Član 8, kao što je već bilo reči, definiše način na koji se finansira Autonomna Pokrajina, a naš amandman daje objašnjenje i objašnjava na koji način to treba da se uradi.
Ustav definiše okvir za finansiranje autonomne pokrajine, ali je ozbiljan problem to što uz ovaj zakon ne idu zakon o imovini i zakon o finansiranju, jer bi na taj način bilo potpuno jasno definisano na koji način će se ostvarivati pravo za realizaciju autonomije. Bez izvornih prihoda i bez prihoda za prenete nadležnosti neće ni moći da se obavljaju svi poslovi koji se prenose Vojvodini.
Ne verujem da je slučajno to što ova dva zakona nema, iako se probija rok koji je već 11 meseci od onog koji je definisao Ustav. U obrazloženju zakona se kaže da će se obezbediti finansijska sredstva iz budžeta, ali je ovo jedan od retkih zakona u kojima se ne kaže koja su to sredstva i koji procenat, ili bilo koje bliže određenje, nego se samo jednom rečenicom kaže da će se iz budžeta obezbediti sredstva. Ministarka finansija, o tome sam već danas govorio, kaže da Ministarstvo finansija teško da može da utvrdi koja su to sredstva.
Podsetio bih poslanike u Skupštini da smo doskora imali zakon o transfernim sredstvima opština i gradova i taj zakon je imao debelo obrazloženje u tabelama gde se svaka od tih nadležnosti do u dinar tačno definiše, bilo da je vezano za obrazovanje, zdravstvo, bilo koju prenetu nadležnost opštinama i gradovima, do u dinar se računa koliko je to da bi se utvrdila konačna cifra.
Ono što je ozbiljan problem, mi donosimo odluku o zakonu o utvrđivanju nadležnosti i predlog odluke o davanju saglasnosti na statut AP Vojvodine. Statut je u direktnoj suprotnosti i koliziji sa Predlogom zakona kada je reč o finansiranju.
Kada pogledate ustavnu normu koja je tačno preneta u zakonu, ustavna norma definiše da se zakonom utvrđuje visina i iznos i vrste prihoda. Član statuta kojim se definiše finansiranje kaže da će AP utvrditi stopu prihoda samostalno. To je u direktnoj suprotnosti sa ovom normom zakona o kojoj je reč.
S druge strane, u pravnom poretku Srbije postoji veliki broj zakona koji definišu finansijski sistem. Svaka od odluka Skupštine mora da bude u skladu sa tim zakonima i nije zakon o utvrđivanju nadležnosti jedini zakon koji je na snazi.
Tim pre je veći problem što nije donet zakon o finansiranju. Pre nekoliko meseci je donet Zakon o budžetskom sistemu. Taj zakon tačno definiše način na koji se postupa sa svim javnim prihodima i javnim rashodima. Sa druge strane, postoji Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima. Odrede i norme u statutu su u direktnoj suprotnosti sa ta dva zakona.
Kada pogledate član 24. Zakona o budžetskom sistemu i uporedite prihode koji su navedeni u Predlogu statuta, to je u direktnoj suprotnosti. Ništa od ovih normi ili većina od ovih normi se apsolutno ne pominje.
U zakonu koji definiše Zakon o budžetskom sistemu, apsolutno nema mogućnosti da Pokrajina ima pravo na učešće u prihodima javnih preduzeća i ustanova. To može da se promeni, ali su kao prilog ovoga morale da bude i izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu i izmene i dopune Zakona o javnim prihodima.
Ovde se kaže da će se sredstva obezbeđivati transferom budžetskim sredstava. To može, to se radi i danas, ali kaže da se prihod AP Vojvodina smatra i dopunski transfer iz budžeta Republike. Zakon o budžetskom sistemu apsolutno ne poznaje pojam „dopunski transfer“. Tu tog pojma nema. Kako možemo da finansiramo nešto nečim što ne postoji?
Drugo, predviđa se samostalno naplaćivanje prihoda. To se već radi, to rade lokalne samouprave. Jedan deo prihoda, recimo, Zakonom o finansiranju lokalne samouprave je omogućeno da lokalne samouprave naplaćuju porez na imovinu.
Možemo da smatramo da je, recimo, tekući problem u finansiranju to što su prihodi od kada su prešli na lokalnu samoupravu drastično pali. Nekoliko puta su manji nego kada ih je naplaćivala Poreska uprava Srbije. Ovaj način direktno razrađuje sistem poreske administracije u Srbiji i to se našim amandmanom otklanja.
Treba napomenuti da brojne zemlju u EU, recimo, Italija, Francuska, Skandinavija, imaju sličan model finansiranja autonomije, ali poreska administracija je celovita na čitavoj teritoriji i to na ni koji način ne ugrožava autonomiju, a doprinosi boljem ostvarivanju svih potrebnih funkcija.
Još jedna stvar, statut daje mogućnost za zaduživanje i kaže da je jedna od mogućnosti da pokrajina odlučuje o zaduživanju. Zakon o javnom dugu apsolutno ne otvara tu mogućnost, jer kaže da se za svako zaduživanje prethodno pribavlja mišljenje Vlade, odnosno ide na Skupštinu pa tek onda dolazi na zaduživanje. To je direktno u suprotnosti sa Zakonom o javnom dugu.
Znači, pored toga što je ceo zakon kasnio 11 meseci u odnosu na ustavnu obavezu, očigledno da su brojne neusaglašenosti, očigledno da je rađeno stihijski i očigledno da ne možemo da donesemo ni budžet za 2010. godinu, jer ne možemo da utvrdimo kolike su to nadležnosti, a time će i građani Vojvodine biti uskraćeni za ono što im Ustav garantuje kao obavezu i kao pravo na autonomiju.