Tri minuta od vremena ovlašćenog predstavnika. Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Reč ima gospođica Jovanović.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, evo, koleginica Vojić-Marković je ušla u ovu materiju, koja je izuzetno važna,  zato što je ovaj proces siromaštva u apsolutnom i relativnom smislu, kako god hoćete da ga tumačite, u našoj zemlji i protekle godine, i činjenica je i da ste i vi pre nekoliko dana rekli da je 700.000 ljudi na granici siromaštva. Neko se zapitao - koliko je ispod granice siromaštva? Evo, kolega Marković kaže on.
Moram da vam kažem, a vi to takođe i znate da je surova statistika ne samo kod nas, nego u zemljama zapadno-evropske unije, u koju vi hrlite da uđete uz svo oslovljavanje, uz to što nam otimaju KiM i potcenjuju naše građane, naše sunarodnike iz južne srpske pokrajine da nisu na beloj šengen listi, te u zemljama zapadne Evrope je prisutna ta disproporcija u odnosu na zaposlenost i na siromaštvo među ženama.
Čak je neko upotrebio tamo u Skupštini u kojoj je naša delegacija termin - da se feminizuje siromaštvo među zaposlenima. Tako su hteli da kažu da je u tim procentima koji su plod istraživačkog rada naših tamošnjih kolega parlamentaraca taj procenat da su žene manje plaćene od 15, čak do 25% u odnosu na muškarce, neki prosek 17, a u Americi čak i pre ovoga što su napravili, prouzrokovali ovim berzanskim malverzacijama ovu tzv. svetsku ekonomsku krizu, taj procenat se kreće oko 15% da su manje plaćene žene.
U Srbiji ne samo da je to problem, nego je problem i taj, naročito kad su u pitanju samohrane majke, što su te porodice koje žene izdržavaju po prirodi siromašnije, zato što one imaju i decu, a deca po zakonu pripadaju ženama, pa su one primorane da prihvate i mnogo slabije plaćene poslove i poslove u veoma mnogo slučajeva koji snose rizik i veći rizik i od povrede na radu i mnogo lošijih uslova itd, naročito u ovoj situaciji kada je ta globalna tržišna ekonomija i u procesu zapošljavanja i tretiranja zaposlenih u našoj zemlji nemilosrdna.
Ode žena na posao, recimo, majka je, samohrana majka, ima dete koje je u osnovnoj školi i recimo radi u nekoj finansijskoj instituciji, nekoj banci.
Znam za te slučajeve. Ne poštuje se radno vreme. Ako ode ujutru, evo kaže kolega Dragan Stevanović i njegova supruga, ja govorim o nekom konkretnom primeru koji znam, ali hvala bogu, njegova supruga nije samohrana majka, ali govorim za jedan konkretan primer.
Dođe ujutru na posao u pola osam i neko misli - aha, lepo je, ti radiš u jednoj od tih banaka koje su preživele. Kad se vraća kući? U sedam sati uveče.
Ko vodi računa o detetu? Uzgred da kažem da je to dete odličan đak, da je osoba za primer svojim vršnjacima i u sekcijama, sa svim peticama u školi. Ali, kada će ta majka da utiče na obrazovanje i na vaspitanje tog deteta, ako se ne poštuje njeno radno vreme? Imate mnoge druge slučajeve.
Prema tome, ovo su egzaktni podaci da su te starosne granice zapravo čista diskriminacija žena prilikom zapošljavanja, a to je obuhvatila i ova nacionalna strategija za zapošljavanje i savet u okviru vašeg ministarstva koji je formiran, da su žene preko 40 godina diskriminisane u procesu zapošljavanja. Ispada da one ne vrede nikome i baš koga briga.
Znate, vi ste kolateralna šteta u procesu tranzicije, od 40 do 50 godina, niti ste za penziju, ne može niko da vam da novo radno mesto.
Mislim da stvarno moraju da se izdvoje budžetska sredstva i da se namenski opredele za manje zastupljeni pol, odnosno za one koje nemaju posao.
Ova rezolucija koju sam pomenula, Izveštaj o diskriminaciji o zapošljavanju žena i na radnom mestu, upravo govori o tim podacima, ali pošto je kod nas najveći broj žena sa manjom stručnom spremom otpušteno i one se sada nalaze na Nacionalnom zavodu za zapošljavanje, ima i takvih slučajeva da je to primer i kod onih koji imaju više obrazovanje, i one su onda duplo diskriminisane. Em imaju stručnu kvalifikaciju za određeni položaj, ali onda su diskriminisane zbog toga što imaju preko 40 ili 50 godina, pa nemaju uslova za penziju.
Vi morate da vodite računa o tome, gospodine Ljajiću, da će u narednoj godini MMF nastavljati da nas ucenjuje i da nam lupa packe, kao što su krenuli od ove godine. Prvo, stradali su penzioneri. Ovo je prevara sa usklađivanjem penzija na osnovu inflacije koja se prikazuje, na način na koji to odgovara Republičkom zavodu za statistiku, a i vi kada uđete i vaša supruga i vaše koleginice i svi mi u radnju, vidite da je to mnogo više o od prikazanog procenta na godišnjem nivou.
Ući ćemo u sve teže probleme. Neće, kažu, i vi ste to objašnjavali u proteklih 15-ak dana, za početak odmah da traže da se pomera ta starosna granica, ko zna koliko me je gospođa pitalo da li ćemo morati da radimo do 65 godine, ali kažu u narednim fazama, eto, to će biti neki od njihovih uslova.
Najbolje da se naprave uštede, da se sva ova mafija koja postoji u ovim tzv. agencijama za sve i svašta razjuri, da lepo donesete zakona, da stavite van snage postojanje tih agencija. Oni tamo primaju plate, ne rade ništa, te promocije izvoza, te za ovo, te za ono, oni apsolutno ništa ne rade.
I šta ste sad ustanovili, Državna revizorska institucija. Najveće zloupotrebe su uglavnom bile tu, i preko nabavke opreme i raznih specijalizovanih ugovora, troškova koje su oni pravili. Hajde da se lepo uđe u trag tome, da onaj koji je pravio takve zloupotrebe odgovara, a da mi napravimo, kao što mi to i predlažemo članom 22, ovo su sve slični amandmani, zaista jedan fond za zapošljavanje. Ta strategija mora da postoji od strane države i da se pomogne ženama.
Ekonomska samostalnost je onda i njihova sigurnost u svakom drugom smislu, jer naročito u ruralnim sredinama, gde majka, domaćica, žena koja nema mogućnost da radi, osim toga, moram da vam kažem, ali to nije samo striktno vaš resor, veliki je greh prema ženama u Srbiji, naročito našim domaćicama i majkama koje žive na selu, što one po automatizmu nemaju materinski, odnosno roditeljski dodatak.
To mora da bude stečena kategorija. Znate, dete koje je rođeno na selu, pa ona uplaćuje ili ne uplaćuje, uglavnom su svi morali prinudno da se registruju, ta poljoprivredna stanovništva, ali deca moraju, bez obzira na to da li dolaze iz ovakve ili onakve porodice da imaju dečiji dodatak. To bi morala da bude stečena kategorija.
Mi ćemo za to da se borimo u okviru pet zakona. Je l' tako, koleginice Plavšić? Daću vam i mogućnost o tome nešto da kažete. Vidite kako sam solidarna. Kada budemo donosili i paket zakona o pravima dece, pošto ih nemamo, a osnovali smo radnu grupu.
Prema tome, nastojte i kao čovek i kao džentlmen, na kraju krajeva, da se borite za to da postoji novac i tamo lupite šakom o sto na Vladi i kažite - hoću pare iz budžeta za zapošljavanje žena, jer nemaju posao, muče se, a cela porodica je na njima i u svakom slučaju najviše su stradale u ovom procesu tzv. tranzicije.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je sedam minuta i 15 sekundi.
Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Rajkov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Dragan Stevanović. Reč ima gospodin Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nije tačno da ovo što smo kroz amandman predložili nije u skladu sa pozitivnim propisima koji regulišu oblast zdravstvene zaštite. Čak neću reći da ni ovo što ste vi predložili u zakonu nije u skladu sa pozitivnim propisima. Ali, čini mi se da ono što ste hteli, razumemo šta ste hteli, niste na adekvatan način uredili i niste na adekvatan način predvideli kroz ovaj 24. član zakona.
Evo zašto to mislimo. Zbog toga smo predložili ceo novi član 24. i smatramo da je adekvatnije rešenje koje je SRS predložila smislenije i usklađenije sa pozitivnim propisima. Evo zašto. Smatramo da ste ovaj termin zdravstvene zaštite eksploatisali na jedan pogrešan način.
Pazite, u prvom stavu člana vi kažete - prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu zabranjena je diskriminacija po osnovu pola. Vi ste lekar. Pazite, Republika Srbija obezbeđuje zdravstvenu zaštitu žena, osnivanjem zdravstvenih ustanova na primarnom, sekundarnom, tercijarnom nivou, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita.
Smatramo, pogrešno je reći da se osnivaju ustanove za zdravstvenu zaštitu žena u okviru zdravstvene zaštite žena koju obezbeđuje Republika Srbija. Možete da osnivate posebne ustanove koje će se baviti unapređenjem zdravlja žena, recimo, u reproduktivnom zdravlju, mada se to postavlja kao pitanje, jer problem reproduktivnog zdravlja nije samo pitanje žena, nego je pitanje i muškaraca. Čini mi se da, u skladu sa prvim stavom ovog člana, nemamo prava ni u tom kontekstu da podvajamo zdravstvenu zaštitu u tom kontekstu - žena i muškaraca.
Mogli ste i imali ste na neki način i obavezu da kroz ovu zdravstvenu zaštitu predvidite posebne mere, da ih nazovete tako, a ne da kažete da zdravstvena zaštita žena obuhvata naročito, znači, da ih definišete kao posebne mere i da na kraju stavite da se one ne smatraju diskriminacijom. To bi bilo potpuno celishodno i adekvatno rešenje. Ovako je neka ili, rekao bih, jedna dobra namera, korektna namera, jednom neadekvatnom formulacijom obesmišljena.
Zamoliću vas da saslušate šta smo vam predložili. Prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, zabranjena je diskriminacija po osnovu pola. Republika Srbija, u okviru sistema zdravstvene zaštite i sistema zdravstvenog osiguranja, na tome smo insistirali, da država finansira sistem zdravstvenog osiguranja neke od mera koje će se primenjivati u ovom kontekstu, obezbeđuje posebne mere zdravstvene zaštite za žene kojima se unapređuje reproduktivno zdravlje žena.
Posebne mere zdravstvene zaštite žena podrazumevaju i: savetovanje i obrazovanje u vezi sa planiranjem porodice, pružanje svih zdravstvenih usluga koje su u funkciji planiranja porodice, prevenciju i lečenje teški oboljenja, posebno prisutnih kod žena. Mislimo da je rešenje adekvatnije, sadržajnije, nego rešenje koje je predloženo u zakonu i ništa nećete pogrešiti ako ovo prihvatite. Hvala.

Od vremena ovlašćenog predstavnika jedan minut i 35 sekundi. Ostalo vam je još četiri minuta i 25 sekundi.
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević i Aleksandar Pejčić.
Vlada i Odbor za ravnopravnost polova su prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospođa Banović.

Mislim da je zahvaljujući ovom našem amandmanu donekle ublažena loša formulacija ovog člana i ovo što je kolega Stevanović govorio, on je potpuno u pravu, a mi smo vam donekle spasili obraz ovim amandmanom, ne znajući ni da postoji ovaj njihov amandman.
Naime, mi smo predložili da se u stavu 2. promeni rečenica koja ide: „Republika Srbija obezbeđuje zdravstvenu zaštitu žena i muškaraca osnivanjem zdravstvenih ustanova na primarnom, sekundarnom i tercijalnom nivou“.
Kad vas kritikujemo da je ovaj zakon deklarativne prirode, da je veoma uopšten, da ima nekih opštih mesta, da je zdravstvena zaštita jako dobro ili loše, ali je uglavnom regulisana Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, i sad ovo, kada ste usvojili ovaj amandman, praktično govorimo nešto što je uobičajeno i to sve već i postoji.
Takođe razumem nameru predlagača da ste tu posebno hteli da istaknete možda ustanove koje bi se bavile zaštitom žena, iako, kao što je rekao gospodin Stevanović, zdravstvena zaštita obuhvata naročito: „prevenciju i rano otkrivanje bolesti“, sada čitam predlog, ali, nažalost, i kod muškaraca treba da postoji prevencija i rano otkrivanje bolesti. Kad je u pitanju reproduktivno zdravlje, jednako treba brinuti o reproduktivnom zdravlju i žena i muškaraca.
Ne znam da li znate podatak, ali kada je u pitanju ovo reproduktivno zdravlje, odnos je 50:50. Znači, 50% žena ima problema, ali u 50% slučajeva muškarac. Smatram da ni vi niste hteli da sad mi ovim nekim članovima diskriminišemo muškarce.
Isto je i sa planiranjem porodice. Ne planira to samo žena i ne može samo žena da planira porodicu, niti treba. Tu, takođe, mora da bude uključen muškarac.
Smatram da ste uradili dobro što ste prihvatili ovaj amandman.

Od vremena poslaničke grupe 35 sekundi. Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Da) Ima reč Milan Dimitrijević. Izvolite.

Gospodine ministre, ne sporim da ste vi imali dobru nameru sa ovim članom zakona. Ali, pitam se da li ste pratili druge propise u oblasti zdravstva? Na primer, u vezi radnog vremena zdravstvenih ustanova koje pružaju usluge građanima, između ostalih, ženama i deci? To se reguliše potpuno drugim zakonom. Vi ste ovde napisali u obrazloženju zašto ste odbili ovaj amandman da ste mislili na: „druge ustanove koje se bave dodatnim poslovima oko obezbeđivanja zdravstvene i socijalne zaštite žena i dece“.
Mi smo predložili da se iz ovog problema izađe na taj način što ćete prihvatiti ovaj amandman kojim bi trebalo stav 1. da se menja i da glasi: „Ustanove socijalne i zdravstvene zaštite dužne su da organizaciju rada i raspored radnog vremena prilagode potrebama korisnika“. Hoću da vam kažem sledeće.
Mi smo pre neki dan doneli Zakon o nadležnostima AP Vojvodine. Jedna od tih nadležnosti je i oblast zdravstva, gde se kaže da AP Vojvodina preuzima nadležnosti oko osnivanja zdravstvenih ustanova i ostalog, i regulisanja radnog vremena. To isto važi za grad Beograd, to važi i za Republiku Srbiju.
Imamo tri vrste propisa. Smatram da je ovaj propis potpuno nepotreban na ovaj način kako ste naveli. Prihvatite ovaj amandman, da se to odnosi samo na zdravstvene i socijalne ustanove koje se bave problemima žena i dece. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima ministar Rasim Ljajić.

Prihvatili smo ovaj amandman.