Narodni poslaniče, nema povrede člana 104. Obrazlaganje poslanice Nade Kolundžije odnosilo se na amandman narodnog poslanika Radeta Obradovića i na zakon koji će tek stupiti na snagu.
Kao što nemam razloga da nju opominjem na neku neistinitost, nemam razloga ni vas da opominjem na neistinitost, ali povrede Poslovnika nije bilo.
Reč ima narodni poslanik Rade Obradović, pa narodna poslanica Nada Kolundžija i narodni poslanik Vlatko Ratković.

Vrlo ću kratko. Ono što sam rekao, to je da je Vlada očigledno promenila mišljenje u odnosu na akt koji definiše njenu ekonomsku politiku. U tom dokumentu koji se zove Memorandum o ekonomskoj politici, nigde se ne pominje osnivanje nove banke.
Druga stvar, govorio sam da ta banka mora da posluje po važećem zakonu. Važeći zakon ne daje mogućnost da se napravi razvojna banka, to će biti klasična komercijalna banka kao i svaka druga koja neće svojim osnivačima ponuditi apsolutno nikakvu pogodnost drugačiju od bilo kakve druge komercijalne banke koja postoji u Republici Srbiji.
Osnivač će biti suočen sa vrlo ozbiljnim propisima koje mora da primenjuje i apsolutno ne stoji činjenica da će ta banka moći da pomogne bilo kome u Vojvodini da se ravnomerno razvija ili bilo šta drugo, to će biti klasična komercijalna banka koja će verovatno samo svojim osnivačima dati mogućnost da stvore nekakvu korist.

Iskorišćeno je 50 sekundi od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Želela sam samo da kažem da mi ovde razgovaramo o zakonu o utvrđivanju nadležnosti i da sam vrlo precizno govorila o tome šta u zakonu piše, ne navodeći argumentovano ili neargumentovano primere o tome da li su dosadašnji zakoni poštovani i gde sve nisu poštovani.
Dakle, ako se izvrši dokapitalizacija banke, to nije u suprotnosti sa zakonom, to je urađeno kao legitimno, u skladu sa zakonom i ono što je za sada meni ključno, jeste da onaj ko tvrdi da je nešto urađeno protiv zakona, onda je obavezan da o tome obavesti nadležne institucije koje će onda u skladu sa svojim nadležnostima preduzeti korake, a ne da optužuje kolegu poslanika za navodnu informaciju koju zna o nečemu što navodno nije u skladu sa zakonom. Hvala.

Iskorišćeno je jedan minut i pet sekundi od vremena predsednice poslaničke grupe.
Narodni poslanik Vlatko Ratković, pa narodni poslanik Zoran Krasić.

Smatram da je rešenje koje je dato u Predlogu zakona sveobuhvatnije i celishodnije, s obzirom da ono u jednom segmentu inkorporira ono što smo mi već u sistemskim oblastima, naročito u oblasti prostornog planiranja i razvoja, već i uredili setom zakona u oblasti prostornog planiranja.
Amandman je, da tako kažem, na intenciji redukcije utvrđivanja nadležnosti iz ove oblasti. Dakle, amandman predlaže da to bude osam nadležnosti, a član 10. Predloga zakona predlaže 15 nadležnosti.
Uređivanje i razvijanje prostornog planiranja mora da podrazumeva i određene akte, kao što su saglasnost na prostorne i urbanističke planove jedinica lokalne samouprave sa teritorije AP Vojvodine, predlaganje mere aktivnosti za program implementacije prostornog plana Republike Srbije za teritoriju Vojvodine, donošenje programa mera aktivnosti za sprovođenje regionalnog prostornog plana AP Vojvodine, osnivanje razvojne banke AP Vojvodine u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje, poslovanje i organizacija banaka.
Dakle, ovo apostrofiram, da je osnivanje razvojne banke vezano i uslovljeno i biće determinisano zakonom kojim se uređuje poslovanje organizacije i osnivanje banaka i tu ne sme biti nikakvih ni spekulacija da se to uređuje ovim zakonom.
Osnivanje razvojne banke Vojvodine, to mora biti jasno naglašeno, uređeno je zakonom, sistemskim zakonom iz te oblasti, tako da predlažem da se ovaj amandman ne prihvati.

Iskorišćeno je dva minuta i 10 sekundi od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Naravno, pričaću o ovom amandmanu, ali moram javnost da upozorim da su činjenice suvoparne. Znate, ako u zakonu koji je na dnevnom redu stavite ovu odredbu o razvojnoj banci Vojvodine, i ako nešto slično ugradite u budući statut AP Vojvodine, navedete – osnivaće, osnovaće, računajući da se to uradi u budućnosti, moram da vam kažem da je to već urađeno u prošlosti.
Prošle godine, otprilike u ovo vreme, oktobra, na zahtev DS-a i Bojana Pajtića guverner Narodne banke Srbije uveo je privremene mere u „Metals“ banci zbog problema sa likvidnošću, odnosno zbog očekivanog problema sa likvidnošću „Metals“ banke koja je u svom poslovanju pretežno radila sa privredom, a malo sa građanima, kad se priča o kreditima itd.
Međutim, to je banka koja ima izuzetno dobar poslovni prostor. U okviru svoje poslovne politike, ulagala je puno u nekretnine i kada se priča o razvojnoj banci sa gledišta postojećih propisa, da li je neka banka razvojna ili ne, treba da se tumači sa gledišta njenog poslovanja, a ne sa gledišta osnivačkog kapitala ili vlasničke strukture.
Šta se desilo prošle godine u ovo vreme? Desilo se to da je AP povukla svoje depozite iz te banke, dodatno ugrozila poslovanje te banke u perspektivi, uvele su se privremene mere, a onda je takođe kadar DS-a i G-17 plus iz AP Vojvodine našao rešenje kako da se banka navodno stabilizuje, pošto su otišli brojni deponenti, vrlo jaki, elektroprivreda i da ne ređam dalje, rudnici itd, pa je onda u zatvorenom postupku pokrajina kupila akcije i postala značajni vlasnik te „Metals“ banke, a sada više i ne kriju da je to razvojna banka.
Da je razvojna banka u pitanju, to ste najavili još tokom izborne kampanje prošle godine. To je osmišljeni sistem kojim vi radite. To je cilj otimanja te banke. Znači, ova banka nije ni kupljena, nego je oteta, sinhronizovano, uz pomoć Narodne banke, pre svega guvernera i uz pomoć predsednika Komisije za hartije od vrednosti koji je dao saglasnost na tu zatvorenu kupovinu akcija „Metals“ banke. To je ono što ste vi uradili i pripremate teren za to da to u budućnosti bude neka banka slična Centralnoj banci u Crnoj Gori, gde biste kao svoju monetu uzeli nešto iz inostranstva komercijalnim aranžmanima.
Znači, kada pričate da će da se osnuje, samo vas podsećam, vi ste već nezakonito osnovali, faktički osnovali, odnosno oteli banku, izazivajući veštačku krizu u poslovanju te banke. To je ono što vi radite – kupus gleda, meso vadi. Jedno pričate javnosti, a faktički ono što radite je potpuno suprotno. To vam je isto kao ono što kažu – mi ćemo 200.000 ljudi da zaposlimo, a svakog meseca 10.000 gubi radno mesto. To je DS i to je ovaj statut i to je ovaj zakon.

Iskorišćeno je četiri minuta od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Uglavnom i ostali konstatuju ono na šta ispred Srpske napredne stranke ne bih gubila vreme, a to je dijagnoza kako se došlo do nezakonitog stanja da se ovim zakonom o utvrđivanju nadležnosti vrši, rekli bi pravnici, konvalidacija nepravnog stanja.
U ime svoje stranke ću reći ono što jedni neće da vide, to je vlast i nešto što drugi još uvek ne mogu da nazru, a gotovo je očigledno. Namera osnivanja razvojne banke kao posebnog finansijskog agenta za Vojvodinu je bila u planu još 2006. godine, 27. septembra, kada je Skupština Vojvodine uputila Skupštini Srbije Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama.
Verujem da ima nekog ko se toga seća, na sajtu još uvek postoji taj predlog, ali je taj zahtev za promenu bio motivisan davanjem zakonskog pokrića nezakonitom radu Fonda za razvoj.
Šta je to nezakonito? Fond za razvoj Vojvodine sve vreme se ponaša kao banka, ali nema cenzus banke ni osnivački kapital tako visok kakav treba da imaju, milionske, kako imaju i banke. Nema kontrolu, nego svojoj većini podnosi izveštaj i nema odgovornost za plasman kapitala, a ima svega 500 dolara osnivačkog uloga. Znači, strah vladajuće većine u Vojvodini, da se u pravne okvire uvede nezakonito finansiranje preko Fonda za razvoj koji je bio registrovan kao DOO jeste osnivanje Razvojne banke koja to treba da pokrije.
To je jedan deo razloga zašto je u ovom zakonu predloženo, a već izvršeno osnivanje Razvojne banke. Da je nezakonito jeste, jer se kao institucionalni investitor nije mogla pojaviti Pokrajina u ime Republike, bez obzira na mišljenje koje je ministar finansija dala u vezi sa tim, da su svesno snižavane vrednosti akcija da bi se sa manje novca mogle kupiti akcije Metals banke, takođe je činjenica koju ne može da spori niko i tvrdnja da ova organizacija neće poslovati izvan sistema i zakona, već ne stoji. Ona je van zakona, van Komisije o hartijama od vrednosti, svega ostalog, već formirana.
Uz jednu interesantnu novinu, mogli bi gospoda iz Vojvodine da patentiraju sistem pravljenja budžeta. Znači, prvo potrošiš 3.500.000.000 za kupovinu akcija neke banke na primer, to nigde u budžetu nemaš, a onda pred kraj godine napraviš rebalans, taj novac prikažeš za već obavljenu kupovinu. Da li iko od vas to može da uradi u svojoj kući, u svom preduzeću ili u iole ozbiljnoj instituciji? Ne. To može samo u Pokrajini, u AP Vojvodini. Kakva je još tu zanimljiva situacija? Jasno je da banka koja je osnovana kao Razvojna, iako to ima u svom nazivu, ne može da daje nikakve povoljnije kredite svojim komitentima.
Prvo, iz realnih razloga. Ako nekome date na nabavku novca iz štednje, kamatu od 6% do 10% vi ga možete plasirati sa najmanje 11% ako na njemu ne gubite, ako ne očekujete da vam država pokriva gubitke, ako poslujete normalno. Pošto su javna preduzeća i ustanove po ovom zakonu takođe, u vlasništvu sada Pokrajine Vojvodine, po zakonu i propisima kojima posluje banka, ova, kao i svaka druga, po odluci 107, sva ta javna preduzeća i ustanove su povezana lica koja ne mogu da koriste kredite Razvojne banke.
Da ponovim onima koji pričaju o sistemu i o radu u okviru sistema. Znači, priča da će ustanove i fondovi i javna preduzeća za razvoj voda i šuma itd. moći da koriste ove pare je već u ovom trenutku naznaka nezakonitog ponašanja, povezana lica, kažem, po odluci broj 107 od 28. decembra 2008. godine Narodne banke to neće moći da učine. Šta je zanimljivo? Vojvodina je ispred svih, u smislu organizacione celovitosti za korišćenje sredstava EU iz IPA fondova. Znači, ono što još ne koristimo od onih pet grupa fondova, a najzanimljiviji je regionalni razvoj, pa zato ova banka u nazivu i ima razvoj.
Zato je negde AP u ovom zakonu nazvana region, a negde nazvana AP, gde joj više odgovara zbog stajanja u prvom redu za povlačenje novca, pa će ova organizacija uz već postojeću Kancelariju za evropske poslove, već negde u budžetu troši 27 miliona dinara, od čega joj 13 miliona dinara, polovina ide na plate zaposlenih. To je ona malobrojna administracija u Vojvodini, koja će biti solidna ispomoć i podrška za korišćenje IPA fondova, a pre države Republike Srbije, koja će morati da se pojavljuje kao garant za ove kredite i fondove.
Vojvodina će se kao AP koja ima infrastrukturu u kancelariji i Razvojnoj banci, pojaviti kao prava za korišćenje tih sredstava za razvoj regiona, ali će joj država Srbija morati da bude garant, jer jedino Narodna skupština donosi odluke o zaduživanju, iako ste vi eufemistički ovde, onim ne prenetim navodno i u sistemu davanja nadležnosti, to kao uokvirili zakon, pa će u trenutku kada Republika preuzme garanciju koju uvek piše kao prvi neopozivi jemac – platac, morati da izvršava obaveze koje ova banka preuzme, jer neće smeti da se regresira, odnosno naplati zagarantovane kredite kao kod drugih korisnika, jer Ustav garantuje AP da se ne može smanjiti deo kreditnih sredstava za Vojvodinu.
Znači, kada se železnicama duguje, Republika može da blokira i ono što kao garant isplati, kada oni kasne, to neće moći da uradi kod AP Vojvodina.
Upravljanje javnim dugom koje se ovde preuzima u nadležnost Vojvodine, delom, a biće podloga o čemu govorim je nešto što nije praksa nijedne zemlje.
Pravo lokalnih samouprava da se zadužuje ne može da podrazumeva upravljanje javnim dugom, što će ovde Vojvodina imati. To samo znači da će ovo pridruživanje EU ići i to nije moj strah, to je već viđeni scenario, po paralelnom dvostrukom koloseku koji smo već jednom gledali.
Imam zanimljivo pitanje – u ime čega Republika Srbija kao država prihvata kao ograničenje prijemom kredita od Međunarodne banke za obnovu i razvoj „Službeni glasnik“ broj 42, zajam 7651F, koji smo 2. juna ovde ratifikovali, od 34 miliona i 900.000 evra, gde država mora da smanji učešće svoje u finansijskom sektoru sa sadašnjih 17,29 na 10% u 2010. godini, kada su u pitanju banke.
Nije tajni papir, ovo je obrazloženje zakona koji smo usvojili. U istom trenutku se dozvoljava AP Vojvodini, da kupuje, odnosno da osniva jednu razvojnu banku.
Da li je to jedan sistem, da li je to jedan te isti zakon, je li ovo jedna država ili su ovo dvostruki kriterijumi, ili je ovo dvostruka primena jednog te istog zakona?
Da čujem, da li neko ima odgovor na ovo pitanje, u vreme dok se Komercijalna banka sprema i već rezervišu pare da možemo da održimo učešće u skladu sa stranim investitorom u njenom kapitalu, država u ovakvoj nestašici i krizi obezbeđuje Vojvodini, rekla sam patentom izrade budžeta koji sada mogu iz Vojvodine da prodaju, licenciraju, zaštite ili šta već urade, dozvoljava se ono što se Republici Srbiji ne zabranjuje, nego ono na šta se ona obavezala. Da li je ovo jedinstveni finansijski sistem?
Ako postoji ne klica koja nagoveštava problem, nego ako postoji već iznikao problem koji svoje gorke plodove svima nama nudi u dva koloseka o prioritetu zaduživanja i upravljanja dugom za koji će Republika garantovati, o čemu će govoriti neravnopravni položaj građana u okviru jedne države, onda je upravo to ova Razvojna banka i zato naš amandman treba usvojiti.