Reč ima ministar Rasim Ljajić.

Prihvatamo ovaj amandman poslanice Vjerice Radete, iz tri razloga.
Prvo, već smo prihvatili amandmane na čl. 13, 19, 21. i logično je da sad izbacimo i ovde tu deklarativnu normu.
Drugi razlog, ovaj amandman predstavlja praktično kompromis između rešenja koja smo mi ponudili i predloga koje smo čuli od poslanika Kneževića i nekih drugih poslaničkih grupa.
Treća stvar, pošto je ovde bilo reči i o tome da olako nešto prihvatamo, ovo je suviše važan zakon da bi išli na usvajanje nekom prostom većinom, jer je činjenica da mi imamo većinu u ovoj skupštini, ali zaista želim da i na ovaj način demonstriramo spremnost da prihvatimo svako rešenje koje će doprineti poboljšanju kvaliteta i suštine samog zakona.

Zahvaljujem.
Konstatujem da je amandman od strane ovlašćenog predstavnika Vlade prihvaćen. Ministar je prihvatio amandman, te ćemo se o ovom amandmanu, kao i o drugima, izjašnjavati u danu za glasanje.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Radica Jocić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 34. zakona o ravnopravnosti polova, kojim sam tražila da se u stavu 1. ovog člana reči "da nastoje" brišu.
Amandman SRS Vlada nije prihvatila. U obrazloženju se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je propisana deklarativna opšta norma koja nema sankcija.
Takođe, iz razloga što će se ravnopravna zastupljenost polova u sportu i u aktivnom bavljenju sportom ograničiti objektivnim sklonostima i mogućnostima jednog od polova.
U obrazloženju zakona, gospodine ministre, jasno je rečeno da su predloženim rešenjima precizirane obaveze, naglašavam još jednom, obaveze organa vlasti, organizacija koje vrše javna ovlašćenja ustanova, kao i organizacija i institucija čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, grad ili opština i posebne mere koje preduzimaju u okvirima svojih nadležnosti.
Više puta je ovde još u načelnoj raspravi istaknuto da izraz "treba da nastoji" nije pravna norma i da je to nastojanje nemoguće izmeriti, a naravno time je i nemoguće sankcionisati nenastojanje. Da su reči "da nastoje" apsolutno više u ovom stavu govori i objašnjenje koje je Vlada dala prilikom odbijanja amandmana mog kolege Dušana Marića, koji je tražio da se stav 2. i 3. ovog istog člana brišu u potpunosti, a u kojem se kaže - pitanje ravnopravne zastupljenosti polova u sportu isključivo zavisi od ličnih afiniteta pojedinaca, a obrazovne sportske organizacije dužne su da omoguće uslove za to.
Kao što vidite, dame i gospodo, ni predlagač zakona u obrazloženju ne koristi izraz "dužni su da nastoje", već samo "dužni su" i kao obavezujuću normu i zato pozivam ministra da prihvati ovaj amandman koji sam podnela ispred poslaničke grupe i time doprinese primenjivosti ovog zakona za koji je više puta rečeno da je u setu antidiskriminacionih zakona najneprimenljiviji, jer je u njemu princip obaveznosti apsolutno izbegnut i sve se svodi na deklarativno zalaganje za obezbeđivanje principa jednakih mogućnosti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Miladinović, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Dragan Čolić, Saša Maksimović, Zoran Antić i Milan Knežević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, ispred poslaničkog kluba Napred Srbijo Srpske napredne stranke podneli smo amandman na član 34. i radi javnosti taj član se odnosi na ravnopravnu zastupljenost polova u sportu. Takav je podnaslov. Ovde smo podneli amandman da se u svim stavovima ovog člana opet deklarativne reči "nastoje da" brišu.
Pročitaću isto radi javnosti član 34. u svim stavovima. Znači - obrazovne ustanove dužne su da nastoje da obezbede jednake uslove za aktivno bavljenje sportom, nezavisno od pola i da preduzimaju mere podsticanja fizičkog vežbanja i sportskih aktivnosti za devojčice i žene.
Stav 2 - sportske organizacije i udruženja dužne su da nastoje da obezbede ravnopravni tretman polova u razvijanju i finansiranju sportskih aktivnosti. Zadnji stav - sportske organizacije i udruženja dužni su da nastoje da obezbede ravnopravnu zastupljenost polova u organima upravljanja tih organizacija i udruženja. U svim stavovima opet su deklarativne reči "dužni su da nastoje", a mi amandmanom predlažemo da se brišu i da pređu u obavezujuće.
Sada imamo jednu situaciju da imamo jedan član sa isto deklarativnim rešenjima, a kada analiziramo amandmane na njega je najmanje podneto, iako je deklarativni. Jasno nam je da je zapošljavanje, usavršavanje, odnos na poslu, navodim amandmane koji su bili deklarativni, koje smo diskutovali sinoć, gde je bilo najviše amandmana i odjedanput imamo sport i tri amandmana. Smatramo da odnos u sportskim aktivnostima tradicionalno odražava u stvari neravnopravan odnos prema osobama suprotnog pola, a to su devojčice, odnosno kasnije žene.
Obrazovanje od predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog, koji su u prethodnim članovima dati i funkcioniše godinama u našoj državi, međutim, odnos u sportu od prvog razreda osnovne škole praktično prema devojčicama i ženama, moram da konstatujem, odražava ipak neki tradicionalni odnos da se smatra da nisu ravnopravne sa muškarcima. Zato smo mi u sva tri stava reagovali i stavili obavezujući odnos, smatrajući da kroz obrazovanje, vaspitanje odnos prema sportskim aktivnostima od predškolskog uzrasta trebaju i dečaci i devojčice da budu ravnopravni.
Kroz školovanje, što je cilj ovog zakona o ravnopravnosti polova, iako je sport sporedna stvar, ali utiče i stvara neka nova saznanja i uvažavanja u odnosu pola. Analiziram samo taj deo.
Lično smatram, iako možda kada se analiziraju amandmani imamo kontradiktornih objašnjenja, o ovom bi mogli da diskutujemo.
Neću da pročitam obrazloženje Vlade, ali iz obrazloženja ovog i prethodnog amandmana jasno se vidi da već Vlada ili resorno ministarstvo ima isto sa jednim tradicionalnim odnosom, smatrajući da je ženski pol objektivno limitiran nečim. Biološki jeste, ali nije objektivno. Sve to na šta se mi sad pozivamo da će aktivnosti i bavljenje sportom biti ograničeno objektivnim sklonostima i mogućnostima jednog pola.
To smo mi tradicionalno stvorili od škole, nažalost i porodice i dan-danas, iako u drugim sferama života postoji ravnopravnost, na poslu, u zapošljavanju, o tome smo diskutovali, ali u ovom se izražava jedan deo koji moramo da promenimo. Ne može u porodici da se kaže - ćerko, nije to za tebe ili sine, nije to za tebe. Sport je veoma važna stvar, ali nažalost to je izraz jednog tradicionalnog odnosa.
Ako se oni stave u jednom segmentu sportskih aktivnosti ravnopravnih u kojima učestvuju, to utiče i na obrazovanje, stvaraju se neke navike koje će kasnije uz obrazovanje da promene taj odnos i koji će stvoriti jedne zakonske okvire za jednu budućnost. Obrazloženje Vlade i obrazloženje za odbijanje amandmana ili čak neki amandmani jasno podneti da se brišu stavovi iznose ustvari odnos neravnopravnosti, odnos biološke hendikepiranosti, a to ne treba da stoji. Ponavljam, ovo nije tako, po nama, po Srpskoj naprednoj stranci, nevažna stvar. Sport je veoma bitna stvar u vaspitavanju i u uspostavljanju ravnopravnih odnosa.
Meni je žao što je ovako malo amandmana. Tako se lako prelazi preko toga, a to je veoma značajno u uzrastu, u vaspitavanju i učestvovanju kad se nadoda, obrazovanje stvara uslove. Iz toga proizilazi ovaj treći stav koji bi sigurno bio diskutabilan i mogao bi različitim argumentima da se brani, da će i u organima upravljanja tih organizacija i udruženja, čekajte, tu ima i formalnih stvari, organima upravljanja sportskih udruženja. Tu ima finansijskih poslova, poslova treninga, pa poslova medicinske i zdravstvene struke, pa tu ima način ishrane.
Znači, mi u angažovanju u tim i upravnim funkcijama možemo da postignemo zato što bavljenje sportom nije samo igranje fudbala ili košarke, to sam naveo, nego da bi se to postiglo moraju mnogi stručni, medicinski, organizacijski, finansijski, društveni elementi da budu ispunjeni.
Zato smo mi iz SNS išli na menjanje sva tri stava, ne samo jednog, smatrajući, ako sam uspeo nekim argumentima, ponavljam, mogao bih još mnogo argumenata da iznesem, ali suštinski da trebamo kroz sport koji nije toliko sporedna stvar, kako smatramo, a u ovim diskusijama je ispalo da sporedna stvar, važna je kao i zapošljavanje, važno je kao odnos na poslu.
Predlažemo da usvojite ovaj amandman i da stvorimo jednu zakonski osnovu, jedan zakonski okvir koji će stvarno da da pravu snagu ili pravi značaj ovog zakona koji se zove zakon o ravnopravnosti polova bez limitirajućih bioloških ograničenja koja su data u obrazloženjima. Hvala.

Iskorišćeno je vreme ovlašćenog predstavnika. Poslanička grupa Napred Srbijo ima na raspolaganju ukupno vreme za poslaničku grupu.
Reč ima ministar Rasim Ljajić.

Prihvatam ovaj amandman iz sličnih razloga, kao i prethodni.  

Konstatujem da je amandman prihvaćen i o njemu će se , kao i o drugima, izjašnjavati u danu za glasanje.
Da li još neko želi reč? ( Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodi poslanici Snežana Stojanović-Plavšić i Jelena Travar-Miljević i Gordana Čomić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podnela narodna poslanica Vesna Marjanović. Ovaj amandman su prihvatili Vlada i Odbor za ravnopravnost polova, ali će se o njemu Narodna skupština izjašnjavati u danu za glasanje.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 36. i na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 36. glasi - biračko pravo, bez diskriminacije po osnovu pola, obezbeđuje se u skladu sa Ustavom i zakonom.
Gospodine ministre, Ustavom Republike Srbije propisano je da su muškarac i žena ravnopravni u pogledu biračkog prava. U Ustavu RS, gospodine ministre, dat je, tako kažu eksperti za ustavno pravo, čitav katalog ljudskih prava i slobode. Vi ste iz tog jednog ogromnog korpusa ljudskih prava i sloboda izvukli nekoliko prava i onda ste ih tako poređali u Predlogu zakona i rekli - to pravo može da se ostvaruje bez obzira na pol pravnih subjekata.
Ako ste već krenuli tim putem, gospodine ministre, onda ste trebali da obnovite sva ljudska prava i slobode koji postoje u Ustavu RS. Međutim, vi ste, ponavljam, odabrali ne znam po kom kriterijumu samo neka prava i slobode, i onda ste rekli - ta prava i slobode mogu da se ostvaruju bez obzira na pol.
Neka druga prava i slobode koja su takođe navedena u Ustavu RS, niste naveli u Predlogu zakona i onda se postavlja pitanje - po kom kriterijumu je iz Ustava RS vršena selekcija onih prava i sloboda koja će biti predmet ovog zakona? Koja su to prava važnija, a koja su to prava manje važna?
Inače, ovaj član Predloga zakona je, gospodine ministre, interesantan iz još jednog razloga. Danas je održana sednica Administrativnog odbora. I na sednici Administrativnog odbora konstatovana je ostavka narodnog poslanika DS, gospodina Dragana Vujadinovića.
Sad na stranu to što je gospodin Dragan Vujadinović u medijima izjavljivao kako ne postoji sukob interesa, da on lično smatra da onaj koji je narodni poslanik, treba istovremeno da bude i predsednik opštine, jer se navodno time smanjuju troškovi i u republičkom budžetu i u budžetu lokalne samouprave.
Ali, zanimljiv je jedan fenomen, gospodine ministre. Danas je konstatovana ostavka Dragana Vujadinovića…