Istekla su dva minuta. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prosto je neverovatno da je na zakon o stečaju podneto 96 amandmana, 18 amandmana na zakon o licenciranju stečajnih upravnika i da se niko, ni po jednom amandmanu, od strane onih koji je trebalo, od strane predlagača Vlade, da se pojavi, bar jedan, i da kaže – džabe ste krečili, to vam ništa ne valja, ili bilo šta.
Kakvu poruku, gospodo iz Vlade, vi šaljete ne građanima Srbije, nego i onima koji stručno treba da sprovedu ovaj zakon, odnosno da probaju od onog što je ostalo, a što ste vi uništili u prethodnom periodu, da pokušaju, jer, posle stečaja, videli ste, stečaj se provodi bankrotstvom ili reorganizacijom ili oživljavanjem. Kakvu poruku?
Nikakvu. Ovo meni pre liči na ono – karavani prolaze, a oni ćute. Zbog čega ćutite? Da vam nije ovo previše kasno? Da ne predlažete, možda, ubrzanje procesa privatizacije, kako bi ono malo što je ostalo mogli da ščepate i otmete od građana Srbije?
Predložio sam da se u članu 3, koji je nov i dodat, a ovde se govori o novim organima, o potrebi za boljom kontrolom stečajnih upravnika, i to posle toliko vremena, posle toliko provedene privatizacije vi ste se setili da bi stečajni upravnici mogli i trebalo malo da se kontrolišu, znači, ja sam predložio da se u članu 3b, posle stava 5. doda još jedan stav, gde se predlaže da se drugostepeno disciplinsko veće, sastavljeno od tri člana, i sastav i struktura tog veća još doda, da bi se onima koji podležu primeni ovog zakona u odnosu na kojeg će se primenjivati ove sankcije, a koje su prosto neverovatne – opomena, javna opomena, novčana kazna ima smisla, oduzimanje licence stečajnim upravnicima takođe ima smisla, ali ovo što predstavnici Vlade rade, nema smisla.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, otprilike je ovo tačka na sve ono što ste do sada radili. U stavu 5. ovog člana 3, krstili ste ga kao 3g, kaže se: „Na izveštaj supervizora iz stava 4. ovog člana podnosilac pritužbe ima pravo prigovora u roku od tri dana“. O čemu se zapravo radi?
Prigovor može podneti agencija, može podneti direktor agencije, a može podneti i treće lice.
E, gospodo, treće lice su svi oni koje ste opljačkali kroz „burazersku privatizaciju“. Sada neki radnici, kojima ste oteli sve što su sticali godinama, u svojstvu trećeg lica podnesu zahtev za ispitivanje izveštaja supervizora, jer vrana vrani oči ne vadi, važno je da su iz iste branše, odnosno supervizor je došao, kontrolisao i konstatovao da nema prevare, nema krivičnih dela, nema nepravilnosti u radu. Vi imate onda tri dana da podnesete prigovor.
Naravno, ja sam tražio da to bude barem osam dana, da pročitate šta je sve to supervizor napisao, čime je sve to pohvalio, pošto nije tražio disciplinsku odgovornost. Kaže da je tri dana dovoljno, u odgovoru zašto moj amandman nije usvojen.
Simptomatično je i ovo. Kaže – o prigovoru iz stava 5. ovog člana odlučuje direktor agencije rešenjem. Opet tu vrana vrani oči ne vadi. Rešenje iz stava 6. ovog člana je konačno i protiv njega se ne može pokrenuti upravni spor.
Dakle, kroz ovaj član 3g vi ste završili kompletnu papirologiju. Pripremili ste da ono što ukradete niti može neko da vam prigovori, a ako, ne daj bože, traži analizu izveštaja onoga koga ste poslali da zatvori papirologiju, onda će direktor koji je iz istog jata, iz istog gnezda, po stavu 5. odlučivati, a po stavu 6. njegovo rešenje je taman ko sveto pismo, zacrtano, i protiv njega nećete moći nikakve mere da preduzmete. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Ovim članom se tretira visina kazni u slučaju lakših povreda dužnosti stečajnog upravnika na osnovu izveštaja supervizora.
Amandmanom SRS se predviđa povećanje kazne za stečajne upravnike i to do 150.000, umesto predloženih maksimalnih 100.000 dinara. Zašto?
Dobro je poznato, a imali smo priliku da čujemo i u načelnoj raspravi, ali i u medijima, do kog su stanja došla mnoga preduzeća u Srbiji, upravo zahvaljujući stečajnim upravnicima koji su za taj svoj uspešan rad dobijali takve bonuse, odnosno nagrade, od kojih bi se običnom čoveku zavrtelo u glavi. Iza njih je uvek ostajala pustoš i nepravično namireni radnici.
Šta se smatra pod lakšom povredom dužnosti u smislu ovog zakona? Šta su to manji propusti? Povrede propisa i nepravilnosti koje skupo mogu da koštaju i državu i radnike. I najmanja nepravilnost u radu, još ako se i ponavlja, treba da bude signal za neke druge organe koji bi se bavili analizom rada stečajnih upravnika.
Biti stečajni upravnik može biti, a to i jeste, veoma unosna delatnost. To znamo iz slučaja Moldovan, ovde mnogo često pominjanog, ili iz slučaja stečajnog upravnika koji je za zaslužan i samopregoran rad po slovu zakona dobio milionske sume.
U njegovu biografiju upisana su mnoga beogradska preduzeća, među kojima su „Robne kuće Beograd“, a mi znamo kako se sve to završilo, ali, isto tako, vrlo dobro znamo zašto tek sada menjate, odnosno donosite zakone koji regulišu stečaj i rad stečajnih upravnika – zato što ste odradili sve glavne poslove ispod žita, sumnjivom prodajom imovine preduzeću u stečaju. Evo kako to zvuči: „Beko“, „Rad“, „Slavija“, „C market“, „Geneks“, „Robne kuće Beograd“, „Sartid“ itd.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Ovlašćena lica za vršenje stručnog nadzora po predlogu ovog zakona su supervizor, disciplinsko veće i direktor agencije. Tako po članu 36. predloga ovog zakona disciplinsko veće je organ sastavljen od pet članova i njegov sastav i način imenovanja bliže određuje upravni odbor agencije, a supervizor, takođe, po ovom članu ne može biti član disciplinskog veća u predmetu u kome je vršio stručni nadzor.
Mi smo ovim amandmanom tražili da se na rešenja kojima direktor agencije oduzima licencu stečajnog upravnika, dakle, u jednom slučaju, kao i u drugom slučaju gde se ovaj briše iz evidencije, dakle, iz imenika stečajnih upravnika, može uložiti žalba u roku od osam dana od dana prijema rešenja. Zbog čega se ovo traži? Traži se zbog toga da bi u pojedinim slučajevima, koji su posebni i specifični, mogla biti u drugom stepenu preispitana odluka direktora agencije.
Direktor agencija ima dosta velika ovlašćenja i treba dozvoliti mogućnost da se u pojedinim slučajevima njegove odluke stave pod određenu lupu kontrole nekog drugog organa.
Svako drugo rešenje dovelo bi do određene samovolje i zloupotrebe prava, ali obzirom da mi svakodnevno vidimo da ova vlast vrši zloupotrebu prava, ja zaista nemam nikakvih iluzija u pogledu prihvatanja ovog amandmana. Hvala.

 Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS odnosi se na član 3. i ovaj 3z. stav 2. gde se reči „ministar nadležan“ zamenjuju rečima: „ministarstvo nadležno“.
To je jedan od principijelnih stavova SRS i pokušaja da se amandmanom praktično uskrati pravo ministru kao pojedincu na donošenje posebnog pravnog propisa, a da se shodno odredbama Ustava i drugih zakona to prenosi na nadležan državni organ, a to je naravno ministarstvo koje je nadležno za poslove stečaja. Međutim, amandman nije prihvaćen.
Inače, pominjao sam već koliko je stečajeva, odnosno stečajnih upravnika u zemljama u okruženju. Srbija ima to regulatorno telo u oblasti stečaja, znači, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Poznat je naš stav vezano za agencije, a samim tim i za Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika.
Ono o čemu bi trebalo posebno povesti računa ovom prilikom jeste da stečajni upravnici, kao osobe koje sprovode ovaj postupak, pre svega, moraju da budu i te kako kvalifikovane za ovo, uz uslove koji se tiču visoke stručne spreme, radnog iskustva, položenog stručnog ispita itd. i neophodno je ispunjavanje i drugih obaveza.
Inače, u Srbiji je već od 2005. godine, kada je izdata prva licenca, najviše tu diplomiranih ekonomista, ali bez obzira na sve to, postoje nekakve manjkavosti i u ovom predlogu zakona, pogotovo i u Predlogu zakona o stečaju i ranije stečajnom postupku, pa smo bili svedoci mnogih nepravilnosti u svemu tome.
Sad dok sam dolazio do sale setio sam se i slučaja Trgovinskog preduzeća „ Jedinstvo“ u Mladenovcu, koje je punih devet godina u stečaju, a dešava se, recimo, da sada ''zastupamo'' stečajnog upravnika da se skoro prodaje jedna imovina, odnosno plac u samom centru grada, a da se pri tom ne namiri poverilac, jedan od najvećih iz SO Mladenovac. Dakle, to su neki propusti na koje treba ukazati. Hvala.