Na član 43. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Pešić, Judita Popović i Nebojša Ranđelović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 44. i na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Pešić, Judita Popović i Nebojša Ranđelović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Pešić, Judita Popović i Nebojša Ranđelović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Vojić-Marković, Miloš Aligrudić i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Jovan Palalić želi reč. Izvolite.

Mi smo i u članu 45, koji definiše pitanje oslobađanja od dužnosti čuvanja tajnosti, još jednom ukazali na problem koji se tiče organa javne vlasti kao ovlašćenog lica.
Želim ovde još jednom da istaknem da je član 9. zaista problematičan. Pored lica koja prirodno treba da imaju mogućnost određivanja tajnosti podataka, kao što su predsednik Narodne skupštine, predsednik države ili predsednik Vlade, širi se krug tih lica na niz drugih funkcionera, prvenstveno mislim (i to je najproblematičnije) na funkcionere lokalne vlasti. Sve što oni pomisle da može biti tajni podatak, oni će širom Srbije da proglašavaju.
Kontradiktornost toga, i mogu da kažem komičnost u koju ćemo ući kada ovaj zakon bude usvojen, vidi se jednostavno i u stavu 3. ovog člana 45. Kaže: „Na zahtev nadležnog organa, rukovodioca organa javne vlasti dužnosti čuvanja tajnosti podataka može osloboditi organ koji ga je imenovao...“. Zamislite sada jednog gradonačelnika koga je imenovala skupština tog grada, koji je proglasio neki podatak za tajni, da će njega da natera skupština grada, koju on kontroliše partijski, i da ga oslobodi čuvanja tajnosti tog podatka! Zaista, u kakvu vi situaciju dovodite, kažem, komičnu, ovakvim predlogom zakona jednu vrlo ozbiljnu temu može samo da zabrinjava.
Smatramo da se krug tih lica mora svesti na ove najvažnije državne funkcionere, jer je prirodno da se oni bave nacionalnom bezbednošću. Osim toga, vi imate to i u članu 8, koji definiše koji podatak može biti tajni. Predsednicima opština, gradonačelnicima, koji imaju svoje interese da kriju razne podatke dok vrše vlast, ne treba dati ovu mogućnost da te podatke sakrivaju, bez obzira na to iz koje su partije. Jer, to šta može da se desi na lokalnom nivou i šta sve oni mogu da pomisle da je nacionalna bezbednost i proglašavaju tajnama, od toga može samo da nas glava boli.
Prema tome, spustimo ovu priču na onaj normalni nivo. Uozbiljimo ovaj zakon, uozbiljimo ovu državu i na taj način učinimo koliko-toliko ovaj zakon prihvatljivim. Naš apel je, i kroz ovaj amandman, da se drugi funkcioneri izvan ovih državnih liše mogućnosti da razne podatke proglašavaju tajnim.

Na član 45. amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Dragan Stevanović. Izvolite.

Moja koleginica Marina Raguš je podnela amandman na član 45. Međutim, moram da konstatujem da smo ovde napravili jednu tehničku grešku, na šta nas je uputio onaj koji je odbio ovaj amandman. Umesto da su dali suštinsko obrazloženje, svesni tehničke greške, oni su nas uputili na to. Previd je ovde to što smo napisali: „Savet za nacionalnu bezbednost“, a ne: „Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost“.
Ovde nismo insistirali da Skupština bude prisutna, da parlament preko svog nadležnog odbora bude prisutan u postupku sprovođenja ovog zakona. Ovde smo pokušali da insistiramo da takvu ulogu poverimo Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost, s jedne strane, zato što se radi o tajnim podacima koji imaju oznaku „državna tajna“ i „strogo poverljivo“; da ne navodim ponovo sve ono što predstavlja problem ako se ti podaci ne tretiraju na adekvatan način, kakve sve posledice mogu da proisteknu iz člana 45. ukoliko dođe do toga.
S druge strane, ako smo mi imali poverenje u Kancelariju Saveta i hteli da je predložimo ovde, zbog čega predlagač zakona nije imao? Zbog čega je i tu kancelariju u ovom postupku hteo da zaobiđe?
Kancelarija Saveta će ponovo biti, maltene, mesni odbor ili ekspozitura Demokratske stranke. Tu nema ništa sporno, to je toliko jasno. Opet će se potpuno sprovoditi politička volja većine ili dominantne političke snage u skupštinskoj većini. Eto zašto ste i to izbegli. Koliko prostora ovde ima za zloupotrebu, da se bude subjektivan, odnosno da se proizvede šteta po ustavni poredak Republike Srbije! Zahvaljujem.
(Dragan Todorović, sa mesta: Možete li malo da smanjite temperaturu?)

Zamolićemo, jeste toplo. Neki poslanici se žale da je hladno, tako da je teško naći baš … Ali, isto mislim da je toplo, i meni je toplo.
Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Vojić-Marković, Miloš Aligrudić i Miroslav Petković.
Gospodin Jovan Palalić. Izvolite.

Ovaj amandman obuhvata jednu važnu oblast u ovom zakonu, koja se odnosi na izdavanje podataka stranim licima. Zaista je neverovatno šta je napisano u članu 51! Kaže ovako: „Stranom licu nadležni organ izdaje dozvolu ako: 1) poseduje odgovarajući sigurnosni sertifikat izdat od strane države čiji je državljanin...“.
Šta je to sigurnosni sertifikat? Ovo je vrlo ozbiljna stvar. Jedan nadležni organ koji po ovom zakonu ima mogućnost da označi i čuva nešto kao tajnu može nekom stranom državljaninu, na osnovu nekog papira koji je izdala njegova država, da da podatak koji je označen kao tajni, koji može biti opasnost za nacionalnu bezbednost. Mi ne znamo šta je to sigurnosni sertifikat. Šta je to? Ima toga svaki dan.
Dolazimo u situaciju da zakon ostavlja ovde potpunu rupu, bunar. Predstavu nemamo šta su to sigurnosni sertifikati. Zašto nije definisano u zakonu? Šta je to sigurnosni sertifikat druge države? Šta nam garantuje da taj sigurnosni sertifikat ne proizvodi rizik po državnu bezbednost, ako se takvom licu taj podatak da? Neverovatna fleksibilnost kada je u pitanju korespondencija sa stranim državama i sa stranim licima!
Možemo da izdajemo stranoj državi tajni podatak, iako nije ratifikovan u Narodnoj skupštini, sakriven od očiju narodnih poslanika. Možemo da stranom licu izdamo tajni podatak na osnovu sertifikata, recimo, Republike Albanije koja ima… sigurno nije dobronamerna prema državi Srbiji. Doneće neki državnik Albanije sertifikat i mi ćemo da mu izdamo neki tajni podatak koji se tiče nacionalne bezbednosti na Kosovu. Vrlo ozbiljne stvari, vrlo velike nedorečenosti u ovom zakonu i možemo samo da zamislimo šta će se naći ovde u primeni.
Ponovo upozoravam, najbolji način je da ovaj zakon povučete. Toliko ste ga najavljivali, godinama, pravili priču – neće više biti tajnih proganjanja, neće se skupljati podaci o ljudima, biće transparentno, biće sloboda. Od toga nema ništa. Samo vidimo, s jedne strane, pritisak (o tome ćemo govoriti kada dođemo do članova 59, 60. i 61) na obične ljude koji žele da saznaju neki podatak, kako tu država funkcioniše, kako tu provere rade. S druge strane, postoji fleksibilnost i otvorenost prema stranim državama i stranim građanima koji imaju interes da dođu do nekog podatka i da ga iskoriste za interese svoje države, a protiv interesa Republike Srbije.
Molim vas da ozbiljno sagledate ovaj problem. Apsolutno je nedopustivo da bar jednom rečenicom niste rekli kako će država da zaštiti svoj interes, svoju bezbednost ako neko donese nekakav sertifikat i neko proceni rizik tog sertifikata za nacionalnu bezbednost ako se već taj podatak mora dati. Da ne govorim o tome da uporno ponavljamo da mora da piše – potvrđeni međunarodni ugovori. Zaista je neverovatno zašto sve treba da se sakrije od narodnih poslanika, pa i jedna ovako važna stvar za državu! Hvala.

Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji želi reč. Izvolite.

Ovaj amandman na član 53. isključivo je tehničke prirode i odnosi se na zahtev fizičkih, odnosno pravnih lica. Ovim amandmanom smo predvideli da se u okviru ovih podataka koje sadrži taj zahtev pored imena i prezimena nađe i JMBG, odnosno da se u zahtevu pravnih lica pored naziva firme, odnosno iza naziva firme navede i PIB.
U svom obrazloženju Vlada je rekla da se amandman ne prihvata zato što navođenje podataka koji se predlažu u amandmanu u zahtevu za izdavanje odobrenja nije potrebno, budući da Kancelarija Saveta u daljem postupku fizičkom i pravnom licu dostavlja bezbednosni upitnik. Ja se slažem da ovo postoji u bezbednosnom upitniku, ali zahtev i upitnik su dve različite stvari.
Danas jednu banalnu administrativnu proceduru ili obavezu u životu, u javnosti, u svakodnevici ne možete da obavite a da vam neko ne traži taj JMBG. Zato smo insistirali da u ovom zahtevu budu JMBG, odnosno PIB. I ako ne bi bilo koristi, kako vi smatrate, nikakvu štetu ne bi nanelo predlagaču zakona, odnosno sadržaju ovih zahteva koji će se primenjivati u postupcima koji su predviđeni normativnim delom ovog teksta. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 61. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Vojić-Marković, Miloš Aligrudić i Miroslav Petković.
Gospodin Jovan Palalić želi reč.

Ovaj član je neverovatan! On se odnosi na poseban bezbednosni upitnik. Kaže se ovako – za bezbednosnu proveru utvrđenu članom 54. ovog zakona ispunjava se posebni bezbednosni upitnik. Tu se unose različiti podaci: o službi u stranim vojskama i paravojnim formacijama; drugi podaci i činjenice, osim navedenih podataka, koje fizičko odnosno pravno lice čini podložnim uticajima i pritiscima koji predstavljaju bezbednosni rizik.
Da li je moguće da neko zamisli da će osoba koja traži tajni podatak ovako nešto uneti u upitnik, da će da prizna da ga ucenjuju, da radi za strane službe, da je učestvovalo u paravojnim formacijama, vršilo ratne zločine? Prosto neverovatno!
Nemam drugu reč koju bih upotrebio za ovako nešto, osim da je to sprdnja. Jer, ako se vrši bezbednosna provera vrlo ozbiljno, kako se ovde želi učiniti u ovom zakonu, onda je logično da ta lica koja je vrše, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, BIA ili VBA, dođu do ovakvih podataka. A, oni očekuju da će lice koje ima nameru da dođe do nekog tajnog podatka koji se tiče bezbednosti navesti sve ono što ga u startu isključuje da dođe do tog podatka – ponavljam, da sarađuje sa stranim službama, da je pritisnuto raznim ucenama, pritiscima, da je učestvovalo u paravojnim formacijama. Prosto neverovatno!
Kaže ovako – podaci o kontaktima sa stranim službama bezbednosti i obaveštajnim službama. Pazite, traži se da se navedu u upitniku podaci o učešću u aktivnostima organizacije čije su aktivnosti i ciljevi zabranjeni. Ovo je apsolutno neverovatno. Zaista, ako ovo unosi tragičnost, unosi i komičnost, činjenica da ovako nešto može da piše u jednom predlogu zakona koji treba sutra da se primenjuje u praksi.
Ovo su podaci koje treba da utvrde organi koji vrše proveru. Njihov je posao da ove podatke utvrđuju i da na osnovu toga dostave podatke Kancelariji Saveta, koja će proceniti da li tom licu treba dati podatak koji je označen kao tajna.
Da završim, vi očekujete da to lice prizna sve ono što ga diskvalifikuje da dođe do tih podataka! Molim vas, ako smo ukazivali na suštinske promene ovog zakona, dajte da bar malo uozbiljimo državu i da ovo izbrišemo. Ovo je neozbiljno, ovo je neodgovorno i u odnosu sa drugim državama sa kojima Srbija treba da korespondira činiće nas smešnim i neozbiljnim. Hvala.