Gospođo Čomić, pošto vi predsedavate, pa nema trenutno ko da vas zameni, a amandman smo podnele u istovetnom tekstu i bile smo u pravu, kao i druge koleginice zato što ovo mora da bude obavezujuća odredba za poslodavca, koja u članu 19, kako su to predlagači zakona napisali, treba da nastoji da u jednom ciklusu, čak mislim da je trebalo da intervenišemo i da stoji - u svakom ciklusu stručnog usavršavanja i obrazovanja obezbedi, odnosno ponudi manje zastupljenom polu 30 mesta.
Amandmanom koji je u istovetnom tekstu, vaš i moj i koleginice Travar, tražimo da se obaveže poslodavac da je dužan da to uradi, jer obrazovanje i stručno usavršavanje bilo kog pola je valjda osnovno ljudsko pravo i osnova sredstva postizanja ciljeva jednakosti. Nediskriminacija u oblasti obrazovanja je isto tako važna kao i nediskriminacija po bilo kom drugom osnovu, po osnovu zapošljavanja i svih ovih primera koje smo do sada čuli. Spadamo u zemlju koja ima još uvek tu nesreću da je svaki peti, po zvaničnoj statistici, stanovnik Srbije tek funkcionalno pismen, ali nismo, s obzirom na taj drastičan podatak, u onoj kategoriji zemalja koju tretira izveštaj UN, koji se tiče osnovnog obrazovanja, gde od 960 miliona stanovnika sveta je dve trećine nepismenih žena ili bolje rečeno, oko 60 miliona ženske dece u svetu, to su zvanični podaci UN, nema pristup osnovnom školovanju.
Devojčice i dečaci u ranom detinjstvu, a kasnije i ljudi koji žele stručno usavršavanje, odnosno kako ovde predlagač zakona i predviđa, obuku, što ne znači samo usavršavanje u smislu napredovanja u specijalističkim ili akademskim zvanjima, nego kada se kaže odluka misli se na ovaj težak period koji prolazimo, kako biste vi voleli da kažete - u procesu tranzicije, pa ako je većina muškaraca i žena, naročito onih koji imaju osnovnu i srednju školu, to je ono što se tiče obuke, a ostalo bez radnog mesta, odnosno sada je na ulici zato što su ih otpuštali vaši tajkuni, kojima ste dali da takvim Zakonom o privatizaciji pokupuju preduzeća, da ne poštuju socijalne ugovore, ugovore o radu, Zakon o radu i sada ostaju bez posla, kako oni da se prekvalifikuju i da imaju obuku u tom obavezujućem broju, ako kažete da on treba da nastoji?
Bio je slučaj, od Vlade RS ustanovljenog, Zastavinog zavoda za zapošljavanje i obrazovanje. Ko je nastojao da se izvrši prekvalifikacija tih radnika? Niko. Oni su posle, kako su govorili Dinkić i Cvetković, kada je bio ministar finansija, a kasnije i premijer, bili balast za državu. Hajde da ih se oslobodimo što pre.
Sećate se da su morali da štrajkuju danima, kao i ovi jadni ljudi koji rade u GIK "Prvom maju" Lapovo, pa kao mnogi drugi, tekstilci u Novom Pazaru i tako redom i radnici "Autosaobraćaja" iz Kragujevca, koji su greškom propušteni da se nađu na spisku preduzeća koji imaju deo društvenog kapitala, oni imaju 40% društvenog kapitala i nisu uzeti u obzir u procesu privatizacije. Ko će onda njih, ako ne stavite da je to obavezno, da natera da oni nastoje?
Ovi uopšte nisu nastojali. Država je imala direktnu ulogu prilikom formiranja tog famoznog zavoda. Uopšte se nije izvršila prekvalifikacija i kada su došli ovi novi poslodavci, kada je formirano italijansko preduzeće "Fijat automobili", odnosno Fabrika za sklapanje "punta", jer je na dugom štapu novi model, niti su uplatili novac, niti je izvršen aneks ugovora, niti se nazire ta grandiozna proizvodnja Zastavinih automobila. Molim vas, recite mi gde će sada ti ljudi da rade? Oni su dobili tu bednu otpremninu, 200 evra po godini staža, taj socijalni program. Država ih je otpisala. Rekla - ne možemo više da vodimo računa o vama.
Nikakav program ni projekat oni nisu imali, a kada su došli Italijani, kroz anketiranje onih koji su sposobni i to samo hiljadu trista radnika su zaposlili sada da sklapaju originalni italijanski proizvod. To znaju i ovi ljudi koji svako veče licitiraju na RTS, pa dobiju, eto, imaju sreće, odnosno učestvuju u tome, jedan automobil "punto", da ni jedan jedini šraf nije proizveden u Srbiji.
Šta sada? Zašto nisu mogli ti ljudi da se prekvalifikuju? Oni iz Tapacirnice da rade nešto drugo?
Onaj iz Karoserije takođe ili iz Kovačnice, Livnice, koja uopšte ne postoji? Gde će sada ti ljudi? Gde će one žene koje su radile u Fabrici tekstilne industrije "22. decembar"? Vidite gde su završile, na krovu fabrike i pretile da će da izvrše samoubistvo, kao što je onaj mučenik sebi odsekao prst.
Prema tome, morate da reagujete da prihvatite da je poslodavac obavezan da u procesu stručnog usavršavanja i obuke u 30% manje zastupljeni pol pošalje na takvu vrstu usavršavanja, odnosno obuke.
Pominjala sam one noći kada smo pred kraj govorili u načelnoj raspravi slavne primere naših Srpkinja, kako Milice Stojadinović Srpkinje, koja je 1850. godine napisala, odnosno objavila prvu knjigu poezije i to je inače prvi put da jedna žena u Srbiji objavi svoju knjigu, ali vreme je učinilo svoje i mnogi su zaboravili, razne vlasti koje su se smenjivale, pa se zato, iako se nalazi u tamnici Haškog tribunala, dr Šešelj setio slavne Milice Stojadinović Srpkinje, nalazi se na čelu redakcijskog odbora. Izdavačka kuća "Logos" je prošle godine, to je bio hit na Beogradskom sajmu, objavila njenu knjigu, poezija iz 1850. godine. Ili da govorimo recimo o Dragi Jočić, koja je davne 1871. godine upisala Visoku medicinsku školu, pa kasnije postala i prva žena lekar. Ona nije tražila da joj neko obezbedi stručno usavršavanje i obrazovanje, jer tada je u toj oslobođenoj Srbiji i u Srbiji 19. veka, gde je bilo uglednih i imućnih porodica, njoj pomogla njena porodica.
Kao i Mileni Pavlović Barili, čijim se proslavljenim umetničkim radu danas ponose i ove mlade generacije, mnogim ženama je uzor, može da bude i meni i vama, gospođo Lakićević-Stojačić, kao i mnogim damama ovde, i onima koje prate sednice Skupštine.
Prema tome, učinite da to ipak za poslodavce bude obavezujuće, jer danas su oslabljene, osiromašene srpske porodice i mnoge od njih, najveći procenat, ne mogu da pruže i ono osnovno, a kamoli da ih o svom trošku, a to je potencijal i među mladićima i devojkama i među mladim muškarcima i ženama u Srbiji, školuju da imaju znanje i da mogu da se usavršavaju i da mogu da napreduju u svojoj karijeri. Hvala.