Došli smo konačno na teren podsticanja zapošljavanja žena. Ovaj član je upravo član koji se bavi tom tematikom. Poslanička grupa DSS je podnela amandman upravo zato što je iz teksta zakona primetila da ovde ima dosta deklarativnih zakletvi, a ima malo konkretnih mera. Tek negde u stavu 4. se pominju neke konkretne mere.
Zaista smo se dugo spremale za ovu temu, jer smo imali nekoliko predloga, koje smo analizirali, koji su se nalazili u raznim vremenskim periodima u proceduri. Videli smo da postoji mnogo boljih i konkretnijih rešenja. Neke od njih smo ponudili ovde.
Čini mi se da je ovaj teren zapošljavanja upravo teren o kome treba malo više da povedemo računa, upravo zato što se položaj žena na tržištu rada od 2000. godine na ovamo znatno pogoršao. Pogoršao se i u odnosu na ono koliko su one imale prethodnom periodu, recimo negde 90-ih godina zastupljenost ženske radne snage je bilo 70%, 2000. je bilo 58%. Danas nemamo podatke, ali vam tvrdim da su ispod 40%.
Ako se poredi položaj žena na tržištu rada i položaj muškarca na tržištu rada, više puta je do sada bilo reči ovde u parlamentu danas u toku rasprave. Te dve stvari ne mogu da se porede i procenti žena u odnosu na muškarca su dramatično niži. Kada se pogleda stopa nezaposlenosti, ona je znatno viša kod žena - 24% prema 16%. Kada je stopa zaposlenosti, muškarci imaju 63, žene 44%.
Na formalnom tržištu rada, ako se posmatra kategorija žena, samo su mladi i oni sa niskim nivoom obrazovanja u težem položaju od žena. Sa druge strane, žene ulaze na tržište rada pod potpuno nejednakim uslovima i okolnostima, u proseku duže čekaju na posao od muškarca, bez obzira na stepen stručne spreme, čak i ako imaju više obrazovanja od muškarca.
Sa druge strane, o diskriminaciji prilikom zapošljavanja smo više puta govorili i onih žena od 40 godina pa naviše. Iznet je i podatak koji je vrlo zanimljiv i vrlo problematičan što se tiče DSS, jer je skoro 30.000 žena, 28.500 od 50 do 55 godina u situaciji da ne mogu da nađu drugi posao i nemaju šanse da u nekoj doglednoj budućnosti budu ravnopravni građani Srbije, nego su dovedene u poziciju da su ne treća kategorija građana Srbije, nego građani Srbije koji nemaju kategoriju.
Dalje, imate situaciju gde su te žene od 40 godina starosti pa naviše u poziciji da će vrlo teško naći posao, ako izgube prethodni posao.
Imate sad jednu alarmantnu situaciju da je više od 40% žena tih godina u situaciji da je bez posla. Isto tako, imate jednu diskriminaciju mladih žena koje prvo imaju, da tako kažem, nepristojne uslove da bi se zaposlile. Zatim, imaju situaciju da ne mogu da imaju decu.
Iz tih svih okolnosti koje sam navela, mislimo da taj član koji se bavi politikom i podsticanjem zapošljavanja mora da glasi ovako, navešću ga - Nacionalna služba za zapošljavanje donosi svake druge godine program za podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja manje zastupljenog pola. Program iz stava 1. ovog člana sadrži mere i aktivnosti za podsticanje žena koje su bez zaposlenja duže od dve godine.
Programom za podsticanje samozapošljavanja žena obrazuju se Garantni fond za poslovnu pomoć, Fond za kreditiranje ženskog preduzetništva i ženske kooperative, služba za profesionalno savetovanje, obuku i stručno usavršavanja, služba za pružanje saveta u oblasti poslovnih finansija. Dodatna sredstva za programe iz stava 2. ovog člana obezbeđuju se i z budžeta Republike Srbije, donacija i drugih izvora.
Zaista mislim da je poslednji trenutak da se ovom kategorijom žena koje izgube posao i na birou su duže od dve godine treba neko da se pozabavi. Mislim da je ovo što smo predložili našim amandmanom vrlo konkretno. Ovo je jezik vrlo konkretne akcije, vrlo konkretnih mera i mislim da ga treba prihvatiti. Treba ga prihvatiti ne zato što dolazi od poslanika iz ove stranke, nego zato što će doprineti da se ovaj zakon ovakav kakav jeste pretvori u zakon koji ima nameru da popravi položaj žena u Srbiji. Hvala. Ovo je bilo vreme ovlašćenog predstavnika.
