Vi, gospođo Nada Kolundžija, branite nešto što je neodbranjivo.
Dakle, uhvatili ste se jedne fraze koja piše u svakom članu da će nešto biti u skladu sa zakonom. Da li će tog zakona biti, da li ga ima, kada će biti donet, kako će to izgledati apsolutno niko ovde ne može da da nikakvu validnu informaciju, pa ni vi. Šta će biti u međuvremenu, to ćemo uvideti.
Upravo se na poljoprivredi vidi separatistička namera onih koji su ovo pisali. Znate li zbog čega?
Zato što sam juče ministru Draginu postavio jedno pitanje, u skladu sa amandmanom koji smo podneli na ovaj član – da li će se agrarna politika u Vojvodini voditi u skladu sa nacionalnom agrarnom politikom, sa strategijom razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja? Nisam dobio decidan odgovor.
Dakle, ako vi ne prihvatite ovaj amandman, gde su u članu 1. predviđa, to je amandman DSS, da se mera agrarne politike koja će se sprovoditi i mere ruralnog razvoja će biti u skladu sa agrarnom politikom i strategijom razvoja poljoprivrede Republike Srbije, onda o čemu mi ovde pričamo?
Sve vlade, i posle 2000. i one pre 2000. godine, uvek su imale taj senzibilitet da za ministre uglavnom biraju ljude koji su sa područja Vojvodine.
To je sasvim prirodno, jer je Vojvodina područje, region sa najintenzivnijom poljoprivrednom proizvodnjom. To je i bio odraz odnosa države prema poljoprivredi.
Šta se sada dešava? Sada se razvlašćuje Republika, ostaje ministar iz Vojvodine, a mi ne znamo kakva će se agrarna politika voditi, odnosno agrarna politika koja će se voditi, verovatno neće biti u skladu sa nacionalnom politikom.
Kada kažem da je ovo separatistički akt, to kažem iz sledećeg razloga, zato što ovde nema suštine. Suština, dragi građani, a naročito poljoprivredni proizvođači koji ovo gledate, jeste da je agrarni budžet u 2009. godini za 25% manji od agrarnog budžeta iz 2008. godine, pa je još dodatno smanjen sa 22 milijarde na 16 milijardi, pa je Fond za unapređenje proizvodnje od 4,5 milijarde već unapred potrošen, tako što su plaćene subvencije, dakle, jede se materija, jer taj fond se punio od povraćaja kredita koji su davani u proteklom periodu poljoprivrednim proizvođačima.
Dakle, mi imamo ozbiljne probleme u agraru. Grana koja pravi uvozni i izvozni suficit od 600 miliona dolara, a naši poljoprivredni proizvođači, seljaci, su ti koji plaćaju cenu, odnosno oni nisu zadovoljni i država u njih ne ulaže onoliko koliko bi trebalo.
Ta muka je zajednička i u Nišu, i u Novom Sadu, i u Subotici, i u Pirotu i u Užicu. Para nema, sve je manje, sve se lomi preko grbače poljoprivrednog proizvođača, a vi ovim želite da napravite dodatnu administraciju koja će živeti od tih seljaka. To je sramota, to nema veze sa decentralizacijom, to nema veze sa efikasnošću sistema, nema veze sa racionalizacijom. Zato kažem, ovaj akt, čak i u prisustvu gospođe Čomić, je separatistički akt.