Tri minuta je iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Aleksandra Ilić i Aleksandra Janković i grupa od 21 narodnih poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Napred Srbijo je podnela amandman na član 2, i to da se stav 2. briše, a u stavu 2. stoji da u postupku donošenja zakona vodiće se računa o dostignutom nivou prava građana na pokrajinsku autonomiju.
Ako u istom članu u stavu 1. stoji da AP Vojvodina. u skladu sa Ustavom RS i statutom. uređuje nadležnost, izbor, organizaciju i rad organa i službi koje osniva, onda mislimo da je ovo potpuno nedopustivo i da je stav 2. jednostavno višak, jer ako on ostane može predstavljati smetnju eventualno neke buduće izmene ovog zakona.
Može se neko pozvati da se neke odredbe ovog zakona, kada on bude u potpunosti implementiran, a proceni se da je i protivustavan i da u krajnjem izaziva štetu građanima RS, da se ne dozvoli i da se kaže da je to neki dostignuti nivo prava građana. Znači, od neke buduće pokrajinske vlasti da bude osporavana izmena zakona. Mislimo da nema potrebe ni da stoji u ovoj fazi donošenja ovog zakona, te molimo predlagača da razmisli o našem amandmanu i da proceni svrsishodnost prihvatanje našeg predloga.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Poslanička grupa Nove Srbije podnela je amandman kojim se ovaj član 2. briše. Već je praktično rečeno da je ovaj drugi stav – u postupku donošenja zakona vodiće se računa o dostignutom nivou prava građana na pokrajinsku autonomiju – potpuno nepotreban, zato što je to nešto što je Ustavom garantovano pravo.
Zapravo, ovaj član je i predviđen i napravljen tako da podrži statut Vojvodine i ideju o suverenitetu "građana" Vojvodine. Iako Ustav Srbije utvrđuje da su građani Srbije nosioci suverenosti i da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, statut AP Vojvodine protivustavno stvara suverenost građana AP Vojvodine i to sledećim protivustavnim odredbama - određenjem o pravu građanki i građana Vojvodine na ostvarivanje, negovanje i zaštitu autonomije, i to već u preambuli; određenjem da su nosioci prava na pokrajinsku autonomiju građani AP Vojvodine u članu 4. Predloga statuta.
Određenjem da građani AP Vojvodine svoje pravo na pokrajinsku autonomiju ostvaruju neposredno, narodnom inicijativom ili referendumom i putem svojih slobodno izabranih predstavnika u članu 5. Predloga statuta; zamenom ustavne zabrane statutarnom zabranom diskriminacije građana u članu 20. Predloga statuta, preduzimanje mera od strane pokrajinskih organa za postizanje pune ravnopravnosti manjinskih nacionalnih zajednica u članu 20. Predloga statuta.
Zamenom ustavne odredbe statutarnim garantovanjem dostignutih nivoa ljudskih prava u članu 23. Predloga statuta, proklamovanjem da Pokrajina obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu ljudskih i manjinskih prava, što je na osnovu Ustava rezervisano samo za Republiku, u članu 23. Predloga statuta; obezbeđivanjem dodatnih i dopunskih prava i zaštite, odnosno višeg stepena zaštite za pojedine kategorije lica koja žive u AP Vojvodini u članu 21. i 23. Predloga statuta.
Iz ovih razloga, da bi se ostvario suverenitet građana Vojvodine, napravljen je ovaj član 2. zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Sve ovo o čemu sam govorila, neustavnost pojedinih odredbi statuta, jeste u stvari analiza dr Vojislav Koštunice koju ste imali prilike da pročitate u raznim medijima i u "Pečatu", koji jasno govori o separatističkoj prirodi statuta Vojvodine.
Dalje, što se dostignutog nivoa prava građana na pokrajinsku autonomiju tiče, ako su ti građani zaista nezadovoljni još jednom ih pozivam da u ponedeljak 30. novembra dođu i izraze svoje nezadovoljstvo ispred Doma Narodne skupštine, tako što će narodnim poslanicima koji su glasali za autonomiju čestitati ili ih možda ukoriti, jer sada žive u skraćenoj državi koja nema južnu pokrajinu, a sada neće imati ni severnu.

Minut i 20 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Pre nego što pitam da li još neko želi reč, obaveštavam narodne poslanike da će poslaničku grupu SRS u raspravi u pojedinostima po tački 1. dnevnog reda predstavljati narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 2. amandman, sa ispravkom, podnela je grupa od 12 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP.
Vlada i Odbor za ustavna pitanja prihvatili su amandman sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman sa ispravkom pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, s tim što koristite vreme poslaničke grupe ili ovlašćenog predstavnika. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, naš amandman je takav i ima cilj da poboljša nešto što već postaje ustavna kategorija.
Očigledno da smo taj cilj ostvarili, shodno činjenici da je Odbor za ustavna pitanja prihvatio naš amandman i da je Vlada prihvatila naš amandman, pa je postao sastavni deo zakona.
Stoga neću previše obrazlagati značaj i smisao našeg amandmana.
Mi iz LDP već smo više puta i rečima i delom pokazali svoj odnos prema načinu kako je pisan i donesen Ustav, prema onome šta sadrži Ustav, ali smo pokazali svoj odnos prema licemerju svih onih koji su učestvovali u pisanju, donošenju takvog Ustava, koji su ga podržavali i na kraju organizovali referendumsku krađu.
Više o tome zaista ne bih govorio, samo bih dodao da kada već imamo takvu ustavno pravnu situaciju valja je poboljšavati, kada već imamo takvu situaciju u Vojvodini valja je valjanim zakonima regulisati.
Shodno tome je i ovakav amandman LDP. Mi u LDP smatramo da se ovakvim predlogom zakona, kao i statutom AP Vojvodine, u pravni sistem unose brojni novi mehanizmi, pa je shodno tome i naš amandman na član 2. Predloga zakona ovakve sadržine.
Još jednom izražavam zadovoljstvo što su i odbori Narodne skupštine i Vlada razumeli sadržinu i značaj našeg amandmana i što je naš amandman prihvaćen.

Dva minuta iskorišćenog vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Narodni poslanici Aleksandra Janković, Zlata Đerić i Aleksandra Ilić zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 2. doda novi član 2a.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Gospođo Čomić, ne bih propustila to zadovoljstvo da opet objašnjavam amandman.
Posle člana 2. dodaje se član 2a koji glasi: Autonomna pokrajina Vojvodine svoje izvorne i poverene nadležnosti obavlja starajući se o razvoju svog područja i očuvanja njegovih svojstava. U vršenju poslova iz nadležnosti autonomne pokrajine Vojvodine zabranjena je svaka neposredna i posredna diskriminacija građana Republike Srbije po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Ovo je samo još jedna od potvrda da ni Nova Srbija ni Demokratska stranka Srbije, ni ostale stranke koje pripadaju nacionalnom bloku i koje su opredeljene za demokratiju, nikako ne mogu da spadaju u red klerofašističkih stranaka, jer se vrlo zalažu za zabranu diskriminacije, a mislimo da je ovaj amandman bio neophodan jer smo u prethodnom periodu usvojili i zakon o zabrani diskriminacije.
Zaista mi je nejasno zašto jedan amandman, kojim se zapravo stvari preciziraju, vrlo tačno određuju, nije usvojen, ali verujem da će narod kad dođe 30. novembra, u 10.00 časova, ispred Doma Narodne skupštine umeti da ceni amandman koji je podnela Nova Srbija.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na naslov iznad člana 3. i član 3. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanica Vjerica Radeta.

Poštovani građani Srbije, srpski radikali se juče i danas odavde obraćaju isključivo vama zato što smo sigurni da ćete vi razumeti i shvatiti ono što vam mi poručujemo, a što zapravo Srbiji sprema režim Borisa Tadića, i zato njegove režimlije ovde pokušavaju da nas ućutkaju.
Član 3. je deo zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Utvrđivanje nadležnosti, sam naslov je neustavna kategorija, ali nažalost naš amandman koji smo podneli u tom smislu nije prihvaćen, kažu iz nekih tehničkih razloga.
Ne, poštovani građani, ne radi se o tehničkim razlozima, radi se o pokušaju da mi vama ne kažemo, a pogotovo vama dragi građani koji živite na teritoriji AP Vojvodine, da kažemo da režimlije Borisa Tadića ovim zakonom, kao što stoji u naslovu, utvrđuju nadležnosti AP Vojvodini.
Utvrđuju neke nove nadležnosti koje ne postoje u Ustavu Republike Srbije. Te nove nadležnosti, ovaj zakon i statut, ozbiljno mogu da ugroze teritorijalnu celovitost Republike Srbije, mogu da budu osnov da nekad neke usijane glave odluče da sve vas, poštovani građani Srbije koji živite na AP Vojvodina, otcepe od Republike Srbije.
Mi srpski radikali, poučeni istorijskim činjenicama o kojima smo govorili u načelnoj raspravi, opravdano se plašimo i zato želimo da upozorimo pre svega vas građane Srbije, jer govoriti o tome onima koji su ovo zakuvali, nisu oni to smislili zapravo, nego onima koji izvršavaju tuđe naloge, mi znamo da je besmisleno.
Sada ono što se tiče amandmana na član 3. Član 3. je jedan od opasnijih članova i govori o međuregionalnoj saradnji AP Vojvodina, suprotno Ustavu Republike Srbije, iako kažu ovi Tadićevi da amandman ne prihvataju zato što je Predlog u skladu sa članom 181. Ustava Republike Srbije. Naravno, nije.
Istina je da član 181. govori o saradnji autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava, ali ne na način kako je ovde predviđeno da AP Vojvodina, kako piše, zaključujem regionalne sporazume u okviru svoje nadležnosti. Koja je to nadležnost? Koji su to međuregionalni ugovori? Kako to može da radi deo Srbije koji se zove AP Vojvodina, a ne može deo Srbije koji se zove lokalna samouprava, Pirot na primer.
To je ono što mi srpski radikali tvrdimo da je suprotno Ustavu i da je sreća da imamo Ustavni sud, a nemamo, jer imamo samo dve trećine i to onih, znate pet sudija je predložio Boris Tadić, a birala skupštinska većina, a pet je predložila skupštinska većina, a birao Boris Tadić.
Treću trećinu Ustavnog suda nemamo i zato ovi koji planiraju da počnu sa daljim cepanjem Republike Srbije mogu to da rade zato što, nažalost, nemamo ni ustavnu zaštitu, nemamo Ustavni sud. Jedino što imamo jeste ovo mesto odakle se obraćamo vama i jeste vi, poštovani građani Srbije, za koje smo ubeđeni da nećete nikada nikome dozvolite da više uništava na bilo koji način državu Srbiju.