Poštovani građani Srbije, srpski radikali su tražili od vladajuće većine da se briše član 5. Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina. Član 5. govori o međusobnim odnosima republičkih i pokrajinskih organa i, između ostalog, predviđa nekakvu mešovitu komisiju, kao da se već radi o nekakvoj međudržavnoj komisiji.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman zato što su, kako kažu u Vladi, predložena rešenja u skladu sa Ustavom Srbije i sistemskim zakonima kojima se uređuje organizacija i način rada Vlade i sistem državne uprave“.
Upravo u ovom Vladinom obrazloženju leži suština onoga što mi već dva dana tvrdimo da je problem postojanja ovog zakona.
Naime, predstavnici vlasti već danima izbegavaju da komentarišu član 137. Ustava Republike Srbije, a mi im o tome govorimo, govori o tzv. poverenim poslovima. To jeste ono što je u Republici Srbiji prisutno od Ustava 1990. godine.
Dakle, postoje određene republičke nadležnosti i Republika te svoje nadležnosti pojedinačnim zakonima, u okviru određene oblasti, može da poverava lokalnim samoupravama i autonomnim pokrajinama.
Da je tako urađeno onda svakako da ne bismo imali primedbe vezano za ustavni osnov ovakvih zakona, jer postoji već veliki broj zakona u Republici Srbiji koji regulišu poveravanje poslova na nivou lokalne samouprave. Recimo, vođenje matičnih knjiga je republički posao ali je poveren lokalnim samoupravama. Izdavanje građevinskih dozvola je republički posao, ali je poveren posebnim zakonom lokalnim samoupravama u delu izdavanja građevinskih dozvola do, recimo, 400 m2 itd.
Dakle, postoji niz poslova koji su uređeni različitim zakonima koji uređuju određenu oblast i koji potpuno ustavno poveravaju deo svojih poslova ili određene poslove lokalnim samoupravama, odnosno autonomnim pokrajinama.
Ali ne, ovde se ne radi o tome, ovde se radi o tome da se utvrđuju nove nadležnosti AP Vojvodina, čemu se srpski radikali najoštrije protive, pre svega zbog neustavnosti ovog zakona, a naravno korak dalje zbog straha od secesinoističkih težnji na teritoriji AP Vojvodine.

Minut i 15 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je najopasniji član Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine.
Mi smo već evo dva dana raspravljali o tome koje nadležnosti dobija AP Vojvodina, tj. koje nadležnosti se i poveravaju od strane Republike Srbije AP Vojvodini i naravno rekli smo da način tog poveravanja, obim tih poslova predstavlja nešto što je apsolutno sporno.
Ali, kada Republika Srbija poverava nadležnosti, koje su originerno njene, izvorno njene, onda radi zaštite pravnog poretka, izvršavanja tih nadležnosti koje su poverene drugom nivou vlasti, kao što je autonomna pokrajina, podrazumeva mehanizme nadzora i reagovanja u slučajevima kršenja zakona i sprovođenja tih nadležnosti.
Šta mi imamo i gde leži ključna opasnost i remećenje čitavog poretka u Republici Srbiji? Vi poveravate nadležnosti, ali članom 2. ograničavate mogućnost da sutra Republika Srbija deo tih nadležnosti vrati, jer kažete – kada se ovim zakonom utvrdi koje se nadležnosti poveravaju, onda se više ne mogu vraćati Republici Srbiji.
Za taj veliki broj nadležnosti koje se ne mogu vratiti vi ne vršite nadzor onako kako treba da se vrši, korišćenjem instrumenata koje Republika Srbija ima. To se najviše vidi u stavu 3. ovog člana koji kaže – radi zakonitog, uspešnog i nesmetanog obavljanja poslova iz nadležnosti AP Vojvodina, Vlada, ali ne samostalno, nego na inicijativu izvršnog organa formira mešovite komisije gde se raspravlja da li se primenjuje zakon ili ne. To je katastrofa.
To je nešto što potpuno remeti pravni poredak i hijerarhiju organa Republike Srbije. Mi smo upravo ovu nadležnost definisali u članu 8, ne da se dogovaramo, nego da Vlada Republike Srbije, ako se krši zakon, obustavi od izvršenja opšti akt i na njemu zasnuje pojedinačni akt i pokrene postupak pred Ustavnim sudom. Nema šta da se pregovara oko toga sa AP Vojvodinom da li se primenjuje zakon ili ne ili da li je zakonito, nego se obustavlja i pokreće se postupak.
Ovo je opasan akt. Molim vas, prihvatite ovaj amandman i briši te ga iz pravnog poretka Republike Srbije. Hvala.

 Iskorišćeno 30 sekundi vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS u ovom članu uočila je niz nelogičnosti. Ako je već predlagač želeo da međusobne odnose republičkih i pokrajinskih organa uredi jednim članom, mi to razumemo i smatramo da su prva dva člana bila sasvim dovoljna da se naglasi da se međusobni uređuju Ustavom, zakonom, statutom, znači na taj način se uređuju prava i obaveze organa AP Vojvodine. Za SNS je to sasvim dovoljno. Smatramo da treći stav koji je dat stvara jako puno konfuzije u celom ovom članu, jer bar dve nelogičnosti se uočavaju. O jednoj je već govorio moj kolega, da AP Vojvodina prilikom formiranja ove stalne mešovite komisije koje eventualne probleme o nekim pitanjima između pokrajine i Vlade treba da rešava neophodna je inicijativa AP Vojvodina da bi se ta komisija formirala.
To je jedna nelogičnost koja može da stvori jako puno problema prilikom rešavanja tih problema kojih će sasvim sigurno biti, jer život čine problem, problemi se rešavaju ako ima dobre volje. Ako nema dobre volje AP Vojvodina je u situaciji da može da blokira formiranje te mešovite komisije i to je ono što je po nama jedna velika nelogičnost i veliki problem u ovom stavu.
Imamo po nama još jednu nelogičnost, to je da činjenica da se može osnivati stalna mešovita komisija. Stalna mešovita komisija – jasno je da se radi o jednom stalnom telu koja kada se osnuje ono postoji, ono funkcioniše, nema potrebe da se u zakonu ostavlja mogućnost da se ona može ili ne može osnivati.
Ili nam je potrebna ili nam nije potrebna. Ako je potrebna, onda ova reč ''može'' je nepotrebna, znači trebalo je jasno da se definiše zakonom da nam je stalna mešovita komisija potrebna, ona se ustanovljava i ona radi svoj posao na usaglašavanju Republike i Pokrajine. Ali, ako nam je nije potrebna stalna komisija, onda to treba jasno i naglasiti.
Eventualno, može se osnovati privremena mešovita komisija koja će o nekim pitanjima da raspravlja, ali je potpuno nelogično da se može osnivati stalna mešovita komisija.

 Iskorišćeno 35 sekundi poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, narodna poslanica Aleksandra Janković podnela je amandman kojim je predložila da se posle člana 5. dodaju novi članovi od 5a do 5f.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković. Izvinite ako nisam dobro pročitala.

Nije f nego đ. A, b, v, g, d, đ, još uvek je u zvaničnoj upotrebi u Srbiji srpski jezik i ćirilično pismo, a po ćirilici ide od a do đ, a ne do f. To je prvo što sam htela da kažem.
Drugo, da ste stvarno imali dobre volje i namere vi biste jednostavno usvojili zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine koju su DSS i Nova Srbija podneli još pre sedam-osam meseci. Ali, budući da su vaše namere bile zapravo rasparčavanje Srbije, uradili ste ovo što jeste.
Moj amandman koji je od a do đ tiče se odnosa između republičkih i pokrajinskih organa. Da ne bih prepričavala, pošto je tekst suviše veliki, praktično se radi o nadzoru nad ustavnošću i zakonitošću rada AP Vojvodine, ustavnošću i zakonitošću opštih akata AP Vojvodine donesenih u izvornim nadležnostima, donesenih u poverenim nadležnostima, nadzor nad usaglašenošću opštih akata AP Vojvodine sa statutom, nadzor nad izvršavanjem opštih akata donesenih u izvornim i poverenim nadležnostima.
Pretpostavljam da građanima Srbije to ne znači baš mnogo, osim toga, u proceduri vidite da sam i ja morala da povlačim amandman jer zaista nisam stručnjak za pisanje amandmana, ja sam psiholog i time sam verovatno kvalifikovana da postanem predsednik Srbije.
Ovaj posao pisanja amandmana i poslanički mi je prilično težak. No, konsultovala sam nekoga ko je zaista autoritet u toj oblasti, a čije ime jako volim da spomenem ovde zato što uvek izazove tu vrstu reakcije. Reč je naravno o dr Vojislavu Koštunici, koji zapravo objašnjava zašto je u stvari došlo do pravljenja ovog člana i zašto je došlo do izostavljanja ovog člana 5, jasno definisanog odnosa između republičkih i pokrajinskih organa.
Namera jeste zapravo federalizacija države. Iako Ustav Srbije određuje Republiku Srbiju kao unitarnu državu, sa dve autonomne pokrajine, koje imaju samo status autonomnih teritorijalnih zajednica, Predlog statuta, osim što određuje elemente državnosti Vojvodine, omogućava i proces federalizacije države sledećim protivustavnim odredbama: preuzimanjem određenih nadležnosti Republike koje prema Ustavu ne može da ima AP Vojvodina, kao što su regionalni razvoj, osnivanje razvojne banke Vojvodine, agrarna politika, zaštita životne sredine, nauka i tehnološki razvoj, osnivanje famozne Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, službena upotreba jezika i pisma, predlaganje mreže sudova na teritoriji AP Vojvodine, davanje mišljenja na promene Ustava koje se odnose na položaj, prava i dužnosti AP Vojvodine.
Preuzimanjem državnih funkcija, kao što je preuzimanje izvršne funkcije Republike i privremeno uređivanje i izvršavanje republičkih zakona, u članu 30. Predloga statuta, to je nešto što je neustavno.
Dalje, neustavno je i regulisanje međusobnih odnosa pokrajinskih i republičkih organa na principu ravnopravnosti, konsenzusa i mogućnost stvaranja mešovite komisije, sastavljene od predstavnika republičkih i pokrajinskih organa. To je tako dato u članu 28. Predloga statuta i u članu 25 - regulisanje mogućnosti i poveravanja sopstvenih izvornih nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
U to ime, pozivam i nacionalne manjine da dođu 30. novembra u 10.00 časova ispred Doma Narodne skupštine, da i one kažu šta imaju da poruče svojim predstavnicima u vezi sa njihovim glasanjem za zakon o utvrđivanju nadležnosti i o statutu Vojvodine.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 20 sekundi. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 6. i član 6, amandman, u istovetnom tekstu, podneli su grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji su podneli poslanici poslaničke grupe Napred Srbijo predviđa brisanje kompletnog člana 6. iz ovog zakona iz jednog određenog razloga, što se član 6. Predloga zakona odnosi na poslanike Skupštine AP Vojvodine i to da oni ne mogu biti pozvani na krivičnu odgovornost, pritvoreni ili kažnjeni zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine AP Vojvodine ili njenih radnih tela.
Takođe, to se odnosi na predsednike i članove izvršnog organa AP Vojvodine, koji takođe ne odgovaraju za mišljenje izneto na sednici tog organa i Skupštine AP Vojvodine ili za glasanje na sednici izvršnog organa itd.
Iz kog razloga smo podneli amandman kojim se predviđa brisanje člana 6? Iz dva razloga osnovna.
Prvi je što su, znači, i samim Ustavom Republike Srbije, članom 46. Ustava Republike Srbije garantuje se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju ili šire obaveštenja i ideje. Takođe, ova materija je predviđena i izbornim zakonima, a podsećam da nije u pitanju statut Vojvodine sada, nego zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Postavljam pitanje - kakve veze ima pravo poslanika da govori, odnosno da ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost sa utvrđivanjem nadležnosti AP Vojvodine? Iz tog razloga smo i predvideli brisanje ovog člana jer ga smatramo apsolutno nepotrebnim u ovom zakonu.

Reč ima poslanica Vjerica Radeta.