Mi smo podneli amandman potpuno suprotan ovom koji ste malopre pročitali da je prihvaćen. Naime, reč je o članu 30, kratak je, pročitaću ga. Glasi – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a počinje da se primenjuje godinu dana od dana stupanja na snagu.
Mi smo dali amandman da se taj rok smanji na šest meseci jer smatramo, ovo nije nikakva mudrost da se izvrše neophodne radnje i da, da tako kažem, u roku od šest meseci zakon stupi na snagu. Nasuprot tome, malo je izgleda i godinu dana, pa je usvojen prethodni amandman, da to bude dve godine. Znači, ovaj zakon će praktično početi da se primenjuje tek od 1. januara 2012. godine, da zaokružim.
Ne vidim razlog da uopšte donosimo ovaj zakon. Zašto da ga donosimo, ako već unapred znamo da sledeće dve godine ga nećemo primenjivati? Zašto da ga onda donosimo? Potpuno je besmisleno odlagati primenu zakona za dve godine. To praktično znači, ili neko misli, strašno je siguran da u sledeće dve godine neće biti izbora, ja nisam tako siguran. Nezavisno od svega, ne vidim svrhu donošenja zakona, ako ćemo da počnemo da ga primenjujemo za dve godine.
Pri tom, odmah da vam kažem, valjda je to i laicima jasno, da radnje koje su potrebne da se završe, da bi se ovaj zakon počeo da primenjuje, se relativno lako završavaju. Nalazimo se u kompjuterskoj eri. Ovo je pitanje elektronske komunikacije i ništa više od toga. Nije nikakva mudrost da se ovo počne primenjivati ranije.
Pošto vidim da nema ni nagoveštaja da će neki ključni amandmani DSS biti prihvaćeni, ponoviću još jednom, i time ću završiti.
DSS, nažalost, ne može glasati za ovaj zakon i bojim se, zakon će biti usvojen nadglasavanjem, a rekao sam i još jednom ću ponoviti – ovo je vrsta zakona gde nije dozvoljeno nadglasavanje. Ovakve vrste zakona, kao što su izborni zakoni, itd, moraju se donositi jednim, da kažem, opštim političkim konsenzusom. Hvala.