Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, evo, koleginica Vojić-Marković je ušla u ovu materiju, koja je izuzetno važna, zato što je ovaj proces siromaštva u apsolutnom i relativnom smislu, kako god hoćete da ga tumačite, u našoj zemlji i protekle godine, i činjenica je i da ste i vi pre nekoliko dana rekli da je 700.000 ljudi na granici siromaštva. Neko se zapitao - koliko je ispod granice siromaštva? Evo, kolega Marković kaže on.
Moram da vam kažem, a vi to takođe i znate da je surova statistika ne samo kod nas, nego u zemljama zapadno-evropske unije, u koju vi hrlite da uđete uz svo oslovljavanje, uz to što nam otimaju KiM i potcenjuju naše građane, naše sunarodnike iz južne srpske pokrajine da nisu na beloj šengen listi, te u zemljama zapadne Evrope je prisutna ta disproporcija u odnosu na zaposlenost i na siromaštvo među ženama.
Čak je neko upotrebio tamo u Skupštini u kojoj je naša delegacija termin - da se feminizuje siromaštvo među zaposlenima. Tako su hteli da kažu da je u tim procentima koji su plod istraživačkog rada naših tamošnjih kolega parlamentaraca taj procenat da su žene manje plaćene od 15, čak do 25% u odnosu na muškarce, neki prosek 17, a u Americi čak i pre ovoga što su napravili, prouzrokovali ovim berzanskim malverzacijama ovu tzv. svetsku ekonomsku krizu, taj procenat se kreće oko 15% da su manje plaćene žene.
U Srbiji ne samo da je to problem, nego je problem i taj, naročito kad su u pitanju samohrane majke, što su te porodice koje žene izdržavaju po prirodi siromašnije, zato što one imaju i decu, a deca po zakonu pripadaju ženama, pa su one primorane da prihvate i mnogo slabije plaćene poslove i poslove u veoma mnogo slučajeva koji snose rizik i veći rizik i od povrede na radu i mnogo lošijih uslova itd, naročito u ovoj situaciji kada je ta globalna tržišna ekonomija i u procesu zapošljavanja i tretiranja zaposlenih u našoj zemlji nemilosrdna.
Ode žena na posao, recimo, majka je, samohrana majka, ima dete koje je u osnovnoj školi i recimo radi u nekoj finansijskoj instituciji, nekoj banci.
Znam za te slučajeve. Ne poštuje se radno vreme. Ako ode ujutru, evo kaže kolega Dragan Stevanović i njegova supruga, ja govorim o nekom konkretnom primeru koji znam, ali hvala bogu, njegova supruga nije samohrana majka, ali govorim za jedan konkretan primer.
Dođe ujutru na posao u pola osam i neko misli - aha, lepo je, ti radiš u jednoj od tih banaka koje su preživele. Kad se vraća kući? U sedam sati uveče.
Ko vodi računa o detetu? Uzgred da kažem da je to dete odličan đak, da je osoba za primer svojim vršnjacima i u sekcijama, sa svim peticama u školi. Ali, kada će ta majka da utiče na obrazovanje i na vaspitanje tog deteta, ako se ne poštuje njeno radno vreme? Imate mnoge druge slučajeve.
Prema tome, ovo su egzaktni podaci da su te starosne granice zapravo čista diskriminacija žena prilikom zapošljavanja, a to je obuhvatila i ova nacionalna strategija za zapošljavanje i savet u okviru vašeg ministarstva koji je formiran, da su žene preko 40 godina diskriminisane u procesu zapošljavanja. Ispada da one ne vrede nikome i baš koga briga.
Znate, vi ste kolateralna šteta u procesu tranzicije, od 40 do 50 godina, niti ste za penziju, ne može niko da vam da novo radno mesto.
Mislim da stvarno moraju da se izdvoje budžetska sredstva i da se namenski opredele za manje zastupljeni pol, odnosno za one koje nemaju posao.
Ova rezolucija koju sam pomenula, Izveštaj o diskriminaciji o zapošljavanju žena i na radnom mestu, upravo govori o tim podacima, ali pošto je kod nas najveći broj žena sa manjom stručnom spremom otpušteno i one se sada nalaze na Nacionalnom zavodu za zapošljavanje, ima i takvih slučajeva da je to primer i kod onih koji imaju više obrazovanje, i one su onda duplo diskriminisane. Em imaju stručnu kvalifikaciju za određeni položaj, ali onda su diskriminisane zbog toga što imaju preko 40 ili 50 godina, pa nemaju uslova za penziju.
Vi morate da vodite računa o tome, gospodine Ljajiću, da će u narednoj godini MMF nastavljati da nas ucenjuje i da nam lupa packe, kao što su krenuli od ove godine. Prvo, stradali su penzioneri. Ovo je prevara sa usklađivanjem penzija na osnovu inflacije koja se prikazuje, na način na koji to odgovara Republičkom zavodu za statistiku, a i vi kada uđete i vaša supruga i vaše koleginice i svi mi u radnju, vidite da je to mnogo više o od prikazanog procenta na godišnjem nivou.
Ući ćemo u sve teže probleme. Neće, kažu, i vi ste to objašnjavali u proteklih 15-ak dana, za početak odmah da traže da se pomera ta starosna granica, ko zna koliko me je gospođa pitalo da li ćemo morati da radimo do 65 godine, ali kažu u narednim fazama, eto, to će biti neki od njihovih uslova.
Najbolje da se naprave uštede, da se sva ova mafija koja postoji u ovim tzv. agencijama za sve i svašta razjuri, da lepo donesete zakona, da stavite van snage postojanje tih agencija. Oni tamo primaju plate, ne rade ništa, te promocije izvoza, te za ovo, te za ono, oni apsolutno ništa ne rade.
I šta ste sad ustanovili, Državna revizorska institucija. Najveće zloupotrebe su uglavnom bile tu, i preko nabavke opreme i raznih specijalizovanih ugovora, troškova koje su oni pravili. Hajde da se lepo uđe u trag tome, da onaj koji je pravio takve zloupotrebe odgovara, a da mi napravimo, kao što mi to i predlažemo članom 22, ovo su sve slični amandmani, zaista jedan fond za zapošljavanje. Ta strategija mora da postoji od strane države i da se pomogne ženama.
Ekonomska samostalnost je onda i njihova sigurnost u svakom drugom smislu, jer naročito u ruralnim sredinama, gde majka, domaćica, žena koja nema mogućnost da radi, osim toga, moram da vam kažem, ali to nije samo striktno vaš resor, veliki je greh prema ženama u Srbiji, naročito našim domaćicama i majkama koje žive na selu, što one po automatizmu nemaju materinski, odnosno roditeljski dodatak.
To mora da bude stečena kategorija. Znate, dete koje je rođeno na selu, pa ona uplaćuje ili ne uplaćuje, uglavnom su svi morali prinudno da se registruju, ta poljoprivredna stanovništva, ali deca moraju, bez obzira na to da li dolaze iz ovakve ili onakve porodice da imaju dečiji dodatak. To bi morala da bude stečena kategorija.
Mi ćemo za to da se borimo u okviru pet zakona. Je l' tako, koleginice Plavšić? Daću vam i mogućnost o tome nešto da kažete. Vidite kako sam solidarna. Kada budemo donosili i paket zakona o pravima dece, pošto ih nemamo, a osnovali smo radnu grupu.
Prema tome, nastojte i kao čovek i kao džentlmen, na kraju krajeva, da se borite za to da postoji novac i tamo lupite šakom o sto na Vladi i kažite - hoću pare iz budžeta za zapošljavanje žena, jer nemaju posao, muče se, a cela porodica je na njima i u svakom slučaju najviše su stradale u ovom procesu tzv. tranzicije.