Dame i gospodo narodni poslanici, podneli samo amandman na član 2. koji reguliše definiciju zvanične statistike: „Zvanična statistika obezbeđuje, na nepristrasnim osnovama, brojčane i reprezentativne podatke i informacije o masovnim ekonomskim, demografskim i društvenim pojavama i pojavama iz oblasti radne i životne sredine, i to za sve korisnike: privredne subjekte i njihova udruženja, državne organe, organe autonomnih pokrajina i organe jedinica lokalne samouprave, kulturne, obrazovne i naučne institucije, kao i za najširu javnost.
Zvanična statistika ispunjava međunarodne obaveze Republike Srbije koje se odnose na proizvodnju, diseminaciju, analizu i publikovanje zvaničnih statističkih informacija.“
Moj amandman daje komentar – ovo „masovnim“ se briše. Smatramo da je ta priča, odnosno ta definicija - „masovnim“, prevaziđena u nauci, posebno u statistici.
Znamo mi da vi imate obavezu da uskladite i ovaj zakon sa regulativama UN i EU. Eksperti koji vode ovu državu, a znamo gde se mi danas nalazimo, doveli su narod i državu do toga da ni statistika ništa nije za njihovo bahato ponašanje. Svi ti svetski statističari nisu vam dali uput da statistički procenite štetu koju su nam oni učinili. Ta šteta je dvesta milijardi dolara. Usred Beograda vam stoji ta slika. Zar vi niste u stanju da im ukažete na te statističke greške njihovih eksperata? Ta masovnost vaše statistike je bila učestala u Srbiji 78 dana.
U ovom zakonu postoje dve stvari koje bi mogle da se poboljšaju, a to je da u članu 16, koji definiše savet, oni moraju biti rešeni zakonom, a ne poslovnikom, pošto je Poslovnik unutrašnji akt, i da se saveti sastaju dva-tri puta godišnje, a ne samo po tom poslovniku, možda i nikada.
Ti saveti su profilisani kao i Vlada – znači, ako je neko ministarstvo zauzelo određeni stav ili komentar, na primer Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, i ako ono sutra bude došlo do nekog deobnog komentara, to će biti mana, odnosno greška ovog zakona. Mi smatramo da u ovom zakonu treba da se regulišu poslovi, a ne želje. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 6. i član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković. Reč ima gospodin Milojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na naslov iznad člana 6. i član 6. Predloga zakona o zvaničnoj statistici, koji glasi – reč „odgovorni“ briše se.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, uz obrazloženje da je termin „odgovorni proizvođači“ rezervisan za institucije koje su na osnovu petogodišnjeg statističkog programa ovlašćene za sprovođenje zvaničnih statističkih istraživanja.
U članu 6. navedene su ustanove koje su ovlašćene, a to su: Republički zavod za statistiku, Narodna banka Srbije, Gradska uprava za grad Beograd, za teritoriju grada Beograda. Ovim zakonom je predviđeno da samo odgovorne ustanove dobijaju sredstva iz budžeta Republike Srbije, kao i sredstva ostvarena posebnim obradama podataka, dodatnim procedurama i sličnim statističkim aktivnostima koje nisu predviđene važećim programom i planom.
Zbog svega ovoga smatram da reč „odgovorni“ treba brisati iz Predloga zakona, jer u ovom slučaju odgovorni će samim tim biti i privilegovani ovim zakonom. Hvala.

Hvala vama. Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Ilić i Milutin Jeličić.
Reč ima gospođica Aleksandra Ilić.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ispred Poslaničke grupe Nova Srbija podnela sam amandman na Predlog zakona o zvaničnoj statistici.
U članu 6. st. 1. tačkom 3) Predloga zakona o zvaničnoj statistici izdvojen je Beograd kao posebna jedinica proizvođača zvanične statistike. Na ovaj način se dolazi u situaciju da se ne tretiraju jednako svi gradovi u Srbiji. Prihvatanjem ovog amandmana organizacija sistema zvanične statističke bi bila sveobuhvatnija jer bi bilo više odgovornih proizvođača zvanične statistike. Ako je obuhvaćena gradska uprava grada Beograda, ne vidi se razlog za ovo posebno izdvajanje u odnosu na druge gradove, koji bi kao odgovorni proizvođači zvanične statistike sigurno svojim učešćem sa terena dali pun doprinos obavljanju statističkih aktivnosti.
Na kraju, nije u redu da ostali gradovi budu u drugom planu u odnosu na grad Beograd i potpadnu u ostale odgovorne proizvođače zvanične statistike, ukoliko ih savet za statistiku Republike Srbije stavi na svoju listu, jer savet po ovom predlogu zakona utvrđuje listu ostalih odgovornih proizvođača zvanične statistike.

Hvala. Narodni poslanik Dušan Marić podneo je amandman kojim je predložio da se u članu 7. i svim ostalim članovima Predloga zakona u kojima se pominje reč „implementacija“ zameni rečju „primenjivanje“, u odgovarajućem padežu.
Da li gospodin Marić želi reč? (Da.)

Dame i gospodo, ovaj amandman sam podneo iz istih razloga iz kojih smo predložili zamenu reči „diseminacija“.
Da sam u pravu vidi se iz obrazloženja koje je Vlada dala, zbog čega nije prihvatila moj amandman. U obrazloženju se kaže: „Amandman se ne prihvata zbog toga što je reč o terminu koji se primenjuje u statistici...“. Potenciram ovo: „koji se primenjuje“; zašto niste upotrebili reč „implementira“? Niste upotrebili reč „implementira“ zato što vam je urođen, bliži vam je ovaj izraz „primenjuje se“. Znači, iz tog razloga ste napisali ovo što ste napisali u obrazloženju.
Druga stvar, gde to piše da se ovaj termin primenjuje u statistici? Ne piše nigde. Apsolutno nigde.
Izvinjavam se, gospođa ministarka klima glavom. Da li to znači da je amandman prihvaćen?

Da, to znači da je amandman prihvaćen. Izvinjavamo se što to nismo uradili na vreme.

Zahvaljujem. Konstatujem da je amandman gospodina Marića na član 7. prihvaćen.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Reč ima gospodin Obradović.

Zahvaljujem, kolega potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, mi smo na ove zakone imali određeni broj amandmana. Moram da istaknem da su neki od naših amandmana koje smo predložili, a čini mi se da su zakoni na dnevnom redu bili u junu ili julu mesecu ove godine, neki od tih naših amandmana su tada odbijeni, a sada su prihvaćeni. Mi ih nismo podnosili, dobro je da su oni sastavni deo teksta. Uopšte nećemo ulaziti u razloge zašto su tada bili loši, a zašto su sada dobri, ako je tekst zakona identičan. Važno je da oni popravljaju zakon i važno je da su sada sastavni deo zakona.
Ovim amandmanom mi smo predložili da mandat direktora zavoda bude četiri godine. Obrazloženje zašto se amandman ne prihvata je da Zakon o državnim službenicima predviđa da mandat direktora zavoda i sličnih institucija bude pet godina.
Nama je cilj potpuno jasan. Cilj je da se dođe do depolitizovane državne uprave. Ali, ako pogledate Zakon o državnim službenicima, on je svakih nekoliko meseci u skupštinskoj raspravi sa izmenama i dopunama, jer se rokovi stalno produžavaju; konkursi po kojima će se birati ti depolitizovani državni službenici nikako da se sprovedu i očigledno je da taj zakon ne daje efekte koje bi trebalo.
Jedan od ciljeva reformi državne uprave, jedan od ciljeva Demokratske stranke Srbije sigurno je da državna uprave bude depolitizovana. Ali, ako mandat bude duži od mandata Vlade i ako je to jedini način da se dođe do depolitizacije, onda to u svakom slučaju nije ni dobar, ni pravi put.
Apsolutno svakog dana možemo da čitamo kako je neki funkcioner stranke zamrznuo članstvo u određenoj stranci, kako formalno više nije član. A to da li je član ili nije, imate svakodnevno slučajeve da iz određenih stranaka pređu u druge... Kada pogledate na televiziji prosto zaboravite, ako niste neko vreme bili u Srbiji, ko je u kojoj stranci. Prema tome, to što je bio dobar jednima ili drugima apsolutno nije nikakav garant stručnosti, ni bilo čega drugog. Ono čemu svi zajedno treba da težimo jeste da imamo jasna pravila i jedinstvene propise.
Na dnevnom redu je zakon o statistici. Ako pogledate sajt Narodne banke Srbije, pošto i oni imaju jedan deo... Gospođo Dragutinović, bili ste viceguverner, jako dobro znate koliko se pažnje u NBS pridaje statistici. Znate da volim da koristim papire. Ako pogledate jednu stranicu, zvanični podaci o zaposlenosti u Republici Srbiji, Narodna banka kaže – 2.568.056 zaposlenih, i broj nezaposlenih je 830.391.
Ako pogledate „Srpski ekonomski dijagram“, koji izdaje Vlada Republike Srbije, Republički zavod za razvoj, opet baziran na podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj zaposlenih je 1.827.598, a broj nezaposlenih je 747.093.
Imamo dva državna tela, Vladu i nezavisnu Narodnu banku, a broj zaposlenih se razlikuje za 700.000, broj nezaposlenih za 100.000. Mnogo veće zemlje nego što je Srbija ne mogu tek tako da pogreše za 700.000, odnosno za 100.000. U čemu je tajna? Metodologija je potpuno drugačija, Narodna banka uzima u obzir i ubraja u ovu cifru i poljoprivrednike. Gde to možete da pročitate? Nigde.
Morate da budete duboko upućeni u metodologiju, koju vrlo često ne možete da nađete ni na internet stranicama, ni na drugim mestima, da biste došli do tih elementarnih podataka o tome koliko u Srbiji ima zaposlenih, koliko ima nezaposlenih.
S druge strane, što ima više nezaposlenih, sve češće se menja metodologija, pa postoje aktivno zaposleni, postoje lica koja traže posao. Pa, ako pogledate broj zaposlenih, on se u Srbiji za poslednjih godinu dana smanjuje; broj nezaposlenih se takođe smanjuje. U čemu je tu razlika? Kako je moguće da se oba broja smanjuju, i broj zaposlenih i broj nezaposlenih?
U redu je, Srbija ima negativan natalitet, ali razlika je u tome što Nacionalna služba, da bi prividno prikrila nezaposlenost, ima lica koja aktivno traže posao, a oni koji nisu aktivni u traženju posla skidaju se sa spiska nezaposlenih, pa fluktuiraju ne znam gde.
Depolitizaciji i ovim stvarima o kojima govorimo mnogo više će doprineti ako imamo jasnu i jedinstvenu metodologiju. Da ne pričam o tome da se bonitet preduzeća u Srbiji vodi na tri mesta: i u NBS, i u ministarstvu za urbanizam i građevinu, odnosno zaštitu životne sredine, ili kako se već zove, i u Agenciji za privredne registre. Potpuno isti podaci. Kakva je verovatnoća da će ti podaci biti upareni i da neće biti u direktnoj vezi?
Druga stvar, recimo, uskoro ćete nam doneti zakon o budžetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti. Čini mi se da je metodologija kod donošenja budžeta apsolutno jasna, kaže se – 1. novembar.
Ovo je novi zakon, ne pričamo više o starom zakonu koji je kršen u vreme prve vlade Vojislava Koštunice, kada je ministar bio Dinkić, i u vreme druge vlade, kada je ministar bio Cvetković, pa ni jedan ni drugi ministar nisu to donosili na vreme. Pričamo o novom zakonu koji smo ovde usvojili pre nekoliko meseci kao osnovni zakon koji važi za javne finansije.
Da li tamo piše 1. novembar? Piše. Da li budžet 1. novembra treba da bude u Skupštini? Da li je tako? Nije. Kada će biti? Ne zna se. Danas novine kažu da će biti do kraja nedelje. Dobro obavešteni izvori, navodno iz vašeg ministarstva, u četvrtak ili u petak rekli su – tamo negde do 19. decembra. To je malo radosniji podatak, jer neće biti do polovine decembra, nego će biti valjda sledeće nedelje.
Da li je to jasan podatak? Jeste. Da li imamo izgovor kao prošle godine da je bila ekonomska kriza pa smo morali da se prilagođavamo? Mislim da ne.
Koliko god možemo da razumemo da možda neko nema dovoljno dobro znanje engleskog jezika, pa kada sa Međunarodnim monetarnim fondom razgovara kolike će biti penzije, pa onda izađe potpredsednik Vlade zadužen za reformu penzionog sistema i kaže – penzije će se usklađivati sa rastom zarada i biće 70% od vrednosti zarade... Ministarka finansija kaže da to nije tako, da će biti nešto drugo. Guverner kaže da će to biti malo drugačije. Gospodin Jeger kaže takođe da će to biti potpuno drugačije. Ali, nema veze. To možda i mogu da razumem, ali ovakve stvari sa kašnjenjem budžeta su apsolutno nerazumljive.
Hoću da kažem da obrazloženje da se ovaj amandman ne prihvata apsolutno ne stoji, što ste videli iz ovih primera. Čini mi se da ćemo, ako budemo radili na otklanjanju svih ovih nelogičnosti, nedostataka, biti mnogo bliže postavljenom cilju, jer nisu važne namere nego je važan krajnji rezultat.
Imam još nekoliko amandmana pa ću iskoristiti priliku da vas na konkretnim primerima u obrazloženjima tih amandmana ubedim da ih prihvatite.