Zahvaljujem, gospodine Iliću.

Obaveštavam da saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele su poslaničke grupe SNS, DSS i SRS.

Dajem reč gospođi Jorgovanki Tabaković. Izvolite.

Sada ću da konkretizujem priču o projektu Sporazuma zaduživanja sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj. Potpuno neopravdano kritikuju gospodina Mrkonjića od koga je ovaj kredit.

Da li je to formalno Međunarodna banka za obnovu i razvoj, Svetska banka ili MMF, to je u stvari jedan te isti paket. Samo su to institucije preko kojih se određeni projekti i namene finansiraju: MMF to radi za stabilnost monetarnog sistema i zaposlenost, što naši ovde zaboravljaju, Međunarodna banka za obnovu i razvoj upravo ovakvu vrstu projekata i za razvoj privatnog i finansijskog sektora.

Ovo zaista činim iz činjeničnih razloga, ne iz bilo kakve potrebe ili obaveze da odbranim gospodina Mrkonjića, koji inače, je li tako gospodine Mrkonjiću, u Svetskoj banci ima dobre prijatelje; na primer, vaš je prijatelj gospodin Cezaro Kuaroza, jedan od glavnih menadžera za infrastrukturu, ja računam da ćete vi te vaše veze znati da iskoristite u interesu naše zemlje.

(Milutin Mrkonjić, sa mesta: Hvala.)

Ono što jeste problem, gospodine Mrkonjiću, a ja vas sada nisam pohvalila da bih vas kritikovala, moram da kažem da ste nam u predlaganju ovog zakona napravili zakonski propust.

Svi poslanici imaju dostavljen akt Predlog zakona, sa propratnim pismom, gde na poslednjoj strani, kod Procene iznosa finansijskih sredstava za sprovođenje zakona piše jedna rečenica: "...obezbeđivaće se sredstva u budžetu Republike Srbije". Ovaj akt nosi datum, već smo to utvrđivali, 27. oktobar.

Gospodine Mrkonjiću, niste vi ministar koji to treba da radi, ali vaši saradnici treba da znaju da smo usvojili Zakon o budžetskom sistemu, kojim se ministarka ponosi, a ja bih se ponosila još više da su u većem broju usvojeni amandmani Srpske napredne stranke, koji bi omogućili bolju kontrolu sredstava, dakle, u julu mesecu, sedamnaestog, Zakon je objavljen i stupio na snagu, gde u članu 48. piše: "Obrazloženje zakona ili drugog propisa dostavljenog Vladi ili nadležnom organu'', pa onda Skupštini, ''mora da sadrži procenu finansijskih efekata i podatke o tome da li se predloženim zakonom ili drugim propisom povećavaju ili smanjuju budžetski prihodi ili rashodi za budžetsku godinu i najmanje za naredne dve fiskalne godine", iako je grejs period osam godina. Znači, uz ovaj zakon bi morala da bude dostavljena jedna lista ukupnih zaduženja, a ne da se, kolege, međusobno proveravamo – a, koliko smo se to novim kreditima zadužili?

To su morali da vam dostave iz Ministarstva finansija, Uprave za javni dug, sa procenom, pošto se dva puta godišnje otplaćuju kamate, koje trenutno jesu povoljne, da mi vidimo šta je to u ovom budžetu –otplatni plan.

Kao što ne očekujem da vi ovog trenutka znate precizne cifre, o čemu će govoriti moj kolega, gospodin Božidar Delić, cene koštanja, pojedinačno, svih tih deonica, ali mi moramo da znamo šta je plan za 275.000 evra koje uzimamo sada, u smislu troška, u ovoj i u naredne dve budžetske godine? Čemu služi ovaj zakon, kao i svaki drugi, ako se on ne poštuje?

Mene manje brine što vi ovde niste dali otplatni plan za plaćanje kamata, već mene brine – kako će da se kontrolišu ona sredstva, nad kojima se nema kontrola, i po ovom zakonu koji daje dovoljno mogućnosti, ako se on ne primenjuje? To i jeste osnovni zahtev – da onaj koji je doneo zakon, dakle, prvo on pokaže da se tog zakona i drži, a to i jeste razlog zašto želim sada posebno da komentarišem, znači, u oblasti za koju sam nadležna, a to su finansije, na taj način i komentarišem, samo ovaj od tri zakona, jer on ima tu analizu uslovljenosti novca koji se daje i cenu koštanja.

Vrlo neprimereno, od dolaska ruskog predsednika Medvedeva u našu zemlju i u ovaj parlament, i od priče da ćemo od Rusije dobiti jednu milijardu dolara, bilo je prvo evra, pa dolara, od čega će 200.000 biti podrška budžetu, a 800.000 za konkretne infrastrukturne projekte, što podržavamo, tako se odjednom podigla priča, da su ovi krediti koji se dobijaju od Svetske banke i Međunarodne banke za obnovu i razvoj toliko povoljni, a za ruski kredit uopšte ne znamo koja je cena, da je to došlo do takvih razmera da mi poslednja dva dana imamo direktan prenos pregovora – da li je ruska strana izašla sa cenom tih povoljnijih uslova, kako su obećali?

Da li ste ikada u ovoj državi, pitam sve kolege poslanike i građane, čuli da je neki međunarodni kredit bio pod takvom lupom javnosti i pod takvom pažnjom? I zato što nije bio nijedan, a ovaj jeste, zato me obavezuju kritičari ruskog kredita da ih podsetim – kakve kredite daje Međunarodna banka za obnovu i razvoj. Znači, govoriću o uslovljenosti za davanje ovih kredita i o njihovoj ceni.

Dakle, zameram vama gospodine Mrkonjiću, kao čoveku koji ima dugogodišnje iskustvo u infrastrukturi i prijatelje u ovakvim organima, što se niste izborili da se oni ne mešaju u to šta ćemo mi raditi sa preduzećem "Javni putevi".

Tako se kaže, na primer, u analizi Svetske banke, u projektu koji se zove "Kako sa manje uraditi više", koji je dostavljen našoj Vladi, i očekuje se da bude osnova za ono što će MMF uslovljavati za davanje para za javno preduzeće "Putevi Srbije" – da bi njihova finansijska situacija mogla da se popravi povećanjem prihoda, i sada oni tu predlažu, povećanjem udela u akcizama na gorivo ili prihoda od putarine, što smatraju malo verovatnim, ako ne i nemogućim i savetuju zapostavljanje održavanja regionalnih puteva, što je, kažu, rađeno i tokom proteklog vremena.

Ja vas molim da se na ovakvim principima ne zasniva to organizaciono, i ne znam kakvo, već, transformisanje javnih puteva. Molim vas da se izborite da ovaj član koji govori – o nabavci roba i o pojedinim procedurama za nabavku, makar vama preciznije obrazlože, a vi ćete se valjda izboriti za učešće domaćih roba i izvođača.

Znači, na strani 32, u Odeljku B, piše u Pojedinim procedurama nabavke robe – da je to, u stvari, Međunarodno nadmetanje, osim ukoliko u stavu 2, u nastavku, drugačije nije određeno, ''nabavka robe i radova vršiće se na osnovu ugovora dodeljenih u skladu sa procedurama Međunarodnog nadmetanja.''

Ja to "osim Međunarodnog nadmetanja" nisam uspela da razotkrijem u ovom materijalu.

Zaista mislim, da ono o čemu svi govorimo, pa i vi, da je sramota da se pojavi preduzimač, uslovno rečeno "preduzimač", u nekom poslu, neko veliko svetsko ime, neko ko ima prečicu do ovakvih organizacija, a da se onda kao konkretni izvođači u stvari pojavljuju naše firme, koje kupe mrvice u ovakvim poslovima. I to nije samo slučaj u ovoj vrsti posla.

Vi to imate u najvećem broju slučajeva javnih nabavki, gde se neko ko ima i ko je u prilici da rentira političko prijateljstvo, a neću reći kako ga je stekao, svi smo dovoljno maštoviti da pretpostavimo, to tretira ovde tretira jedan odeljak, one koruptivne puteve – oni dobiju posao zato što su veliki i moćni, a onda oni, što bi naš narod rekao, koji nemaju veze, moraju da za realnu cenu obave taj posao.

Ta praksa je ovde u ovom materijalu malo prikrivena, ali u onom Ugovoru o kreditu za razvoj privatnog i finansijskog sektora, koji smo usvojili u junu mesecu ove godine, a objavljen je u "Službenom glasniku" RS – Međunarodni ugovori, broj 42, od ove godine, lepo je napisano čime smo zadužili 34 miliona i 900 evra.

Međunarodna banka za obnovu i razvoj kaže, ne u obrazloženju, već u Planu jedan, pod Aktivnostima u okviru Programa, da je – zajmoprimac usvojio principe prihvatljive za banku i usvojio procedure koje se odnose na registraciju preduzeća, a tiču se izdavanja poreskog identifikacionog broja u Agenciji za privredne registre.

Poštovani građani, jedna od sledećih tačaka na dnevnom redu, o kojoj ćemo raspravljati od ponedeljka pa nadalje, jeste i ovaj deo posla koji radi Agencija za privredne registre.

Dalje, zajmoprimac je usvojio strategiju, prihvatljivu za banku, da uradi sveobuhvatnu reviziju zakonskih i podzakonskih akata, kojima se uređuje obavljanje privrednih delatnosti, Dinkić to zove "giljotinom", a svi ostali "sečom propisa", a ja samo kažem da je planirana ''seča propisa'' koju su sami donosili i sada, na primer, Zakon o otpuštanju službenika, koji zovete "maksimalan broj zaposlenih", jeste na nivou Uredbe, po smislu regulisanosti.

Dakle, zakon koji ne reguliše ni deseti deo materije, već je sve ostavljeno da se podzakonskim aktima reši. Do toga, sistematizacija, principi za proveru kvaliteta itd. Znači, pričamo o ''seči podzakonskih akata'' kao nalog ovog kreditora, a u stvari s tom praksom nastavljamo i danas.

Dalje, šta traži Međunarodna banka za obnovu i razvoj? Najzanimljivije i na ovom ću stati, neću ni čitati dalje, kako traže da smanjimo udeo državnog vlasništva u finansijskom sektoru i osiguranju, ali kažu pod tačkom 3, i zato do nje dolazim – zajmoprimac, znači Republika Srbija je ponudila na prodaju ili objavila poziv za pronalaženje strateškog partnera koji će preuzeti osnovne delatnosti i imovinu, njegova dva najveća primaoca državnih subvencija. Koja su? Ne znam! Ali, nemojte da dozvolimo da država Srbija nekim velikim preduzećima koja se verovatno bave delatnošću od strateškog interesa, zato što treba dobiti ovih 34 miliona ili ovih 275, u trenutku kada niko ne kupuje, jer je recesija i kriza, i time pravdamo otpuštanje i nizak standard, da se prodaju dva velika preduzeća.

I, ako mislite da sam ja neko ko se plaši, uveravam vas da nisam. Nemam nikakvu averziju prema međunarodnim svetskim kreditorima. Mislim da naša vlast nije od 2000. godine do danas iskoristila ono što piše u statutu MMF kad se kaže koji su ciljevi kreditiranja. A, zašto nisu iskoristili? Zato što su im dugovali podršku i to nije emocionalna i misaona kategorija, to je materijalna kategorija. Podrška za dolazak na vlast je plaćena preskupo!

I to što ja pričam nije utisak, to je iskustvo. To iskustvo je sadržano u međunarodnom ugovoru broj 8. Ne znam ko je od vas tu, ako je pošten neka se seti. Septembra meseca, 60 predloga zakona je stajalo na stolovima vas saveznih poslanika.

Niko o ovom sporazumu nije ni diskutovao, ni progovorio, a zove se Zakon o potvrđivanju sporazuma o donaciji starateljskog fonda, projekat, pomoć itd. od ove iste institucije, Međunarodne banke za obnovu i razvoj, i značio je dodelu bespovratnih sredstava od šest miliona dolara, od kojih se četiri miliona i 730, držim dokumenat u rukama, vratio konsultantima. Šta je sporno? Na septembarskoj sednici je usvojen bez rasprave. Objavljen je, na njemu piše datum 28. septembar 2001. godine. Tada sam iz zdravstvenih razloga sedela kod kuće, dobila radni materijal od svojih kolega i čekala da se ovaj dokument objavi zvanično. Bilo je strašno što niko o njemu nije raspravljao, nisu stigli. On je ugledao svetlo dana 4. oktobra 2001. godine, gotovo posle mesec dana i vrlo je bio tajnovito raspoređen. Znate li zašto?

Privatizacija je mirovala do septembra meseca, dok se ovim projektom dodele šest miliona dolara nisu nacrtale institucije koje će sprovoditi privatizaciju i napisao način na koji će se privatizacija obaviti, angažovati konsultanti, naplaćivati naknada za uspeh u privatizaciji, koja će se preduzeća privatizovati, gotovo, do toga ko će ih kupovati. Iz toga je proizišao Zakon o privatizaciji, formirala se agencija koja je ovde naslovljena, govorim o strani 48, Agencija za privatizaciju, Agencija za podršku malim i srednjim preduzećima. Tada su i formirane i zaista je opravdano što se gospodin Cvetković buni i kaže – pa, ja sam bio direktor Agencije, nisam tu ništa kriv.

Krivi su oni koji su usvojili ovakav sporazum koji nam je odredio sudbinu, da smo mi danas srećni kad možemo da uzmemo kredit od 275 miliona evra sa ovakvim uslovljavanjima, kad se pitamo da li ima preduzeća koja su stanju da se uključe u ovaj projekat i kad smo dozvolili da nam ovim projektom kažu – kad idete u plan male nabavke, a mala je bila do 50 hiljada dolara, morate da nam najavite, da prijavite koga ćete – da odobrimo. Sve preko 50 hiljada pita se donator ovih šest miliona dolara. Iako je četiri miliona i 730 povlačenje sredstava donacija, prilog jedan, vraćeno tom istom donatoru, njegovim konsultantima, koji su svojevremeno podržali one koji su omogućili da se stvore uslovi za usvajanje ovoga.

Kasnije je Zakon menjan nagore, i još pod gorim i težim uslovima su radnici ostajali bez posla, ugovor o radu išao po svojim kategorijama naniže, a mi pričamo o uspesima i o tome ko je kriv!

Danas više nije važno ko je kriv, neću na tome da insistiram, ali hoću, molim, tražim i zahtevam da se ovakve greške ne ponove nikad, greške površnosti, greške nečitanja, jer ničija vlast, uveravam vas, ničiji mandat, ničija lična imovina, ničija, samo deca i porodica, nisu važna čitave Srbije, zatvorene industrije i ljudi koji su ostali bez posla!! I molim one koji danas proveravaju koja je cena ruskog kredita neka kažu koja je cena ovakvog i ovih zakona i ovakve brzopletosti u ono najteže i najgore vreme.

Vi ste ozbiljan čovek, imate iza sebe radno iskustvo i znate šta je zaposlenost, šta je teret, molim vas, važan je Koridor 10, i ja putujem tim putem svakog dana dva puta, kao i mnogi, ali vodite računa da ne koljemo vola za kilo mesa. Ne pristajte na ono na šta ne morate! Hvala. (Aplauz.)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 17 minuta i 45 sekundi.

Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić, a posle njega narodni poslanik Milorad Buha.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jedan set zakona kojim odlučujemo o novom zaduživanju.

Za razliku od nekih ranijih zaduživanja gde su se sredstva od tih kredita plasirala direktno u potrošnju ili za pokrivanje budžetskog deficita, sredstva od ovog zaduživanja će se ulagati u infrastrukturne projekte i to je dobro, posebno u uslovima ekonomske krize.

DSS je svesna značaja i potpuno podržava završetak Koridora 10 kao jednog od najznačajnijih vanevropskih koridora, kao i izgradnju mosta preko Dunava od Zemuna do Borče, sa svim pristupnim saobraćajnicama, kao i izgradnju drugih mostova u Beogradu i širom Srbije i razne druge infrastrukturne projekte u državi, jer smatramo da u uslovima ekonomske krize treba znatno više ulagati u razvoj infrastrukture.

Kada je u pitanju sporazum, posebno ovaj sporazum sa Republikom Kinom, između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, mislimo da je on morao biti dosta precizniji i detaljniji.

Mi u ovom sporazumu imamo nekoliko formalnih rečenica, odnosno nekoliko članova. To je, praktično, jedno pismo o namerama. Mi ne sumnjamo u dobre namere i smatramo da treba realizovati te projekte, ali smatramo i da je ovaj sporazum trebalo da bude dosta precizniji, jer izražavamo bojazan da ukoliko dođe i kada dođe do realizacije ovih projekata, da će tu biti ugrožena naša domaća privreda i naša građevinska operativa.

Naime, bojimo se da će doći do toga da će isporučioci raznih dobara i roba biti uglavnom strane kompanije, da će strane kompanije biti nosioci tog posla.

Mislim da bi Vlada morala da vodi dosta više računa o domaćoj privredi i domaćoj građevinskoj industriji, jer mi imamo izuzetno kvalitetnu građevinsku industriju koja može da iznese sve ove projekte, a ne da budu podizvođači nekim drugim kompanijama.

S obzirom na to da dolazim iz Zlatiborskog okruga, rekao bih nekoliko reči o izgradnji autoputa od Beograda ka južnom Jadranu.

Naime, nakon poništavanja koncesije autoputa Horgoš – Požega, mi imamo najave da će sledeće godine krenuti izgradnja autoputa od Beograda do Ljiga ili od Beograda do Čačka i tu su izjave oprečne. No, svakako trasa puta je poznata do Požege, ona je definisana i nesporna. Kao što znate od Požege do granice sa Crnom Gorom postoje dve alternativne trase, jedna vodi preko Užica i Zlatibora, a druga preko Ivanjice i Peštera, i prema Prostornom planu Republike Srbije mislim da je tu ucrtana trasa preko Užica i Zlatibora.

Ono što bih želeo da pitam i da znam jeste – da li je neko definitivno doneo odluku o tome kuda će ići trasa od Požege do granice sa Crnom Gorom?

Ako jeste – kada i ko je doneo tu odluku? Ako nije – želeo bih da znam na osnovu čega predsednik Republike Srbije Boris Tadić, prilikom posete turskog predsednika, nudi koncesiju za izgradnju puta od Požege, preko Ivanjice i Peštera, do granice sa Crnom Gorom?

Želeo bih da iznesem nekoliko argumenata u prilog trasi preko Užica i Zlatibora, znači, trasa od Požege, preko Užica i Zlatibora pokriva grad Užice, Bajinu Baštu, Čajetinu, Novu Varoš, Priboj, Prijepolje, u kojima živi oko 270 hiljada stanovnika. Zlatiborski okrug je jedan od retkih ili možda jedini okrug u Srbiji koji u spoljnotrgovinskoj razmeni beleži suficit, odnosno ima veći izvoz od uvoza, ima oko hiljadu i šest stotina registrovanih preduzeća, preko deset hiljada registrovanih radnji. Na teritoriji tog dela ili na toj trasi budućeg autoputa se nalaze četiri značajna turistička centra: Zlatibor, Zlatar, Tara, Mokra Gora, koji beleže preko dva miliona noćenja u toku godine. To su neki argumenti koji treba da budu odlučujući prilikom određivanja trase autoputa.

Naravno, mi predlažemo ako bude trasa preko Zlatibora i Užica, da se i Novi Pazar i taj deo poveže sa tom trasom autoputa. Inače, ova druga trasa koja ide od Ivanjice preko Peštera, ona ne povezuje Novi Pazar, ona prolazi 45 kilometara od Novog Pazara, praktično nema nijednog naseljenog mesta na toj trasi autoputa, osim Duge Poljane, a znamo i kakvi su vremenski uslovi i vremenske prilike na Pešteru u toku zime. Tačno je da je ta trasa nešto kraća i jeftinija, ali ako bi se vodili tom logikom, autoput od Beograda do Niša ne bi morao biti dug 250 kilometara, moglo je biti 200 kilometara, da je pravljen pravolinijski, ne bi povezao nijedan grad.

Znači, ono šta bih ja želeo da kažem i da apelujem na Vladu Republike Srbije jeste da ovlašćene državne institucije uzmu sve ove argumente u obzir prilikom određivanja buduće trase autoputa od Požege do granice sa Crnom Gorom i da se zvanično donese ta odluka, a ne da dozvoljavamo da nam predstavnici nekih drugih država trasiraju puteve po Srbiji. (Aplauz.)

Pet minuta i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, a posle njega narodni poslanik Božidar Delić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama su tri zakonska projekta koja će većina najverovatnije danas usvojiti. Radi se o tri različita zakonska projekta, ali SRS čudi, a istovremeno zabrinjava hitnost u donošenju ovih zakona.

Šta je to učinilo, koji su to razlozi, sem finansijskih, da smo prekinuli Drugu redovnu sednicu, zakazali Treću, pa ćemo od ponedeljka nastaviti ovu Drugu? Kada je Vlada predlagala, zašto nije predložila, između ostalog, dnevni red u kojem će se naći i ove tri tačke? To je bilo pre samo sedam dana. Koji su to stvarni razlozi koji su izazvali ovakvu hitnost?

Stav SRS je da smo sve ovo što smo danas znali, znali i pre sedam dana i to je moralo ući u Drugu redovnu sednicu. Tamo imamo, u Drugoj redovnoj sednici, dvadesetak ratifikacija, konvencija, ugovora, sporazuma, dakle, sve je to moralo ući u Drugu redovnu sednicu, da ne pravimo papazjaniju od ove Skupštine.

Ono što SRS brine je nedostatak nacionalne strategije u zaduživanju. Mi nemamo strategiju, pre svega ova vlast, a ni prethodna vlast nije imala strategiju u zaduživanju. Šta mora da sadrži ta strategija? U koje delatnosti ulažemo kada se zadužujemo? Od koga uzimamo kredite? Koji je obim tih kredita? Pod kojim uslovima uzimamo te kreditne linije? To je sastavni deo nacionalne strategije kod zaduživanja.

Čini mi se da ova vlada, svako iz Vlade, odlazi u inostranstvo, dogovara, bez dogovora sa predsednikom Vlade, sa Vladom i sa ostalim državnim organima. Zbog toga imamo sve ovo što imamo na dnevnom redu, a ovih dana imamo mnogo ratifikacija međunarodnih finansijskih ugovora kojima zadužujemo državu.

Pokušaću, sa više finansijskih pokazatelja, da ukažem na opasnost koju imamo zbog ubrzanog zaduživanja. Tu je strah SRS da ćemo doći u poziciju iz koje nećemo moći izaći u normalnim okolnostima. Od 2001. godine provodimo ubrzanu ratifikaciju društvenog sektora i ona je završena sa 31.12.2008. godine.

Prodato je sve što se moglo prodati i inkasirali smo, negde, oko 2,7 milijarde, to je direktan prihod budžeta, odnosno Agencije za privatizaciju, jer ona raspolaže sa tim sredstvima u najvećem delu. Imamo prihode od mobilne telefonije od milijardu i po, imamo prihode od prodaje sedam banaka, prihode od stečajnih postupaka, itd, ukupno oko šest i po milijardi evra od privatizacije inkasirano u periodu od 2001. godine.

Postavljam pitanje – koliko je sredstava stvarno otišlo u infrastrukturu? To niko u ovoj državi ne može odgovoriti. Koliko je otišlo u zapošljavanje? To, takođe niko ne može odgovoriti. Ta sredstava trebalo je da služe za razvoj, između ostalog, i za ulaganje u infrastrukturu.

Nadalje, imali smo od 2000. godine, prema podacima koje ima Ministarstvo finansija, a u vezi s tim dobio sam odgovor na moje poslaničko pitanje, da je iz sveta došlo u periodu od 2001. godine do 2008. godine 4,7 milijarde donacije. Na desetak adresa i državnih organa uputio sam pitanje – koliko je uloženo u pojedine oblasti: u poljoprivredu, u prehrambenu industriju, u infrastrukturu, itd? Dobio sam određene podatke koje ću ovde kasnije pročitati.

Ako sada pogledamo sa kojim je obimom finansijskih sredstava raspolagao naš finansijski sistem, šest i po milijardi od privatizacije, 4,7 od donacija, zatim, od doznaka koje ljudi iz dijaspore šalju svojim porodicama ovde, to je oko 18 milijardi evra, stranih investicija – oko 14 milijardi evra, određeni plasmani banaka koje su povlačile sredstva iz domicilnih banaka u inostranstvu – od 8,5 milijardi evra, pa, plasmani iz akumulacije banaka – oko pet milijardi, dakle, ukupno 50-ak milijardi sredstava je prošlo kroz naš finansijski sistem.

Koliko smo sredstava uložili u infrastrukturu? To niko ne zna, vrlo malo. To je vidljivo dolaskom ove vlasti koja se polakomila na prethodnu vlast, koja kaže da ništa nije radila u infrastrukturnom smislu. Vi ste, ministre, upravo zagovornik tih i takvih priča. Kroz finansijski sistem je prošlo 50 milijardi evra, a gotovo promili su uloženi u infrastrukturu.

Sada kada nemamo ni privatizaciju, sada kada nemamo ni strane donacije, sada kada nemamo ni ozbiljne strane investicije, sada kada nemamo ni ozbiljno povlačenje sredstava u bankarskom sistemu i plasmana u naša javna preduzeća koja se bave izgradnjom infrastrukture, sada mi gradimo. Onda prvo uđemo u projekte i, pritisnuti problemima javnih preduzeća i drugih preduzeća koja se bave izgradnjom u oblasti infrastrukture, jer ih zadužimo prevashodno, onda povlačimo sredstva, zadužujemo se i stvaramo na polju zaduživanja ogromne probleme u platno-bilansnoj poziciji, poziciji ove države. Znači, kada smo imali na raspolaganju gomilu sredstava, nismo ulagali.

Sada kada nam je privreda pred kolapsom što zbog velike ekonomske krize u svetu, a u najvećem delu ogromni domaći problemi i nepostojanje reformskih zahvata u oblasti privrede, poljoprivrede i građevinarstva, pa između ostalog i infrastrukture, sada se zadužujemo i na polju platnobilansnog stanja države stvaramo takve disproporcije koje će nas sigurno koštati.

Aktuelna vlast se hvali da je stanje javnog duga zadovoljavajuće, u onom smislu da nismo mnogo zaduženi. To je sada 30% od BDP. Kažemo – Nemačka je na nivou 60%, Amerika je negde na 80%, ostale zemlje u regionu su u rasponu od 40 do 80%.

Znači, mi tu jesmo, ali gledajte, to je samo stanje javnog duga 2008. godine. U 2009. godini imamo ozbiljna kreditna zaduživanja, ozbiljna ubrzana zaduživanja. Koja su to zaduživanja? Na kraju godine smo bili na nivou 10,1 milijardi evra. U toku ove godine imamo samo najavljenih kreditnih linija za Koridor 10, u nivou 1,5 milijardi evra. Do sada ono što je ratifikovano u ovom parlamentu je to oko 0,7 milijardi evra.

Imamo 2,9 milijarde evra kreditne linije sa MMF. Čini mi se da je realizovano 700 miliona evra. Zatim, imamo i najavljeni kredit iz Rusije, koji će biti sigurno po hitnom postupku ratifikovan ovde zbog potreba da ublažimo deficit u kome se nalazi naš budžet, oko 800 miliona evra je ono što ćemo plasirati u infrastrukturu.

Najavljeno je i potpisivanje Sporazuma, uostalom, danas razgovaramo i ratifikovaćemo Sporazum sa Kinom. Najavljena je izgradnja mosta Zemun – Borča, oko 200 miliona evra. Ova država je već krenula u ratifikaciju kreditnih linija za podmirenje deficita budžeta. Moramo razgovarati o deficitu budžeta lokalne samouprave.

Ukupan deficit konsolidovanog računa će biti oko 150 milijardi, to je oko 1,6 milijarda evra. Sve nas to čeka u toku ove godine.

Nadalje, imamo realizovanih do sada i ratifikovanih sporazuma o zajmu za javna preduzeća: ''Železnice'', ''Putevi Srbije'', ''Srbijagas'' itd. i sve ono što najavljuju po ubrzanom postupku, u smislu uzimanja kreditnih linija u inostranstvu. To je između 1 i 1,5 milijarda evra. Kada sve to saberemo sa postojećim javnim dugom od 10,5 milijardi evra završićemo godinu sa oko dvadesetak milijardi evra. To sada, već, nije 30%, to je sada 70% od bruto nacionalnog proizvoda

Sada već dolazimo u poziciju visokozadužene države. A, ako svemu tome još dodamo u poziciju u kojoj se našla domaća privreda, koja je prezadužena, bankarski sistem je dao samo privredi oko 840 milijardi dinara, to je devet milijardi evra, i oko 380 milijardi dinara građanima – onda govorimo o svoti od 14 milijardi evra, građani i privreda, dakle, to sve moramo dodati. To je sve unutrašnji dug, ali koji treba da nas zabrine.

Sa procentom od 70% BDP došli smo u poziciju da više nećemo moći na stranom tržištu dobiti nijedan kredit. Iz čega to da vraćamo? Da li imamo prosperitetne delatnosti koje nam mogu na spoljnim tržištima doneti dobit, iz koje možemo vraćati ove kredite? Da li mi u budžetu imamo dovoljno sredstava da vratimo kredite? Nemamo. Imamo ogroman deficit u budžetu.

Imamo ogromnu zaduženost privrede. Imamo pad industrijske proizvodnje između 15 i 18%, a evo, i sinoć smo dobili informaciju da ''Ju-es stil'' zatvara jednu peć, što će sigurno povećati nivo pada industrijske proizvodnje, čak do 25% početkom iduće godine, uz pad prehrambene industrije od 20-21%, pad građevinarstva za 30%, pad trgovine, pad usluga za 10% itd.

Na šta će ličiti bruto društveni proizvod početkom 2010. godine? To je ogromna rupa. Kažemo 4%. Kako 4%? Koja to računica može da izvede 4% ako imamo pad industrijske proizvodnje, za ovu godinu će najmanje biti preko 15%, pad građevinarstva, pad trgovine, pad usluga, pad finansijskih tokova, pad telekomunikacionih usluga, koje su poslednjih godina imale najveći uspon, pad poljoprivredne proizvodnje?!

Imamo u naturalnom smislu povećanje od 2%, ali u novčano-finansijskom smislu imamo smanje od 20%. Cene naših poljoprivrednih proizvoda na paritetu 2008 – 2009. niže su za 80%. To je, znači, 20 plus onaj 1%, 18% nam je pad poljoprivredne proizvodnje. To su cifre koje treba da zabrinu, i zabrinjavaju. Samo, vas to očito ne interesuje.

Nemate međuresorsku saradnju u Vladi. Ministri sami odlaze, sami zadužuju, dostavljaju već potpisane sporazume i na kraju, sve to završi ovde u ovom parlamentu. To mi ratifikujemo, odnosno vi to ratifikujete, jer imate većinu.

Ali, šta nas očekuje sredinom 2010. godine? Deficit budžeta u 2006. godini bio je 13 milijardi, sledeće godine je 16 milijardi. Ove godine ćete imati 150 milijardi, odnosno republički budžet oko stotinak milijardi, a konsolidovani račun je, negde, na nivou od 150 milijardi.

Šta nas očekuje u 2011. godini? Niko ne zna! E, zato SRS brine, jer nemamo nacionalnu strategiju zaduživanja. Da imamo nacionalnu strategiju, tačno bismo znali u koje delatnosti ulažemo. Ako je to infrastruktura, ulažemo u infrastrukturu. Ona će nam doneti dobit, ne odmah, nego prve, pete, osme, jedanaeste godine. Ako je to poljoprivreda, očekujemo prirast toliki, pa će to na kraju doneti, za dve, tri, pet godina takvu dobit. Mi to radimo stihijski i to je bojazan.

Budite ubeđeni da ovo nije stav samo SRS, nego je to stav i bojazan običnog građanina koji zna dokle se došlo. On je nezaposlen, on je prezadužen, bez perspektive, kako svoje, tako i svoje dece. Ako vas to ne brine, onda se mora razmišljati potpuno nekim drugim metodama. Budite ubeđeni da je strpljenje građana prišlo kraju. Ovu zimu treba izdržati, u ovakvim otežanim finansijskim uslovima u kojima živi naš građanin. (Aplauz.)

Kada govorimo o finansijskim pozicijama, moramo ukazati na određene probleme koje smo imali i, pre svega, prednosti koje smo imali kao država. Od istočnoevropskih zemalja poslednji smo ušli u privatizaciju.

Iz te privatizacije smo morali izaći ojačani. A mi smo sa ovom privatizacijom isterali 400 hiljada ljudi na ulicu. Samo da napravimo odnos između devetog meseca 2008. godine i devetog meseca 2009. godine, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje našlo se 157 hiljada ljudi koji su izgubili posao, samo zato što ne poštujete ni Ustav ni zakone. Zakon o privatizaciji član 61. jasno vam je naložio da 50% prihoda od privatizacije uložite u Fond za razvoj i da ulažete u razvoj i restrukturiranje javnog sektora, da ga pripremite za strana tržišta, da od njih stvorite jaka preduzeća koja će moći konkurisati zapadno-evropskim i drugim preduzećima.

Svega nekoliko procenata od privatizacije ste ulagali u razvoj i zapošljavanje, to, takođe, treba da vas zabrine. Hvala. (Aplauz.)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 17 minuta i 30 sekundi.

Reč ima narodni poslanik Božidar Delić, posle njega narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim u najkraćem da objasnim zašto Srpska napredna stranka neće glasati za ove zakonske predloge. Prvenstveno ću govoriti o Sporazumu o zajmu za izgradnju Koridora 10. Gospodine ministre, očekivao sam da ćete vi u svom uvodnom izlaganju dati nešto više podataka, jer sve što ste vi rekli mogli smo i da pročitamo u Predlogu ovoga zakona, a na kraju krajeva, to smo sve mogli da pročitamo i u štampi.

Moja očekivanja su bila u smislu, kada govorimo o 32 kilometara puta između Vladičinog Hana i Donjeg Neradovca, da ćete vi reći koliko koštaju ta 32 kilometra, koliko je tunela, mostova, a meni kao narodnom poslaniku, a i svakom građaninu Srbije, ipak, bilo bi mnogo važno da nam, makar, orijentirno kažete koliko košta jedan kilometar autoputa ili jedan kvadratni metar autoputa.

Znam da je svaki kilometar različit, da je svaka deonica različita, da ima i mostova, tunela, ali ipak je trebalo orijentirno da kažete u ovome projektu, koji ste podelili na četiri sastavna dela, za prvih 32 kilometra potrebno je toliko i toliko sredstava, za devet kilometara toliko i toliko, a posebno ono što je za nas neprihvatljivo jeste da ovaj deo B, C i D ostanu bez ikakvih cifara.

Trebalo je da znamo koliko ćete to od ovih 275 miliona i 200 hiljada evra odvojiti za bezbednost puteva i za implementaciju, kako je predviđeno u ovom delu D. Zašto je ovo važno, gospodine ministre? Ako jedan laik pogleda ovaj zakon i kaže da je zajam 275 miliona i 200 hiljada evra iz toga bi trebalo da zaključi da je naša Vlada dobro proračunala koliko im to treba sredstava, pa je zaokružila na tu cifru. Zašto nije 250 ili 300 miliona?

Posebno sam se zabrinuo kada sam u junu, gospodine ministre, otvorio ''Službeni glasnik'' broj 48 i video da je upućen javni poziv za prikupljanje ponuda u otvorenom postupku za nabavku usluga izrade glavnog projekta autoputa na Koridoru 10, deonica Vladičin Han – Donji Neradovac. Gospodine ministre, 13. jula je zaključen ovaj sporazum, a 26. jula trebalo je da se otvore ponude za izgradnju glavnog projekta. Kako mi to nastupamo pred tim međunarodnim institucijama, kako mi to tražimo pare? Ofrlje, kako se to kaže u našem narodu. U situaciji u kojoj se nalazi naša zemlja mi moramo da vodimo računa o svakom evru. Samo kada pogledamo ove činjenice to je jako zabrinjavajuće.

Pošto nismo dobili nikakva objašnjenja od vas u vašem uvodnom izlaganju mi ne možemo da glasamo za ovaj predlog. Mi smo odgovorni ljudi i želimo da građani Srbije znaju kako se troše pare iz tih zajmova.

U junu mesecu, gospodo, mogli ste da pročitate u službenim glasnicima da je Koridor 10 podeljen na jedan veliki broj deonica, deset ili više kilometara, i da se za te deonice raspisuje javni oglas ili poziv za izradu glavnog projekta. Već 20 godina se govori o Koridoru 10. Imamo li mi neke državne institute? Zar se ceo njihov rad u ovoj državi sveo samo na to da urade samo idejne projekte – da mi tražimo zajmove, a da nemamo urađene glavne projekte? Onda se postavlja pitanje kako možemo tražiti određenu svotu novca za određenu deonicu, a da nemamo glavni projekat? Jedino kroz glavni projekat se može tačno videti koliko ta deonica košta.

Da ste, gospodine ministre, odvojili samo ove delove A i B gde ste rekli da postoje specifičnosti i na jednoj i na drugoj deonici, ali iz idejnog projekta može se zaključiti da nam je za deonicu A potrebno toliko i toliko miliona evra, za deonicu B, od devet kilometara, toliko i toliko miliona evra, to bi za nas bilo prihvatljivo, postojala bi neka merila kroz koja ćemo pratiti trošenje tih sredstava. Ali, kada vi tu dodate i ovaj deo C i D, kroz koje može mnogo toga da se podvede pod ovo nabavka robe, opreme, tehničke pomoći i obuke – to je onda za nas neprihvatljivo. Nešto je ovde moralo da bude konkretizovano.

Ako već niste mogli da konkretizujete ovaj deo projekta A i B, valjda je trebalo da se zna šta to sve obuhvata deo projekta C i D, šta će se sve nabaviti za osnivanje nacionalnog saveta za bezbednost puteva – da ne bude da nam je za ova dva dela potrebno mnogo više sredstava nego što nam je potrebno za izgradnju autoputa.

SNS svakako podržava svaki infrastrukturni projekat, ali želim tačno da znam koliko košta svaki kvadratni metar. Meni su govorili, jednom prilikom, koliko košta kvadratni metar asfalta, nije to isto na ulici u Beogradu i na autoputu.

Ali, vi ste ministar i vi treba da nam date odgovore i na ta pitanja, posebno, gospodine ministre, ako se kaže za ova 32 kilometara autoputa – jedna traka, dakle, već postoji put koji samo treba da se obnovi i postoji jedan deo koji treba da se radi iznova. Valjda je neko u Ministarstvu proračunavao koliko to košta.

Svakog građanina Srbije zanima kako će se vraćati ti krediti. Mogu oni da razmišljaju i o kamatama, to su neke stručne stvari, ali nas koji nismo baš stručnjaci za te oblasti zanima da nam vi kažete koliko košta pojedina deonica, koliko košta kvadrat, koliko košta kilometar, most, tunel. To je ono, gospodine ministre, što smo mi očekivali da ćete nam vi ovde reći u svom uvodnom izlaganju. Da ste nam to rekli, možda bismo mi i razmišljali o tome, bilo bi nam jasno za kakav sporazum i za kakav zakon glasamo. Ovako, znači, samo glasati o novom zaduživanju od 275 miliona i 200 hiljada evra za nas je neprihvatljivo.

To je neprihvatljivo i za svakog građanina Srbije ma koliko želeo da ide autoputevima, bilo da je to taj deo koridora prema Preševu, prema Dimitrovgradu ili prema Čačku. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić, posle njega narodni poslanik Dragan Stevanović.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, pred nama je set sporazuma koji zadužuje Srbiju za određene kredite, a po osnovu izgradnje infrastrukture.

Naime, nije prvi put da se Vlada Srbije zadužuje u toku ove godine. Meni je žao što tu sa vama nisu ministar ekonomije i regionalnog razvoja, kao i ministarka finansija, pa da njima uputim pitanje – koliko se to Srbija zadužila ove godine? S obzirom na to da smo to pitanje upućivali u toku ove godine, nismo dobili konkretan odgovor, pa smo se potrudili da saznamo koliko se to Srbija otprilike zadužila ove godine.

Do sada Srbija duguje 640 miliona, pričamo za ovu godinu. Na osnovu ovih ugovora koje ćemo danas sigurno ratifikovati, to je još 450 miliona, pošto imamo 275 miliona sa Bankom za obnovu i razvoj i kineskim kreditom još 170, to je 450. Zatim, zadužićemo se kod Rusa još milijardu i čekamo tranšu od MMF 720 miliona, to je oko 2,8 milijarde evra.

Mi iz DSS sigurno pozdravljamo ako se ti krediti, pozajmice, namenski troše za izgradnju infrastrukture ili razvoja poljoprivrede, ali sigurno kritikujemo kada se sredstva uzmu i troše za pokrivanje deficita. Svi dobro znate, a i građani Srbije, da je Vlada ove godine projektovala deficit na 70 milijardi. Bojim se da to neće biti tako, da će do kraja godine deficit biti između 100 i 150 milijardi, kažu ekonomski stručnjaci.

Međutim, vratiću se na temu i usredsrediću se na Sporazum Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, naročito, oko Koridora 10. Siguran sam da svi u ovoj sali, a i građani Srbije, za to da se završi Koridor 10, dakle, da se uzme tih 275 miliona i da se napokon završi Koridor 10, a to za nas na jugu Srbije i te kako puno znači. Za nas je Koridor 10 žila kucavica. Za nas je komponenta novog razvoja.

Vi ste čest gost, dole, na jugu Srbije i znate šta znači za nas taj Koridor 10. Mnogi građani će dobiti novac od eksproprijacije, otvoriće se nove industrijske zone. Očekujemo nove bescarinske zone, mnoge benzinske pumpe, restorani će se otvoriti, tamo na jugu Srbije, što je za nas i te kako bitno, a vi znate da se jug Srbije prazni, da je sklon migraciji. Ako se toliko stanovništva iseli, a fizika, kako ne zna za prazan prostor, zna će se ko će se tu doseliti. Imamo komšije koje će se sigurno doseliti na te prostore. DSS je u lokalnom parlamentu pokrenula jednu inicijativu da se promeni idejni projekat kroz Grdeličku klisuru. Upoznati ste sa time. Bili smo i kod vas, vi ste dolazili dole. O čemu se radi? Želim da upoznam sa genezom problema javnost i poslanike.

Svojevremeno je urađen idejni projekat, pri tom, kršeći zakon. Naime, nije urađena javna rasprava zbog tog idejnog projekta i mi odbornici DSS pokrenuli smo jednu inicijativu. Obraćali smo na sve moguće adrese. Niko nam se nije javio. Jedino onog puta kada smo se obratili Svetskoj banci, tada je Svetska banka u kontaktu sa Vladom i sa ostalim relevantnim faktorima nama omogućila da napravimo i oformimo jednu komisiju koja će preispitati taj idejni projekat.

Pre nedelju dana, a najveće zasluge za to imaju Dragan Savić, zamenik šefa Odborničke grupe DSS i predsednik Skupštine, vaš kolega, Živojin Stefanović, koji su vas i kontaktirali, po prvi put je počela javna rasprava o izmeni i reviziji tog idejnog projekta kroz Grdeličku klisuru.

Zbog čega smo mi to uradili? Vi znate da dole na jugu Srbije postoji jedan brend. To je motel "Predejane". Mi želimo da zaštitimo taj brend iz jednog prostog razloga. To je jedna mala varošica, Predejane, koja ima pet do šest hiljada stanovnika, a generator razvoja tog celog kraja je upravo taj motel "Predejane".

Motel "Predejane" je svojevremeno privatizovan 2003. godine i proglašen kao najbolja privatizacija u resoru turizma. Privatizovao ga je meštanin iz Predejana, gospodin Dragan Pavlović, koji je uposlio preko 100 porodica. Znači, red veličine – 400 gladnih usta zavisi od tog motela.

Iz tih razloga, mi smo, iz Leskovca, lokalna samouprava, takođe, dali jedan članak komisiji. Napravili smo jedan idejni projekat, tj. ''Javno preduzeće Direkcija'' iz Leskovca napravilo je idejni projekat koji prolazi pored motela "Predejane".

Nadam se da će taj idejni projekat zaživeti u jedan glavni projekat. Vi nam i te kako tu puno možete pomoći svojim autoritetom, jer znate o čemu se radi. Upoznati ste sa materijom.

Pretpostavljam da ćete uložiti sav svoj autoritet da ta trasa prođe pored motela "Predejane".

Na kraju, gospodine Mrkonjiću, mi se nadamo da ćete ovaj koridor dovršiti pre roka, a da će, takođe, i Vlada pasti pre roka, jer je ona najveće zlo ove Srbije. Zahvaljujem.