Reč ima gospodin Milorad Buha.

Gospodine Milivojeviću, niste bili tamo, nemate uvid u poslovanje ovog preduzeća. Napomenuo sam da se radi o preduzeću koje nema nijednog dinara gubitka ni za jednu godinu, koje nema neizmirenih obaveza prema radnicima, prema dobavljačima, uredno izmiruju sve obaveze prema državi, imaju zapisnik poreske uprave iz 2006, 2007, 2009. godine, koji potvrđuje da se radi o preduzeću koje nije učinilo nijedan prekršaj niti privredni prestup u periodu od 2006. do 2009. godine.
Agencija za privatizaciju je zlonamerno iznosila u javnost informacije da se radi o preduzeću u kome se rade kriminalne radnje itd, što je demantovano s njihove strane kroz nekoliko zapisnika poreske uprave koji pokazuju da je preduzeće poslovalo u skladu sa zakonom. To je jedna stvar.
Drugo, radi se o zdravom preduzeću koje je država trebalo da proda. Samo neozbiljna država kakva je naša nije prodala to preduzeće. Agencija za privatizaciju ima jedan jedini zadatak – da proda sva preduzeća u društvenoj svojini jer je to nalog po odredbama Zakona o privatizaciji. Zašto to nije učinila?
Zašto to nije učinila u ostalih 600 i nešto preduzeća koja i dan-danas vise? Zašto to nije učinjeno kod 444 preduzeća koja su, jednostavno, u ovom trenutku, ni na nebu ni na zemlji. Neka su u stečaju, neka su ostavljena na milost i nemilost. Zašto? Zato što nemamo u sistemu nacionalnu strategiju za privatizaciju društvene i državne svojine. Nemamo je napisanu. Svaka vlada i svaki pojedinac u ministarstvima odlučuju kako hoće, zato što nemamo uzuse, nemamo pravila koja će nas obavezivati.
S druge strane, ista ta Agencija za privatizaciju je morala završiti postupak privatizacije sa 31. 12. 2008. godine. Zašto je to prenošeno u 2009. godinu? I dan-danas imamo preduzeća sa kojima ne znamo šta ćemo učiniti. Šta ćemo učiniti sa tim preduzećima koja nismo prodali? Šta tu kaže nacionalna strategija? Ništa. Zato što je nemamo.
Onda idemo sa proizvoljnim tumačenjima. Jedan ministar kaže da ćemo to da prodamo, drugi kaže da nećemo, da ćemo likvidirati, itd. To je jedno beznađe, beznađe vlasti zbog toga što niste znali, što ste žurili itd, očekujući da će sve ići kao što su išle cementare, mlekare i druge firme koje su prodate u cugu. Međutim, šta sa onima koji su nelikvidni i nesolventni? Ništa. To nam i danas visi.

Tri minuta ste iskoristili.

To je bila replika.

Nema replike. Dakle, iskoristili ste vreme ovlašćenog predstavnika jedan minut i dva minuta od vremena poslaničke grupe.

Prozvan sam.

Molim vas lepo, niste tražili reč po osnovu replike, niti bi dobili reč po osnovu replike, zato što je gospodin Milivojević izneo neko svoje mišljenje, a vas nije spomenuo. Sa te strane smo završili diskusiju.

Prozvan sam na repliku.

Nećemo raspravljati. Gospodin Milivojević je prozvan. Izvinjavam se, gospođa Radeta, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine Novakoviću, skrećem pažnju da ste malopre prekršili član 27. u onom delu gde ste u obavezi da se starate o primeni Poslovnika. Ako je narodni poslanik Milivojević direktno svoju diskusiju usmerio na ono što je govorio gospodin Buha, čak rekao da on bi tako smelo iznosio neke činjenice itd, da li je gospodin Buha želeo da objasni nešto što ga ovaj nije ispravno razumeo ili je osetio, odnosno mu se učinilo da je obraćanje narodnog poslanika bilo uvredljivo? Morali ste da mu dozvolite pravo na repliku, to je prva stvar.
Druga stvar, kada je govorio gospodin Milivojević, ne znam po kom osnovu je govorio, ima pravo o amandmanu kao član svoje poslaničke grupe, ali vi to na kraju niste rekli, tako da se nije razumelo da li je replicirao ili je govorio u okviru svoje poslaničke grupe. Potpuno je svejedno, stav SRS je inače da svaki poslanik može da govori koliko god hoće i o čemu god hoće, ali ne možete vi na taj način da uzimate vreme poslaničke grupe.
Dakle, vi ste bili u obavezi, logično je bilo da je gospodin Buha želeo da replicira, svako bi to uradio. Ako je vaša procena da nema pravo na repliku, onda je trebalo da mu kažete po kom osnovu, jer je on pre toga govorio i ne bi bilo logično da opet nastavlja priču o amandmanu kad je već govorio.
Da ste vi njemu rekli da li želi repliku, možda bi on rekao da ne želi, jer želi vreme poslaničke grupe kao ovlašćeni predstavnik na jedan drugi način da raspodeli. Dakle, prekršili ste Poslovnik i ja vas najlepše molim da se skoncentrišete dok to radite.