Stvarno ne znam šta vam bi, koleginice Stojanović-Plavšić, da sada otvorite to pitanje šta je bilo, jer ste neke stvari pobrkali.
Kao prvo, uopšte nije tačno, vrlo dobro znate da nisu poštovani principi o tadašnjoj proporcionalnoj zastupljenosti, pa je stav bio naše političke stranke, SRS, da ne učestvujemo u radu pojedinih odbora, gde nismo imali adekvatnu zastupljenost. Zato što je to bila volja većine, kao što sada Konstantinović neće da prihvati ostavke naših koleginica.
Zašto se tu niste solidarisali sa vašom sugrađankom, koleginicom Dimitrijević, pa da kažete Ivanjiju i Suzani Grubješić – omogućite, oni su članovi Administrativnog odbora, da žena podnese ostavku? Ne možete nikoga da naterate silom da bude narodni poslanik, ako to ne želi.
Ili koleginica Elena Božić-Talijan, za koju vrlo dobro znate, i bili ste tada član Odbora kada je gospođica Elena Božić-Talijan bila predsednik, ili možda niste, ali svejedno, učestvovali ste, dolazili ste na sednice, jer ste u toj materiji, i sami kažete, od kada ste narodni poslanik, unazad šest godina.
Preuzeli smo odgovornost sledeći put, posle sledećih izbora, a ako se sećate, kada smo dobili adekvatnu zastupljenost, proporcionalnu našoj snazi u svim odborima, pa smo insistirali na tome i koleginica Elena Božić-Talijan je želela da bude predsednik Odbora za ravnopravnost polova. Čak smo i pokrenuli mnoga pitanja, ako se sećate, kao i onog kršenja prava gospođe iz Knića koja je bila na trudničkom bolovanju kada je smenjena sa funkcije i mi smo reagovali.
Prema tome, uopšte ne govorim ovde o našoj želji da učestvujemo u tim društvenim naprecima, koje treba da ostvarimo, ali vam je gospođa Paunović rekla da se mi kao stranka zalažemo za jednaku ravnopravnost žena i muškaraca. To se zove ravnopravnost polova.
Ovde se govori o manje zastupljenom polu, a mi sada možemo da govorimo i o različitim sferama društvenog života, gde ima više žena a gde muškaraca. Nećemo da licitiramo o tome.
Mislim da smo u vrlo konkretnoj raspravi, ministar je prihvatio većinu naših amandmana, govorili iz ličnog iskustva, otprilike kako se te stvari kreću. Dr Paunović-Milosavljević, ne zato što je iz SRS, ali i zbog toga, na kraju krajeva, pre svega, jer to je naša intencija, uvek poklanjamo tome pažnju, savesno i predano radi na ovom poslu od trenutka kada je preuzela ovaj odbor i ne samo kroz organizovanje ovih okruglih stolova, nego kroz sve, i kao lekar i kao osoba koja zna šta znači kada je bilo koja grupa diskriminisana u društvu, jer i sama je kao neuropsihijatar opredeljena na to da pomaže ljudima, i to onima kojima je najveća pomoć potrebna.
Prema tome, mislim da treba da završimo, jer svi smo želeli da radimo najbolje što smo mogli, a pogotovo naša stranka.