Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman u ime SRS na član 8. i predložio da se reči "ministar nadležan" zamene rečima "ministarstvo nadležno".
Naime, ovo je principijelan stav SRS i mi to uvek u zakonskim propisima koje razmatramo ovde u Skupštini predlažemo, međutim, nemamo razumevanja od strane Vlade.
Ono što je bitno naglasiti, to je da je stav SRS da je ovaj zakonski projekat, ovaj predlog zakona, trebalo obuhvatiti tzv. izbornim zakonodavstvom i ugraditi ga, inkorporirati ga u izborno zakonodavstvo, da ne bude u vidu posebnog zakona, ovako kao što ste vi sada predložili.
Druga stvar, dužan sam da vas upozorim na određena prava, određene kategorije lica, koja ne mogu ostvariti svoje biračko pravo dugi niz godina. Naime, radi se o izbegličkoj populaciji koja nema biračko pravo, nema biračko pravo zbog toga što su genocidnom politikom, etničkim čišćenjem, oterani sa svojih ognjišta, došli su na ove prostore, na ovim prostorima nemaju državljanstvo, nisu ga dobili.
Radi se ovog trenutka o kategoriji preko 90 hiljada izbeglica koje nisu dobile srpsko državljanstvo i koje nemaju ličnu kartu i time ne mogu glasati, ne mogu ostvariti fundamentalno, temeljno ljudsko i političko pravo da biraju i da budu birani.
U više navrata, Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu obraćala se Vladi, obraćala se državnim institucijama, pa i nadležnom ministarstvu za ljudska prava, tražeći da ove kategorije stanovništva ostvare to biračko pravo, kao osnovno ljudsko pravo. Nažalost, ovim se krše, kako ustavno pravo Republike Srbije, krše se i odredbe međunarodnog prava, deklaracije organizacije UN o osnovnim pravima i ljudskim slobodama, evropske konvencije o pravima i slobodama i druge odredbe međunarodnog prava.
Mene čudi razmišljanje ministra i pozicija Ministarstva za ljudska prava, koje nije učinilo ništa gotovo godinu i po dana u smislu promene stanja i promene odnosa prema izbegličkoj populaciji. Radi se o 90.000 Srba koji ne mogu ostvariti to pravo.
Pored toga, moramo ukazati na bar još stotine hiljada Srba koji takođe to pravo ne mogu ostvariti, jer izbeglička populacija koja je izbeglički status dobijala u jednom mestu, a trenutno živi u drugom mestu zbog ekonomskih i socijalnih razloga, često migriraju, odlaze, traže sebi mesto pod suncem i na taj način ne mogu ostvariti to svoje pravo.
U obavezi sam da ukažem na odredbe jednog odgovora od strane Ministarstva za ljudska prava, ministra trenutno nema. Kao narodni poslanik i predsednik Republike Srpske Krajine u progonstvu ukazao sam Ministarstvu na kršenje ljudskih prava koje ima izbeglička populacija i ukazao sam na diskriminatorske mere hrvatskih organa prema Srbima u pogledu konvalidacije radnog staža i stanarskog prava.
Naime, stanarsko pravo kao temeljno pravo u periodu socijalizma različito je tretirano je u zakonodavstvima Republike Srbije, Republike Hrvatske, BiH.
Srbi koji su proterani iz BiH to pravo su ostvarili kao vid imovinskog prava. Hrvati u Hrvatskoj su to pravo ostvarili, međutim, oko 50.000 Srba koji su imali stanarsko pravo u Hrvatskoj to pravo nisu ostvarili. Ukazujem i tražim, to isto traži Vlada Republike Srpske Krajine, mnogobrojna krajiška udruženja koja ukazuju na to osnovno pravo, to je sve vezano uz ovo biračko pravo, jednog trenutka kada ova država promeni politiku prema izbegličkoj populaciji, promeni politiku prema Hrvatskoj, koja diskriminatorskim merama čini sve da onemogući Srbe da ostvare svoja fundamentalna i temeljna prava, uključujući i biračko pravo, promeniće se odnos i prema Srbima i odnos Srba i izbeglica prema ovoj državi i prema hrvatskoj državi.
U odgovoru na moje poslaničko pitanje ministar za ljudska prava kaže sledeće. „Republika Srbija, imajući u vidu odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima i o osnovnim slobodama, član 33, može podneti međudržavnu predstavku Evropskom sudu za ljudska prava, ukazujući na eventualnu povredu odredaba konvencije ili protokola uz nju za koju smatra da se može pripisati nekoj drugoj državi potpisnici konvencije“.
S obzirom da su potpisnice konvencije i Srbija i Hrvatska, zahtev Vlade Srpske Krajine u progonstvu i moj zahtev kao narodnog poslanika je bio da Ministarstvo za ljudska prava podnese predstavku Evropskom sudu za ljudska prava. Zašto? Zato što je to pravo priznato Srbima u BiH. To pravo su ostvarili Hrvati u Hrvatskoj koji su imali stanarsko pravo, to Srbi pravo nisu ostvarili.
To je diskriminacija prema jednoj populacionoj grupi i obaveza je ove države da podnese predstavku, da ukaže na kršenje međunarodnog prava, domaćeg zakonodavstva, koji upućuje na vraćanje ovih prava i da se ta istorijska nepravda koja traje 18 godina ispravi i da pripadne Srbima ono što im iskonski pripada.
Pravo na državljanstvo, pravo na priznanje radnog staža, pravo na stanarsko pravo i sva druga ekonomska, socijalna imovinska prava, to su iskonska prava i Srbi moraju to dobiti. Tražimo to od države, da se uključi, da nam pomogne da ta prava ostvarimo. Hvala.