Tri minuta.

Evo, završavam. Prvu stvar koju će da izbriše, to će biti duplo upisani, pa onda sve ovo ostalo.
Vi na ovakav način samo proširujete mogućnost zloupotrebe nejedinstvenog biračkog spiska.

Zahvaljujem.
Da li se neko javlja za reč? Ako ne, na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Narodni poslanik Sreto Perić, vi ste za prethodni amandman?
Vraćamo se na pretres u pojedinostima, amandman na član 7. koji su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Željko Tomić.
Prijavljen je za reč i reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Gospođo Čomić, da bismo se razumeli, želim repliku da uputim gospodinu Čipliću.
U prvim rečenicama svog obraćanja direktno je mene parafrazirao. Ako nemate ništa protiv, u jednom minutu mogu da objasnim o čemu se tu radi. Hvala.
Gospodine Čipliću, poslanici SRS insistiraju na jednom, a to je da uvek neko u ime Vlade Republike Srbije bude prisutan ovde kad se raspravlja da li u načelu, da li u pojedinostima. Za danas je suština to, ne ulazimo u to koga će premijer ili prvi zamenik predsednika, dopredsednika, ili kako se već zove, ovlastiti. Samo sam rekao - vi pogotovo imate sve lične kvalifikacije da možete ovaj zakon sasvim uspešno ovde da branite.
Moram da kažem, možda ne delim mišljenje svih kolega iz SRS, ali iznosim svoje, nama je zadovoljstvo kada se vi nalazite ovde. Vi imate interaktivnu ulogu u svemu ovde i mi ovde menjamo iskustva, predstavljamo dve apsolutno različite politike u ovom parlamentu. Javnost je naš sud i neka oni to vide i neka se odrede prema tome.
Samo sam dao jedan konstruktivan predlog za gospodina Cvetkovića, da bi mogao da razmišlja, a pri tome ništa neozbiljno, nego naprotiv, vrlo odgovorno, da bi mogao da razmišlja o spajanju ministarstava u okviru Vlade da bi bilo to jeftinije za građane Srbije.
Već je gospodin Todorović rekao - ovde nema govora o jedinstvenom biračkom spisku.
Ovde je prosto sintetički zbir biračkih spiskova po jedinicama lokalnih samouprava. Mi smo u svakom slučaju i svom svojom snagom, tehnikom pravnom i svim, jer ovde sede ljudi koji su startovali možda od članova biračkih odbora, pa do RIK, imaju ogromno iskustvo iz ove oblasti.
Mi jesmo za jedinstven birački spisak. Smatramo da ovo može da se reguliše i bez posebnog zakona, ali činjenica da smo podneli određen broj amandman ukazuje da prihvatamo zakon, ali želimo da damo svoj doprinos da on bude što kvalitetniji i da se zloupotreba i manipulacija prilikom sprovođenja izbora svede na najmanju moguću meru, ako to uopšte nije moguće, da se potpuno ukine.
Zahvaljujem se, gospođo Čomić. Hvala vam još jednom što se imali razumevanja.

Da li još neko želi reč?
Narodna poslanica Lidija Dimitrijević želi reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, radi se o amandmanu na član 7. koji je podneo kolega Boris Aleksić. Da li je tako?

Sada ću pročitati taj amandman, s obzirom da je narodni poslanik Sreto Perić želeo da govori u pretresu po prethodnom amandmanu.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Da li neko želi reč? Lidija Dimitrijević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji je kolega Boris Aleksić podneo odnosi se na rok predviđen za upis činjenica o biraču koje se upisuju u birački spisak.
Amandmanom je predviđen rok duži nego što je predviđen Predlogom zakona.
SRS smatra da je 48 časova pre dana zaključenja biračkog spiska sasvim dovoljan rok i neće uticati na ažurnost i tačnost evidencije birača u Srbiji. To su tehničke stvari koje je moguće brzo uraditi i to ne može ni u kom slučaju da predstavlja problem. Problemi mogu nastati onda kada ih neko unapred osmisli. Kao primer za ovo o čemu govorim, dobro je da se podsetimo jedne masovne pojave iz 2002. godine, koja se dogodila na teritoriji opštine Bujanovac.
Na vanrednim izborima za organe SO Bujanovac, velikom broju lica albanske nacionalnosti omogućeno je da glasa, i to na biračkim mestima u planinskim selima, koja su ostala skoro potpuno prazna nakon NATO agresije 1999. godine. Stanovnici tih sela odselili su se u gradove na teritoriji AP KiM, međutim, u vreme izbora glasali su. Cilj je bio preuzimanje lokalne vlasti od strane pripadnika albanske nacionalne manjine. Posledica - izbacivanje Srba iz institucija lokalne samouprave.
S obzirom na to da je donošenje ovog zakona predstavljeno kao nešto što će u vrlo značajnoj meri doprineti tačnosti i ažurnosti evidencije birača, znači li to da će opštinska uprava u Bujanovcu na adekvatan način ažurirati birački spisak koji se vodi za tu teritoriju, a koji će biti deo jedinstvenog biračkog spiska, u skladu sa čl. 26. ili 27. ovog predloga zakona, kako bi on predstavljao činjenično stanje o stanovništvu sa pravom glasa?
Ovaj će zakon početi da se primenjuje po isteku godinu dana od dana stupanja na snagu, što znači pred kraj naredne 2010. godine, a za 2011. godinu planira se popis stanovništva, za koji je potrebno izdvojiti značajna sredstva. Bilo bi dobro ovim popisom stanovništva utvrditi zapravo gde žive lica koja na izborima glasaju na biračkim mestima u napuštenim planinskim selima.
To neće biti lako. Verovatno će mnogi od njih u vreme popisa doći, kako bi bili viđeni na adresi na kojoj je prijavljeno njihovo prebivalište.
Neažuriranje biračkog spiska na adekvatan način u sredinama poput Bujanovca proizvodi trajne i neotklonjive posledice i stvara pritiske na Srbe i druge nealbance koji tu žive da tu i ostanu.
Da su zloupotrebe biračkog spiska postale redovna pojava, možemo se uveriti na primeru poslednjih izbora 2008. godine. U malim sredinama se obično zna ko kako glasa. U Beloj Palanci, pojedini birači bili su bez ikakvog osnova upisani u birački spisak na biračkom mestu na kome ne glasaju, iako njihova adresa prebivališta uopšte ne pripada tom biračkom mestu. Sve to nije slučajno.
Verovatno nije slučajno ni to što se u parlamentu Republike Srbije, kao najvišem zakonodavnom telu, ne poštuju Ustav, zakon i poslovnik o radu. Kada ovo kažem, mislim na neprihvatanje moje i ostavke koleginice Elene Božić-Talijan od strane Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Pozadina ove odluke je pokušaj vladajuće većine da legalizuje nešto što se ne da legalizovati, mislim na dešavanja u vezi sa mandatima SRS. Na osnovu ove pojave u parlamentu, nameće se pitanje - da li su nam onda uopšte potrebni izbori, da li nam je potreban birački spisak? Ovo što se u parlamentu dešava govori samo o tome da vladajuća većina može sve i da za nju izborna volja građana uopšte nije bitna. Hvala.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je četiri minuta i 25 sekundi. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Mileta Poskurica, Mićo Rogović i Jelena Budimirović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, ali će se o njemu Skupština izjašnjavati u danu za glasanje, zbog nedostatka izveštaja Zakonodavnog odbora.
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dobro je da je Vlada prihvatila amandman kojim se bliže reguliše ponašanje u danu nakon izbora, u kome neko ko je zaista glasao u mestu svoga boravišta, u inostranstvu ili negde u Srbiji, hoće da ostvari relevantni prigovor. Najčešće to rade političke stranke, zbog toga je i ažurnost biračkog spiska po pravilu najčešće predmet zanimanja političkih stranaka ili tako indukovanih pojedinaca, iako zaista postoje ljudi koji žele da svoju volju sprovedu do kraja, da je principijelno do kraja odrade, provere efikasnost svojih zahteva i onda krenu čak i do biračke komisije, da se tamo raspravljaju po netom održanim rezultatima izbora.
Kako je stalo u stavu 5, koji je menjan, značilo je da je trebalo odmah da se brišu podaci o tome da li je neko glasao na mestu prebivališta, u zemlji ili inostranstvu, svojom pređašnjom odlukom.
Problem nastaje u tome što se može dogoditi da budu, recimo, izbori na više nivoa. Često ti izbori bivaju tako udešeni, voljom ili željom onoga ko izbore raspisuje, da to bude, recimo, u vreme kada postoji mogućnost masovnog dolaska naših građana koji žive u inostranstvu, recimo, katolički praznici itd, ovo što se dešava krajem decembra, veliki, kada naše ljude, naravno, puštaju sa svojima u vreme kolektivnog odmora i masa njih se nađe u Srbiji, dakle, u mestu svog prebivališta, gde želi da ostvari pravo glasa.
Ako bi se striktno primenilo rešenje da amandman nije prihvaćen, značilo bi da tamo gde se naš državljanin, birač, javi, već sutradan, posle održanih izbora, ako je sasvim logično da uprava koja to reguliše nije bila u stanju, fizički, da briše taj podatak, moralo bi, da ne bi bio kažnjen nekom kaznom koja nije drakonska, da se pretvara da je uradio činovnik to i da kaže, da ne povuče spisak - "Nema vas, gospodine, u spisku, mi smo taj spisak, po zakonu, dužni da brišemo. Vaše ime stoji, vi jeste tu".
On fizički nije izbrisan, nije skinut iz datoteke, ali on ne može stranci da ga pokaže. Zato je bitno da se na ovaj način samo jedan segment u biračkom procesu, a to je ažurnost biračkog spiska, za koji mi takođe ne verujemo da je jedinstven, nego zbir parcijalnih, pojedinačnih i jedinstvenih biva samo u nekom segmentu petnaestodnevne, odnosno trinaestodnevne intervencije ministarstva, ali to je samo jedinstvenom nalik, jedinstven u osnovi nije.
Dobro je da je ovaj amandman prihvaćen. Nemam nameru da se zahvalim ministarstvu, nego konačno da utvrdimo da postoje ljudi koji mogu da uvide svoje greške, kanališu, isprave, da bi se zajednički došlo do nečeg što je dobro, ali treba mnogo amandmana još usvojiti da bi se ovo jedinstvenom nalik u to najviše pretvorilo. Hvala.