Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Vidite, kada nemate preciznu definiciju, onda imamo probleme. Kaže ovako - da se pod neopravdanim razlikovanjem, isključivanjem, ograničavanjem i postupanjem ili drugim preduzetim merama, u smislu ovog zakona naročito smatra  - ako preduzeta mera nije opravdana zakonitim ili legitimnim ciljem. Naravno, postoji pod 2 - ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se preduzetim merama ostvaruju.
Vidite, pošto se ovde radi o bilo kojem postupanju bilo kog državnog organa, daću vam jedan klasičan primer, za svakog razumljiv. Recimo, cilj postupanja MUP tj. policije u okviru MUP prilikom privođenja lica za koje se osnovano sumnja da su počinila krivična dela jeste privođenje tih lica pravdi, odnosno mogućnosti da se prema njima pokrene zakonit postupak u skladu sa odredbama Krivičnog zakonika, odnosno Zakonika o krivičnom postupku, a sve opet na kraju u skladu sa društveno legitimnim ciljem kažnjavanja onih koji su počinili krivično delo.
Ovde smo uveli oba pojma - zakoniti cilj i legitimni cilj. Međutim, šta je sa postupkom između? Znate? Nije svaki postupak, nije svako postupanje državnog organa koji ima u vidu zakoniti cilj, istovremeno podrazumevano zakonito. Cela ideja ovde je da moramo zaštiti ljude od diskriminacije, tako što ćemo upozoriti državne organe, da sve vreme postupaju u skaldu sa zakonom, a ne samo sa zakonitim ciljem.
Ovde je moguće intervenisati na više načina. Ili prihvatiti naš amandman koji prosto kaže - da preduzeta mera nije zakonita, ili, da se makar odvoje u ovoj rečenici - opravdani, zakoniti i legitimni cilj, u odnosu na zakonito postupanje, ili da se prosto obe stvari stave. To je moglo i ministarstvo da interveniše i da pravi određenu intervenciju unutar samog amandmana. Mogli ste da intervenišete dalje, ako vam ovaj amandman nije bio dovoljan.
Drugim rečima, ovo što ste vi napisali, prosto ne pije vodu, jer se stvara utisak, ponavljam još jednom, da državni organi u postupanju, policiju sam naveo kao drastičan primer, mogu rukovodeći se zakonitim i legitimnim ciljem, da eventualno postupaju nezakonito.
Nije stvar podrazumevajuća. Ne možemo to podrazumevati. Ako to podrazumevamo, čemu onda smisao zaštite ovog člana, da je to objekat zaštite od diskriminacije? To je ključni problem.

Dva minuta i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe je iskorišćeno. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.

Podnela sam amandman na član 7. koji se odnosi na posebne mere za postizanje ravnopravnosti polova. U članu 7. posle reči: "mogućnost polova" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči "kao i usvajanje posebnih mera za jačanje diskriminisanih grupa i za unapređenje njihovog položaja".
Ni ovaj amandman SRS niste usvojili, niste imali sluha, pa nadam se da ću pokušati da vam ovaj amandman obrazložim i da ćete ga možda usvojiti.
Volela bih malo da prokomentarišem ovo obrazloženje. U obrazloženju ste napisali: "Iako je predložena dopuna u duhu Predloga zakona, Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, propisano je da, na predlog ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja, donosi program aktivne politike zapošljavanja, sa pozitivnim merama pri zapošljavanju manje zastupljenog pola - žena. Obzirom da se ovim predlogom reguliše oblast ravnopravnosti žena i muškaraca, to bi uvođenje diskriminisanih grupa bilo neosnovano".
Postizanje ravnopravnosti polova ne sme da bude stvar političke volje, već predstavlja obavezu za svaku vlast. SRS smatra da za obezbeđivanje jednakosti žena i muškaraca je neophodno da se donesu posebne mere i jačanje diskriminisanih grupa koje su socijalno najugroženije, a Vlada je u obrazloženju navela da bi uvođenje diskriminisanih grupa bilo neosnovano.
U Zakonu protiv diskriminacije bilo je reči o diskriminisanim grupama, ali ovaj zakon se u svojim članovima oslanja na mnoge druge zakone, tako npr. Zakon protiv nasilja u porodici, Zakon o ravnopravnosti polova, Krivični zakonik. Zašto i u Zakonu o ravnopravnosti polova ne bi trebalo da bude reči o diskriminisanim grupama?
Takođe ste naveli u obrazloženju da su manje zastupljeni pol žene. To nije tačno. Sve zavisi na kojim radnim mestima i u kojim sredinama.
Amandman štiti najugroženije kategorije, kao što je zaštita samohranih majki i očeva, zaštita osoba sa invaliditetom, uz uvažavanje specifičnih potreba žena i muškaraca, zaštita žena i muškaraca u srednjim godinama, naročito onih koji su ostali bez posla, zaštita i poboljšanje položaja žena i muškaraca u ruralnim područjima i za poboljšanje položaja žena izbeglica i raseljenih lica.
Smatram da je donošenje i usvajanje posebnih mera potrebno kao pomoć i osnaživanje diskriminisanih grupa i da, sem u Zakonu protiv diskriminacije i u Zakonu o zapošljavanju, može da stoji i u Zakonu o ravnopravnosti polova. Hvala.

Minut i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe je iskorišćeno. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodna poslanica Snežana Stojanović-Plavšić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodna poslanica Vesna Marjanović.
Vlada i Odbor za ravnopravnost polova su prihvatili amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Janković.
Vlada i Odbor za ravnopravnost polova nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Baš na primeru ovog amandmana se vidi licemerje u Strategiji rodne ravnopravnosti. Da li neko iz  Vlade može da mi objasni kakva je razlika između amandmana gospođe Vesne Marjanović i mog amandmana, koji su, praktično, istovetni, imaju isti cilj. Pod pretpostavkom da smo mi ujednačene i po polu i po rodu, ovo je politička diskriminacija.
Kako je moguće da dva amandmana potpuno identičnog sadržaja budu tretirana tako da amandman poslanice koja pripada vlasti bude usvojen, a amandman poslanika iz opozicije ne bude usvojen, ako su oni, praktično, istovetni? To je prosto dobro pitanje.
Činjenica je da smo ovih dana imali priliku da vidimo kako se sprovodi ta Strategija rodne ravnopravnosti i razvoja jednakih mogućnosti.
Naime, u političko-konfliktnoj situaciji koja se ovde dogodila pre neki dan, dve osobe koje su čak ujednačene i po imenu - Gordana, znači Gordana Čomić, potpredsednica i aktuelna predsedavajuća i Gordana Pop-Lazić, nisu došle u neravnopravnu situaciju zbog toga što pripadaju različitom polu, već zato što imaju različite političke opcije. Tu se umešao i jedan predmet ženskog roda - cipela i stvar je tako završena.
Zapravo, vi koristite priču o rodnoj ravnopravnosti da bi se dodvorili EU i da biste rekli da imate strategiju za razvijanje jednakih mogućnosti, a te mogućnosti nam ne dajete kao jednake onog trenutka kad naše političko opredeljenje nije u skladu sa onim što vi propagirate.
Gospodine Ljajiću, svojevremeno sam vas pitala po kojoj osnovi je napravljena Direkcija za rodnu ravnopravnost, koja kod nas postoji, zašto je direktor upravo ćerka uvaženog profesora Dragoljuba Mićunovića?
Zaista nije neverovatno da, pored matematičarke i osobe koja je u Americi završavala i filozofiju, koliko znam, nije bilo nekog ko bi imao iste kvalifikacije, ko bi pripadao ženskom polu i rodu, a jako dobro obavljao dotični posao.
Po svemu sudeći, a naročito po onome što smo videli prethodnih dana, vi rodnu ravnopravnost ovako tretirate: Metohija, Srbija, Vojvodina i Raška, to je sve ženskog roda, znači svi će biti ravnopravne kao država i država je ženskog roda. Samo je ostalo pitanje kako ste tu ubacili Kosovo, ali to je verovatno pošto je Kosovo srednjeg roda, podrazumeva se da dete obično ide sa majkom. Znači, namerno želim da do apsurda dovedem vaše dobre namere koje vode u jedan pakao obračuna sa političkim neistomišljenicima, nezavisno od pola.
Znači, niko od nas, pogotovo u NS, koja jedina prevazilazi tu kvotu od 30% žena, jer iz naše poslaničke grupe, koja ima devet članova, evo nas tri smo 33% i obično smo uvek prisutne, izražavamo jasno svoja uverenja. Dobro je da nas ima toliko. Isto tako je činjenica da nikada nećemo imati ravnopravni tretman sa poslanicama "žute" osovine, kao što se vidi, recimo, na primeru ovog amandmana, jer ne odgovaramo tom jednoumlju.
Mislim da je dobro, zbog žena u Srbiji koje čine 52% biračkog tela, da stvari postavite na drugi način. Biće još amandmana o kojima ću govoriti, gde sam intervenisala. Vi ste ovde na nivou preporuke stavili da je potrebno ispuniti uslov o ravnopravnoj zastupljenosti polova i kvoti od 30%, tako da poslodavci imaju preporuku da poštuju zakonsku dužnost u vezi sa ovim kvotama.
Međutim, to je jedna preporuka, deklarativno iznet stav koji u praksi neće značiti ništa. Amandmanima sam reagovala tako što sam, u stvari svuda gde je u Predlogu zakona pisalo "treba da nastoji" promenila i zamenila rečima "dužan je".
Zar vi zaista mislite da u Srbiji, u kojoj veći broj žena završava visoke škole, fakultete, ima i veći broj žena doktora nauka, nema dovoljno kvalifikovanog kadra za mnoge poslove i da će te žene koje su i te kako inteligentne i spremne da procene ko o njima stvarno vodi računa, biti zadovoljne time što ćete vi reći - mi smo sada baš uticali na poslodavce, na organe javne vlasti da zaposle otprilike 30% žena.
U praksi, to se neće događati, osim ako te žene nemaju uticajne tate, pa se nađu u nekakvim raznim agencijama ili projektima, koje su po pravilu dobro plaćene.
Još jedna stvar koja je bitna, ne znam da li ste studirali ovaj problem, ali zastupljenost žene u medijima je drastično manja nego zastupljenost muškaraca. Žene su u medijima zastupljene tako što taj procenat nikad ne prelazi 15%. Kako niste, kad ste već napravili ovaj novi Zakon o javnom informisanju, napravili i nekakvu kvotu za pojavljivanje žene u medijima. Poželjno je da se žene pojavljuju, naročito, ovako kaže – ne prelazi ta kvota 15% u običnim situacijama, ali u situacijama kad se održavaju izbori ili kada se obeležava međunarodni Dan žena, 8. mart, taj procenat je nešto veći.
Mediji, naravno, vole da se pojavljuju žene koje su slavne ličnosti, mahom sportistkinje, a istraživanja pokazuju da su žene najprisutnije u rubrikama kulture, crne hronike i zabave. Naravno, u crnoj hronici žene su mahom prisutne kao žrtve nasilja.
Ima ih i u politici, ekonomiji, zdravstvu i obrazovanju, ali pre su tretirane kao ono što bi se moglo nazvati „pratećom inteligencijom“, nego osobe koje su samostalne u donošenju političkih odluka. Uz dužno poštovanje i predsednici ove skupštine, i potpredsednici, koja aktuelno predsedava, to je takođe bilo primetno u njihovom slučaju, gde mnoge odluke koje one možda lično i profesionalno ne bi donele, su bile promenjene zavisno od odluka jednog muškarca koji se nalazi na Andrićevom vencu.
O ostalim amandmanima, kasnije.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je šest minuta i 30 sekundi. Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? Ako ne, na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Unapred da vam kažem, ako pređem ta dva minuta koliko mi je određeno za amandman, koristim vreme ovlašćenog predstavnika. Smatrali smo da se u članu 10. stav 2, koji glasi: „Termini kojima su u ovom zakonu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose“. Smatramo da je to potpuno nepotrebno u jednom zakonu i predlažemo da se to briše.
Zašto smatramo da je to nepotrebno? U poslednje vreme smo primetili da kad god se pred nama nađe neki predlog zakona, imamo sličan stav koji uvek kaže da se taj zakon odnosi kako na muškarce, tako i na žene. To smatram potpuno nepotrebnim, zato što je sasvim logično da se zakoni pišu za građane bilo koje države, u ovom slučaju naši zakoni, na građane Srbije i da se oni odnose i na muškarce i na žene, koji su prirodno građani.
Da sam u pravu, potvrđuje poslednji Statut Vojvodine, koji smo imali ovde, a koji kaže u jednom momentu da je to država građana i građanki, a zatim se to dalje podvodi pod građane, što je potpuno normalno i prirodno. Imamo množinu i onda je sasvim normalno da su u pitanju građani i da se ne odnosi nešto samo na žene, a nešto samo na muškarce. Svaki zakon se odnosi i na muškarce i na žene.
Sada, ono šta ste vi nama odgovorili – amandman se ne prihvata, nazivi zanimanja i titule žena još uvek nisu normirani, a kad će, ne kažete nam. To je ono – Đekna još nije umrla, a svi jezici naprednih društvenih sredina zahvaćeni su procesom i zahtevima Evropske zajednice da žena bude vidljiva u aktima i zakonima.
Ne znam koji su to jezici, a volela bih da mi kažete koji su to jezici naprednih društava i da li smo mi nenapredno društvo? Mogu da se samo pozovem, recimo, na novohrvatski jezik, koji moramo da priznamo svi ovde, da li smo muškarci ili žene, da li smo pripadnici opozicije ili vladajućih partija, zvuči smešno i rogobatno.
Stvarno ne bih volela, ne spadam u jezičke čistunce, kako bi izgleda neko hteo da me predstavi, ali ne bih volela da srpski jezik koji je izuzetno kvalitetan i izuzetno bogat jezik bude sveden na nešto čemu smo se smejali do pre neki dan, kada smo govorili o tome kako se kaže na novohrvatskom ovca i slično.
Čini mi se, da budemo ozbiljni, moramo da budemo ozbiljni, pred nama je zakon koji je vrlo važan. Ovo je problem koji svako civilizovano društvo mora da rešava. To je politika jednakih mogućnosti i ravnopravnosti polova.
Nemojmo da se pravimo da je vrhunac rodne ravnopravnosti jezik, koji vi kažete da je politički korektan jezik. To nije niti problem ravnopravnosti, niti ključni problem rodne ravnopravnosti.
Hajde da gledamo sad malo šire, pa da kažemo kakva je pozicija žena na tržištu rada. O tome sam govorila kad sam govorila u načelu, nema potrebe da širim tu priču. Da li će njen problem biti manji ako kažemo da je ona, recimo, nezaposlena psihološkinja? Naravno da neće. Njen problem je sasvim nešto drugo, tako da mi se čini da nema potrebe ubacivati ovakve stvari u zakone, zato što zvuče smešno i zvuče kao jedan dodatak koji je veštački na zakon koji je sasvim prirodan i sve ostalo.
Mislimo da treba da se povede računa o tome, jer mi pišemo zakone za Srbiju, ne pišemo ih za neko drugo društvo, da se stalno pozivamo kako to izgleda na nekom drugom mestu. Šta nam smeta da standard koji želimo da dostignemo – dostignemo, da taj standard bude, kako vi kažete, legitimni cilj, a da jezik ostavite više na miru? Da ne pričamo, zamislite kada mi kažete ovako – titule žena još uvek nisu normirane.
Da li se pozivate na rečnik koji je nedavno predstavljen? Ne znamo šta ćemo da kažemo na to. Kada će da bude normiran? Onda ćemo da vršimo izmenu zakona kad bude normiran. Ako ne bude normiran, ako ne bude prihvaćen, šta ćemo onda da radimo?
Nemojte da svodite ozbiljnu problematiku na nešto što će da bude kritikovano na ovaj način. Hvala.

Dva minuta i 20 sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćene predstavnice.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.

Član 11. se odnosi na jednake mogućnosti u oblasti zapošljavanja, socijalne i zdravstvene politike.
U ime SRS podnela sam amandman da se u članu 11. stav 1. posle reči ''po osnovu roda'' dodaju reči ''da se uklone razlike između normativnog i stvarnog položaja žena i muškaraca''.
Amandman nije prihvaćen sa obrazloženjem da jezički ne doprinosi preciziranju norme. Naš cilj je bilo suštinsko unapređenje predloga zakona, a ovo, što se tiče jezičkih normi, volela bih da mi neko objasni.
Predložen amandman jasnije određuje politiku jednakih mogućnosti, sa ciljem iskorenjivanja ekonomske nejednakosti žene i muškarca. Preduslov ekonomskog razvoja jeste društvena stabilnost, koja je zasnovana na politici jednakih mogućnosti, solidarnosti, socijalnoj inkluziji i društvenoj pravdi.
Danas, u vreme ekonomske krize, u Srbiji ima preko 700.000 nezaposlenih. Kada se i ženama i muškarcima svakodnevno preti da će ostati bez posla zbog pogrešne privatizacije, SRS smatra da ukupan razvoj društva zahteva adekvatan populacioni razvoj i zaustavljanje određenih nepovoljnih trendova, kao što su negativan rast stanovništva i svakodnevna otpuštanja.
Nije dovoljno samo propisati jednake mogućnosti politikama i zakonima da bi se zaista obezbedile jednake mogućnosti, o tom principu se mora voditi računa pri svakom delu upravljanja ljudskim resursima, pa zato smatramo da ste trebali da prihvatite naš amandman. Hvala.