Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministri, podržavajući amandman gospođe Zlate Đerić koja je tražila brisanje i koji nije prihvaćen nažalost, onda smo u članu 8. pokušali da podnesemo amandman koji bi donekle popravio ovaj tekst i koji bi suštinski doprineo eventualnom poboljšanju zakonskog teksta.       
Dakle, u članu 8. posle reči "zakonom" briše se tačka i dodaju reči "u skladu sa Ustavom". Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi: "Nadzor i kontrolu trošenja sredstava vrše organi Republike Srbije u skladu sa zakonom i Ustavom."
Obrazloženje ovog amandmana jeste da je najosetljivije pitanje za građane Republike Srbije pitanje sticanja i utroška sredstava, a posebno kontrola koja se vrši nad tim sredstvima jeste veoma važna i obavezujuća. Građani moraju biti obavešteni na koji način se raspolaže budžetskim sredstvima, jer svi učestvuju u njihovom stvaranju.
Naravno, obrazloženje koje je Vlada dala zašto nije prihvatila ovaj amandman je potpuno proizvoljno, nije u skladu praktično sa ovim što smo mi predložili, ali objašnjenje se praktično i ne odnosi na ovaj amandman koji smo mi podneli, tako da se nadam da će dodatno ili na samoj sednici ovde ili u danu za glasanje imati u vidu čak i vladajuća koalicija i podržati ovaj amandman.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 8. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Željko Tomić i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Član 8, kao što je već bilo reči, definiše način na koji se finansira Autonomna Pokrajina, a naš amandman daje objašnjenje i objašnjava na koji način to treba da se uradi.
Ustav definiše okvir za finansiranje autonomne pokrajine, ali je ozbiljan problem to što uz ovaj zakon ne idu zakon o imovini i zakon o finansiranju, jer bi na taj način bilo potpuno jasno definisano na koji način će se ostvarivati pravo za realizaciju autonomije. Bez izvornih prihoda i bez prihoda za prenete nadležnosti neće ni moći da se obavljaju svi poslovi koji se prenose Vojvodini.
Ne verujem da je slučajno to što ova dva zakona nema, iako se probija rok koji je već 11 meseci od onog koji je definisao Ustav. U obrazloženju zakona se kaže da će se obezbediti finansijska sredstva iz budžeta, ali je ovo jedan od retkih zakona u kojima se ne kaže koja su to sredstva i koji procenat, ili bilo koje bliže određenje, nego se samo jednom rečenicom kaže da će se iz budžeta obezbediti sredstva. Ministarka finansija, o tome sam već danas govorio, kaže da Ministarstvo finansija teško da može da utvrdi koja su to sredstva.
Podsetio bih poslanike u Skupštini da smo doskora imali zakon o transfernim sredstvima opština i gradova i taj zakon je imao debelo obrazloženje u tabelama gde se svaka od tih nadležnosti do u dinar tačno definiše, bilo da je vezano za obrazovanje, zdravstvo, bilo koju prenetu nadležnost opštinama i gradovima, do u dinar se računa koliko je to da bi se utvrdila konačna cifra.
Ono što je ozbiljan problem, mi donosimo odluku o zakonu o utvrđivanju nadležnosti i predlog odluke o davanju saglasnosti na statut AP Vojvodine. Statut je u direktnoj suprotnosti i koliziji sa Predlogom zakona kada je reč o finansiranju.
Kada pogledate ustavnu normu koja je tačno preneta u zakonu, ustavna norma definiše da se zakonom utvrđuje visina i iznos i vrste prihoda. Član statuta kojim se definiše finansiranje kaže da će AP utvrditi stopu prihoda samostalno. To je u direktnoj suprotnosti sa ovom normom zakona o kojoj je reč.
S druge strane, u pravnom poretku Srbije postoji veliki broj zakona koji definišu finansijski sistem. Svaka od odluka Skupštine mora da bude u skladu sa tim zakonima i nije zakon o utvrđivanju nadležnosti jedini zakon koji je na snazi.
Tim pre je veći problem što nije donet zakon o finansiranju. Pre nekoliko meseci je donet Zakon o budžetskom sistemu. Taj zakon tačno definiše način na koji se postupa sa svim javnim prihodima i javnim rashodima. Sa druge strane, postoji Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima. Odrede i norme u statutu su u direktnoj suprotnosti sa ta dva zakona.
Kada pogledate član 24. Zakona o budžetskom sistemu i uporedite prihode koji su navedeni u Predlogu statuta, to je u direktnoj suprotnosti. Ništa od ovih normi ili većina od ovih normi se apsolutno ne pominje.
U zakonu koji definiše Zakon o budžetskom sistemu, apsolutno nema mogućnosti da Pokrajina ima pravo na učešće u prihodima javnih preduzeća i ustanova. To može da se promeni, ali su kao prilog ovoga morale da bude i izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu i izmene i dopune Zakona o javnim prihodima.
Ovde se kaže da će se sredstva obezbeđivati transferom budžetskim sredstava. To može, to se radi i danas, ali kaže da se prihod AP Vojvodina smatra i dopunski transfer iz budžeta Republike. Zakon o budžetskom sistemu apsolutno ne poznaje pojam „dopunski transfer“. Tu tog pojma nema. Kako možemo da finansiramo nešto nečim što ne postoji?
Drugo, predviđa se samostalno naplaćivanje prihoda. To se već radi, to rade lokalne samouprave. Jedan deo prihoda, recimo, Zakonom o finansiranju lokalne samouprave je omogućeno da lokalne samouprave naplaćuju porez na imovinu.
Možemo da smatramo da je, recimo, tekući problem u finansiranju to što su prihodi od kada su prešli na lokalnu samoupravu drastično pali. Nekoliko puta su manji nego kada ih je naplaćivala Poreska uprava Srbije. Ovaj način direktno razrađuje sistem poreske administracije u Srbiji i to se našim amandmanom otklanja.
Treba napomenuti da brojne zemlju u EU, recimo, Italija, Francuska, Skandinavija, imaju sličan model finansiranja autonomije, ali poreska administracija je celovita na čitavoj teritoriji i to na ni koji način ne ugrožava autonomiju, a doprinosi boljem ostvarivanju svih potrebnih funkcija.
Još jedna stvar, statut daje mogućnost za zaduživanje i kaže da je jedna od mogućnosti da pokrajina odlučuje o zaduživanju. Zakon o javnom dugu apsolutno ne otvara tu mogućnost, jer kaže da se za svako zaduživanje prethodno pribavlja mišljenje Vlade, odnosno ide na Skupštinu pa tek onda dolazi na zaduživanje. To je direktno u suprotnosti sa Zakonom o javnom dugu.
Znači, pored toga što je ceo zakon kasnio 11 meseci u odnosu na ustavnu obavezu, očigledno da su brojne neusaglašenosti, očigledno da je rađeno stihijski i očigledno da ne možemo da donesemo ni budžet za 2010. godinu, jer ne možemo da utvrdimo kolike su to nadležnosti, a time će i građani Vojvodine biti uskraćeni za ono što im Ustav garantuje kao obavezu i kao pravo na autonomiju.

Pet minuta i 50 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na naziv glave II iznad člana 9. i član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom SRS je, u principu, iznela svoj politički stav prema ovom aktu u celini, ali svakako i o ovoj glavi koja se odnosi na nadležnosti AP Vojvodine. Mi smatramo, ponovićemo još jednom, da po svojoj suštini ovaj akt i dokument koji je pred nama predstavlja secesiju u povoju.
Srbija je i godinama unazad i u skorije vreme imala zaista neprijatna iskustva sa pojavama i secesije i separatizma. Na teritoriji jedne autonomne pokrajine, svi ste svedoci, znate dobro kako se to odvijalo, kako se i dan-danas odvija. Govorim naravno o AP Kosovo i Metohija.
Okolnosti su bile takve da su oni koji su sprovodili secesiju to radili služeći se oružjem i nasiljem. Ono što se danas dešava na teritoriji AP Vojvodina jeste akt secesije, ali oni koji su kreirali ovaj dokument svesni te činjenice latili su se mehanizama koji su onako evropski prefinjeni. A ti mehanizmi su svakako nadležnosti koji se sa republičkog nivoa prenose na pokrajinski nivo, način na koji se to radi, ali svakako i pitanja koja su ovde definisana da su od pokrajinskog značaja.
Kada govorimo o ovom aktu u celini i ovom članu, zaista je nezahvalno govoriti šta je najpogubnije i šta je najgore. Apsolutno je sve loše i, ponavljamo, sve u funkciji secesije i stvaranja neke nove, kako smo sinoć mogli da čujemo, republike ili, ne daj bože, države u perspektivi. SRS apsolutno ovo ne može da prihvati.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na naslov iznad člana 9. i član 9. amandman je podnela grupa od 19 narodnih poslanika poslaničke grupe Demokratska stranka Srbije. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Gospođo Čomić, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, član 9. praktično otvara drugu glavu zakona koja reguliše nadležnosti AP Vojvodine.
U članu 8. govori se o finansiranju nadležnosti AP Vojvodina i tu imamo krajnje načelne odredbe, gde se predviđa donošenje nekih zakona, pa će se onda te neke stvari usklađivati, a u stavu 3. jasno piše da sredstva za vršenje poverenih poslova obezbeđuje Republika Srbija. Što se toga tiče sve je jasno.
U članu 9. se jasno vidi da, kada se prvo donese statut, pa se iz njega izvlači zakon, kako mogu da se naprave određeni propusti i određene greške. Demokratska stranka Srbije je predložila jednu načelnu odredbu vezanu za nadležnosti AP Vojvodine, koja bi glasila: „Pitanja od pokrajinskog značaja AP Vojvodina uređuje svojim odlukama i drugim opštim aktima, u skladu sa Ustavom, zakonom i statutom AP Vojvodine.“
Smatramo da je mnogo bolja formulacija da to ovako stoji – da se nakon toga pobroje nadležnosti AP Vojvodine, a pitanja ustavnosti, zakonitosti, odnos između republičkih i pokrajinskih organa može se regulisati na sasvim drugom mestu.
Želeo bih da pitam gospodina Ljajića, kao ovlašćenog predstavnika Vlade ovde, da mi pronađe član Ustava iz koga je predlagač izvukao treći stav u ovom članu da, ukoliko nadležni organ Republike Srbije donosi propis za izvršavanje zakona u roku utvrđenom ovim zakonom, AP Vojvodina može, u oblastima iz stava 1. ovog člana, svojim aktom, u okviru zakonskog ovlašćenja do donošenja izvršnog propisa, privremeno urediti izvršavanje zakona na teritoriji AP Vojvodine.
Gospodine Ljajiću, molim vas da mi ovo obrazložite, da bi mogli da znamo da li dalje da obrazlažemo ovaj amandman ili ne.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 9. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, pa Igor Bečić.

Ovaj član je, u stvari, otvaranje Pandorine kutije, zato što se nakon toga u skoro 20 članova prostiru oblasti koje uopšte ustavom nisu predviđene kao oblasti koje se regulišu zakonom o prenošenju nadležnosti, a sam ovaj član, barem u dva svoja stava, u 1. i 3, direktno dezavuiše Ustav RS i promoviše AP Vojvodinu kao teritoriju koja će sama utvrđivati koja su pitanja od pokrajinskog značaja.
Znači, ovde se radi o jednoj prevari koju biste hteli da izvedete time što mi utvrđujemo nadležnosti AP Vojvodine i dovoljno je da u jednom članu kažete da će AP Vojvodina uređivati pitanja od pokrajinskog značaja i ispada da smo ovim zakonom odredili koja su to pitanja od pokrajinskog značaja.
Pa vi zato kažete jednom rečenicom, koju gospođa Kolundžija sigurno neće moći da razume, a moći će da odbrani; vi kažete - pitanja od pokrajinskog značaja AP Vojvodina uređuje svojim aktima u oblastima koje su u skladu sa Ustavom i zakonom u nadležnosti AP Vojvodine, odnosno koje su zakonom određene kao pitanja od pokrajinskog značaja. Ko razume ovu rečenicu?
Naša rečenica je prostija - pitanja u oblastima koje su u skladu sa Ustavom i zakonom u nadležnosti AP Vojvodine, odnosno koje su zakonom određena kao pitanja od pokrajinskog značaja AP Vojvodina uređuje svojim aktima.
Znači, neko mora da odredi AP Vojvodini koja su to pitanja, a ne da AP Vojvodina svojim statutom odredi koja su pitanja od pokrajinskog značaja, jer onda bi došlo do prekomernog uživanja autonomije koja nije predviđena Ustavom.
Ustav nije rekao da će AP Vojvodina sama da odredi svoje nadležnosti i pitanja koja su od pokrajinskog značaja, nego da će da razrađuje pitanja koja zakon poveri kao pitanja od pokrajinskog značaja.
Treći stav je direktno mešanje u nadležnosti Vlade Republike Srbije i u čitav zakonodavni sistem, i čudi me, pošto se Ustavni odbor nije mešao u zakonitost akta, da je prošao kroz Zakonodavni odbor.
Kako može AP Vojvodina da primenjuje nešto što nije razrađeno, da primenjuje zakon koji nije razrađen aktima Vlade Republike Srbije? Šta je onda AP Vojvodina? Vlada koja razrađuje zakon? Onda će Vlada Republike Srbije da se žali Ustavnom sudu zbog toga što je njene nadležnosti preuzela vlada AP Vojvodine. Zato vi zovete Izvršno veće Vojvodine vladom, da bi moglo znači da zakone koje donese Narodna skupština razradi svojim aktima, jer tobož Vlada Republike Srbije to nije razradila.
U slučaju javne svojine AP Vojvodina sada može da kaže - preuzima javnu svojinu pre donošenja zakona o javnoj svojini, a vi se žalite Ustavnom sudu, pa kada se reši na Ustavnom sudu mi ćemo da poštujemo odluku Ustavnog suda.
Dakle, poštujem autonomiju Vojvodine, ali pre svega poštujem Ustav Republike Srbije. Autonomija je proistekla iz volje građana Srbije da Vojvodini daju autonomiju. Nije proistekla iz volje političke elite Vojvodine da preotme nadležnosti Republike Srbije.
Znači, u nadležnostima koje mi ovde kao Narodna skupština odredimo da su od pokrajinskog značaja, izvolite, regulišite ih u Skupštini Vojvodine kako god želi vladajuća većina u Skupštini Vojvodine.
Postavljam jedno pitanje koje može vrlo lepo da vas zainteresuje - a šta ako dođe do vanrednih parlamentarnih izbora i mi promenimo zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, šta će onda biti sa statutom Vojvodine, koji ćete onda statut primenjivati?
Zašto ne napravimo zakon za koji će da glasa ogromna većina u Skupštini Srbije, zašto pravimo zakon za koji sada znate da će biti menjan kada se promeni većina u Skupštini Srbije? Zar to nije na silu, zar to nije popuštanje, zar to nije želja da jedan loš akt donesete u vreme kada nam stignu ohrabrujuće vesti iz Brisela?
Zašto niste 13 meseci doneli ovaj zakon? Bojali ste se reakcije građana Srbije. Sada ćete to da im uvijete kao testo i meso, uvićete u popuštanje, u viznu liberalizaciju, odmrzavanje Sporazuma o pridruživanju, proći će i utvrđivanje nadležnosti Vojvodine; eto to je to vaša politika.
Dakle, ubeđen sam da grešite, a vi gospođo Kolundžija pročitajte članove od 64. do 84. zakona, pa mi recite gde je to u Ustavu predviđeno, od nauke do upotrebe imena Vojvodine, da to reguliše AP Vojvodina.

Iskorišćeno je tri minuta i 30 sekundi od vremena predsednika poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, predsednica poslaničke grupe ZES.