Srbi koji stoku i njihovu imovinu prodaju Albancima, a za sve to imaju dokaz jer tragovi pokazuju i vode prema albanskim selima.
Takođe tvrde da vide stoku koja sasvim mirno pase u albanskim selima i da niko ne sme da je ukrade zato što bi kosovska policija reagovala, a da su oni, sa druge strane, jako nezaštićeni. Moram da kažem da je opština Zvečan gotovo apsolutno srpska sredina i mislim da neki organi znaju ko to sve radi, ali da se ovakve radnje ne zaustavljaju.
Dakle, u ime 88 poštenih domaćinstava, molim MUP, Ministarstvo za KiM i Ministarstvo za poljoprivredu da im pomognu, svako u svom domenu.

Da li neko od prisutnih članova Vlade želi reč? (Da.)
Izvolite, reč ima Ivica Dačić.

Sigurno da je u poslednjem periodu, naročito u poslednjih nekoliko meseci, odnosno, može se reći u poslednjih godinu dana, naročito posle izlaska Srba iz tamošnje policije, došlo do jednog vakuuma i želim ovde veoma jasno da kažem da, bez obzira na to što se mi nalazimo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bez obzira na to što vodimo i određene političke rasprave i borbe i bez obzira na to što imamo različita mišljenja o pojedinim temama, zaista bih pozvao sve političke stranke da, kada razgovaramo o temama gde jedni druge želimo da nadmudrimo, vodimo računa o tome kakve izraze upotrebljavamo i da li time štetimo nacionalnim i državnim interesima.
Želim da vam potpuno odgovorno kažem da MUP na teritoriji KiM nema svoje pripadnike i molim vas da to zapamtite. Bez obzira da li je u pitanju Zajednica srpskih opština na KiM, koja možda time želi, kritikom ministra unutrašnjih poslova, da donese neke političke poene strankama koje je čine, ili neke druge stranke, od 1999. godine naša država nema pripadnike MUP-a na KiM.
Rekao sam i ljudima iz Euleksa da bismo mi veoma brzo i veoma rado sredili probleme koji postoje, barem u srpskim opštinama na severu KiM. Ali, mi ne raspolažemo takvim mogućnostima.
Spreman sam da, zajedno sa ostalim ministrima koji se na ovom planu angažuju, pomognemo da se, razmenom informacija sa Euleksom, a trebalo bi, po planu od šest tačaka koji je izložio generalni sekretar UN, da u Kosovskoj policijskoj službi, gde su se Srbi delom vratili, postoji neka srpska linija komandovanja. Ti policajci bi trebalo time da se bave.
U ovom trenutku mi na Kosovu nemamo policijske stanice, nemamo policijske ispostave, nemamo naše policajce i zato ćemo obavestiti i Ministarstvo za KiM, a naravno i neke druge nadležne državne organe, da razmenom informacija dođemo do određenih saznanja i da se barem ti ljudi sankcionišu.
Tako da vas molim da o ovome ne govorimo, kao ni o temi izdavanja pasoša i ličnih karata na KiM. To nije urađeno u vreme mog mandata. Otkad se izdaju biometrijski pasoši i lične karte, one se više ne izdaju na teritoriji KiM.
Molim vas, kada o ovome govorimo, što se tiče policije i MUP, mi nažalost nemamo nikakve ingerencije Rezolucijom 1244 na KiM i nemamo svoje pripadnike tamo. Ali, spremni smo da pomognemo našem narodu i svim građanima KiM, koliko je to moguće, i to pre svega političkim putem, preko Ministarstva za KiM.
Takođe želim da vam kažem da i dalje postoji problem posete naših državnih funkcionera Kosovu i Metohiji. Te posete nisu omogućene svima. To je i dalje problem.
Između ostalog, veliki je problem postojao i da li će predsednica Skupštine, izvinjavam se, ona sad nije tu, posetiti KiM ili ne. To je realnost sa kojom se danas suočavamo.
Kada govorimo o političkim pitanjima, treba samo voditi računa gde je granica između nacionalnih i državnih interesa i nečega što predstavlja određene političke poene. Moram da vam kažem da mi mesto na kom se nalazim nalaže da govorim na ovakav način. Još jednom kažem – mi ćemo učiniti sve u granicama onog što možemo u skladu da Rezolucijom 1244.
Od srpskih pripadnika KPS-a naše ministarstvo za KiM, organi lokalne vlasti na KiM koji su izabrani na srpskim lokalnim izborima, treba da traže veće angažovanje upravo na ovome. Krađa stoke i ti tzv. imovinski delikti su postali svakodnevica, i vi to znate, i to je nešto što može da se sprečava relativno lako.

Reč ima poslanica Stojanka Petković.

Poštovani ministre, nijednog momenta se u mom obraćanju nisam osvrtala na politiku niti želela da ubiram političke poene. Nisam iznela svoje mišljenje, nego sam pročitala dopis koje mi je uputilo 88 domaćina iz opštine Zvečan.
Nijednog momenta nisam pričala ni o pasošima niti o viznoj liberalizaciji, te vas zaista molim da me ne shvatite pogrešno i da ovo pitanje ne politizujemo. Radi se samo o pronalaženju krivaca i obeštećenju oštećenih poštenih građana.
To je ono za šta su se oni vama, ako ste me dobro slušali, obratili. Da im, u skladu sa sporazumom koji ste potpisali sa Euleksom, pomognete da ljudi koji su to učinili budu pronađeni i kažnjeni. A od strane Ministarstva za KiM i Ministarstva za poljoprivredu, ako postoji mogućnost, što se tiče finansijskih sredstava, da im pomognu da kupe stoku, kako bi ponovo počeli normalno da žive.
To je bio smisao poruke 88 domaćinstava, a ja sam samo, kao poslanik iz te opštine, prenela njihov zahtev, nikako u smislu moje političke partije.
Smatram da sam poslanik za sve građane na toj teritoriji i iz tog razloga vam se i obraćam. Ne samo vama, nego i ostalim ministrima. Zato želim da me ispravno shvatite. Apsolutno se, dakle, ne radi o politici.

Reč ima Ivica Dačić. Izvolite.