Dva minuta su iskorišćena od vremena poslaničke grupe.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević i Aleksandra Ilić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i uvaženi ministre, kolega Marić je praktično podneo istovetan amandman kao i Nova Srbija.
U ovom delu bih se nadovezao samo na neke stvari. Suština jeste da se vrši decentralizacija vlasti i u oblasti pravosudnog sistema. Amandman je upravo u tome da sedište apelacionih sudova bude u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu; ne bih sada licitirao u kojem od tih gradova gde su predviđeni apelacioni sudovi. Naravno, kroz ovaj amandman izražavamo želju i zahtev da sedišta budu i u nekom od ovih gradova.
Mi smo svedoci ovih dana da se, gospođo ministre, praktično licitira, doduše samo preko sredstava javnog informisanja, da će Ustavni sud Srbije da se izmesti u Sremske Karlovce, u Vojvodinu. Ako je to neka težnja da se vrši decentralizacija pravosudnog sistema, onda nema nikakvog razloga, ako je sedište Kasacionog suda u Beogradu, da neki od ova dva grada u centralnoj Srbiji, Niš ili Kragujevac, ne bude sedište Pravosudne akademije.
Mislim da je apsolutno neprihvatljivo da se to rešava kroz statut akademije. Mislim da to treba da se reši kroz zakonski predlog, jer uvek kada se nešto ostavlja da bude rešeno kroz statut, to može da bude i ovako i onako, da li će taj statut kao takav da bude prihvaćen ili neće... Nema razloga da se jedna ovako ozbiljna tema rešava nekim podzakonskim aktima, kao što sam rekao, kroz statut.
Ukoliko postoji stvarna želja da se vrši decentralizacija vlasti, a mislim da sam dao dovoljno argumenta, imamo sedište Kasacionog suda u Beogradu, verovatno Ustavnog suda u Vojvodini, u Novom Sadu, odnosno u Sremskim Karlovcima, i ako se tu ide ka nekoj tradiciji, onda mislim da je trebalo prihvatiti argumente kolege Marića i moje, i ovaj amandman je apsolutno trebalo da se prihvati.

Od vremena poslaničke grupe je iskorišćeno pedeset sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jelena Budimirović.

Hvala. Poštovani građani Srbije, moje kolege i ja smo u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo podneli amandman na član 5. i predložili menjanje člana 5. tako da on glasi: „Ustanova obavlja delatnost obuke i stručnog usavršavanja sudija, sudijskih pripravnika, sudijskih pomoćnika, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, tužilačkih pripravnika i pomoćnika javnih tužilaca, u skladu sa zakonom.“
Članom 5. Predloga je naveden veći broj poslova koji nisu utvrđeni zakonima kojima se reguliše obuka i stručno usavršavanje nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih u pravosuđu, radi čijeg se obavljanja ustanova i osniva. S obzirom na to da se ustanove osnivaju samo radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja zakonom utvrđenog interesa, što je utvrđeno članom 3. Zakona o javnim službama, poslovi koji nisu utvrđeni pravosudnim zakonima ne mogu biti delatnost ustanove, niti se ovim zakonom mogu na drugačiji način utvrđivati prava i obaveze korisnika obuke, ili utvrđivati nove kategorije korisnika, posebno iz razloga što je zakonom utvrđeno da se obuka i stručno usavršavanje finansiraju iz budžeta, kao nadležnost Republike, u smislu člana 92. Ustava Republike Srbije.
Moje kolege i ja smo smatrali da treba posebno ukazati na neprihvatljivost i pravnu nedopuštenost pojedinih navedenih poslova. Recimo, tačka 1, koja glasi – organizuje i sprovodi prijemni ispit za početnu obuku. Ustanova ne može sprovoditi prijemni ispit i odabirati korisnike, jer korisnike obuke određuju nadležni pravosudni organi, u skladu sa zakonom.
Tačka 2 – izdaje publikacije i obavlja drugu izdavačku delatnost. Ustanova ne može da obavlja izdavačku delatnost, jer se radi o specifičnoj privrednoj delatnosti kojom se bave privredna društva koja su za tu delatnost registrovana i ispunjavaju zakonom utvrđene uslove, uključujući uslove iz Zakona o javnom informisanju. Slična je situacija i sa izdavanjem brošura, tako da su ovi komercijalni poslovi nespojivi sa poslovima obuke nosilaca pravosudnih funkcija.
Tačka 3 – obavlja istraživačko-analitičke poslove i bavi se naučnim radom. Ovim poslovima se, prema zakonu, mogu baviti instituti i visokoškolske ustanove, koje ispunjavaju zakonom propisane uslove u pogledu stručnog kadra, opreme, prostora i druge, tako da se ova ustanova ne može baviti navedenim poslovima. Uz ove potrebe se mora dodati i pitanje finansijskih poslova. Osim toga, nema ni potrebe, jer se time već bave postojeći pravni fakulteti i instituti koji se finansiraju iz budžeta.
U poslednjoj tački člana 5. je navedeno da ustanova obavlja i druge poslove utvrđene statutom, što pravno nije moguće. Članom 13. tačka 3) Zakona o javnim službama propisano je da se delatnost ustanove utvrđuje aktom o osnivanju, što je u ovom slučaju zakon, tako da se delatnost ne može proširivati statutom koji donosi upravni odbor. U suprotnom, on bi mogao svojom odlukom menjati zakone. Statutom ustanove se utvrđuje samo unutrašnja organizacija u delu koji nije utvrđen zakonom, odnosno aktom o osnivanju.
Davanjem mogućnosti upravnom odboru da proširuje delatnost van one za koju je ustanova osnovana, naročito komercijalnu, ozbiljno se rizikuje da osnovna delatnost bude zapostavljena i ugrožena materijalna osnova usled poslovnih rizika, kao i da ustanova bude dovedena u poslove i poslovne veze koje bi narušile nezavisnost i ugled sudstva. Recimo, ako neko ostvari korist ili pretrpi štetu u poslu sa nekim kontroverznim biznismenom, protiv koga kasnije bude pokrenut postupak zbog privrednog kriminala, pa predmet istraga postane i Pravosudna akademija.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je minut i pedeset sekundi.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković i Nenad Konstantinović.
Ovaj amandman su Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili, ali Zakonodavni odbor nije, pa će se o njemu Narodna skupština izjašnjavati u danu za glasanje.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 6. Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji i amandman glasi da se član menja.
Ovde se radi o organima akademije. Po Predlogu zakona, organi akademije su sledeći: upravni odbor, direktor i programski savet. Srpska radikalna stranka predlaže da sve ovo bude zadržano i da se još doda – nadzorni odbor. Apsolutno sam siguran da gospođa ministar podržava ovaj naš amandman. Nema nijednog razloga, ni praktičnog ni teorijskog, da se ovaj amandman ne prihvati i da se pored ova tri organa, za koja smatramo da treba da postoje, ne doda još jedan, i to veoma važan.
Naša velika želja je da struka dominira u određenim stvarima. Evo, da prihvatimo uslovno da bez Pravosudne akademije neće biti dobrih sudija, ali naša želja je da u ime građana Srbije zaštitimo i njihova sredstva, dakle, da se kontroliše trošenje novca prilikom postojanja i rada Pravosudne akademije.
Vrlo je interesantno obrazloženje Vlade zbog čega se ne prihvata amandman SRS, kaže: „Amandman se ne prihvata imajući u vidu da postojanje nadzornog odbora kao organa Pravosudne akademije nije neophodno iz razloga što nadzor nad zakonitošću rada akademije obavlja Ministarstvo pravde.“
Nad nekom zakonitošću nadzor direktno obavlja, recimo, ministar policije, koji može da izda, pa čak i ministar pravosuđa da radi taj posao, može da izda nalog za privođenje, za hapšenje, pa da opet bude zloupotrebe, a da neće biti zloupotrebe u Pravosudnoj akademiji. Neće je biti samo zato što direktan nadzor vrši Ministarstvo pravde.
Razlozi koje ste vi dali, odnosno koje je Vlada dala u obrazloženju su potanki, mršavi, neprihvatljivi, ne piju vodu. Nemoguće je da ne postoji nadzorni odbor, a da u poslovanju Pravosudne akademije bude sve u redu.
Pored toga, dodajete, nadzor nad finansijskim poslovanjem akademije obavlja Državna revizorska institucija. I nad ostalim korisnicima budžetskih sredstava nadzor može da vrši Državna revizorska institucija, i budžetska inspekcija i ostale inspekcije, ali su zloupotrebe u praksi brojne. Zbog toga, da ih ne bi bilo, da se ne bi dešavale, SRS predlaže da pored ova tri organa akademije bude još jedan, a to je nadzorni odbor.
Potpuno sam siguran, ukoliko ne prihvatite ovaj amandman sad, da ćete vi ili neki drugi ministar pravde izaći ovde pred narodne poslanike i reći – mi smo uočili da u poslovanju Pravosudne akademije postoje određene nepravilnosti i zbog toga smatramo da pored postojećih organa treba uvesti i nadzorni odbor.
Takvo obrazloženje imali smo prilikom rasprave u načelu, vezano za zakone o ograničenju broja zaposlenih u republičkim organima uprave, kao i u lokalnoj administraciji. Jedan od ministara je rekao – eto, niko do sad… Od 2000. godine nemilice su se primali radnici, i to uglavnom po stranačkoj pripadnosti, a odjednom se dosetio jedan ministar i kaže – niko pre mene nije predložio da se donesu ovakvi zakoni i da se ograniči broj zaposlenih, ali, eto, mi sad hoćemo da se sa manjim brojem pružaju kvalitetnije usluge građanima.
To je besmisleno, to je vređanje inteligencije ne narodnih poslanika, nego građana Srbije. Zbog toga, da biste izbegli jednu neprijatnost, ukoliko vi budete ministar posle nekoliko meseci, kad budete predlagali da se pored postojećih organa uvede još jedan organ Pravosudne akademije, taj problem možete da razrešite prihvatanjem ovog amandmana. Zahvaljujem.

Dva minuta i petnaest sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 6. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Član 6, dame i gospodo narodni poslanici, odnosi se na organe akademije. Ono što u celom ovom zakonu ne stoji i nije prihvatljivo, to je da se Zakon o javnim službama stavlja u drugi plan, a da se zakon o Pravosudnoj akademiji faktički stavlja u rang nekog sistemskog zakona, koji daje sebi za pravo da Zakon o javnim službama stavi u drugi plan.
Što se člana 6. tiče, organi mogu da budu upravni odbor i direktor, ali programski savet, po mišljenju SNS, ne može da bude organ uprave. Ovde je urađena još jedna stvar – upravni odbor imenuje programski savet, što je, po nama, isto tako nedopustivo. Imamo i zakon o javnim delatnostima u kojima se jasno definiše da su utvrđeni organi, organi uprave – upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Eventualno, umesto programskog saveta u ovom članu bi mogao da stoji nadzorni odbor; taj način ne bismo imali koliziju između dva saveta.
Što se samog programskog saveta tiče, mislim da je u odnosu na delatnost i ulogu koju on ima u zakonu o Pravosudnoj akademiji to faktički stručno telo, i to stručno telo trebalo bi da se nađe u statutu, da se statutom reguliše način izbora programskog saveta.
Još jedanput ću da izrazim nezadovoljstvo Srpske napredne stranke, što se tiče ovog zakona, upućeno predlagaču, koji je Zakon o javnim službama stavio u drugi plan; to je za nas sistemski zakon i sa tim zakonom svi ostali zakoni moraju da budu usklađeni, a ne da budu iznad tog zakona. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Na član 7. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela Vlada. Odbor za pravosuđe i upravu prihvatio je amandman, ali Zakonodavni odbor nije dostavio mišljenje, pa će se i o ovom amandmanu Narodna skupština izjašnjavati u danu za glasanje.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Kao što smo čuli, Vlada je podnela amandman koji je sličan ovom mom amandmanu na član 7. i, kao što vidimo, Zakonodavni odbor nije se izjasnio. Amandman koji sam podneo ja i amandman koji je podnela Vlada su vrlo slični, osnovna razlika je to što u predlogu Vlade stoji da Vlada predlaže tri člana. Smatram da je to veliki broj članova koje Vlada predlaže, kao nosilac izvršne vlasti. Predlog Nove Srbije i moj je da Vlada predlaže jednog člana.
Osnovna razlika je u tome da se mojim amandmanom, amandmanom Nove Srbije, predviđa da Vlada ne može da predloži nekog iz reda državnih sekretara, odnosno zamenika ministra, već iz reda pomoćnika ministra.
Obrazloženje ovog amandmana: „Upravni odbor akademije ima odlučujuću ulogu u nadzoru i organizaciji rada same akademije. Sastav upravnog odbora na način predviđen u Predlogu zakona nije dobar i ne garantuje da će u potpunosti odgovoriti zahtevima koji se postavljaju pred njega. Akademija mora biti lišena svakog političkog uticaja na rad i kontrolu da bi zaista bila efikasna i svrsishodna institucija.
Predloženim amandmanom se ne predviđa mogućnost da državni sekretar bude u ovom upravnom odboru, već pomoćnik ministra, iz razloga što je državni sekretar funkcija koja je promenljiva, za razliku od pomoćnika ministra, za koga je predviđeno da bude stalna funkcija jer će se birati na konkursu.“
Ne vidim ni jedan jedini razlog zašto ovaj amandman nije prihvaćen. Odlaskom ministra odlazi i državni sekretar; ako hoćemo neku stalnost u radu akademije, mislim da je potpuno celishodno da pomoćnik ministra bude taj koji će u toj akademiji predstavljati nešto stalno. Mislim da nije bilo nijednog razloga da ovaj amandman ne prihvatite. Hvala.