DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 03.12.2009.

19. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

19. dan rada

03.12.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:30

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Od vremena poslaničke grupe je iskorišćeno 10 minuta i 10 sekundi.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Gojko Radić i Zoran Antić. Da li neko želi reč? (Ne.)
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, moram da primetim da izgleda Vlada ili možda ministar nisu na najbolji način shvatili suštinu ovog amandmana, jer da su shvatili verujem da bi amandman prihvatili, jer prihvatanjem amandmana u potpunosti se postiže intencija predlagača zakona.
O čemu se radi? Predložili smo da se stav 3. u članu 5. menja tako da glasi - ako strane u sporu ne podnesu predlog za mirno rešavanja radnog spora, direktor agencije po službenoj dužnosti pokreće postupak mirenja i određuje miritelja iz imenika najkasnije u roku od 15 dana od nastanka spora.
Amandman smo podneli zato što predlagač zakona nije odredio rok u kome bi direktor agencije pokrenuo postupak mirenja i odredio miritelja, što bi moglo naravno da dovede do odugovlačenja postupka i time bi bila naneta imovinska šteta strankama u postupku. Verujemo da je sama Vlada htela da se postupak mirnog rešavanja radnog spora okonča što pre, mada sam termin mirno rešavanje radnog spora nije adekvatan.
Žao mi je što tu nije ministar, jer onda ispada da je postupak pred sudom nemiran način rešavanja radnog spora. Ako je ovo mirno, onda je rešavanje pored sudom nemirno. Mirno je i jedno i drugo, samo što se primenjuju različita pravila i obično ovaj postupak pred arbitrima traje kraće, a ovaj postupak pred sudovima traje duže i čak, prema nekim podacima koje ima SRS, radni sporovi, otkako je DOS došao na vlast 2000. godine, neki radni sporovi traju i duže od pet godina.
Zanimljivo je čuti zašto Vlada ne prihvata amandman kojim se u stvari postiže ubrzanje postupka mirnog rešavanja radnog spora. Kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što su strane u sporu u delatnostima u kojima postoji obaveza obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa Zakona o štrajku dužni da podnesu predlog za mirno rešavanje spora u roku od tri dana od dana nastanka spora. To niko ne dovodi u pitanje.
Ako strane u sporu ne postupe po navedenom, direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova je dužan da postupak mirenja pokrene po službenoj dužnosti. Ni to nije sporno, što podrazumeva da je ovaj postupak hitan, tj. direktor je dužan da po isteku roka od tri dana, u kome strane u sporu nisu postupile po svojoj obavezi, pokrene postupak po službenoj dužnosti.
Stoga je rok za postupanje direktora agencije od najduže 15 dana, kao što i mi predlažemo našim amandmanom, od dana nastanka spora, predugačak, naročito imajući u vidu da se postupak mirenja okončava u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave.
Gospodo iz Vlade, vi ste propustili da propišete koji je to rok u kome direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova mora da pokrene postupak. Samo ste propisali krajnji rok u kome postupak mora da se završi, to je 30 dana. Koji je to dan kada se pokreće postupak. To niste stavili u Predlog zakona. To je jako veliki propust. Mi predlažemo da taj rok traje najduže 15 dana. I onda je potpuno jasno da postupak mora da bude hitan, i da se hitno okonča. Ovako postupak mora da se okonča u roku od 30 dana pa se postavlja pitanje kad će da bude pokrenut. To znači da može da bude pokrenut i za godinu dana ili dve godine od nastanka spora. Što onda znači strankama u sporu može da nanese zaista jednu veliku štetu.
Ne prihvatanjem ovog amandmana, koji zaista nije podnet iz dnevno političkih razloga, on ustvari potpuno postiže svrhu koju ste navodno hteli da postignete ovim zakonom i potpuno mi je nejasno zašto ga niste prihvatili. Dakle, mora da postoji neki rok u kome je direktor dužan da pokrene postupak. Tog roka u predlogu zakona nema. Vi ste samo propisali dva roka, rok od tri dana od dana nastanka spora da strane u sporu moraju da podnesu predlog za mirno rešavanje radnog spora.
I propisali ste rok da je direktor dužan da po isteku roka od tri dana po, a šta to znači po isteku roka, to znači sutradan, za mesec dana ili za godinu dana, to je sve po isteku roka, ali niste precizirali koji je to dan u kome je direktor dužan da pokrene postupak.
Dakle, vi ste samo propisali rok od tri dana odnosno po isteku roka od tri dana kada direktor treba da pokrene postupak po službenoj dužnosti. Po isteku roka. Dakle, vi ste samo propisali da ne može pre isteka roka dana da pokrene postupak. To je nesporno. Ali koji je to krajnji rok u kome mora da ga pokrene, to u Predlogu zakona ne piše.
U praksi može da se ovaj zakon, ako ga izglasate, primenjuje tako da će u nekim situacijama direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, ovo što piše u članu 5. ovog Predloga zakona da tumači sutradan po isteku roka od tri dana, nekad će da ga tumači 30 dana po isteku roka od tri dana, nekad godinu dana, nekad pet godina i onda se postavlja pitanje - gde je tu jedna obrazna primena zakona?
To je jedan veliki propust. Da li je tehnički propust, sumnjam da je iz neznanja, jer ovo je zaista kardinalna greška.
U svakom slučaju, apsolutno se neće postići ono što Vlada želi, a to je da je postupak, taj tzv. postupak mirnog rešavanja radnog spora hitan. I onda ćemo doći u situaciju da postupak pred sudom se pre završi nego postupak mirnog rešavanja radnog spora. A to je Vlada, valjda, htela da izbegne, da stranke u sporu snose manju štetu, odnosno da snose manje troškove, jer je pretpostavka da je postupak pred sudom, duži, skuplji, komplikovaniji, da izaziva više troškova na strani učesnika u postupku, a to je posebno značajno sa stanovišta radnika koji je u ovom sporu, jer on iz svog džepa plaća sve te troškove.
Ako ste to hteli da izbegnete, onda ste morali da propišete rok u kome je direktor dužan da, ako strane u sporu ne pokrenu postupak, krajnji rok kad on mora da ga pokrene. Vi taj krajnji rok niste propisali.
Onda se potpuno izgubila ta vaša namera da postupak mirnog rešavanja spora bude hitan. On je hitan kad se pokrene. Ali kad će da se pokrene? To je suštinsko pitanje na koje vi niste ovim predlogom zakona dali odgovor. I onda vam džaba, gospodo iz Vlade i direktor i agencija i sve ovo što bi predlažete. Onda od te hitnosti, od te ekonomičnosti, od te racionalnosti, apsolutno nema ništa. Doći ćete u situaciju da će se pre završiti postupak pred sudom, nego postupak mirnog rešavanja ovog tzv. mirnog rešavanja radnog spora. To je izuzetno veliki propust.
Ovaj amandman, bilo bi dobro, meni je žao što ministar nije ovde, ovaj amandman treba da prihvatite, inače, bez prihvatanja ovog amandmana kompletna vaša koncepcija mirnog rešavanja radnog spora pada u vodu, i osnovna koncepcija iz 2004. godine i ova dodatna izmenjena koncepcija iz 2009. godine.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Šest minuta i deset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Reč ima gospođa Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, da je gospodin Rasim Ljajić ovde, kao što nije i kao što bi trebalo da jeste, uverena sam da bi on ovaj amandman prihvatio, zato što je amandmansko rešenje smislenije od Vladinog predloga koji je poprilično rogobatan.
Član 6, na koji sam podnela amandman, govori o članu 22. osnovnog zakona. Član 22. je ranije glasio da miritelj otvara i vodi raspravu. Vlada je predložila da više ne vodi raspravu, nego da rukovodi raspravom. To je ispravno, jer rasprava nije goveče da se vodi preko polja, raspravlja se, a ne vodi se rasprava. Jezički je ispravno ovo što ste predložili, ali nepotpuno, zato što je trebalo da se kaže upravo onako kako smo mi u amandmanu predložili, da miritelj otvara raspravu, sprovodi sve potrebne radnje i rukovodi raspravom.
Kažete u obrazloženju da niste to prihvatili, između ostalog zato što ostala ovlašćenja miritelja su regulisana drugim odredbama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, na primer odredbama o zakazivanju rasprave, prikupljanju informacija i drugih podataka od strana u sporu, zaključivanje rasprave, davanje preporuke itd.
Prema ovom vašem obrazloženju, miritelj bi samo otvorio raspravu i ništa dalje ne bi radio. Zato mislimo da je smisleno i potpunije rešenje ovo što smo mi predložili. Možda će gospodin Rasim Ljajić da dođe u međuvremenu, pa vas molim, gospođo Lakićević-Stojačić da mu kažete još ovaj deo obrazloženja i da prihvati ovaj amandman.
Nešto uopšte o ovoj zamisli i ideji mirnog rešavanja radnih sporova. Kada ste još 2004. godine donosili ovaj zakon i formirali agenciju, poslanici SRS su imali vrlo ozbiljne primedbe, uopšte principijelno na postojanje ovog instituta, ovo je još jedna od tih evropskih institucija koje su ovde kod nas reda radi uvedene u pravni sistem, a koje u suštini ne znače ništa.
Ovo je bukvalno mlaćenje prazne slame. Vi pokušavate da preko nekakve agencije, samo da bi i ova agencija, kao gotovo sve agencije koje ste formirali, vama služila za udomljavanje partijskih kadrova, a od ovog posla nema nikakve vajde.
Vi u obrazloženju zakona kažete kako važnu ulogu u razvoju socijalnog dijaloga imaju metode mirnog rešavanja radnih sporova, kako kolektivnih, koji nastaju između sindikata i poslodavaca, tako i individualnih, između pojedinih zaposlenih i poslodavaca. Jedno logičko pitanje ili logički zaključak koji se nameće jeste da, ako neko može mirno da reši neki spor, onda će on mirno da ga reši uz kafu i kiselu vodu, a neće mu trebati neko da sedi sa tim sa kim je on, eventualno, u sporu. Ovo je slučaj i kod tzv. medijacije u sudovima, o čemu smo mi vrlo opširno govorili kada je to bilo aktuelno.
Kaže u obrazloženju: "Donošenjem Zakona o mirnom rešavanju mirnih sporova u novembru 2004 godine i osnivanjem Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, koja je počela sa radom u maju 2005. godine, stranama u sporu je data mogućnost da, uz učešće nepristrasnih i stručnih lica, dođu do sporazumnog rešenja spornih pitanja".
Meni se nameće zaključak da vi u vašem ministarstvu mislite da su sudije pristrasne i nestručne, jer ako uvodite neku agenciju i neke miritelje za koje tvrdite da su nepristrasni i stručni, onda izmeštate to iz sudova zato što su sudovi pristrasni i nestručni.
Mi ne delimo vaše mišljenje i mislimo da su sudovi stručni, da su nepristrasni, da su sudije stručne, pogotovo oni koji će ostati bez posla ovih dana, sigurno su i stručni i nepristrasni, ali i partijski neopredeljeni ili pogrešno opredeljeni pa će zato ostati bez posla.
Šta nas interesuje? Očekivali smo u obrazloženju ovog zakona da nam kažete koji su to rezultati Agencije za rešavanje mirnih sporova od maja 2005. godine do novembra 2009. godine?
Četiri i po godine ova agencija postoji i zaista, ako ste hteli da menjate ovaj zakon i ako ste hteli da pričamo o ovome, onda je najnormalnije i najlogičnije bilo da nam kažete konkretne rezultate ove agencije.
Koliko je to mirnih sporova rešeno pred ovom agencijom ili, ono što vi ne želite da kažete, a jeste činjenica da vama ove agencije služe da kada uspete da kupite nekog sindikalnog vođu, da onda on u ime grupe radnika koju zastupa bez njihovog znanja, da on onda lepo reši taj radni spor kolektivni sa tom agencijom i da on bude zadovoljan, vi budete zadovoljni, nema velikih okupljanja, štrajkovi od 100 do 200 ljudi vama ne znače ništa, a na ovaj način i kroz ovu agenciju štite se od pravog revolta građana koji očigledno postoji prema ovoj vladi, ne samo zato što je Vlada, nego zato što ništa ne radi, nego zato što svakodnevno mesečno desetine hiljada ljudi ostaju bez posla, a vi ništa ne radite da rešite taj problem.
Zato ću sada na nekoliko konkretnih primera da vas pitam šta je to vaša agencija uradila i šta će da uradi eventualno Agencija za mirno rešavanje radnih sporova, ako joj se budu javili radnici Gradske čistoće iz Beograda, koji su u ime DS zloupotrebljeni i planiraju ljudi nešto da preduzmu, ali ne znaju šta, zapravo ne smeju, jer im prete otkazom.
DS, dakle, zloupotrebljava radnike Gradske čistoće, tako što ih šalje u ovoj predizbornoj kampanji vezano za izbore za odbornike u opštini Voždovac, za obilazak podavalskih sela, da bi tamo navodno sakupljali podatke o zainteresovanosti građana podavalskih sela za uvođenje kanalizacije u domaćinstva.
Dobro znamo da je Javno preduzeće Gradska čistoća jedno preduzeće, a Javno preduzeće Vodovod i kanalizacija drugo preduzeće. Zašto nisu koristili radnike tog preduzeća, nego radnike Gradske čistoće, to je nešto o čemu će ova agencija da raspravlja. Ti radnici Gradske čistoće obilazili su domaćinstva u dva navrata.
Prvi put, pred one izbore koji su bili u junu na opštini Voždovac i tada su nosili neke anketne listove, gde su pitali građane, zamislite, da li žele da svoje objekte priključe na kanalizaciju. Ko normalan to ne želi?
Onda su im obećavali da će gradska vlast, na čelu sa Draganom Đilasom, to da uradi odmah nakon tih izbora koji su završeni i koji se sada ponavljaju. Naravno, ništa nisu uradili, nisu ni imali nameru, to je bio samo predizborni marketing.
Sada u ovom drugom navratu od tih građana prave spiskove svojih sigurnih birača, odnosno anketne listove koje im šalju i građani moraju da upišu adresu, matični broj, broj lične karte, ime i prezime čitko popunjeno, adresu i anketiraju vlasnike stanova, članove domaćinstva i ostale, od prilike, goste koji dođu nekom u jednom od tih sela na teritoriji opštine Voždovac.
Pričaju da će da rade u tim selima kanalizaciju u toku ove zime, da je Dragan Đilas dao obećanja i da oni sada dolaze u njegovo ime da tvrde da će on to obećanje da ispuni, ne znaju šta mu bi, te ne ispuni u onom roku koji je obećao kad su obilazili u maju stanovnike ovog dela Voždovca. Onda kažu – finansiraće kanalizacionu mrežu, kao što to upravo čine u opštini Zemun, u naseljima Plavi horizont, Zemun, Školsko polje i naselju Šangaj, ali to će građane koštati između dve i dve i po hiljade evra, a ako se neko opredeli da plati odmah, onda će ga to koštati samo pola od tog iznosa, a drugu polovinu platiće grad Beograd.
Dakle, neviđene i neverovatne zloupotrebe, samo da bi se prišlo građanima i da bi se ti građani obezbedili da izađu u nedelju na birališta i da glasaju za DS. Naravno, nisu građani glupi i ne pada im na pamet da još jedanput nasednu na prevare Dragana Đilasa, jer znaju da su im ti isti radnici Gradske čistoće dolazili i u maju i da su im tada obećali da će za mesec dana da dobiju kanalizaciju, nisu je dobili i sada ponovo primaju te građane.
Ovi ljudi koji su išli da obilaze su nezadovoljni. Gospodine Ljajiću, i građani, zaposleni Gradske čistoće i u ime vaše stranke, odnosno ZES, kako se zove za Voždovcu vaša grupacija, zloupotrebljavate radnike Gradske čistoće, gospodine Ljajiću.
Građani su nezadovoljni iz više razloga. Prvo, što im je neprihvatljiva cena koja im je nuđena, pa zbog toga što im ponovo dolazite, iako ste prvi put rekli da ćete da uradite to, a niste. Radnici Čistoće su nezadovoljni jer su shvatili da su bili iskorišćeni u predizborne svrhe DS i da su faktički radili posao stranačkih aktivista, sakupljajući podatke koji će se koristiti kao siguran glas da bi građani bili pozivani i obaveštavani da izađu na izbore.
Čitam vam ono što su napisali ti nezadovoljni građani i pitam vas, gospodine Ljajiću, ako se pojave sa svojim problemom pred ovom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova - da li im preti opasnost od otkaza? Bojim se da da. Ne verujemo u vašu agenciju, kao što ne verujemo ni u obećanja Dragana Đilasa i obmanjivanje građana Voždovca, samo da bi u nedelju glasali za DS. Takođe, želim da vas pitam, gospodine Rasime Ljajiću, jutros sam vas pitala, pretpostavljam, sada dok ste izlazili da ste se možda čuli sa vašom koleginicom Snežanom Malović i da ste spremni da odgovorite – kako se desilo… Jeste li me slušali jutros, što se čudite? Pitala sam vas jutros, očigledno ste zaboravili.
U Opštinski sud u Zrenjaninu i u Okružni sud u Zrenjaninu stigli su upitnici za zaposlene u sudskoj upravi, a na osnovu tih upitnika ćete odlučivati ko će dobiti otkaz, a ko neće dobiti otkaz, jer će oko 2.000 ljudi, to znate, zaposlenih u sudskoj upravi dobiti otkaze. Jedno od pitanja na koje treba da odgovore žene zaposlene u sudskoj upravi jeste – da li ste trudni?
Moje pitanje je bilo – da li će žene koje su zaposlene u sudskoj upravi, a koje su, hvala bogu, trudne biti kažnjene i dobiti otkaz? Ne vidim drugi razlog zašto ste ih to pitali. Očekujem odgovor i na to pitanje.
Dalje, ko će voditi sporove, mirne, nemirne, sudske, pred agencijom? Kako će voditi sporove 600 sudija i 400 tužilaca koji će ostati sada bez posla? Je l' vi znate, gospodine Ljajiću, da niko od njih neće dobiti obrazloženje zašto je ostao bez posla, da niko od njih neće dobiti pravo na eventualno radni spor, na bilo kakav pravni lek?
Samo će u Službenom glasniku biti objavljeno koje su sudije ponovo izabrali. Svi koji se ne nađu na tom spisku nisu izabrani. Nikakvu pravnu zaštitu nemaju. Je l' vi to znate? Jeste li slušali sinoć i ovih dana gospođu Draganu Boljević iz Društva sudija? Žena je potvrdila ovo što vam mi sada govorimo.
Dakle, te sudije, ti tužioci su potpuno nezaštićeni, to zaista zvuči tragično. Ljudi koji su doskora delili pravdu i za koje niko nije dokazao da to nisu radili dobro, kao što niko nije dokazao da su dobro radili oni koji će biti primljeni.
Samo ćete moći u "Službenom glasniku" da pročitate da je sin Nate Mesarović i dalje sudija Četvrtog opštinskog suda. Zašto neko od njegovih kolega nije, to niko živi neće znati.
Ako hoćete istinski da radite ono što jeste nadležnost vašeg ministarstva onda se zainteresujte i za te ljude. Tragično je da 1.000 sudija i tužilaca, da 1.000 visokoobrazovanih ljudi sa diplomom pravnog fakulteta i položenim pravosudnim ispitom i još 1.500 onih koji su zaposleni u sudskoj upravi nemaju nikakvu zaštitu od svoje države.
Problem su i zaposleni u državnoj upravi, problem su i zaposleni u lokalnoj samoupravi, ali problem su, gospodine Ljajiću, i svi oni koji svakodnevno dobijaju otkaze u ostacima privrede, kod privatnika. Dobro znate, u okviru vašeg ministarstva, često sam vas slušala, lepo to konstatujete kada se pojavite u medijima, od vas smo čuli da 700.000 ljudi živi ispod egzistencijalnog minimuma, da 300.000 dece nema treći obrok, ali šta ste vi i vaše ministarstvo i vaša vlada učinili da se taj problem smanji? Nažalost, taj broj se svakodnevno povećava.
Neće imati vajde građani Srbije ni od ove Agencije za rešavanje mirnih sporova, ni od izmena ovog zakona.
Uradite nešto, gospodine Ljajiću, opipljivo, to opipljivo je neko novo radno mesto, neka nova fabrika, neki novi pogon, pa onda izađite sledeći put i kažite broj više nije 700.000 gladnih, sada je 500.000, pa sledeći put 300.000, pa će onda biti neke koristi od onoga što radite. Ovako, i vi i skupštinska većina, kao deo tog režima, trošimo vreme građana Srbije objašnjavajući nešto od čega niko neće imati koristi. Niko u državi Srbiji neće imati koristi ni od ovog zakona, kao ni od onog malopre.
Šta je ustanovila Revizorska institucija, o tome se ćuti. Kaže Boris Tadić nezadovoljan radom nekih ministara, nekih predsednika opštine - ne, ne, mora to da se menja. Krv im se sledila u žilama od takve pretnje Borisa Tadića. Pa, nije ovaj narod lud, ljudi moji. Zaista, takvo vređanje inteligencije i ismejavanje građana Srbije je nešto što više ne može da se trpi.
Vi znate da to ne može da se trpi i znate da je bunt u narodu, nezadovoljstvo, već poprimilo ozbiljne razmere. Zato menjate ovaj zakon. Zato ćete usmeravati te male sindikalne grupe odnosno vođe sindikata koji su ljudi Vlade, nažalost, a nisu predstavnici građana. Oni će u ime tih ljudi rešavati navodno mirno te sporove, kao što ste prevarili grupu studenata na onaj dan kada je Srbija stavljena na belu šengen listu. Pitam sada vas da li ćete uraditi nešto da pomognete tim studentima koji su najavili da će tražiti iseljeničke vize? Sada imamo belu šengen listu, moći će možda lakše i to da dobiju.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
 Iskorišćeno je 17 minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Imate još nešto više od 25 minuta na raspolaganju.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Gordana Pop-Lazić je predložila da se u članu 7. posle stava 1. dodaje stav 2, odnosi se na član 26. osnovnog zakona, a koji glasi: "Ako jedna strana, po okončanju spora ne izvrši svoje obaveze iz odluke, druga strana zadržava pravo pokretanja spora pred nadležnim sudom".
Radi se o tome da se u praksi mogu desiti situacije da jedna od strana nakon završetka spora ne izvrši svoje obaveze iz odluke, pa je onda potrebno ovim zakonom predvideti i neke druge pravne mehanizme, kako bi jedna od strana mogla doći do zadovoljenja svog prava, odnosno omogućiti joj da svoje pravo ostvari u sudskom postupku.
Gospodine ministre, pogledajte koliko su bili neprecizni odnosno aljkavi oni koji su pisali obrazloženje Vlade zašto ne prihvata amandman.
Ovo je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. To je predlog zakona o kojem sada raspravljamo. Član 7. Predloga zakona, gospodine ministre, ima samo jedan stav koji kaže: u članu 26. stav 4. reči "sudsko poravnanje" zamenjuju se rečima "izvršne isprave".
Pogledajte šta piše u obrazloženju Vlade zašto ne prihvata amandman. "Amandman se ne prihvata iz razloga što je stavom 4. Predloga zakona predviđeno da sporazum o rešenju spora ima snagu izvršne isprave. Prema tome, u slučaju da jedna od strana ne izvrši obaveze iz sporazuma obezbeđena je sudska zaštita, u skladu sa zakonom o izvršnom postupku, "Službeni glasnik RS", broj 125 iz 2004. godine".
Gospodine ministre, pitam vas o kom stavu 4. uopšte govorite zato što u Predlogu zakona o kome sada raspravljamo u pojedinostima ovaj član 7. ima samo jedan stav, a vi kažete - amandman se ne prihvata iz razloga što je stavom 4. Predloga zakona? Jednostavno, nema tog stava, gospodine ministre. Možda ste vi mislili na stav 4. osnovnog zakona, ali to nije predlog, gospođo koja sedite pored ministra. To se ne radi tako.
Bilo bi dobro, gospodine ministre, da prihvatite ovaj amandman. Pokazali ste dobu volju danas kada smo raspravljali u pojedinostima o prethodnom zakonu, o Zakonu o ravnopravnosti polova, pa bi bilo dobro da to uradite i ovog puta zato što se prihvatanjem ovih amandmana i te kako postiže intencija predlagača zakona.
Prihvatanjem ovih amandmana dobićete zaista da se postupak u tzv. mirnom rešavanju radnih sporova hitno sprovede, sa što manje troškova i, sa druge strane, obezbedićete maksimalnu zaštitu prava učesnika u tom postupku, a pre svega mislimo na prava zaposlenih odnosno na prava radnika koji sve te troškove moraju da plaćaju iz sopstvenog džepa.
Uopšte ne vidimo razlog zašto ne prihvatite amandman kojim se samo predviđa da u slučaju da se ta odluka kojom se mirno rešava radni spor ne izvrši, da onda stranama u sporu ostaje pravo da se obrate nadležnom sudu. Mislim da to apsolutno ne remeti koncepciju Predloga zakona, čak se i bolje postiže svrha koju ste ovim predlogom zakona hteli da postignete.
Gospodine ministre, mirne duše možete da prihvate amandman gospođe Gordane Pop-Lazić. Apsolutno je u skladu sa Ustavom, apsolutno je zakonit i u skladu je sa Zakonom o parničnom postupku i u skaldu je sa Zakonom o izvršnom postupku i baš pogađa suštinu koju ste ovim vašim predlogom zakona hteli da postignete, a sledeći put kada vam službenici budu pisali obrazloženje zašto prihvatate ili ne prihvatate amandmane, vodite računa da amandmane podnosimo na Predlog zakona o kome se raspravlja, a ne na neki drugi zakon.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Iskorišćeno je četiri minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe. Preostalo vreme poslaničke grupe SRS je 20 minuta i 25 sekundi.
Imam jedno obaveštenje.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je Izveštaj Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnom poslaniku.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Slobodanu Gojkoviću, izabranom sa izborne liste ZES - Boris Tadić.
Na osnovu Izveštaja Republičke izborne komisije i Izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Slobodanu Gojkoviću, izabranom sa izborne liste ZES - Boris Tadić.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru i molim da uđe u salu.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Srpska radikalna stranka
Očekivao sam da će gospodin Rasim Ljajić prihvatiti ovaj amandman, ali nadam se da ćemo posle pokušaja, dodatno, prihvatiti amandman gospođe Gordane Pop-Lazić, jer mislimo da je situacija i da su uslovi u našoj državi takvi da bi ovo imalo izuzetno velike koristi po samu državu, posebno kada se imaju u vidu sporovi koje vode radnici sa nekim institucijama u kojima su bili zaposleni, a koje se finansiraju iz budžeta, od lokalne samouprave do republičkih organa.
Posebno ako imate u vidu situaciju da nažalost mnogi otkazi koji se dobijaju i radni sporovi koji se vode, vode se zbog političkih razloga, jer ta otpuštanja su u najvećoj meri bila motivisana političkim razlozima. Otpuštaju se politički protivnici. To ste demonstrirali na najbrutalniji način posle 5. oktobra od 2001. godine. Ono što je posebno problematično, nemamo informaciju koliko je država izgubila zbog te bahatosti i brutalnosti onih koji su posle 5. oktobra došli na vlast.
Navešću vam samo jedan primer, pa na osnovu tog primera procenite koliko je štete imala ova država. U opštini Zemun jedan radnik je dobio otkaz. Spor je vođen pet godina. Nakon pet godina sud je presudio u korist radnika. Taj radnik je dobio 17.000 evra odštetu. Uzmite koliki su bili troškovi petogodišnjeg suđenja, koliko je sve to koštalo državu.
Postavlja se pitanje, trenutno sada, koliko ima tih postupaka koji se vode, a gde su u sporu radnici koji su dobili otkaz u nekoj od ovih institucija koje se finansiraju iz budžeta?
Što se tiče preduzeća, to imamo svakodnevno. Danas ste imali prilike, ako ste prošli pored Ministarstva za ekonomski i regionalni razvoj. Tamo su radnici "Trudbenika", jer i to je brutalna pljačka od strane Kopčalića i članova DS.
Gospodine Ljajiću, nas tek očekuju problemi kada je u pitanju vođenje sporova protiv države. Znate da je nedavno donet zakon vezan za zaposlene u republičkoj i lokalnoj administraciji. Očekuje se da bude otpušteno oko 3.400 radnika.
Pazite sada ovu situaciju. Za 2010. godinu planirate da otpustite 3.400 radnika, a planirate povećanje plata za dve milijarde. Nešto tu nije u redu. Što bi rekao naš narod, ovde je neko lud. Da smanjite troškove tako što ćete otpustiti 3.400 radnika, da se budžet za plate poveća za dve milijarde.
Pri tom, gospodine Ljajiću, navešću vam pet agencija i institucija koje planiraju: Kancelarija za savete za nacionalnu bezbednost povećano za 15 službenika, kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti 11, kod Agencije za borbu protiv korupcije 47, kod Poverenika za informacije 38 i Državna revizorska institucija 18 radnika. Suma sumarum, 129 radnika u pet institucija, a imate oko 200 agencija. U proseku, ako zaposle ovako, to će biti za iduću godinu 5.200 radnika. Smanjite za 70% i dobićete broj ljudi koji ćete otpustiti, 3.400. Da ne govorim o MUP, Vojsci i ostalima.
Postavljam vam pitanje, ovih 3.400 koje ćete otpustiti, koliko će to otpuštanje biti motivisano odmazdom ili političkim razlozima ili zbog netrpeljivosti rukovodioca u nekoj službi? Verovatno u velikom broju slučajeva. Koliko će biti povedeno sporova od 3.400 koji budu dobili otkaze. To je samo u republičkoj administraciji.
Da vas podsetim na lokalnu administraciju, gde je takođe ogroman broj ljudi koji treba da dobiju otkaz. Koliko će njih povesti sporove sa državom i dokazati, bez ikakvih problema da su u pravu? Kako će dokazati? Tako što će verovatno na njihovo radno mesto neko biti primljen ili u stalni radni odnos ili će biti primljen na neodređeno vreme, kao što je to bilo ovde u slučaju Milivoja Vićentijevića.
Primljen je na radno mesto radnice koja je na bolovanju, niti se zna koja je radnica, niti na kakvom bolovanju. Milivoje Vićentijević, pomoćnik sekretara Skupštine RS i to kao perspektivan kadar od 63 godine. Koliko ćete imati takvih slučajeva prilikom zapošljavanja novih kadrova. Verovatno ogroman broj. Koliku će štetu imati država? Verovatno ogromnu.
Ono što posebno mislim, kada je u pitanju ovaj zakon, da treba istaći jeste da meni ovaj zakon liči na onaj zakon o udruženom radu, pa sudovima udruženog rada. Nešto mi miriše na Kardelja. Ovi mlađi se verovatno ne sećaju, ali gospodin Omerović se verovatno seća tih vremena. To je očigledno.
Umesto da pomognete ljudima da u što kraćem roku reše svoj problem, a mislim da je najlakši, najjednostavniji, nisam pravnik, ali zato, od kako je, ne baš, sveta i veka, ali dosta dugo, postoje sudove i sudovi treba da rešavaju ove probleme, Vi sada osnivate agencije.
Donosite neke zakone, jer ne želite da rešite problem, nego pravite neke stranputice, zaobilazne puteve koji će sveukupno imati za posledicu da će ova država ovo skuplje plaćati nego da se to radi na način kako se radi svuda u svetu i zato vam predlažem da bar ovi amandmani koje je predložila SRS i ovaj amandman koji je predložila gospođa Gordana Pop-Lazić prihvatite, jer mislimo da će bar delimično popraviti štetu koju će naneti i ovaj predlog zakona i sve ovo što se dešava u proteklih devet godina.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Osam minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Milisav Petronijević. Vlada je prihvatila amandman u osnovnom tekstu, a o ispravci se nije izjasnila.
Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatio je amandman sa ispravkom. Reč ima gospodin Rasim Ljajić.

Rasim Ljajić

Prihvatam amandman sa ispravkom.