Minut i 45 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložili smo amandman tako da se u članu 6. u stavu 3, koji glasi - interno raseljeno lice upisuje se u birački spisak prema mestu u kome je prijavljeno kao interno raseljeno lice - tačka briše i da se dodaju reči ''ili u mestu trenutnog boravka uz naznaku gde glasa''.
Vlada je dala sledeće obrazloženje - da se amandman ne prihvata zato što je navodno u suprotnosti sa članom 12. Zakona o prebivalištu i boravištu građana, kojim je utvrđeno da su građani koji borave van mesta svog prebivališta duže od 15 dana dužni da prijave boravište i da se neposredno pre odlaska odjave.
Gospodine Čipliću, a i vaše kolege u Vladi, izgleda da zaboravljate činjenicu da status i položaj interno raseljenih lica nije identičan kao kod drugih građana RS, jer je sticajem nesrećnih istorijskih i političkih prilika interno raseljeno lice nažalost u situaciji da ima čak tri mesta u kojima može da živi.
Jedno je njegovo prebivalište koje je upisano u ličnu kartu, a koje se nalazi na teritoriji KiM, odnosno na onim delovima KiM gde Srbi nažalost ne mogu da žive, zbog činjenice da šiptarske tzv. privremene institucije, KFOR i Euleks, nisu obezbedili minimalne uslove za normalan život Srba na tim prostorima. Drugo mesto življenja jeste mesto u kome je interno raseljeno lice na teritoriji tzv. uže Srbije prijavljeno. Treća mogućnost jeste da se to lice trenutno nalazi van mesta u kome je upisano kao interno raseljeno lice.
Znate da su interno raseljena lica nažalost prinuđena da se snalaze na razne načine, ne bi li obezbedila hleb za sebe i svoju decu i da je moguće da se u danu kada se održavaju izbori nalaze van mesta u kome su inače prijavljena kao interno raseljena lica i da bismo tim licima, da bismo ti građanima RS, koji ponavljam bez svoje krivice ne mogu da žive i da glasaju u mestu svog prebivališta, omogućili da ostvare ovo svoje elementarno građansko i političko pravo, predvideli smo mogućnost da takvo lice glasa i van mesta u kome je inače prijavljeno kao interno raseljeno lice, uz obaveznu naznaku gde glasa.
Vlada je to odbila pozivajući se potpuno pogrešno na Zakon o prebivalištu i boravištu građana, koji samo kaže da lica koja borave van mesta svog prebivališta moraju da prijave boravište, ako borave duže od 15 dana. Šta ako borave kraće od 15 dana?
To je smisao našeg amandmana, da se građanima RS koji su interno raseljeni, a koji borave van mesta gde su prijavljeni kao interno raseljena lica, kraće od 15 dana, da se i takvim licima omogući da glasaju u mestu u kome se trenutno nalaze, uz obavezno naznačenje gde će takvo lice da glasa.
Vlada RS, umesto da prihvati amandman, umesto da omogući tim građanima koji objektivno žive teže i u težoj su situaciji od drugih građana RS, umesto da im omogući da ostvare svoja biračka prava, ona to ne čini, potpuno pogrešno pozivajući se na Zakon o prebivalištu i boravištu građana.
Prosto je neverovatno da Vlada Srbije neće da prihvati realnost. Realnost je, nažalost, gospodine ministre, da Srbi koji su trenutno interno raseljeni sa KiM ne mogu da glasaju u mestu svog prebivališta, ne nalaze se uvek u mestu u kome su prijavljeni kao interno raseljena lica, nego verovatno u potrazi za poslom ili potrebi da rešavaju neka druga svoja socijalna prava, nalaze se van mesta u kome su prijavljena kao interno raseljena lica i umesto da tim građanima omogućite da glasaju tamo gde se faktički nalaze, a to može da bude vreme i kraće od 15 dana, vi ste odbijanjem našeg amandmana praktično dobar deo, praktično dobrom delu tih ljudi oduzeli biračko pravo.

Dva minuta i 40 sekundi iskorišćeno vreme poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Željko Tomić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre,  ukoliko budem govorio preko dva minuta to će biti na račun ovlašćenog predlagača.
Prvo da kažem, uz svo uvažavanje prisutnog ministra, meni je vrlo žao što gospodin Marković nije ovde jer bi to bila dobra prilika da se otvori jedan dijalog o amandmanima i uopšte o ovom zakonu, jer ovaj zakon svakako spada u kategoriju zakona gde je dijalog neophodno potreban.
Već sam kazao u raspravi u načelu da DSS smatra da valja doneti zakon o jedinstvenom biračkom spisku a koliko sam pažljivo slušao stavove drugih stranaka mislim da to zapravo niko i ne spori, da treba doneti zakon o jedinstvenom biračkom spisku.
Naravno, treba imati na umu dve stvari.
Prvo, po mom dubokom uverenju, bez obzira da li je neko danas na vlasti ili u opoziciji mislim da sve ozbiljne političke stranke imaju interesa da zakon o jedinstvenom biračkom spisku bude takav da potpuno onemogući bilo kakve nepravilnosti u postupku izbora, namerne ili ne namerne, sve jedno je, i u tom smislu mislim da vrlo ozbiljno treba razmotriti amandmane koje je podnela ne samo DSS nego i ostale opozicione stranke.
Drugo, ovo je specifična vrsta zakona, naime zakoni koji se na bilo koji način bave izborima, bilo da su to izborni zakoni za razne oblike vlasti, bilo da je ovakav jedan zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Dakle, ovo su zakoni koje po pravilu ne valja donositi preglasavanjem i valja ih doneti sa najširim mogućim konsenzusom. S obzirom na broj prihvaćenih amandmana, očigledno da predlagači zakona ne haju mnogo za to, rekao bih, izvorno demokratsko pravilo, da u zemlji koja se predstavlja kao demokratska zemlja ovakve zakone stvarno treba donositi sa najvišim konsenzusom a ne prostim preglasavanjem.
Mi nismo podneli mnogo amandmana, podneli smo ih samo šest, zapravo četiri jer su dva posledica jednog podnetog, to ćete videti kasnije u raspravi, ali nažalost pet od tih šest amandmana je Vlada odbila da prihvati i ovo je jedan od tih koje je Vlada odbila da prihvati.
O čemu se radi? U članu 7. u st. 3, 4, 5. i 6. se definiše postupak ako neko želi da glasa na mestu prebivališta, dakle u mestu boravišta. Mi smatramo da oni koji žive u zemlji treba da glasaju u mestu, isključivo u mestu prebivališta. Naime, mi smo umesto st. 3, 4, 5. i 6. tražili da se uvede samo jedan stav koji bi bio da na zahtev birača u birački spisak se upisuje i podatak o mestu boravišta birača kako bi se biraču mogli dostaviti sve informacije potrebne za glasanje u mestu prebivališta. Dakle, može da se upiše mesto boravišta, ali samo u smislu dostavljanja informacija gde se glasa.
Zašto smo protiv glasanja van mesta prebivališta? Prvo, znate šta, ja razumem kada je neka zemlja velika pa s kraja na kraj letite avionom sedam sati onda je to u redu ovakva neka odredba. Mi smo, kao što znate, mala zemlja i od Beograda do Vranja stižete za tri i po sata. Prema tome, nema nikakvog, apsolutno nikakvog razloga da se uvodi ovakva odredba.
S druge strane, izbori se ne održavaju svake nedelje, nego se održavaju jednom u četiri godine, nekada je to i tri godine. Prema tome, nije nikakav problem ako neko živi u Čačku a studira u Beogradu da ode do Čačka da glasa. Studenti to uglavnom rade preko vikenda, odlaze kući da ih mame operu i nahrane. Ne samo da mogućnost glasanja van mesta prebivališta otvara sumnju da može doći do raznih zloupotreba, već čak i da ne dolazi do svesnih zloupotreba ja se jako bojim aljkavosti, pogotovu lokalnih administracije.
One su i do sada ovakve biračke spiskove i sve što je u vezi sa biračkim spiskovima načelno vodile krajnje aljkavo, pa imate u biračkim spiskovima ljude koji su umrli pre godinu, dve ili pet, a takođe nemate u biračkim spiskovima mlade koji su u međuvremenu napunili 18 godina itd. To svi znamo, svi koji smo pratili izbore svih ovih godina, znamo u kojoj su meri neuredni ti podaci.
Očekivati da će sada neko pedantno zapisati i mesto boravišta, a istovremeno izvršiti odgovarajući posao u biračkom spisku, gde je mesto prebivališta, da bi se onemogućilo da neko glasa pre podne u Beogradu, a popodne u Čačku ili negde drugde, lično mislim da je to potpuno nepotrebno i da će uvesti, napraviti jedan potpuni haos.
Dakle, stav je DSS kada je reč o građanima koji žive u zemlji van mesta svog prebivališta neko vreme, da ako žele da ostvare svoje pravo za glasanje treba da odu u to mesto na glasanje. Nema nikakve potrebe da se uvodi i mesto boravišta kao mesto na kome građani mogu da glasaju.
Ja ću vam reći jedno interno iskustvo DSS. Mi smo za neke naše interne izborne u stranci i, jednom prilikom, probali da omogućimo članstvu da glasaju u mestu boravišta i nastao je potpuni haos. Potpuni haos, verujte mi, pa smo onda brzo od toga odustali. Čak nije bilo nekih motiva da se tu sada, nešto, da kažem vara na kartama itd. – ne, naprosto to nije moglo da se sprovede na uljudan način.
Nažalost, ja se bojim da, čak uz najbolju volju, bez obzira na dobre namere predlagača zakona, odnosno smatram da ovu odredbu valja promeniti.
Završiću sa time što ću vas podsetiti da za ovih 19 godina višestranačkog života u Srbiji praktično sve relevantne političke partije koje su danas na političkoj sceni bile su i u vlasti i u opoziciji. Naivno je misliti da to tako neće biti i ubuduće – svi će biti i na vlasti i u opoziciji.
Prema tome, svima je u interesu, i stvarno je svima u interesu da izborni postupak, koji naravno uključuje i postojanje jedinstvenog biračkog spiska, bude tako uređen da nikome ne padne na pamet da vara na izborima, s jedne strane. S druge strane, svim učesnicima izbora da omogući jedan lak postupak kontrole izbornog postupka, počevši od ovog jedinstvenog biračkog spiska, pa do svih ostalih radnji koje se na izborima dešavaju.
Kažem, žao mi je što sada ne možemo da otvorimo dijalog na ovu temu, ali ne sviđa mi se što je tako malo amandmana koji su podneti, mislim da ovde ima dobrih amandmana, ne samo DSS, prihvaćeno, jer to na neki način Ministarstvo pokazuje – da predlagači ovog zakona prosto imaju nameru da jednostavnim preglasavanjem izglasaju ovaj zakon.
Ponavljam, ovaj zakon valja izglasati jednim opštim konsenzusom.
Dakle, napraviti jedan napor da se sve primedbe koje stranke imaju na ovaj zakon i koje naravno stoje usvoje i na taj način se omogući da se zakon, da tako kažem, prosto dogovori.
Po svemu sudeći do toga neće doći i to nažalost ostaje jedna mrlja i uvodi jedno pravilo da će neka sledeća vlast onda opet isto tako po nekoj svojoj meri uređivati biračke spiskove i izborne zakone itd, a to naravno ne valja. Ako imamo ambicija, a valjda imamo, da budemo demokratska zemlja, onda ceo izborni postupak, počevši od jedinstvenog biračkog spiska pa nadalje, mora da bude potpuno transparentan i podložan kontroli i mora biti takav da otklanja svaku moguću sumnju da tu nešto neće biti u redu. Hvala.

Devet minuta je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika. Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da amandman koji su predložili poslanici Zoran Šami, Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Željko Tomić treba prihvatiti. Ako postoji elementarna pretpostavka korektnih izbora, onda je to dobar birački spisak.
Ako je postojao konsenzus do 2000. godine svih stranaka, sem Socijalističke partije Srbije, postojao je oko jedinstvenog biračkog spiska i tu nije bilo nikakve dileme, jer glavna borba se vodila oko toga da Srbija bude zemlja u kojoj neće moći da se manipuliše na izborima. Nažalost, do 2000. godine činjenica je da to nije bilo moguće.
Najdrastičniji primeri krađe na izborima dešavali su se na Kosovu i Metohiji, ali su se dešavali i u drugim mestima u Srbiji. Zato je 2000. godine, posle puča 5. oktobra, bez obzira na suštinske razlike među političkim strankama postignut konsenzus i donet je izborni zakon u kome je jedna od osnovnih stvari bila jedinstven birački spisak, jer ne treba objašnjavati nikome ko je iole na najbenigniji način učestvovao u izborima, jasno mu je šta znači jedinstven birački spisak. Da mu i nije jasno, treba da pogleda zemlje sa dugom demokratskom tradicijom, tamo gde niko i ne pomišlja da krade na izborima, tamo postoji jedinstven birački spisak.
Šta se to desilo da devet godina posle promene vlasti u Srbiji mi još uvek nemamo, pre svega, jedinstven birački spisak? To je nešto što objektivno navodi na sumnju da postoji mogućnost manipulacije prilikom izbora. Možemo mi da pričamo šta god hoćemo, ali ima iskustava u državama od nekih republika koje su izašle iz Savezne Republike Jugoslavije, recimo, Crna Gora koja je izašla sa jedinstvenim biračkim spiskom vrlo brzo, pa su tamo utvrdili, recimo, da ima birača koji su rođeni 1164. godine, a da ne govorim o nekim drugim stvarima koje su se našle u tim biračkim spiskovima.
Ne kažem da je bila želja vlasti da uradi loš birački spisak ili da na tako drastičan primer možda falsifikuje, ali govorim jednostavno mogućnosti da dođe do greške. Znate, onaj ko unosi podatke, moguće je da napravi grešku i da podatak ne bude unet tačno, ali jedinstven birački spisak i služi da bi se svi problemi vezani za birački spisak otklonili.
Prva i osnovna stvar, ono što je nas do 2000. godine, nažalost i posle 2000. godine uvek mučilo, to je problem ljudi koji su ili dva - tri ili više puta upisani u birački spisak, jer nema jedinstvenog biračkog spiska.
Postavljam pitanje gospodin Čipliću, koji je bio i sudija Ustavnog suda, da nam kaže gde građani Srbije, kao što su to ostale države, mogu da uđu i da dobiju jedinstveni birački spisak? To što vi ovde navodite da je jedinstven birački spisak povezan spisak svih biračkih spiskova po opštinama, to je suludo. Svaki taj birački spisak po opštinama je odvojen i on je celina za sebe.
Da je to stvarno jedinstven birački spisak, pre svega bi omogućili jednu stvar, da ne postoji mogućnost da se neko dva puta nalazi u biračkom spisku. Jednostavno operacija koja se zada vezano za jedinstven matični broj, apsolutno sve one koji su duplo upisani automatski izbacuje. Mi tu mogućnost ovde nemamo. Mi to eventualno imamo na jednoj opštini, tu mogućnost, ali nemamo na nivou Srbije i to je problem. Ko garantuje da jedan birač nije upisan u više opština? Uzmite teoretski, u Beogradu ima 17 opština, znači, jedan birač može da bude upisan u 17 opština i on u toku dana može da glasa na 17 mesta.
Takođe, uzmite neke okruge gde su opštine više gradske, odnosno gde je rastojanje manje, pre svega mislim na Vojvodinu, gde je moguće vremenski postići glasanje na više biračkih mesta, odnosno u više opština. To pravo može da se zloupotrebi. Postavlja se pitanje koji je interes vlasti, ako hoće poštene izbore, ako hoće korektne izbore, da to spreči? Koji je motiv?
Mi opravdano sumnjamo da je motiv baš zloupotreba mogućnosti da pojedini birači budu upisani na većem broju biračkih mesta, odnosno u više opština. Da ne govorim i to da je moguće i u jednoj opštini da čovek bude na više biračkih mesta, ali tu na neki način može da se spreči, a ovo ne može da se spreči, jer ne postoji jedinstven birački spisak.
Sada, em ne postoji jedinstven birački spisak, vi uvodite mogućnost da onog momenta kada se raspišu izbori da se birač prijavi, izrazi svoju želju da li će glasati na mestu prebivališta ili će glasati u mestu boravišta. Recimo, raspišu se izbori i neko kaže biću u Nišu, Vranju i itd, pa ću glasati tamo.
Znate kako danas stoji sa istraživanjem javnog mnjenja. Ozbiljni istraživači, ozbiljne firme koje se time bave u stanju su da daju vrlo precizne, sa vrlo malim greškama pretpostavke, otprilike koliko će ljudi izaći na izbore, kakav će biti odnos snaga, odnosno kako će se raspodeliti to biračko telo i na osnovu tih istraživanja vi imate realno mogućnost da kreirate izborne rezultate. Znate, ta istraživanja su u najvećoj meri interna i služe vlasti da bi stekla uvid pre nego što dođe do glasanja kakvo je raspoloženje među biračima. Sama činjenica šta vi već predviđate, kakve novine itd. govori o tome da ste vi svesni da ćete posle budućih izbora biti u situaciji da ćete prvo morati da kupujete poslanike.
Drugo, da već računate na neke koji su i sada u opoziciji, da će vam verovatno prići, a ovo je još dodatna mogućnost da se izborna procedura zloupotrebi. To bi trebalo apsolutno da se spreči, jer ne postoji mogućnost kontrole. Ako ne postoji mogućnost kontrole, automatski postoji mogućnost zloupotrebe. Zamislite bilo koju banku ili bilo koga ko radi sa novcem, ako nema kontrole. Ima li negde takve mogućnosti? Nema.
Nema je zato što je to jednostavna stvar, ko god radi sa novcem dolazi u iskušenje, u nekom trenutku, da eventualno zloupotrebi poverenje koje dobija. Zato su kontrole rigorozne. Tako je i na izborima. Znate, to su jednostavne stvari. Neko se plaši, zato što će izgubiti vlast, pa neće imati privilegija, neko se plaši zato što će gubitkom vlasti morati da dođe pod udar zakona, da odgovara za ono što je uradio.
Pogledajte sada Izveštaj Državne revizorske komisije. Ovo je prosto neverovatno, koliko je milijardi potrošeno a da se ne zna ni ko, ni kako, ni gde, ni zašto. Stigao je predlog za 2008. godinu završnog računa i odjedanput na volšeban način je to povučeno, nije dato poslanicima. Zašto Izveštaj Državne revizorske komisije nije dat poslanicima?
Sećam se 2001. i 2002. godine, kada je DOS došao na vlast, odmah su krenuli neki inspektori, čak je Božidar Đelić angažovao i penzionisane pripadnike vojske koji su se bavili tim poslom, da krenu po ministarstvima, ne bi li našli da li je neko zloupotrebio svoju funkciju, odnosno položaj, da li namerno ili nenamerno su pare trošene u skladu sa budžetom. Mnoge su prijave podignute, niko nije odgovarao zato što nije bilo zloupotreba, ali ovde u ovoj situaciji gde je nekoliko milijardi u pitanju, posebno je jedno ministarstvo prozvano da je trošilo sredstva na nezakonit način.
Dok ne budem dobio Izveštaj, neću o tome govoriti, jer nemam uvid. Gospođo Čomić, uvek se trudim, bez obzira što se vi smeškate, da ne iznosim podatke za koje nisam siguran da su tačni. Možda i nisu tačni, ali neko stoji iza tih podataka.
Prema tome, i u ovom slučaju hoću jednostavno da dobijem te podatke, pa da na osnovu tih podataka, da se pod hitno otvori rasprava u Skupštini RS.
Ali, ovim članom 7. vi na direktan način poručujete građanima Srbije da će uz ovakve mogućnosti da se zloupotrebi izborni proces i govori da vi apsolutno nemate nameru da definitivno otklonite mogućnost zloupotrebe izbornog i predizbornog procesa, odnosno mogućnost krađe na izborima. Ukoliko prihvatite ovaj amandman, nećete vi potpuno to otkloniti, ali ćete bar delimično smanjiti mogućnost da se predizborni i sam izborni proces zloupotrebljava i da neko krade na izborima u ime vas.
Podsećam vas na 1996. godinu, na onu koaliciju „Zajedno“, skraćenica „Koza“, kada ste duvali u pištaljke, lupali u šerpe itd, i tada svi oni koji su recimo bili u SPS-u, sećam se Nebojše Čovića, on nije hteo da prihvati odgovornost za ono što je neko radio u ime SPS-a, jer nisu svi krali. Krao je jedan deo, ali podsećam vas i na izbore 2000. godine, na septembarske izbore.
Znate, naši članovi izborne komisije su napustili izbornu komisiju jer nisu hteli da prihvate manipulaciju vezanu za podatke sa terena koji su dolazili. Tada se desilo da takođe neki nisu hteli da prihvate to što se radilo na terenu. Objektivno, pretpostavljam da i među žutima ima ljudi koji neće da prihvate da neko u njihovo ime krade, zato što je to navodno interes DS-a. Zašto bi to prihvatio?
Hoćete korektnu, poštenu, fer utakmicu, pa ko je bolji, neka pobedi. Dajte nam tu fer i korektnu utakmicu. Omogućite to. Napišite, nemojte da se udarate u grudi i da pričate kako ste pošteni, kako ste za demokratiju, a ovde, crno na belo piše da omogućavate da se izborni proces zloupotrebljava. To je osnovni problem.
Vi znate sa kakvim mogućnostima raspolaže opozicija – ograničenim. Kako mi možemo da iskontrolišemo sada rezultate na izborima, kada će tamo biti spisak onih koji glasaju u mestu boravišta, pa oni koji glasaju u mestu prebivališta, pa u zatvoru, u vojsci itd, u inostranstvu, objasnite mi, gospodine Čipliću, kako će i kojim će to mehanizmom biti omogućeno opoziciji da to utvrdi da je zloupotrebljeno?
Kako? Na časnu reč? Nemojte, znate, mi to nismo verovali ni onima koji su se kleli u časnu titulu, pa pionirsku itd, jer smo shvatili da se kunu oni koji u suštini nemaju poštenja, pa im je to jedini bio štit.
Prema tome, gospodine Čipliću, u ime Vlade prihvatite ovaj amandman. Mislim da će to delimično popraviti ovaj loš zakon vezan za jedinstveni birački spisak. Hvala vam veliko.

Iskorišćeno vreme poslaničke grupe je 15 minuta i 50 sekundi. Reč ima ministar Svetozar Čiplić.

Uvaženo predsedništvo, uvažene poslanice, uvaženi poslanici, verujem kao i vi i delim zadovoljstvo što se nalazim pred poslanicima srpske Narodne skupštine. U krajnjoj liniji, kada se postavi pitanje da li resorni ministar mora uvek i da brani zakon, a moram podsetiti ljude, građane, da je Vlada predlagač a da Vlada može prema objektivnim okolnostima, a objektivne okolnosti su i bolest, da odredi ministre koji će zastupati jedan zakon pred parlamentom.
U krajnjoj liniji, meni se čini, a čuo sam svu ovu argumentaciju, da ova argumentacija je ona koja jeste za usvajanje ovoga zakona. Da je to argumentacija koja se odnosi na potrebu donošenja i uređenja jedinstvenog biračkog spiska. Možda će vam izgledati neobično, ali, razvijene evropske zemlje ili neke od razvijenih evropskih zemalja razvijene demokratije i nemaju jedinstveni birački spisak. Na primer, Velika Britanija, Holandija, pa čak i Nemačka. Nemačka ima nešto što je zanimljivo i zove se – zbirni birački spisak i ima ga samo zbog toga što ima mešoviti izborni sistem.
Jedinstveni birački spisak iz svog onog iskustva parlamentarnog života u Srbiji jeste potreba i u krajnjoj liniji, baš ovaj član 7, na primer, je i prilika da se obezbedi ili omogući građanima da lakše ostvare svoje Ustavom garantovano biračko pravo, a to je da glasaju u mestu boravišta, ne samo u mestu prebivališta.
U krajnjoj liniji ovo je jedna privilegija. Naravno, razumljivo je da svako pravo, pa čak i obaveze mogu biti zloupotrebljene. Ova biračka privilegija može biti zloupotrebljena, ali upravo ovi članovi, odnosno stavovi u članu 7. koncipirani su tako da ova privilegija birača bude vrlo transparentna. To su uslovi pod kojima se ta privilegija da se ne glasa u mestu prebivališta, nego u mestu boravišta, da se ona iskoristi.
Ko to prati? Prati onaj koji daje autoritet legalnosti, pre svega legalnost izbora. Vrlo je jasno da ako imamo jedinstveni birački spisak, ako ga imamo, a imaćemo ga po ovom zakonu, a o ovom zakonu i raspravljamo, da onda verujemo da će sve mane, svi problemi, najveći broj mana, najveći broj problema kojim su ovim zakonom identifikovani i normirani kao nešto potpuno novo i drugačije, biti otklonjeni iz parlamentarnog života.
Ponavljam, Srbija ulazi u krug država sa ovakvim zakonom, u krug država koje imaju jedinstveni birački spisak, a ponavljam da i neke države, razvijene države evropske demokratije, tradicionalne, ugledne demokratije, nemaju jedinstvene biračke spiskove, ali to ne dovodi u pitanje demokratiju. Hvala.

Narodni poslanik Dragan Todorović, pravo na repliku, pojašnjenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, najblaže rečeno, plašim se da uopšte niste razumeli ovu raspravu. Molim vas, ne mislim u pežorativnom smislu. Šteta je zbog toga što nije došao gospodin Milan Marković.
Gospodine ministre, mešate babe i žabe, mešate proporcionalne i većinske izbore. Govorite nam da u Engleskoj ne postoji jedinstveni birački spisak. Šta će njima jedinstveni birački spisak? Tamo su većinski izbori. Svaka je jedinica, pa šta će im... prost većinski sistem, bira jedna izborna jedinica, bira se jedan predstavnik i završen posao.
Ovde su proporcionalni izbori, ovde je Srbija jedna izborna jedinica. Gospodine Čipliću, da vas podsetim koliko smo se borili da ostvarimo i to pravo, da bude jedna izborna jedinica, jer ste vi zaboravili i to.
Sećate li se koliko ih je bilo? Dvadeset sedam, 29, pa sedam, pa ko će više da zapamti sve te političke mape ili izborne mape koje su se krojile prema predviđanjima da bi se pobedilo i da bi se postigao što bolji rezultat. Vi nam sad ovde slavodobitno pričate o tome da je ovo najbolje rešenje za Srbiju. Nije tačno, gospodine Čipliću. Pričate da ćemo ući u red zemalja koje imaju jedinstven birački spisak.
Pretpostavljam da logički možete da zaključite i da dođete do zaključka iz onoga što piše. Kaže - u Republici Srbiji kompjuterski se vodi opšti birački spisak po opštinama, kao deo jedinstvenog biračkog spiska. Molim vas, gde je taj jedinstveni spisak gde su sve opštine? Gde, sem što je to naziv zakona?
Gospodine Čipliću, to je vrlo jednostavna stvar i meni i građanima Srbije da sad kažete - evo, gospodo poslanici, vi jedinstven birački spisak imate na tom i tom sajtu, uđite na sajt i završili ste posao. Ili, ako je vama to teško, evo, SRS će vrlo rado sve te opštinske biračke spiskove da pretvori u jedinstven birački spisak. Siguran sam da Statistički zavod Srbije za relativno kratko vreme može da izađe sa jedinstvenim biračkim spiskom bez ikakvih problema.
Ono što ponovo posebno ističem, najjednostavnije...