Narodna poslanice, član 33. ne može biti povređen tokom ovog dela sednice.
Izričem vam drugu opomenu zbog zloupotrebe prava koja proističu iz člana 100. stav 1, kojim narodni poslanici koriste svoje pravo da ukažu na povredu Poslovnika i tako svima nama omoguće da pravila, koja smo zajedno doneli, važe jednako za sve. O pravilima nema pregovora i pravila važe jednako za sve.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Janković, Zlata Đerić i Aleksandra Ilić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Član 8. govori o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine i ima tri stava.  U izvornom tekstu on glasi: "AP Vojvodina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti. Vrste i visina izvornih prihoda AP Vojvodine određuju se posebnim zakonom. Sredstva za vršenje poverenih poslova obezbeđuje Republika Srbija". To je ista ona Republika Srbija koja svojim lokalnim samoupravama nije uspela da dostavi potrebna sredstva.
Mi smo tražili da se tekst člana 8. briše i zameni rečima: "AP Vojvodina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti. Vrste i visina izvornih prihoda AP Vojvodine određuju se posebnim zakonom Republike Srbije. Sve prihode na teritoriji AP Vojvodine naplaćuje organ državne uprave određen zakonom Republike Srbije. AP Vojvodina, u skladu sa zakonom Republike Srbije, može da osniva finansijske organizacije, fondove i druge organizacije za finansiranje poslova od značaja za Pokrajinu u oblasti privrede, saobraćaja, poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova i ribolova, turizma, ugostiteljstva, prosvete, kulture, sporta, zdravstvene i socijalne zaštite i u drugim oblastim utvrđenim zakonom Republike Srbije".
Obrazloženje za odbijanje ovog amandmana kaže: Amandman se ne prihvata. Rešenja iz Predloga zakona u skladu su sa članom 184. Ustava Republike Srbije, jasna su i ne zahtevaju dodatno preciziranje.
Apsolutno zakon mora dodatno da precizira sve ono što prihvata, odnosno što treba da sprovede iz Ustava kao ustavnu odredbu i mi smo se trudili da to najpreciznije moguće u korist i u interesu građana i Srbije i Vojvodine učinimo.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Velimir Ilić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministri, podržavajući amandman gospođe Zlate Đerić koja je tražila brisanje i koji nije prihvaćen nažalost, onda smo u članu 8. pokušali da podnesemo amandman koji bi donekle popravio ovaj tekst i koji bi suštinski doprineo eventualnom poboljšanju zakonskog teksta.       
Dakle, u članu 8. posle reči "zakonom" briše se tačka i dodaju reči "u skladu sa Ustavom". Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi: "Nadzor i kontrolu trošenja sredstava vrše organi Republike Srbije u skladu sa zakonom i Ustavom."
Obrazloženje ovog amandmana jeste da je najosetljivije pitanje za građane Republike Srbije pitanje sticanja i utroška sredstava, a posebno kontrola koja se vrši nad tim sredstvima jeste veoma važna i obavezujuća. Građani moraju biti obavešteni na koji način se raspolaže budžetskim sredstvima, jer svi učestvuju u njihovom stvaranju.
Naravno, obrazloženje koje je Vlada dala zašto nije prihvatila ovaj amandman je potpuno proizvoljno, nije u skladu praktično sa ovim što smo mi predložili, ali objašnjenje se praktično i ne odnosi na ovaj amandman koji smo mi podneli, tako da se nadam da će dodatno ili na samoj sednici ovde ili u danu za glasanje imati u vidu čak i vladajuća koalicija i podržati ovaj amandman.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 8. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Željko Tomić i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Član 8, kao što je već bilo reči, definiše način na koji se finansira Autonomna Pokrajina, a naš amandman daje objašnjenje i objašnjava na koji način to treba da se uradi.
Ustav definiše okvir za finansiranje autonomne pokrajine, ali je ozbiljan problem to što uz ovaj zakon ne idu zakon o imovini i zakon o finansiranju, jer bi na taj način bilo potpuno jasno definisano na koji način će se ostvarivati pravo za realizaciju autonomije. Bez izvornih prihoda i bez prihoda za prenete nadležnosti neće ni moći da se obavljaju svi poslovi koji se prenose Vojvodini.
Ne verujem da je slučajno to što ova dva zakona nema, iako se probija rok koji je već 11 meseci od onog koji je definisao Ustav. U obrazloženju zakona se kaže da će se obezbediti finansijska sredstva iz budžeta, ali je ovo jedan od retkih zakona u kojima se ne kaže koja su to sredstva i koji procenat, ili bilo koje bliže određenje, nego se samo jednom rečenicom kaže da će se iz budžeta obezbediti sredstva. Ministarka finansija, o tome sam već danas govorio, kaže da Ministarstvo finansija teško da može da utvrdi koja su to sredstva.
Podsetio bih poslanike u Skupštini da smo doskora imali zakon o transfernim sredstvima opština i gradova i taj zakon je imao debelo obrazloženje u tabelama gde se svaka od tih nadležnosti do u dinar tačno definiše, bilo da je vezano za obrazovanje, zdravstvo, bilo koju prenetu nadležnost opštinama i gradovima, do u dinar se računa koliko je to da bi se utvrdila konačna cifra.
Ono što je ozbiljan problem, mi donosimo odluku o zakonu o utvrđivanju nadležnosti i predlog odluke o davanju saglasnosti na statut AP Vojvodine. Statut je u direktnoj suprotnosti i koliziji sa Predlogom zakona kada je reč o finansiranju.
Kada pogledate ustavnu normu koja je tačno preneta u zakonu, ustavna norma definiše da se zakonom utvrđuje visina i iznos i vrste prihoda. Član statuta kojim se definiše finansiranje kaže da će AP utvrditi stopu prihoda samostalno. To je u direktnoj suprotnosti sa ovom normom zakona o kojoj je reč.
S druge strane, u pravnom poretku Srbije postoji veliki broj zakona koji definišu finansijski sistem. Svaka od odluka Skupštine mora da bude u skladu sa tim zakonima i nije zakon o utvrđivanju nadležnosti jedini zakon koji je na snazi.
Tim pre je veći problem što nije donet zakon o finansiranju. Pre nekoliko meseci je donet Zakon o budžetskom sistemu. Taj zakon tačno definiše način na koji se postupa sa svim javnim prihodima i javnim rashodima. Sa druge strane, postoji Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima. Odrede i norme u statutu su u direktnoj suprotnosti sa ta dva zakona.
Kada pogledate član 24. Zakona o budžetskom sistemu i uporedite prihode koji su navedeni u Predlogu statuta, to je u direktnoj suprotnosti. Ništa od ovih normi ili većina od ovih normi se apsolutno ne pominje.
U zakonu koji definiše Zakon o budžetskom sistemu, apsolutno nema mogućnosti da Pokrajina ima pravo na učešće u prihodima javnih preduzeća i ustanova. To može da se promeni, ali su kao prilog ovoga morale da bude i izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu i izmene i dopune Zakona o javnim prihodima.
Ovde se kaže da će se sredstva obezbeđivati transferom budžetskim sredstava. To može, to se radi i danas, ali kaže da se prihod AP Vojvodina smatra i dopunski transfer iz budžeta Republike. Zakon o budžetskom sistemu apsolutno ne poznaje pojam „dopunski transfer“. Tu tog pojma nema. Kako možemo da finansiramo nešto nečim što ne postoji?
Drugo, predviđa se samostalno naplaćivanje prihoda. To se već radi, to rade lokalne samouprave. Jedan deo prihoda, recimo, Zakonom o finansiranju lokalne samouprave je omogućeno da lokalne samouprave naplaćuju porez na imovinu.
Možemo da smatramo da je, recimo, tekući problem u finansiranju to što su prihodi od kada su prešli na lokalnu samoupravu drastično pali. Nekoliko puta su manji nego kada ih je naplaćivala Poreska uprava Srbije. Ovaj način direktno razrađuje sistem poreske administracije u Srbiji i to se našim amandmanom otklanja.
Treba napomenuti da brojne zemlju u EU, recimo, Italija, Francuska, Skandinavija, imaju sličan model finansiranja autonomije, ali poreska administracija je celovita na čitavoj teritoriji i to na ni koji način ne ugrožava autonomiju, a doprinosi boljem ostvarivanju svih potrebnih funkcija.
Još jedna stvar, statut daje mogućnost za zaduživanje i kaže da je jedna od mogućnosti da pokrajina odlučuje o zaduživanju. Zakon o javnom dugu apsolutno ne otvara tu mogućnost, jer kaže da se za svako zaduživanje prethodno pribavlja mišljenje Vlade, odnosno ide na Skupštinu pa tek onda dolazi na zaduživanje. To je direktno u suprotnosti sa Zakonom o javnom dugu.
Znači, pored toga što je ceo zakon kasnio 11 meseci u odnosu na ustavnu obavezu, očigledno da su brojne neusaglašenosti, očigledno da je rađeno stihijski i očigledno da ne možemo da donesemo ni budžet za 2010. godinu, jer ne možemo da utvrdimo kolike su to nadležnosti, a time će i građani Vojvodine biti uskraćeni za ono što im Ustav garantuje kao obavezu i kao pravo na autonomiju.

Pet minuta i 50 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na naziv glave II iznad člana 9. i član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom SRS je, u principu, iznela svoj politički stav prema ovom aktu u celini, ali svakako i o ovoj glavi koja se odnosi na nadležnosti AP Vojvodine. Mi smatramo, ponovićemo još jednom, da po svojoj suštini ovaj akt i dokument koji je pred nama predstavlja secesiju u povoju.
Srbija je i godinama unazad i u skorije vreme imala zaista neprijatna iskustva sa pojavama i secesije i separatizma. Na teritoriji jedne autonomne pokrajine, svi ste svedoci, znate dobro kako se to odvijalo, kako se i dan-danas odvija. Govorim naravno o AP Kosovo i Metohija.
Okolnosti su bile takve da su oni koji su sprovodili secesiju to radili služeći se oružjem i nasiljem. Ono što se danas dešava na teritoriji AP Vojvodina jeste akt secesije, ali oni koji su kreirali ovaj dokument svesni te činjenice latili su se mehanizama koji su onako evropski prefinjeni. A ti mehanizmi su svakako nadležnosti koji se sa republičkog nivoa prenose na pokrajinski nivo, način na koji se to radi, ali svakako i pitanja koja su ovde definisana da su od pokrajinskog značaja.
Kada govorimo o ovom aktu u celini i ovom članu, zaista je nezahvalno govoriti šta je najpogubnije i šta je najgore. Apsolutno je sve loše i, ponavljamo, sve u funkciji secesije i stvaranja neke nove, kako smo sinoć mogli da čujemo, republike ili, ne daj bože, države u perspektivi. SRS apsolutno ovo ne može da prihvati.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na naslov iznad člana 9. i član 9. amandman je podnela grupa od 19 narodnih poslanika poslaničke grupe Demokratska stranka Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Gospođo Čomić, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, član 9. praktično otvara drugu glavu zakona koja reguliše nadležnosti AP Vojvodine.
U članu 8. govori se o finansiranju nadležnosti AP Vojvodina i tu imamo krajnje načelne odredbe, gde se predviđa donošenje nekih zakona, pa će se onda te neke stvari usklađivati, a u stavu 3. jasno piše da sredstva za vršenje poverenih poslova obezbeđuje Republika Srbija. Što se toga tiče sve je jasno.
U članu 9. se jasno vidi da, kada se prvo donese statut, pa se iz njega izvlači zakon, kako mogu da se naprave određeni propusti i određene greške. Demokratska stranka Srbije je predložila jednu načelnu odredbu vezanu za nadležnosti AP Vojvodine, koja bi glasila: „Pitanja od pokrajinskog značaja AP Vojvodina uređuje svojim odlukama i drugim opštim aktima, u skladu sa Ustavom, zakonom i statutom AP Vojvodine.“
Smatramo da je mnogo bolja formulacija da to ovako stoji – da se nakon toga pobroje nadležnosti AP Vojvodine, a pitanja ustavnosti, zakonitosti, odnos između republičkih i pokrajinskih organa može se regulisati na sasvim drugom mestu.
Želeo bih da pitam gospodina Ljajića, kao ovlašćenog predstavnika Vlade ovde, da mi pronađe član Ustava iz koga je predlagač izvukao treći stav u ovom članu da, ukoliko nadležni organ Republike Srbije donosi propis za izvršavanje zakona u roku utvrđenom ovim zakonom, AP Vojvodina može, u oblastima iz stava 1. ovog člana, svojim aktom, u okviru zakonskog ovlašćenja do donošenja izvršnog propisa, privremeno urediti izvršavanje zakona na teritoriji AP Vojvodine.
Gospodine Ljajiću, molim vas da mi ovo obrazložite, da bi mogli da znamo da li dalje da obrazlažemo ovaj amandman ili ne.