Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.  
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika, a da bismo tačno utvrdili broj narodnih poslanika u sali, molim poslanike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali u ovom momentu 83 narodna poslanika, te da nema uslova za početak sednice.
Nastavićemo, odnosno sednicu ćemo početi u 11 časova.
(Posle pauze – u 11.05 časova.)
Poštovane dame i gospodo, nastavljamo rad.
Na osnovu službene evidencije, ima nas stotinu, a da bismo tačno utvrdili broj narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da ima uslova za rad.
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Milica Radović, Aleksandra Janković, Đuro Perić i Biljana Korać-Hasanović.
Takođe vas obaveštavam da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, pozvala da sednici prisustvuju i Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, Zorica Kasalica, načelnik za upravne poslove u MUP-u i Slobodan Nedeljković, načelnik Uprave za informacione tehnologije u MUP-u.
Takođe, povodom razmatranja 22. tačke dnevnog reda – Predloga zakona o Jedinstvenom biračkom spisku, pozvala sam da sednici, pored Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, prisustvuje i Zoran Petrović, pomoćnik ministra.
Prelazimo na 21. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PUTNIM ISPRAVAMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaj Odbora za odbranu i bezbednost.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nove Srbije – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore jednom, do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ako nisu to učinile, da podnesu prijave za reč, s redosledom narodnih poslanika.
U skladu sa članom 37. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Poslaničku grupu SRS-a, u raspravi o tački 22. dnevnog reda Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini, predstavljati narodni poslanik Vjerica Radeta.
Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama.
Da li predstavnik predlagača, Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova, želi reč?
Da, samo se prijavite.
(Dragan Todorović, s mesta: Izdvojio sam mišljenje na Odboru, a uzeću reč posle ministra.)
Samo izvestilac prvo uzima reč, a posle vama daje. Gospodine ministre, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, u skupštinskoj proceduri se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. Na početku bih samo želeo da podsetim da je Zakon o putnim ispravama počeo da se primenjuje 9. aprila 2008. godine, znači, pre nego što je formirana nova vlada Republike Srbije. Članom 53. Zakona je utvrđeno da pasoši izdati pre tog dana važe do roka navedenog u toj ispravi, a najduže do 31. decembra 2008. godine.
Zbog tehničkih nemogućnosti, prijem zahteva za izdavanje novih biometrijskih pasoša započeo je nešto kasnije, 7. jula 2008. godine, u svim područnim policijskim upravama MUP-a, a u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, 1. novembra 2008. godine. S obzirom na to da je došlo do ovog kašnjenja na početku izdavanja novih pasoša, krajem 2008. godine je, izmenom Zakona, produžena važnost pasoša na starom obrascu do 31. decembra ove godine.
Želim da napomenem da je do sada izdato oko 1.250.000 biometrijskih pasoša, da je vreme njihovog izdavanje svedeno na tri do 15 dana od dana podnošenja zahteva, bez obzira na zakonski rok od 30 dana, ako se zahtev podnosi područnoj policijskoj upravi, odnosno 60 dana, ukoliko se podnosi u DKP-u.
Međutim, određeni broj naših DKP-a još nije tehnički opremljen za akviziciju biometrijskih podataka, zbog čega naši državljani koji tu podnesu zahtev čekaju i po više meseci na izradu biometrijskih pasoša u zemlji i njihovu dostavu nazad, u inostranstvo.
Ovim licima je položaj utoliko olakšan što se, ukoliko prilikom dolaska u zemlju, u nadležnoj područnoj policijskoj upravi podnesu zahtev za izdavanje pasoša, njihovi zahtevi rešavaju kao hitni, u roku od 48 sati, tako da pasoše mogu preuzeti dok borave u Republici Srbiji. Međutim, treba rešiti pitanje izdavanja pasoša onim našim državljanima koji neće doći u Republiku Srbiju do kraja ove godine, do kada im važe pasoši.
Imajući u vidu propisano važenje pasoša na starom obrascu do kraja ove godine i, objektivno, nemogućnost da se u ovom roku svima koji traže izdaju biometrijski pasoši, a da to ne bi proizvelo velike posledice po naše državljane u inostranstvu kojima pasoši u inostranstvu služe i kao identifikaciona isprava, predlaže se da pasoši na starom obrascu ostanu na snazi do 31. decembra sledeće godine.
To je, inače, predlog Ministarstva spoljnih poslova u čijoj nadležnosti se nalaze diplomatsko-konzularna predstavništva. Ovo je ujedno i razlog zašto se predlaže donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Drugi primer za izmenu ovog zakona odnosi se na rok važenja pasoša izdatih licima mlađim od 14 godina života, kojima se sada pasoš izdaje na dve godine. Mi predlažemo da se rok važenja pasoša koji se izdaju licima do tri godine života produži, sa dve, na tri godine, odnosno na pet godina licima do 14 godina života, zbog racionalizacije troškova izrade, čime se stvara ušteda i Republici Srbiji i građanima, uz uvažavanje fizioloških promena lica u tom uzrastu, a sve u cilju poboljšanja bezbednosti građana i sprečavanja trgovine ljudima. Predloženo rešenje je, inače, već poznato u uporednom zakonodavstvu.
Želim da napomenem da je u ovom periodu, znači, od 14. aprila 2008. godine, do danas, ukupno izdato milion i 162 hiljade novih ličnih karata. Od strane MUP-a je omogućeno istovremeno podnošenje zahteva i za novu ličnu kartu i za novi pasoš, a građanima se sugeriše da se oba dokumenta menjaju istovremeno, kako bi se jednim dolaskom i s istom dokumentacijom obezbedila oba dokumenta. Organizovano je radno vreme u svim policijskim upravama od 8 ujutru do 20 sati uveče, kao i subotom, a instalirano je oko 400 mesta za uzimanje biometrijskih podataka.
Najviše pasoša izdato je u letnjem periodu, za vreme godišnjih odmora, tako da je u julu izdato 143 hiljade novih pasoša. U oktobru je izdato 92 hiljade 592 pasoša, što govori da je interesovanje opalo završetkom godišnjih odmora.
Od strane Ministarstva spoljnih poslova obavešteni smo da je instalirana oprema za uzimanje biometrijskih podataka za izdavanje pasoša ukupno u 31 diplomatsko-konzularnom predstavništvu, i to u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Švajcarskoj, Francuskoj, SAD, Kanadi, Australiji, Holandiji, Belgiji, Švedskoj, Danskoj, Češkoj, Crnoj Gori, Rusiji, Južnoj Africi i Engleskoj. U diplomatsko-konzularnim predstavništvima je primljeno ukupno 44.500 zahteva.
S obzirom na to da je instaliranje opreme u diplomatsko-konzularnim predstavništvima išlo postepeno i sporo, jedan broj građana koji boravi u inostranstvu, prema podacima iz Ministarstva spoljnih poslova, još nije izvršio zamenu pasoša. Zato se i predlaže da se produži rok važenja pasoša na starom obrascu do 31. decembra sledeće godine. Od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, u proteklom periodu omogućeno je izdavanje pasoša po hitnoj proceduri za vreme dok ti građani borave ovde u zemlji, i to u roku od nekoliko dana, za vreme božićnih, uskršnjih, novogodišnjih praznika i godišnjih odmora, što je veliki broj građana i iskoristio.
Od 1. decembra, čip novog biometrijskog pasoša sadržaće i otisak prsta. Po tome će naša država biti među prvima u svetu koja će sadržati ovaj bezbednosni segment.
Takođe bih želeo da kažem da je izdavanje novih biometrijskih pasoša jedan od najznačajnijih činilaca kada je reč o viznoj liberalizaciji.
Više se ne izdaju pasoši na starom obrascu, samo se produžava rok važenja pasošima, zbog građana u inostranstvu koji očigledno neće moći da do kraja ove godine izvade nove pasoše.
S druge strane, želim da kažem da je ova cifra od milion i 250 hiljada ljudi koji su dobili nove pasoše, otprilike, cifra koja je u ranijem periodu važila za ukupan broj građana u Srbiji koji su uopšte imali pasoše. Imajući u vidu da se nastavlja izdavanje pasoša po jednom ustaljenom proseku od 80-90 hiljada pasoša u toku meseca, očigledno je da će broj građana u Srbiji koji će imati pasoš biti mnogo veći nego što je bio do sada.
Takođe, od 1. januara, a možda i ranije, građani Srbije će najverovatnije imati mogućnost da putuju u zemlje EU, odnosno šengenskog prostora, bez šengenskih viza. To, praktično, znači da će to pravo biti omogućeno svima koji imaju nove biometrijske pasoše. Znači, vizna liberalizacija neće važiti za nosioce starih pasoša. Imajući to u vidu, a imajući u vidu i to da to neće ugroziti viznu liberalizaciju, predložili smo ovaj predlog kako bismo omogućili našim građanima da bez većih problema i u sledećoj godini mogu zameniti stare pasoše za nove.
Želeo bih, na kraju, da kažem da je MUP opremljen da dnevno može da primi do osam hiljada zahteva za izdavanje pasoša i da isto toliko pasoša i izradi. U svakom slučaju, predložena je promena dva člana postojećeg zakona. Imajući u vidu da je bilo nekih amandmana koji govore o nekim drugim članovima, to nije bilo predmet razmatranja prilikom ove promene.
S druge strane, potpuno je moguće i da ovaj rok za važenje starog pasoša može važiti, kao što je nekim amandmanom ovde predloženo, još neko vreme duže, ali smatrali smo da u ovom trenutku, upravo zbog potrebe da se što pre zamene stari pasoši, ne treba ići na to produženje.
Takođe, bilo je nekih amandmana koji govore o tome da za decu do tri godine starosti taj pasoš i dalje važi dve godine, imajući u vidu moguću promenu fizičkog izgleda lica.
Mi smo išli ka tome da što više smanjimo građanima potrebu da često menjaju dokumenta, kao što smo predložili da važenje ličnih karata ne bude pet godina, nego deset.
Ali, imajući u vidu tehnološko rešenje i zakonska rešenja koja su usledila pre nego što sam ja došao na čelo MUP-a, na koje, naravno, tada nisam mogao da utičem, u ovom trenutku to pitanje nije moguće sve dok se ne zatvori ovaj tehnološki proces, bar kada je reč o ličnim kartama, koje su predviđene da važe pet godina.
Naša intencija je da, kada, vremenom, dođe do usavršavanja ovih sistema koji su napravljeni, lična karta važi 10 godina, kako bismo što manje ljude opterećivali administrativnim poslovima, odnosno menjanjem dokumenata.
Zato vas pozivam da glasate za ove predloge izmena i dopuna Zakona, uz jednu konstataciju – da je to jedan od veoma važnih i to je možda prvi blok pitanja koji je vezan za viznu liberalizaciju, znači, pitanje bezbednosti dokumenata.
Pasoš koji Srbija u ovom trenutku ima ocenjen je od strane Evropske komisije, ekspertskih misija Evropske komisije, sama procedura izdavanja pasoša, kao visokokvalitetan i apsolutno u skladu sa svim bezbednosnim procedurama koje postoje u EU, što je i jedan od uslova za dobijanje vizne liberalizacije.
U svakom slučaju, da bismo rešili probleme koje građani imaju u inostranstvu, za šta im nije potreban novi pasoš u ovom periodu, jer uglavnom je reč o ljudima koji već imaju šengenske vize, koji imaju i radne dozvole i boravke itd., ovde je reč isključivo o predlogu koji je motivisan time da oni ne dođu u situaciju da im prestane važenje pasoša dok ne steknu uslove za izdavanje i dobijanje novog pasoša.
Shodno tome, pozivam vas da glasate za ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama, koji je isključivo namenjen rešavanju osnovnih problema, životnih problema, koji proističu iz posedovanja putnih isprava, pre svega, za naše građane koji žive u inostranstvu.
Drugi deo izmena i dopuna Zakona se odnosi na olakšavanje procedure i produženje roka važenja pasoša za lica ispod 14 godina, jer su postojećim zakonom pasoši važili dve godine, a smatrali smo da za ta lica ispod 14 godina nije neophodno da na svake dve godine dolazi do promene pasoša.
Pozivam vas da glasate za ovaj predlog izmena i dopuna Zakona, jer ovde nije reč o političkim temama, isključivo je reč o interesima građana, koji u ovakve probleme zbog dolaska do kraja ove godine, kada ističe rok važenja starih putnih isprava.
Zahvaljujem i pozivam da date podršku ovom predlogu zakona. Hvala.

 Zahvaljujem, gospodine ministre.
Predsednik i izvestilac Odbora za odbranu i bezbednost, gospodin Dragan Todorović, ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prinuđeni smo da prisustvujemo novoj reprizi, kao što nam se to dešava gledajući TV program. Za razliku od TV programa, ovo je mnogo, mnogo skuplje. Imali smo već prilike da o ovom zakonu raspravljamo prošle godine, ali o tome ćemo kada bude došlo vreme za raspravu. Pre svega, sada bih se osvrnuo na probleme vezane za Odbor za odbranu i bezbednost. Pretpostavljam da ste i vi imali prilike da u sredstvima javnog informisanja čujete raznorazne informacije vezane za rad ovog odbora. Pre svega, to se odnosi na nemogućnost održavanja sednica Odbora za odbranu i bezbednost.
Pre poslednje sednice, Odbor za odbranu i bezbednost je bezuspešno pokušavao, u pet navrata, da održi sednicu. Nažalost, nismo uspeli, zato što vladajuća većina nije u stanju da obezbedi kvorum. Prvi put je to bilo vezano za set zakona, kada Odbor nije imao mogućnosti da održi sednicu zato što poslanici vladajuće većine nisu došli na tu sednicu. Posle toga, četiri puta je zakazivana sednica Odbora za odbranu i bezbednost, vezano za ovaj predlog zakona o produženju putnih isprava. Nažalost, sva četiri puta Odbor nije imao kvorum.
Postoje raznorazni razlozi. Možda određeni broj poslanika iz nekog svog razloga, mislim na poslanike vladajuće većine, ne dolaze na Odbor. Možda sam i ja uzrok tome. Ali, ako uzmete jučerašnje, ne jučerašnje, nego zakazivanje sednice Zakonodavnog odbora, gde takođe nije bilo kvoruma, onda se već dolazi do nekog drugačijeg zaključka – da ova vladajuća većina, od momenta kada je formirana, ima izuzetno veliki problem s kvorumom. Niste u stanju da obezbedite kvorum, elementarnu stvar da bismo funkcionisali, da bi funkcionisao Parlament, odnosno da bi funkcionisala radna tela.
Ne treba tražili, ili ići daleko u prošlost. Evo, sam početak ove sednice je odložen iz istog razloga. Smanjili ste mogućnost, odnosno broj poslanika koji treba da budu prisutni na početku sednice, na jednu trećinu, pa ni to niste u stanju da obezbedite.
Da se vratimo na rad Odbora za odbranu i bezbednost. Postoji ozbiljan problem u radu Odbora za odbranu i bezbednost. Ovom prilikom, obaveštavam i predsednika Skupštine, a i ministra unutrašnjih poslova, prvog potpredsednika Vlade, s obzirom na činjenicu da je u vreme dok je bio poslanik bio predsednik ovog odbora. Nije mu strana materija, i pretpostavljam da je dosta dobro upoznat s radom Odbora za odbranu i bezbednost.
Moja je pretpostavka, ne insistiram na tome da je tačna, da je najveći problem u radu Odbora za odbranu i bezbednost moje insistiranje na nekim stvarima, odnosno obavezama koje ima Odbor za odbranu i bezbednost vezano za njegovu funkciju civilne kontrole službi bezbednosti.
Pretpostavljam da će i ministar da se složi s tim da je to jedna od najvažnijih funkcija koje Odbor treba da ima. Ono što bi, pretpostavljam, trebalo da bude uobičajeno, jeste da vladajuća većina, jer ona je ta koja to omogućava svojim brojem, omogući tu civilnu kontrolu Odboru za odbranu i bezbednost.
Moram da kažem da, nažalost, nismo u situaciji, odnosno da Odbor nije u situaciji da tu svoju ulogu, najvažniju ulogu, obezbedi, zato što ne postoji volja vladajuće većine da se taj posao koji radi Odbor za odbranu i bezbednost sprovodi. Tu neke stvari moraju da se raščiste.
Gospođo predsedavajuća, pošto sam izdvojio mišljenje, nastavio bih, da me ne biste posle prekidali.
(Predsednik: Izvolite, gospodine Todoroviću.)
Šta je ovde suština problema? Problem je što su 2001. godine od strane tadašnje službe bezbednosti sprovedene tri akcije – ''Šumadija'', ''Mačva'' i ''Kaktus''. Imamo nespornu činjenicu, koju je izneo direktor BIA, da su te akcije sprovedene protivzakonito.
Gospodine ministre, pretpostavljam da vi imate bar delimično neke informacije vezano za te akcije i da su i neki vaši drugovi bili predmet tih akcija, pa pretpostavljam da bi trebalo da budete zainteresovani šta se dešavalo prilikom tih akcija ''Kaktus'', ''Mačva'' i ''Šumadija''?
Ovde se postavlja pitanje – zbog čega vladajuća većina ne dozvoljava da se Odbor upozna sa te tri akcije, pre svega, da se upozna na koji način je omogućeno da se te akcije sprovedu? Vi, gospodine ministre, pretpostavljam da znate da je naredbu mogao da da ministar unutrašnjih poslova, tadašnji načelnik državne bezbednosti, i to je moglo da traje, čini mi se, sedam dana bez odluke Vrhovnog suda. Posle toga, odluku je morao da donese Vrhovni sud.
Vrhovni sud nije doneo odluku. To je nesporna činjenica. Znači, zakon je prekršen. Sada, da vidimo, da smo mogli da dođemo u situaciju da u BIA-i dobijemo podatke, uz sve bezbednosne mere koje bi bile primenjene da podaci koje bismo dobili ne dođu do javnosti, ali bi bili upoznati poslanici i opozicije i pozicije. Mislim da bi bilo mnogo interesantnije da poslanici pozicije dođu do tih podataka, nego poslanici opozicije.
Pre svega, došli bismo do činjenice koja bi nam omogućila da saznamo ko je naredio te tri operacije? Onda bismo došli do mogućnosti da saznamo koliko je ukupno lica i koja lica su obuhvaćena tim operacijama.
Ono što je posebno važno, mi bismo mogli da dođemo do još jedne vrlo interesantne situacije, odnosno saznanja, da vidimo ko je korisnik tih informacija. Jer, znate, kad se sprovodi neka akcija, postoji cilj.
Ali, ako su, po nekim mojim saznanjima, u tim operacijama, odnosno grupama koje su bile obuhvaćene u ove tri akcije bili i najviši bivši političari ili funkcioneri, tadašnji funkcioneri na najvišim mogućim mestima, kao i ljudi iz podzemlja, postavlja se pitanje – koje je to vezivno tkivo, šta povezuje bivši politički vrh, tadašnji politički vrh i ljude iz kriminala?
Došli bismo do tih činjenica i, ono što je posebno važno, došli bismo do činjenice ko je koristio te informacije, jer kada se prikupe informacije, vrši se obrada, selekcija. Dođe se do nekih zaključaka i vidimo kome to treba. To bi na neki način omogućilo da se krene, da se pokrene taj prvi korak zloupotreba službi bezbednosti iz političkih razloga.
Osnovna uloga Odbora za bezbednost i cilj jeste da se spreči zloupotreba službi bezbednosti u političke svrhe. Valjda tu ne bi trebalo da imamo dilemu. Vi ste sprečili taj prvi korak i tim sprečavanjem omogućavate da se službe bezbednosti i dalje zloupotrebljavaju.
Evo, imam nespornu činjenicu da se neki ljudi iz mog najbližeg okruženja prate i, normalno, te informacije ću izneti u javnost, tražiću mogućnost da se dođe do tih informacije, ali s obzirom na to da niste hteli da dođete do informacija koje bi vama pomogle, to ponovo naglašavam, vezano za neke činjenice oko dešavanja u okolini Zorana Đinđića, onda opravdano sumnjam da ćete i u ovom slučaju pokazati dobru volju da se napokon u ovoj državi službe bezbednosti stave pod civilnu kontrolu Parlamenta, odnosno Odbora za odbranu i bezbednost.
Onda dolazim i do nekog relativno korektnog zaključka, tj. da posumnjam da vi ne želite da se do tih informacija dođe zato što se neko pribojava šta bismo saznali, jer je prosto neverovatno da ipak u javnosti postoje određene dileme, postajale su određene priče, a da bi možda, ne kažem sigurno, ali možda bi te informacije pomogle da se neke stvari potpuno raščiste, a možda se vi toga plašite. Možda je vama cilj da se to ne raščisti, da se ne sazna sve šta se dešavalo.
Tvrdim vam da bismo neke stvari ipak saznali i da bismo imali uvid u to na koji način su se službe državne bezbednosti zloupotrebljavale.
Evo, logički zaključite, nemojte da vam ja namećem mišljenje, ali ako je moguće da se u to vreme, 2001. godine, služba zloupotrebi i da se posredno prati Zoran Đinđić, šta tek radite danas, ili šta ste radili sve vreme od 2000. godine?
Koliko puta ste zloupotrebili te službe, ili ih non-stop zloupotrebljavate, ili ih uopšte ne zloupotrebljavate? Nemamo uvida, a kako možemo da imamo uvid kada vi to ne dozvoljavate?
Vi, jednostavno, nećete da dozvolite Odboru za odbranu i bezbednost, odnosno Parlamentu da se službe bezbednosti stave pod kontrolu. To je očigledno, očigledno je od 2001. godine da postoji borba nad službama za bezbednost, ko će kontrolisati službe bezbednosti, od vojnih do civilnih. Jedno vreme je to bilo raspodeljeno na dve stranke u okviru DOS-a, ali sada je to sve u rukama DS-a.
Normalno je da je na vama odgovornost, na DS-u, zbog činjenice da još uvek nemamo civilno društvo, demokratsko društvo. Možete vi da se smejete i da se čudite koliko god hoćete, pali ste na prvom ispitu, na prvom ispitu koji je trebalo da položite; niste ga položili i odgovornost je na vama.
Siguran sam, gospođo predsedavajuća, odnosno predsedniče Skupštine, da bi ovo trebalo da vam bude, na neki način, upozorenje, da uložite svoj autoritet preko vaše stranke, koja je koalicioni partner, jer pretpostavljam da vi niste u ovo uključeni. Zašto biste vi snosili posledice ili plaćali račun, koji će se jednog dana ispostaviti, za zloupotrebu službi bezbednosti i u onom prethodnom periodu, i u ovom periodu od kako ste vi u vlasti?
Posebno mislim da bi ministar unutrašnjih poslova, s obzirom na posao kojim se bavi, trebalo da uloži poseban napor i da, kao prvi potpredsednik, od svojih koalicionih partnera zatraži, a bili ste i predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, znate koliko je važno za našu državu, za ovaj parlament, da Odbor počne da radi svoj posao i da napokon dođemo do mogućnosti da kontrolišemo službe bezbednosti, i VBA i BIA-u, kako ne bi bile zloupotrebljavane od strane vladajuće većine. Hvala.

Hvala, gospodine Todoroviću. Iskoristili ste vreme i kao izvestilac i po osnovu izdvojenog mišljenja.

Mislio sam da mi je ostalo još malo, ali u redu.

Sada imaju reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, i to od manje brojnih, ka brojnijim.
Molim da se javite.
Da li predstavnik Poslaničke grupe PUPS-a želi reč? (Ne) Poslaničke grupe manjina? (Ne) Poslaničke grupe Nova Srbija? (Ne) Poslaničke grupe LDP-a? (Ne) Poslaničke grupe SPS - JS? (Ne)
Želite? Samo se prijavite, gospodine Ružiću.
Izvolite, imate reč.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, danas imamo na dnevnom redu Predlog izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama, jedno pitanje koje je, pre svega, tehničkog karaktera, koje treba da pomognem građanima naše države koji su podneli zahtev za izdavanje biometrijskog pasoša.
Kao što smo čuli i od ministra unutrašnjih poslova, ovo se odnosi, pre svega, na one naše državljane i građane koji borave u inostranstvu i čiji zahtevi ne mogu biti procesuirani u onom roku koji je bio definisan prethodnim zakonskim predlogom. Radi se o više od 45 hiljada takvih zahteva.
Ono što imamo u ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama jeste i jedna vrsta racionalizacije, s obzirom na to da se omogućava da lica do 3 godine starosti dobiju pasoš na vremenski period od tri godine, da lica od tri do 14 godina starosti dobiju pasoš u vremenskom trajanju od 5 godina, a da oni od 14 godina pa nadalje imaju pasoš na deset godina, što jeste izuzetna racionalizacija i smanjenje troškova, kako za same građane Srbije, tako i za državu Srbiju.
Ono što je impozantan pokazatelj, to je da je u ovih godinu dana, praktično, više od milion i dvesta hiljada pasoša izdato, da su svi biometrijski uslovi bili ispoštovani i da to jeste jedan od razloga koji nas dovodi u predvorje te vizne liberalizacije. To je jedan od benefita koji građani Srbije očekuju od ovog puta evropskih integracija, a, pre svega, potvrda rada resornog ministarstva, odnosno Ministarstva unutrašnjih poslova i svih onih ljudi i službenika u nadležnoj službi koji su čitavo vreme, od osam ujutru do 20 časova, čak i subotom, primali te zahteve za izdavanje novih pasoša.
Paralelno s tim, izdato je više od milion i sto hiljada ličnih karata i, u tom smislu, zaokružuje se jedan proces koji predstavlja tehnički preduslov koji je stavljen pred nas kada je ova vlada počela da funkcioniše, koji je zadovoljen i dovodi nas u poziciju da već sada, 12. ovog meseca, poslanici Evropskog parlamenta razmatraju temu vizne liberalizacije za zemlje zapadnog Balkana.
Nakon toga, 30. novembra, ako se ne varam, Savet ministara pravde i unutrašnjih poslova zemalja članica EU treba da donese konačnu odluku o viznoj liberalizaciji i tzv. belom šengenu za zemlje zapadnog Balkana, što se odnosi i na naše državljane.
Neko će reći da je to, možda, psihološka satisfakcija. Smatram da je ovo samo prvi korak ka daljem procesu evropskih integracija.
Naravno, pokazali smo da ispunjenjem zahteva i preduslova koji su našoj državi postavljeni kako bismo taj proces evropskih integracija zaokružili, ona dobija i određenu korist, ne kao država, već, pre svega, u vidu činjenice da će građanima biti olakšan odlazak u sve zemlje EU.
Ono što je predmet Predloga izmene i dopune Zakona jeste činjenica da postoji određeni broj naših državljana kojima bi ovaj biometrijski pasoš trebalo da posluži kao identifikacioni dokument u zemljama gde borave, van naše zemlje.
Zato je sasvim racionalno da se ovaj rok produži još godinu dana, kako bi svi oni koji su zainteresovani da ostvare pravo na izdavanje lične putne isprave, to pravo i ostvarili, punim kapacitetom. Takođe je važno da je Ministarstvo spoljnih poslova, koje je resorno zaduženo za ovu problematiku, uspelo da u 17 zemalja u diplomatsko-konzularnim predstavništvima omogući prikupljanje tih biometrijskih podataka.
Mislim da građani i mi ovde, svi zajedno dugujemo zahvalnost MUP-u, jer je zakonski rok koji su definisan u zemlji za izradu putne isprave 30 dana, a u praksi se pokazalo da se to rešava, u proseku, za 15 dana. Što se tiče zahteva koji dolaze iz inostranstva, od strane naših građana, očekivani broj dana je 60 i u retkom broju slučajeva se taj rok probija, tako da smo u ovom segmentu našeg puta ka EU pokazali, pre svega, visok stepen odgovornosti, visok stepen adaptibilnosti, visok stepen moći da se ono što se stavi pred nas kao zahtev učini na najbolji mogući način. Govorim o Vladi Republike Srbije, o resornom ministarstvu i ministarstvima koji su zaslužni za ovaj put.
Zato sam siguran da će i Evropski parlament i Savet ministara pravde i unutrašnjih poslova zemalja članica EU doneti adekvatne odluke, koje će omogućiti taj prvi, da kažem, manifestacioni korak, koji je veoma važan i za naše građane i za našu državu, kako bismo taj put ka EU i dalje nastavili. Zato vas pozivam, naravno, govorim u ime Poslaničke grupe SPS-JS, i želim da istaknem da ćemo glasati za Predlog izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Ružiću.
Reč ima predsednik Poslaničke grupe Napred Srbijo, gospodin Tomislav Nikolić.

Kada nam je Vlada Republike Srbije saopštila da je jedan od uslova za ulazak u EU da imamo biometrijske pasoše, to je bio izgovor da svi uložimo određena sredstva porodičnog budžeta u izdavanje novih isprava; niko od nas nije sumnjao da bi moglo da se desi da i sa starim pasošima ne samo putujemo, nego i da dobijemo viznu liberalizaciju na stare obrasce pasoša.
Dakle, kada ste obrazlagali zašto nam uzimate dodatno novac iz džepa, rekli ste da bez toga ne može da se razgovara o viznoj liberalizaciji.
Sada se govori da bismo možda do Svetog Nikole mogli da dobijemo viznu liberalizaciju, iako nismo završili posao oko izdavanja novih isprava, bez kojih ne može da se pređe granica EU.
To je jedan aspekt, pa bih zbog toga molio da više ne obmanjujete građane Srbije i ne govorite neistinu, nego da kažete iskreno, uvek kad imate neki motiv, da nam kažete koji je motiv, a da mi onda o pravom motivu raspravljamo, a ne o nestvarnom, ili o lažnom motivu.
S druge strane, ovde nam pravdate produžavanje roka brojem od, kako rekoste, 40 i nešto hiljada građana koji žive trenutno u inostranstvu, koji nisu stigli, zbog neorganizovanosti MUP-a i MIP-a, da dobiju nove pasoše s biometrijskim podacima.
Postavlja se pitanje, šta bi oni radili u inostranstvu, ako poštujemo zakonski rok? Mene interesuje da li su to Albanci i Srbi sa KiM-a? Da li su to samo Albanci s KiM-a? Koliko je to Albanaca s KiM-a podnelo zahteve za novi biometrijski pasoš? Koliko je novih biometrijskih pasoša Albancima s KiM-a izdato? Kakav ste protokol potpisali u vezi s putnim ispravama, odnosno da li je moguće da nam ne pokazujete taj protokol zato što se u njemu Kosovo i Metohija od drugih delova Srbije konačno odvaja granicom i da li je čitav ovaj period od godinu dana, koji nam još tražite da vam odobrimo zbog svoje, kažete, neorganizovanosti, u stvari, vreme koje kupujete da bi se saznalo šta će konačno biti s građanima Srbije koji žive na KiM-u?
Ove priče o tehnici već pomalo izluđuju i narodne poslanike i narod. Statut Vojvodine, koji je neprihvatljiv, tehnički dorađujete, pa je onda prihvatljiv, pa predsednik Vlade, umesto da se pohvali da se dogovorio s pola Srbije, s predstavnicima opozicionih stranaka koje napadaju statut, hvali se da se dogovorio s Nenadom Čankom i od toga pravi konferenciju za štampu. Jaka stvar, dogovoriti se s Nenadom Čankom, i Srbija treba da posmatra tu konferenciju za štampu.
Dakle, mene interesuje šta je istina u celoj ovoj priči i hoćemo li mi, narodni poslanici, ikada da znamo istinu o ovoj našoj Srbiji? Šta se to kuva oko biometrijskih pasoša? Kako će Srbi sa KiM-a da dobiju biometrijske pasoše? Koje će pasoše da koriste Albanci s KiM-a, odnosno svi oni građani Srbije koji žive na KiM-u, a ne priznaju Srbiju kao svoju državu, već imaju svoju državu – nezavisno Kosovo, s kojim pasošem će oni da putuju?
Da li izdajete biometrijske pasoše? Da li ih traže u ambasadama, recimo, u Cirihu, gde ih ima, verovatno, najviše?
Da li je EU prihvatila da nas još uvek prima s tim našim starim, prastarim knjižicama iz doba vaših prvih vlada, iako nismo ispunili uslove koji su najvažniji, a to je da se obezbedi potpuna identifikacija, da države u koje ulaze naši građani, a nismo članica EU, budu potpuno sigurne da s našim pasošem ulaze naši građani, oni koji nisu kriminalci, oni koji nisu na poternicama, oni koji se ne bave trafikingom, oni koji se ne bave švercom narkotika, oni koji su međunarodni teroristi?
Čime mi na starom obrascu i sa starim podacima dokazujemo EU da je taj građanin apsolutno čist pred Bogom i pred zakonom, pa može da uđe u EU?
Da vas podsetim, zaista ste kao jedini razlog izdavanja novih pasoša tvrdili da sa starim ne možemo da budemo oslobođeni da putujemo bez šengenskih viza. Odjednom, sad može. Kako je došlo do toga da može, odnosno šta ste prihvatili, na šta ste pristali? Šta je KiM za službu koja izdaje biometrijske pasoše? Kakvo uputstvo ima službenik, činovnik, koji tamo fotografiše onim besmislenim aparatom, kad mu se pojavi lice koje živi na teritoriji KiM-a? Da li će EU da prizna srpski pasoš za građane KiM-a?